navedite partije po redu od najomiljenije do najomrazenije i kratko obrazlozenje.
LDP i opsali u njemu [ono sto kazu tako je, cista politika sa jasnim ciljevima i jasno obrazlozenim postupcima,i odgovornoscu]
DS i ostali u njemu [dobri ciljevi,neodlucna politikia,blaga,troma,nastala iz kao velike odgovornosti ali nije to zadovoljavjuci izgovor]
SPS [mogao bi da bude na 3-cem mestu ako posle 20 godina pokaze elementarni razum i ogovornos koju poslednje dve stranke apsolutno nemaju]
SRS jasni bolesni ciljevi,prestali da drze rec [zarazio ih kostunica] prosti da prostiji ne mogu biti [nevaspitane siledjije,sem malo uljudnijeg tome,i jedne zene i srs-a] lazu cim zinu sto se tice svojih protivnika,neodgovorni, puni laznih obecanja i neostvarivih ideja, prodaju maglu narodu,zive na ekstremnom nacionalizmu i tranziciji,
DSS jer to stranka? nema cilj sem odrzanja na vlasti,cista interesna grupa puna losih kadrova, niko im ne veruje,ne drze se za rec,sto danas kazu sutra ne vazi,iskoriscavaju i podilaze najekstemnijim nacionalistickim idejama samo radi svog interesa,bez ikakve odgovornosti,lazne demokrate
I šta je pisac hteo da nam kaže...
Svoj utisak o partijama...
Možeš ih rangirati jedino prema glasačima:
1. SRS
2. DS+ostatak koalicije (više manje svi bi išli po redosledu od 5. mesta pa nadalje)
3. DSS (s tim da bi samo NS išao od 5. mesta pa nadalje...)
3. SPS+ostatak koalicije (više manje svi bi išli po redosledu od 5. mesta pa nadalje)
4. LDP
Ili prema nekim drugim kriterijumima. Ove koje si ti izneo, ništa ne govore...
Ali prema tvom predlogu to bi išlo (kod mene) ovako:
1. SRS - partija desnice, nacionalističkog opredeljenja, nepopularna u celom svetu, nemaju ekonomskih stručnjaka ili iole sposobnijih kadrova, koji bi mogli nešto da urade povodom ekonomskog prosperiteta zemlje, uglavnom su demagozi koji podilaze najširim narodnim masama, nisu upleteni u neke velike afere, ali vešto koriste sve rupe u zakonu da bi svojim članovima omogućili da se "zakonski" domognu velikih stanova, svih mogućih troškova (putovanja, smeštaja u hotelima itd.) što samo govori da su najobičnije "jajare" - jer jajara je narodni izraz za sitne duše koje koje koriste sve moguće načine da se nečega dokopaju, a nemaju muda za krupnije "poduhvate"...
2. DS - druga po veličini partija u zemlji. Prilično je pročistila svoje redove nakon odstranjivanja "kukolja" - Živković, Jovanović, Kolesar, Popović, Janjušević...
Međutim, iako se DS otarasila ovih ljudi koji su učestvovali u mnogim sumnjivim "akcijama" i u poslednje vreme pod vođstvom B.T. poprilično povećala svoj kredibilitet i popularnost i dalje ostaje dosta misterija oko materijalnog stanja i načina sticanja novca nekih članova kao što su Đelić, Bogdanović, Đilas...
Sve u svemu partija koja je na prošlim izborima promovisala najbolji mogući slogan: "I Srbija u Evropi i Kosovo u Srbiji" čime je najbolje izbalansirala ekonomske i nacionalne interese Srbije.
3. DSS - treća po veličini partija u državi, ali je pitanje koliko dugo s obzirom na njihovo lutanje između nacionalnog i demokratskog...
Koštunica je (pored Samardžića i Lončara) najviše uticao na pad rejtinga ove stranke koja je iako nikada nije imala većinu dva puta imala premijera iz svojih redova, a što je najčudnije od svega - svi ekonomski uspesi ove države za vreme njegovog mandata su ostvareni ne njegovim zalaganjem, nego zalaganjem potpredsednika vlade i nekih ministara iz drugih stranaka (pre svega DS i G17+).
Ukoliko uskoro ne izvrši kadrovske i političke promene u svojim redovima, ova stranka će nestati sa političke scene kao svojevremeno SPO, jer će se glasači ove stranke vremenom prešaltati i podeliti na dva bloga - nacionalni i demokratski tj. preći će u redove SRS i SPS ili DS i G17+.
4. SPS - ova partija ima velike šanse da dobrim potezima u vremenima koja slede postigne porast popularnosti ili se vrati na nivo partije koja jedva prelazi cenzus. Naime, glasači ove partije su uglavnom penzioneri i ljudi - žrtve tranzicije, kao i neki kojima je još u glavi S. Milošević...
Međutim, ako povuku prave poteze, imaju šanse da postanu istinska partija levice - pravi socijalisti, kao što su i druge slične partije u Evropi. Sve zavisi od njih...
5. LDP - partija koja je uvek na granici cenzusa, iako nas njeni lideri neprestano ubeđuju kako su oni mala i tek nastala partija, mada postoje već 3 godine, i kako će oni na svakim sledećim izborima dobijati sve više glasova... (setimo se samo priče o već osvojenih 330.000 hiljada glasova i "juriš" na novih 330.000 glasova samo par dana pred izbore)...
Partija čija dobra strana je jedino to što ne podilaze širokim narodnim masama i jedini kažu čak i ono što nije popularno i "lepo za uši". Loša strana ove partije je liderstvo koje je nametnuo Č.J., kao i potpuni antisrpski stav, tj. prihvatanje svih kritika sa zapada i slepa poslušnost onih koji je finansiraju. Nikada se nisu jasno deklarisali sa li su građanska stranka ili stranka levice, a pokušavaju da budu i jedno i drugo...
6. G17+ - elitistička stranka koja u svoje redove prima uglavnom tzv. stručnjake, mada su neki stručnjaci samo za propast svojim suludim potezima i novčanim aferama (Miroljub Labus, Davinić...)
Međutim, ne može im se osporiti (M. Dinkiću npr.) da je zadržao stabilan kurs dinara, kao i da je postigao mnogo u unapređenju ekonomije i tržišta novca i kapitala (bankarski sektor).
7. Ostale stranke drugi put...
