smeh
Veoma poznat
- Poruka
- 13.755
Slučaj je mnogo više za „verovali ili ne“, ali makako smešno da izgleda – jeste ozbiljan.
Poslovni prostor naše (suprug ija imamo zajedničku firmu) firme, nalazi se na prvom spratu jedne divne stare zgrade u centru grada zajedno sa još dva korisnika (svako ima svoja ulazna vrata).
Jedna od njih je škola stranih jezika gde postoji „slučaj“ kome stvarno treba pomoć
Čovek je dužan „i Bogu i ljudima“, te se ta firma vodi na neko drugo lice (da nije tako, ne bismo nikad ni došli u taj prostor, budući da se po gradu tačno zna ko je i kakav dotični). Sitne pakosti poput lomljenja naše reklamne table sa ulaza (dva puta), insceniranja provale, klrađa, čupanja cveća iz žardinjere, pozivanje policije i izmišljanje „napada“... su naš problem sa kojim se koliko-toliko nosimo, ali suštinski problem je da je taj čovek zaista slučaj za psihijatriju, vrlo bolestan i vrlo opasan. Ono što ja znam je da je svojevremeno napao devojku koja je kod njega radila kao predavač (uštinuo je za dojku!), intervenisala je policija, slučaj se vodi na Sudu... on se ne pojavljuje i sve to traje duže od godinu dana.
Drugi put je napao svog „saradnika“ (i zvaničnog vlasnika firme) tako što je izvukao katanu (ako neko ne zna šta je to – najbliže odgovara naziv „hladno oštro oružje kojim se seku glave“) uz povike „Odsećiću ti glavu!“. Srećna okolnost je da je taj čovek fizički u boljoj kondiciji, te se odbranio i izlupao ga pošteno (danima je šetao po gradu sa masnicama i „pogačama“ po licu). Intervenisala policija, slučaj predat sudu, proces još nije počeo...
Nas konstantno presreće, vrlo ružno psuje i neprekidno preti. Slična situacija je i sa radnicima koje ne plaća. Ono zbog čega ja nisam mirna je mogućnost da nasrne na neko, daleko bilo, dete koje dolazi tu na časove, jer je bilo drsko, reklo mu nešto što ne treba... I stvarno nisam mirna i stvarno sam ubeđena da sve to nije ni malo naivno. Takav ludak slobodno šeta ulicom
Moje pitanje je da li lekari znaju postoji li način da se on prisilno sprovede na neko posmatranje, da se pošalje na neko lečenje i tako predupredi neka, daleko bilo, nesreća koju bi mogao napraviti?
Sistem je spor, on, na žalost, ima „svoje ljude“ i to obilato koristi usporavajući sve svoje procese. Ne bih da okrećem glavu , jer ni onaj nije pokazivao posebne znake ludila pa je puškom pobio pola sela... da ne nabrajam dalje. Nikad ne znate kada takvima može da „padne klapna“.
Hvala na strpljenju.
Poslovni prostor naše (suprug ija imamo zajedničku firmu) firme, nalazi se na prvom spratu jedne divne stare zgrade u centru grada zajedno sa još dva korisnika (svako ima svoja ulazna vrata).
Jedna od njih je škola stranih jezika gde postoji „slučaj“ kome stvarno treba pomoć
Čovek je dužan „i Bogu i ljudima“, te se ta firma vodi na neko drugo lice (da nije tako, ne bismo nikad ni došli u taj prostor, budući da se po gradu tačno zna ko je i kakav dotični). Sitne pakosti poput lomljenja naše reklamne table sa ulaza (dva puta), insceniranja provale, klrađa, čupanja cveća iz žardinjere, pozivanje policije i izmišljanje „napada“... su naš problem sa kojim se koliko-toliko nosimo, ali suštinski problem je da je taj čovek zaista slučaj za psihijatriju, vrlo bolestan i vrlo opasan. Ono što ja znam je da je svojevremeno napao devojku koja je kod njega radila kao predavač (uštinuo je za dojku!), intervenisala je policija, slučaj se vodi na Sudu... on se ne pojavljuje i sve to traje duže od godinu dana.
Drugi put je napao svog „saradnika“ (i zvaničnog vlasnika firme) tako što je izvukao katanu (ako neko ne zna šta je to – najbliže odgovara naziv „hladno oštro oružje kojim se seku glave“) uz povike „Odsećiću ti glavu!“. Srećna okolnost je da je taj čovek fizički u boljoj kondiciji, te se odbranio i izlupao ga pošteno (danima je šetao po gradu sa masnicama i „pogačama“ po licu). Intervenisala policija, slučaj predat sudu, proces još nije počeo...
Nas konstantno presreće, vrlo ružno psuje i neprekidno preti. Slična situacija je i sa radnicima koje ne plaća. Ono zbog čega ja nisam mirna je mogućnost da nasrne na neko, daleko bilo, dete koje dolazi tu na časove, jer je bilo drsko, reklo mu nešto što ne treba... I stvarno nisam mirna i stvarno sam ubeđena da sve to nije ni malo naivno. Takav ludak slobodno šeta ulicom
Moje pitanje je da li lekari znaju postoji li način da se on prisilno sprovede na neko posmatranje, da se pošalje na neko lečenje i tako predupredi neka, daleko bilo, nesreća koju bi mogao napraviti?
Sistem je spor, on, na žalost, ima „svoje ljude“ i to obilato koristi usporavajući sve svoje procese. Ne bih da okrećem glavu , jer ni onaj nije pokazivao posebne znake ludila pa je puškom pobio pola sela... da ne nabrajam dalje. Nikad ne znate kada takvima može da „padne klapna“.Hvala na strpljenju.
Poslednja izmena:
Ili (što se mom dragom, priznajem, dešava 
) vam pukne film pa počnete paljbom po dotičnom... a policija vas posmatra kao ludake na gomili sa njim... Strašno!
