- Poruka
- 4.933
Organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRW) saopštila je da poseduje nove dokaze koji nalažu sprovođenje istrage o navodnoj trgovini organima ubijenih Srba pred kraj rata na Kosovu 1999. godine.
Hjuman rajts voč navodi da su se pojavili "ozbiljni i verodostojni dokazi" o strašnim zlostavljanjima Srba na Kosovu i u Albaniji tokom i nakon rata Srbije i NATO-a.
"Neophodno je", dodaje ova organizacija, "da vlade u Prištini i Tirani pokažu privrženost pravdi i vladavini zakona time što će o tome povesti ozbiljnu istragu".
Pismo premijerima Kosova i Albanije
Hjuman rajts voč je u aprilu uputio pisma premijerima Albanije i Kosova sa zahtevom da istraže tvrdnje o zločinima nad otetim Srbima, ali nikakav odgovor na te dopise nije dobio.
Organizacija je ponovila poziv vlastima u Prištini i Tirani da ozbiljno istraže navode da su, tokom i posle rata NATO-a protiv Srbije sa Kosova u Albaniju prebacivani i zlostavljani oteti Srbi.
Njima su tamo, navodno, vadjeni organi i potom krijumčareni u druge delove Evrope.
Hjuman rajts voč je saopštila da je imala uvid u dokaze koje je prikupio Haški tribunal, uključujući i pisane izjave sedmorice pripadnika OVK koji tvrde da su učestvovali ili bili svedoci prebacivanja otetih Srba i drugih zatvorenika u Albaniju.
Na početku - nepoverenje
Istraživač HRW-a Fred Abrahams kaže za BBC da je krenuo tragom optužbi koje su se prvo pojavile u knjizi "Lov" bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte.
"Moram da priznam da sam bio prilično nepoverljiv prema njenim navodima, ali odlučili smo da ih ipak istražimo. Ustanovili smo da su te tvrdnje vrlo verodostojne, a prikupili smo i dodatne informacije koje su ih potkrepile. Sada od albanske vlade i vlasti na Kosovu tražimo pokrenu istinsku, nezavisnu istragu da bismo ustanovili šta se dogodilo s tim ljudima. Tvrdnje da je bilo krijumčarenja organa su vrlo dramatične i vrlo eksplozivne, ali dokazni materijal o tome još nije potpun."
Napadi snaga NATO-a na Srbiju, 1999.
Na pitanje koji su to snažni dokazi do kojih je došao Hjuman rajts voč, Abrahams kaže:
"Prvo, Karla del Ponte u svojoj knjizi piše da je Haški sud istragu pokrenuo na osnovu zapisa jednog, kako ga je nazvala, kredibilnog novinara. Ja sam imao uvid u taj zapis i navodi u njemu su izuzetno ozbiljni i vrlo utemeljeni. Sačinjen je na osnovu razgovora sa sedmoricom bivših pripadnika OVK, koji su bili svedoci ili su učestvovali u prebacivanju otetih srpskih civila sa Kosova u Albaniju. To su ozbiljne i, po mom mišljenju, verodostojne informacije. Uz to, timovi haških istražitelja i UNMIK-a obišli su kuću u Burelu, na severu Albanije, gde su se navodno dogodili ti grozni zločini. Ja sam došao do kopije izveštaja UNMIK-a u kome se iznose nalazi istrage; ti nalazi se umnogome poklapaju sa tvrdnjama koje je u svojoj knjizi iznela Karla del Ponte. Na kraju, razgovarao sam sa dve osobe koje su prisustvovale ovoj istrazi i koje su mi iznele njene nalaze. Njihove izjave se podudaraju sa izveštajem UNMIK-a i navodima Karle del Ponte."
Potrebna ozbiljnija istraga
Fred Abrahams iz Hjuman rajts voča na osnovu svog dugoogdišnjeg rada na Balkanu, tokom kojeg se uglavnom bavio istraživanjem ratnih zločina, zaključuje da su dokazi koje je imao na uvid "vrlo verodostojni" i da bez ikakve sumnje nalažu otvaranje ozbiljne istrage:
"Albanska i kosovska vlada su prebrzo odbacile ove tvrdnje. Smatramo da bi obe morale da pokrenu nezavisnu istragu o tome šta se stvarno dogodilo. Ako nije bilo nikakvih zločina, tim bolje. Ali, sudbina nestalih Srba se mora razjasniti", kaže on za BBC.
Kosovske vlasti su ponovile da su tvrdnje o prebacivanju otetih Srba u Albaniju i njihovom mučenju neosnovane.
Čak se najavljuje mogućnost podizanje tužbe protiv Karle del Ponte za klevetu OVK, navode izveštaji sa Kosova.
Premijer Albanije Salji Beriša takodje odbacuje optužbe da su se na teritoriji njegove zemlje odvijali zločini protiv kosovskih Srba.
Albanija sarađivala s NATO-om
On je za BBC, povodom poziva Hjuman rajts voča da pokrene sitragu o tim navodima, rekao sledeće:
Bombardovanje Beograda, 1999.
"Prema svim raspoloživim dokazima, hiljadu i petsto mladih Albanaca vode se kao nestali u Srbiji, što je krajnje zabrinjavajuće. Tokom oružanog sukoba, Albanija je vrlo vrlo tesno sarađivala s NATO-om i članicama te organizacije. U okviru te saradnja, ona je prikupljala dokazni materijal za Međunarodni sud za ratne zločine. Poznato mi je da je bilo tvrdnji da postoji masovna grobnica Srba negde u Albaniji. Sprovedeno je vrlo detaljna nacionalna i međunarodna istraga i ništa u tom smislu nije pronađeno. Što se tiče navoda u knjizi bivšeg tužioca Međunarodnog suda za ratne zločine, Karle del Ponte, sprovedena je opsežna istraga i nikakvi dokazi da podupru te navode nisu otkriveni. To je sve što mogu da kažem o tvrdnjama koje, po meni, više podsećaju na neki triler ili roman Agate Kristi."
Šef albanske diplomatije Ljulzim Baša izjavio je da su tvrdnje Hjuman rajts voča "apsurdne i izmišljene", ali je organizacija uzvratila da albanski zvaničnik "prikriva infromacije".
Hjuman rajts voč navodi da je Baša lično učestvovao u istrazi o pritvornim centrima na severu Albanije; on je u to vreme, naiem, radio u Ministarstvu pravde Kosova, pod nadzorom UNMIK-a.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/05/080505_geno-kosovo.shtml
