stojan nenadovic
Početnik
- Poruka
- 18
Da bi učvrstila stabilnost privrede i društva, Srbija mora da uvede nekreditni novac.
Da bi ojačala svoj položaj u svetu, Srbija mora da promoviše Svetski pokret za nekreditni novac.
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). k se izračunava pomoću formule:
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; dM = kM ; Ako se povećanje količine novca u opticaju vrši po ovoj stopi, inflacija nije moguća, niti su moguće privredne krize. ali taj novac ne sme da se daje kao kredit, nego mora da se poklanja za penzijje i dečije dodatke. Za iznos poklonjenog nekreditnog novca, ukidaju se porezi, što smanjuje troškove i povećava profite proizvođača, iako potrošači plaćaju manje nego dosad. Zbir troškova = društveni proizvod - profiti. Zbir dohodaka = društveni proizvod + dobit potrošača. Društveni proizvod = zbir tržišnih cena. Zbir dohodaka je veći od zbira troškova. Razlika predstavlja višak korisnosti društva, koji se izražava nekreditnim novcem, koji se poklanja neproizvođačima u društvu.
Danas se društveni računi prave kao da je višak korisnosti i nekreditni novac jednak nuli.
Zato sistem ne može da funkcioniše bez inflacije. Inflacija omogućuje da se u nominalnim iznosima realizuju računi ekonomske nauke, po kojima su troškovi jednaki dohocima, dok u realnim iznosima dohoci moraju biti veći od troškova (što se izražava kroz budžetski deficit ili na druge načine). Višak korisnosti i nekreditni novac potiču iz porasta ekonomske racionalnosti. Porast racionalnosti proizvodnje (porast produktivnosti rada) smanjuje troškove a porast racionalnosti potrošnje povećava korisnost, što usporava brzinu opticaja novca i smanjuje tražnju. Nekreditnim novcem kupuje se višak ponude nad tražnjom. Kad bi sve države u svetu prešle na nekreditni novac, nigde ne bi bilo inflacije, odnosi među valutama bili bi uvek isti, što bi bilo isto kao da postoji jedna svetska valuta i jedinstvena svetska vlada sa jedinstvenom politikom. To bi značilo da je stvoren Svetski poredak nekreditnog novca. Stopa rasta nekreditnog novca jednaka je stopi rasta ekonomske racionalnosti, odnosno stopi po kojoj se odvija progres čovečanstva.
Pad racionalnosti zahtevao bi povlačenje novca iz opticaja, što bi uslovilo da se s većom ozbiljnošću shvataju troškovi koje donosi uništavanje prirode ili rat, kao najveći uzročnik pada racionalnosti. Poslednji je čas da uvedemo nekreditni novac kako bi smo imali tačnu meru vrednosti, koja bi nam tačno pokazala gde smo.
Srbija kao promoter Svetskog poretka nekreditnog novca, zemlja na koju se ugleda čitav svet, najviše bi uvećala svoj položaj u svetu, u kojem će mo gledati kako padaju vladari svetom putem kredita, i kako se sve menja.
Da bi ojačala svoj položaj u svetu, Srbija mora da promoviše Svetski pokret za nekreditni novac.
Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) određena procentom (k) od postojeće količine novca u opticaju (M). k se izračunava pomoću formule:
k = (ponuda - tražnja)/tražnja ; dM = kM ; Ako se povećanje količine novca u opticaju vrši po ovoj stopi, inflacija nije moguća, niti su moguće privredne krize. ali taj novac ne sme da se daje kao kredit, nego mora da se poklanja za penzijje i dečije dodatke. Za iznos poklonjenog nekreditnog novca, ukidaju se porezi, što smanjuje troškove i povećava profite proizvođača, iako potrošači plaćaju manje nego dosad. Zbir troškova = društveni proizvod - profiti. Zbir dohodaka = društveni proizvod + dobit potrošača. Društveni proizvod = zbir tržišnih cena. Zbir dohodaka je veći od zbira troškova. Razlika predstavlja višak korisnosti društva, koji se izražava nekreditnim novcem, koji se poklanja neproizvođačima u društvu.
Danas se društveni računi prave kao da je višak korisnosti i nekreditni novac jednak nuli.
Zato sistem ne može da funkcioniše bez inflacije. Inflacija omogućuje da se u nominalnim iznosima realizuju računi ekonomske nauke, po kojima su troškovi jednaki dohocima, dok u realnim iznosima dohoci moraju biti veći od troškova (što se izražava kroz budžetski deficit ili na druge načine). Višak korisnosti i nekreditni novac potiču iz porasta ekonomske racionalnosti. Porast racionalnosti proizvodnje (porast produktivnosti rada) smanjuje troškove a porast racionalnosti potrošnje povećava korisnost, što usporava brzinu opticaja novca i smanjuje tražnju. Nekreditnim novcem kupuje se višak ponude nad tražnjom. Kad bi sve države u svetu prešle na nekreditni novac, nigde ne bi bilo inflacije, odnosi među valutama bili bi uvek isti, što bi bilo isto kao da postoji jedna svetska valuta i jedinstvena svetska vlada sa jedinstvenom politikom. To bi značilo da je stvoren Svetski poredak nekreditnog novca. Stopa rasta nekreditnog novca jednaka je stopi rasta ekonomske racionalnosti, odnosno stopi po kojoj se odvija progres čovečanstva.
Pad racionalnosti zahtevao bi povlačenje novca iz opticaja, što bi uslovilo da se s većom ozbiljnošću shvataju troškovi koje donosi uništavanje prirode ili rat, kao najveći uzročnik pada racionalnosti. Poslednji je čas da uvedemo nekreditni novac kako bi smo imali tačnu meru vrednosti, koja bi nam tačno pokazala gde smo.
Srbija kao promoter Svetskog poretka nekreditnog novca, zemlja na koju se ugleda čitav svet, najviše bi uvećala svoj položaj u svetu, u kojem će mo gledati kako padaju vladari svetom putem kredita, i kako se sve menja.
