Sta bi bilo da je monarhija???

  • Začetnik teme CICA DRAZA
  • Datum pokretanja
To je sve pitanje. Sta bi bilo kad bi bilo? To niko ne moze d aodgovori.
Ali, s obzirom da nismo uopste zaostajali za vodecim svetskim i evropskim ekonomijama, verovatno bismo bili slicni Holandiji, koja je takodje bila razorena ratom, ali je nakon rata nastavila normalno da se razvija.
 
Istorija se ne bavi onim: "sta bi bilo kad bi bilo?", tako da ovo nije dobra tema za ovaj forum.

A posto sam pristalica ustavne parlamentarne Monarhije, kakva postoji u Evropi i kakva je postojala u Srbiji (i Crnoj Gori), mogu samo da zamislim...

Evo kakvo je to drustvo: Ujedinjeno Kraljevstvo, Spanija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Monako, Lihtenstajn, Norveska, Svedska, Danska, Australija, Novi Zeland, Kanada, Japan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Brunei, Saudi Arabija...
 
wade:
Istorija se ne bavi onim: "sta bi bilo kad bi bilo?", tako da ovo nije dobra tema za ovaj forum.

O, gresis silno sinko :lol: Imas granu istorije koja se zove "alternativna istorija" i koja se bavi bas tim pitanjima.
Sta bi bilo da su Rimljani izgubili Punske ratove? Sta bi bilo da Karlo Martel nije zaustavio Arape? Sta bi bilo da je Napoleon osvojio Rusiju?......

wade:
Evo kakvo je to drustvo: ... Australija, Novi Zeland, Kanada...
Ove tri drzave su kraljevine samo na papiru, tj. njihova kraljica je Engleska kraljica. Ali ne verujem da ona ima ikakvog udela u javnom, ili bilo kakvom, zivotu jednog Kanadjanina.
Kraljica ima jos uvek neku moc, a to se ogleda u pravu veta na svaki zakon koji skupstina donese. Mada je taj zakon tradicionalnog tipa (kao sto je u SAD recimo zabranjeno da vezujes zirafu za banderu izmedju 12 i 17 h), ali je ipak zakon. To sto ga kraljica ne koristi, to je drugo.

E, fora je u tome sto ona nema tih ovlascenja na N.Zelandu, Australiji i Kanadi. Samo u Britaniji.
Pa po cemu su onda N.Z, Australija i Kanada kraljevine?
 
kliford:
wade:
Istorija se ne bavi onim: "sta bi bilo kad bi bilo?", tako da ovo nije dobra tema za ovaj forum.

O, gresis silno sinko :lol: Imas granu istorije koja se zove "alternativna istorija" i koja se bavi bas tim pitanjima.
Sta bi bilo da su Rimljani izgubili Punske ratove? Sta bi bilo da Karlo Martel nije zaustavio Arape? Sta bi bilo da je Napoleon osvojio Rusiju?......

wade:
Evo kakvo je to drustvo: ... Australija, Novi Zeland, Kanada...
Ove tri drzave su kraljevine samo na papiru, tj. njihova kraljica je Engleska kraljica. Ali ne verujem da ona ima ikakvog udela u javnom, ili bilo kakvom, zivotu jednog Kanadjanina.
Kraljica ima jos uvek neku moc, a to se ogleda u pravu veta na svaki zakon koji skupstina donese. Mada je taj zakon tradicionalnog tipa (kao sto je u SAD recimo zabranjeno da vezujes zirafu za banderu izmedju 12 i 17 h), ali je ipak zakon. To sto ga kraljica ne koristi, to je drugo.

E, fora je u tome sto ona nema tih ovlascenja na N.Zelandu, Australiji i Kanadi. Samo u Britaniji.
Pa po cemu su onda N.Z, Australija i Kanada kraljevine?

E kakav genije se nasao da polemise o znacaju ustavne parlamentarne monarhije.

Prvo, ja odlicno znam kakav je smisao i domasaj alternativne istorije i koje mesto zauzima u okviru istorijske nauke, tako da tvoja "primedba" o alternativnoj istoriji uopste ne stoji. Ona je sporna i u okviru same istorijske nauke i postoje brojni autori koji je ne svrstavaju u predmet te nauke.

O ustavno pravnom ustrojstvu Kanade, Australije i Novog Zelanda takodje ne znas mnogo. Sef drzave, cija su ovlascenja i obaveze regulisane pozitivnim ustavnim propisima, jeste Kraljica Elizabeta II. I sam taj podatak je dovoljan da potkrepi moje tvrdnje. Medjutim, Kraljica uz parlamente tih zemalja imenuje, na odredjeno vreme, Guvernera, koji u Njeno ime, po Njenom ovlascenju i vremenski ograniceno, vrsi sva neposredna ovlascenja koja proizilaze iz prerogativa sefa drzave, dok sama Kraljica posredno vrsi vlast, naravno u okviru svojih ustavnih ovlascenja. Znaci, kada pises o ovome, prvo moras da napravis razliku izmedju polozaja guvernera i same Kraljice, a naravno, moras da poznajes ustavnu i opstu istoriju tih drzava i celog Komonvelta.

KRALJICA KRALJUJE I AUSTRALIJOM, I KANADOM, I NOVIM ZELANDOM!

Kakvog udela Kraljica ima u javnom zivotu....-pa kakva je to primedba. Na ovo nema smisla da se odgovara.

O ovlascenjima Njenog Velicanstva u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu takodje nema smisla detaljno da govorim, a samo mogu da potvrdim tezu da se sva ona harmonicno podvode pod moderan pojam USTAVNE PARLAMENTARNE MONARHIJE, za koju se ja zalazem.

Nemoj nadalje da stavljas tako nekvalitetne primedbe...
 
"Kraljica ima jos uvek neku moc, a to se ogleda u pravu veta na svaki zakon koji skupstina donese. Mada je taj zakon tradicionalnog tipa (kao sto je u SAD recimo zabranjeno da vezujes zirafu za banderu izmedju 12 i 17 h), ali je ipak zakon. To sto ga kraljica ne koristi, to je drugo". To je glavno!



"O ustavno pravnom ustrojstvu Kanade, Australije i Novog Zelanda takodje ne znas mnogo. Sef drzave, cija su ovlascenja i obaveze regulisane pozitivnim ustavnim propisima, jeste Kraljica Elizabeta II. I sam taj podatak je dovoljan da potkrepi moje tvrdnje. Medjutim, Kraljica uz parlamente tih zemalja imenuje, na odredjeno vreme, Guvernera, koji u Njeno ime, po Njenom ovlascenju i vremenski ograniceno, vrsi sva neposredna ovlascenja koja proizilaze iz prerogativa sefa drzave, dok sama Kraljica posredno vrsi vlast, naravno u okviru svojih ustavnih ovlascenja." Preterana birokratizacija!


"Nemoj nadalje da stavljas tako nekvalitetne primedbe..." Naravno, samo je tvoje misljenje ispravno. Sve u prilog kapitalistickoj demokratiji.
 
Pazi kad jedan komunista pravi zamerke na birokratizaciju! Da ti razjasnim: TO SU DRZAVE U KOJIMA VEC VEKOVIMA, FUNKCIONISE PRAVNI SISTEM I USTAVNO USTROJSTVO NA TAJ NACIN! Istorijski se potvrdilo da je takav oblik funkcionisanja drzave mnogostruko efikasniji i bolji uz ociglednu ekonomsku prednost, u odnosu na ono sto ti kao komunista mozes da ponudis. Kuba, Severna Koreja, Kambodza, Laos, Vijetnam, zamllje SSSR i zemlje varsavskog pakta... to je ono sto je komunisticki eksperiment ostavio za nauk covecanstvu!!!

Vidim da i danasnji komunisti ne mogu jos uvek da se odreknu kulta "vodje". E, u monarhijama je to drugacije!!!
 
aleks1:
Pazi kad jedan komunista pravi zamerke na birokratizaciju! Da ti razjasnim: TO SU DRZAVE U KOJIMA VEC VEKOVIMA, FUNKCIONISE PRAVNI SISTEM I USTAVNO USTROJSTVO NA TAJ NACIN! Istorijski se potvrdilo da je takav oblik funkcionisanja drzave mnogostruko efikasniji i bolji uz ociglednu ekonomsku prednost, u odnosu na ono sto ti kao komunista mozes da ponudis. Kuba, Severna Koreja, Kambodza, Laos, Vijetnam, zamllje SSSR i zemlje varsavskog pakta... to je ono sto je komunisticki eksperiment ostavio za nauk covecanstvu!!!

Vidim da i danasnji komunisti ne mogu jos uvek da se odreknu kulta "vodje". E, u monarhijama je to drugacije!!!

:) DAJ NE SERI! DALI SI TI IKADA PROCITAO MANIFEST KOMUNISTICKE PARTIJE?AKO JESI MOZEMO DA GOVORIMO O TOME.SUSTINA KOMUNIZMA JE DRUSTVENA JEDNAKOST I BESKLASNO DRUSTVO A SVE STO STO JE NAKON TOGA NASTALO NEGATIVNO ILI POZITIVNO JE TO DA JE KOMUNIZAM BIO IZNAD SVOG VREMENA I LJUDI NISU BILI SPREMNI DA GA PRIHVATE.DALI SI UTUVIO U TU TVOJU GLAVUDZINU?! :lol:
 
mile kuronjic:
aleks1:
Pazi kad jedan komunista pravi zamerke na birokratizaciju! Da ti razjasnim: TO SU DRZAVE U KOJIMA VEC VEKOVIMA, FUNKCIONISE PRAVNI SISTEM I USTAVNO USTROJSTVO NA TAJ NACIN! Istorijski se potvrdilo da je takav oblik funkcionisanja drzave mnogostruko efikasniji i bolji uz ociglednu ekonomsku prednost, u odnosu na ono sto ti kao komunista mozes da ponudis. Kuba, Severna Koreja, Kambodza, Laos, Vijetnam, zamllje SSSR i zemlje varsavskog pakta... to je ono sto je komunisticki eksperiment ostavio za nauk covecanstvu!!!

Vidim da i danasnji komunisti ne mogu jos uvek da se odreknu kulta "vodje". E, u monarhijama je to drugacije!!!

:) DAJ NE SERI! DALI SI TI IKADA PROCITAO MANIFEST KOMUNISTICKE PARTIJE?AKO JESI MOZEMO DA GOVORIMO O TOME.SUSTINA KOMUNIZMA JE DRUSTVENA JEDNAKOST I BESKLASNO DRUSTVO A SVE STO STO JE NAKON TOGA NENASTALO GATIVNO ILI POZITIVNO JE TO DA JE KOMUNIZAM BIO IZNAD SVOG VREMENA I LJUDI NISU BILI SPREMNI DA GA PRIHVATE.DALI SI UTUVIO U TU TVOJU GLAVUDZINU?! :lol:

Koji si ti Titov pionir, svaka ti cast! Jos umes i da citiras nevidjene "umotvorije" tipa BEZKLASNO (?)
DRUSTVO. Pa, toga su se i komunisti odrekli. Informisi se malo o tome.

A da ljudi nisu bili spremni za komunizam, to ti veujem. Nikada i nece biti... :wink:
 
mile kuronjic:
Ау каква вулгарност? Морам да приѕнам да од вас другова и нисам очекивао боље васпитање и пристојније понашање!

mile kuronjic:
DALI SI TI IKADA PROCITAO MANIFEST KOMUNISTICKE PARTIJE?AKO JESI MOZEMO DA GOVORIMO O TOME.
Да, прочитао сам!

mile kuronjic:
SUSTINA KOMUNIZMA JE DRUSTVENA JEDNAKOST I BESKLASNO DRUSTVO A SVE STO STO JE NAKON TOGA NASTALO NEGATIVNO ILI POZITIVNO JE TO DA JE KOMUNIZAM BIO IZNAD SVOG VREMENA I LJUDI NISU BILI SPREMNI DA GA PRIHVATE.DALI SI UTUVIO U TU TVOJU GLAVUDZINU?! :lol:
Мој одговор на горе изречену глупост, изложићу кроз речи, живот и дело Митрополита Јоаникија (у књизи Велибора Џомића), који је као ахијереј јасно препознао опасност од комунизма, и кога су другови партизани мучки убили заједно са 50-так свештеника Митрополије Црногорско-приморске да им се гроб не зна.

"Навршила се педесет и једна година од мученичке смрти Митрополита Црногорско-приморског Јоаникија Липовца (+ јуни 1945). У току тога пола вијека све је чињено да буде као да није ни било овог по много чему изузетног јерарха Цркве Христове на светосавском трону Светог Евстатија превлачког и Светог Петра Цетињског. Његовим убицима као да је било мало што је "ликвидиран" без суда и пресуде. Украден му је и гроб: ни до данас му се не зна гроба ни мрамора! Очевидно неко је имао потребу да он нестане из памћења. Како он тако и више од осамдесет најбољих свештеника Митрополије Црногорско-приморске, од којих су већина оставили кости око Марибора, Камника, Зиданог моста... Ко је без гроба и спомена, тај, значи, није ни постојао, а онда нема ни злочина ни злочинца!

Митрополит Јоаникије је био кратко вријеме, свега четири године и неколико мјесеци, на трону црногорских Митрополита. Устоличен је у фебруару 1941. године, уочи трагичних мартовских и априлских догађаја, убијен је у завршници рата (1945. г.). Служио је као Митрополит Богу и роду у једном од најтежих времена, како за Митрополију тако и за Црну Гору, Српски народ и европске народе уопште. У том крвавом и крстоносном добу, Митрополит Јоаникије се нашао уклијештен између чекића бољшевичког комунизма и наковња паганског нацифашизма. Двије идеологије и идеје, обадвије безбожне и тирјанске, изникле из истог отровног коријена, придобијале су, у своме империјалном и тоталитаристичком походу на свијет, силом или милом, милионе слугу и измећара. Једна, нацифашистичка, заслијепљена обоготворењем тла, крви и расе; друга, марксистичко-бољшевичка, обоготворењем дијалектичког материјализма и класе, облиле су крвљу Европу и свијет, враћајући људски род, на првом мјесту хришћанске европске народе, дохришћанском паганизму и то - огњем и мачем. При томе је нацифашистичко зло било брзо од већине европских и других народа препознато по плодовима своје антибожне и нечовјечне сурове силе и насиља. Комунизам стаљинистичко-бољшевичког типа је успијевао да прикрива своју демонску позадину и образину идеалом "новог поретка" људског друштва, небивалог у историји, обећањима чаробног устројства раја и царства среће на земљи.

Послије почетног савеза и сарадње (1939-1941) ове двије тоталитарне идеологије, само привидно опречне, сукобиле су се, ради својих интереса. Бољшевички стаљинизам, указујући с правом на злочиначку природу нацифашизма, својим антифашизмом је искористио урођено родољубље и отаџбинску снагу прво руског, па онда и осталих словенских народа и приказао се као носилац људског напретка, човјечности и слободе. Међутим, кад се сагледају та трагична историјска збивања са садашњег постојања, постаје нам јасно да је он уствари, као пред крај Првог свјетског рата, користио ратну несрећу и биједу народа, ради остварења својих мрачних револуционарних циљева, не бирајући при том средства. На руку му је ишла и несумњиво, дубока духовна, морална и социјална криза и порочност друштвеног живота, која је завладала између два рата међу европским народима и државама, па отуда и у нашем народу и ондашњој југословенској држави.

Ту радикалну поларизацију између добра и зла "идеализма" и "материјализма", Исуса Христа и Карла Маркса, односно пута Христовог и пута Марксовог Митрополит уочава нарочито у безбожном комунизму. Пријемчивост за његове идеје у народу, нарочито код омладине, он налази у завладалом вјерском индиферентизму и безвјерју; у пројављеној оскудности духом побожности и милосрђа у предратном завладалом "оргијању", потрази за сластима и уживањем и помањкању оних "који тражише љубави, правде и истине". Но, намјесто да се тражи обнова друштва у обнови вјере, морала, праведности и милосрђа, у духовном и моралном и свеукупном препороду, омладина, која је "запливала у мутним комунистичким водама", по неискуству, преварена, мисли "да ће отровани организам народни излијечити, ако му надодају још више и најјачег отрова". Неправда, корупција и друга зла у друштву, каже он, потхрањивали су и ширили и били квасац за овај нови још гори отров за друштво.

Из онога што је Митрополит Јоаникије забиљежио у својим текстовима јасно се види да он није антикомуниста по инерцији или ради очувања постојећег друштва чије порочности је потпуно свјестан. Очевидно, он је комунизам проучавао и прије него што је ушао у вртлог крвавог братоубилаштва и револуције. Отуда он зна да је Комунистички манифест, не просто приручник нове социјалне доктрине, него "катихизис нове пролетерске религије". Њему је јасна метафизичко-демонска и псеудорелигиозна позадина комунизма као социјалног покрета. Био је несумњиво подробно упознат са крвавим пиром претходеће совјетске револуције. Зато се није зачудио што су комунисти, од самог почетка свога дјеловања у Црној Гори, почели обесвећивати светиње, отимати туђу имовину, бацати у јаме, убијати најбоље људе. Његов дух и дјелатност је угрозио породицу, морал, српство, Православље, културу човјечанства. Сукоб који је трајао у току цијелог рата био је по њему сукоб између комунистичке партијске организације, националиста и окупатора. Његово трагично свједочанство, засновано на искуству, потврђује, како сам каже, да су комунисти секташи, заљубљеници у своје идеје, некритични и себични као сви секташи; њима није идеал истина, већ њихова безбожна доктрина и странка. Ова његова анализа као и тврдња да за њих "не постоји Бог и душа", да угрожавају духовно биће народа и све обичаје, одричу светост, молитву, пост - педесет посљератних година су потврђиване у историјској реалности. Од самог почетка устанка он је примијетио да су комунисти побили више свога народа него ли Италијана; да су окрвавили руке братском крвљу, "најавили борбу и непоштедно је повели противу свих духовних и моралних тековина нашег народа", проузроковали године незапамћеног терора и хаоса. Није, дакле, он био против њих зато што су водили борбу против окупатора и што му је било до сарадње са фашистима, него што су под плаштом те борбе изводили крваву револуцију, уништавали Цркву и свештенство, остављали иза себе страх и пустош у моралном и материјалном погледу. Једноставно он је пророчки схватио дугорочну опасност од ове свјетске "превратничке" идеје. Вријеме је показало да је заиста нацифашизам био опака али пролазна болест на тијелу Европе (нијесу ли државе које су биле његови заговорници, отријезнивши се од те пошасти, данас водеће земље у свијету у економском, техничком, културном и сваком другом погледу?). Државе пак и народи које су послије пораза нацифашизма упале у дугорочније комунистичко ропство, нијесу ли данас, педесет година послије рата, друштва анархије и хаоса, социјалне и моралне биједе?

Митрополит Јоаникије је то на вријеме предвидио и своје прозрење и свједочење мученички платио. А заједно са њим његови најбиранији свештеници, новомученици Цркве Христове и мноштво народа и бираних првака народних.

Из молби се види да је покушавао да заштити и затворене комунисте, тврдећи да је међу њима највише заведених, преварених. Има их доста, каже, молећи да буду ослобођени, који не знају шта је комунизам; неки су на силу преварени, неки само под сумњом, неки из моде... "

ИЗ ОБРАЋАЊА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА:

"Они (комунисти) непрестано понављају: старо треба срушити, а ново зидати. Мјесто идеализма-материјализам; мјесто царства небескога-царство земаљско, мјесто Исуса Христа - Карл Маркс. Па пошто је таква вишегодишња сатанска сјетва родила горке плодове и донијела такве несреће српскоме народу да је чак и само његово постојање доведено у питање, као архијереј Српске Цркве сматрам својом светом дужношћу да спасим што се даде спасити: да обавијестим необавијештене, да поучим неуке, да исправим и на прави пут изведем заблудјеле и преварене.

У ту сврху, укратко, колико је могуће у једној архипастирској посланици, говорићу вам о духовном оцу безбожног комунизма Карлу Марксу и Господу Исусу Христу.

Да би се разумјела Марксова наука треба водити рачуна о политичком и економском стању у Европи његовог времена и о филозофским идејама које су тада владале. Тада је феудализам био срушен у многим државама, а Хегелова филозофија је моћно владала духовима. Буржоазија је освајала све више земљишта. Ширила се слобода у политици, а материјализам у филозофији. Роберт Овен, Сен Симон, Шарл Фурије, Вилхелм, Вајтлинг и други проповиједали су друкчије социјално уређење са општом имовном једнакошћу. На младога Карла Маркса имали су јаког утицаја сви ти писци, али је он био под далеко јачим утицајем Хегелове филозофије. Знатан утицај на Маркса имали су и писци Штраус, Фојербах, Прудон, Луј Блан, Девамије и други.

Још врло млад Маркс је дао израза своме материјалистичкоме мишљењу. Године 1843. написао је ријечи, које су комунисти толико искористили: "Религија је уздах притиснутог створења, осјећања једнога свијета без срца, опијум народа". Затим је написао једну студију о јеврејском питању. Он је већ тада био идеолог пролетеријата и храбри бранилац радника. Он је схватио социјализам као плод историјске еволуције, која се има остварити помоћу покрета радничке класе. Али Маркс је осјећао да не познаје довољно економију, индустрију и живот радника у великим градовима и марљиво се трудио да све то што боље упозна. У научном раду служио се познатим правилима дијалектике: теза, антитеза и синтеза. То су: буржоазија, пролетеријат и ново социјалистичко друштво. По мишљењу Маркса радничка класа може остварити своје идеале само ако се организује за борбу. На конгресу у Лондону 1847. године повјерено је Марксу и Енгелсу да израде КОМУНИСТИЧКИ МАНИФЕСТ. Заједнички су га израдили. То је књижица пуна оштрих реченица, која је изражавала револуционарне мисли и жеље тога времена и која је за пуних осам деценија остала катихизис нове пролетерске религије.

Какав је био Карл Маркс као човјек и какво је његово животно дјело? Био је раздражљив, заједљив, љут. Раскрстио је са свима пријатељима и истомишљеницима. Нарочито се свађао са Бакуњином и Ласлом. Против Бакуњина написао је један ружан памфлет пун неистина и фалсификата. Једино је до смрти сачувао пријатељство Енгелсово, који му је био добротвор. Због свога политичкога рада цио живот са својом породицом провео је у оскудици и биједи. Карл Маркс много пута гладан стално је мислио о хљебу у изобиљу и теорисао како би сви људи били сити. Није умио да располаже ни с најмањом сумом новаца, и саставио је најдубљу теорију новца. Признати је идеолог радничке класе и један од оснивача прве Радничке интернационале. Маркс је научник. Сељаке је сматрао варварима, и они у огромној својој већини неће никада примити његову науку. Али велики дио радничке класе гледа у њему свога пророка.

У науци је добро познато, да је Марксова теорија оборена најновијим напрецима у физици, хемији, техници, механици, економији и другим наукама. А какве је практичне резултате дао Марксизам, који је водио у безбожни комунизам, бољшевизам и партизанство то и сувише добро осјећамо.

У науци је добро познато, да је Марксова теорија оборена најновијим напрецима у физици, хемији, техници, механици, економији и другим наукама. А какве је практичне резултате дао Марксизам, који је водио у безбожни комунизам, бољшевизам и партизанство то и сувише добро осјећамо. Какве је дивне резултате дала Христова наука, и колико је добра учинило хришћанство човјечанству за двије хиљаде година то свједочи историја и општа култура.

Два су, дакле, пута пут Марксов и пут Христов. Ради спасења временога и вјечнога свога личнога, свога народа и свега човјечанства пођимо за Христом, а не за Марксом."
 
aleks1:
mile kuronjic:
Ау каква вулгарност? Морам да приѕнам да од вас другова и нисам очекивао боље васпитање и пристојније понашање!

mile kuronjic:
DALI SI TI IKADA PROCITAO MANIFEST KOMUNISTICKE PARTIJE?AKO JESI MOZEMO DA GOVORIMO O TOME.
Да, прочитао сам!

mile kuronjic:
SUSTINA KOMUNIZMA JE DRUSTVENA JEDNAKOST I BESKLASNO DRUSTVO A SVE STO STO JE NAKON TOGA NASTALO NEGATIVNO ILI POZITIVNO JE TO DA JE KOMUNIZAM BIO IZNAD SVOG VREMENA I LJUDI NISU BILI SPREMNI DA GA PRIHVATE.DALI SI UTUVIO U TU TVOJU GLAVUDZINU?! :lol:
Мој одговор на горе изречену глупост, изложићу кроз речи, живот и дело Митрополита Јоаникија (у књизи Велибора Џомића), који је као ахијереј јасно препознао опасност од комунизма, и кога су другови партизани мучки убили заједно са 50-так свештеника Митрополије Црногорско-приморске да им се гроб не зна.

"Навршила се педесет и једна година од мученичке смрти Митрополита Црногорско-приморског Јоаникија Липовца (+ јуни 1945). У току тога пола вијека све је чињено да буде као да није ни било овог по много чему изузетног јерарха Цркве Христове на светосавском трону Светог Евстатија превлачког и Светог Петра Цетињског. Његовим убицима као да је било мало што је "ликвидиран" без суда и пресуде. Украден му је и гроб: ни до данас му се не зна гроба ни мрамора! Очевидно неко је имао потребу да он нестане из памћења. Како он тако и више од осамдесет најбољих свештеника Митрополије Црногорско-приморске, од којих су већина оставили кости око Марибора, Камника, Зиданог моста... Ко је без гроба и спомена, тај, значи, није ни постојао, а онда нема ни злочина ни злочинца!

Митрополит Јоаникије је био кратко вријеме, свега четири године и неколико мјесеци, на трону црногорских Митрополита. Устоличен је у фебруару 1941. године, уочи трагичних мартовских и априлских догађаја, убијен је у завршници рата (1945. г.). Служио је као Митрополит Богу и роду у једном од најтежих времена, како за Митрополију тако и за Црну Гору, Српски народ и европске народе уопште. У том крвавом и крстоносном добу, Митрополит Јоаникије се нашао уклијештен између чекића бољшевичког комунизма и наковња паганског нацифашизма. Двије идеологије и идеје, обадвије безбожне и тирјанске, изникле из истог отровног коријена, придобијале су, у своме империјалном и тоталитаристичком походу на свијет, силом или милом, милионе слугу и измећара. Једна, нацифашистичка, заслијепљена обоготворењем тла, крви и расе; друга, марксистичко-бољшевичка, обоготворењем дијалектичког материјализма и класе, облиле су крвљу Европу и свијет, враћајући људски род, на првом мјесту хришћанске европске народе, дохришћанском паганизму и то - огњем и мачем. При томе је нацифашистичко зло било брзо од већине европских и других народа препознато по плодовима своје антибожне и нечовјечне сурове силе и насиља. Комунизам стаљинистичко-бољшевичког типа је успијевао да прикрива своју демонску позадину и образину идеалом "новог поретка" људског друштва, небивалог у историји, обећањима чаробног устројства раја и царства среће на земљи.

Послије почетног савеза и сарадње (1939-1941) ове двије тоталитарне идеологије, само привидно опречне, сукобиле су се, ради својих интереса. Бољшевички стаљинизам, указујући с правом на злочиначку природу нацифашизма, својим антифашизмом је искористио урођено родољубље и отаџбинску снагу прво руског, па онда и осталих словенских народа и приказао се као носилац људског напретка, човјечности и слободе. Међутим, кад се сагледају та трагична историјска збивања са садашњег постојања, постаје нам јасно да је он уствари, као пред крај Првог свјетског рата, користио ратну несрећу и биједу народа, ради остварења својих мрачних револуционарних циљева, не бирајући при том средства. На руку му је ишла и несумњиво, дубока духовна, морална и социјална криза и порочност друштвеног живота, која је завладала између два рата међу европским народима и државама, па отуда и у нашем народу и ондашњој југословенској држави.

Ту радикалну поларизацију између добра и зла "идеализма" и "материјализма", Исуса Христа и Карла Маркса, односно пута Христовог и пута Марксовог Митрополит уочава нарочито у безбожном комунизму. Пријемчивост за његове идеје у народу, нарочито код омладине, он налази у завладалом вјерском индиферентизму и безвјерју; у пројављеној оскудности духом побожности и милосрђа у предратном завладалом "оргијању", потрази за сластима и уживањем и помањкању оних "који тражише љубави, правде и истине". Но, намјесто да се тражи обнова друштва у обнови вјере, морала, праведности и милосрђа, у духовном и моралном и свеукупном препороду, омладина, која је "запливала у мутним комунистичким водама", по неискуству, преварена, мисли "да ће отровани организам народни излијечити, ако му надодају још више и најјачег отрова". Неправда, корупција и друга зла у друштву, каже он, потхрањивали су и ширили и били квасац за овај нови још гори отров за друштво.

Из онога што је Митрополит Јоаникије забиљежио у својим текстовима јасно се види да он није антикомуниста по инерцији или ради очувања постојећег друштва чије порочности је потпуно свјестан. Очевидно, он је комунизам проучавао и прије него што је ушао у вртлог крвавог братоубилаштва и револуције. Отуда он зна да је Комунистички манифест, не просто приручник нове социјалне доктрине, него "катихизис нове пролетерске религије". Њему је јасна метафизичко-демонска и псеудорелигиозна позадина комунизма као социјалног покрета. Био је несумњиво подробно упознат са крвавим пиром претходеће совјетске револуције. Зато се није зачудио што су комунисти, од самог почетка свога дјеловања у Црној Гори, почели обесвећивати светиње, отимати туђу имовину, бацати у јаме, убијати најбоље људе. Његов дух и дјелатност је угрозио породицу, морал, српство, Православље, културу човјечанства. Сукоб који је трајао у току цијелог рата био је по њему сукоб између комунистичке партијске организације, националиста и окупатора. Његово трагично свједочанство, засновано на искуству, потврђује, како сам каже, да су комунисти секташи, заљубљеници у своје идеје, некритични и себични као сви секташи; њима није идеал истина, већ њихова безбожна доктрина и странка. Ова његова анализа као и тврдња да за њих "не постоји Бог и душа", да угрожавају духовно биће народа и све обичаје, одричу светост, молитву, пост - педесет посљератних година су потврђиване у историјској реалности. Од самог почетка устанка он је примијетио да су комунисти побили више свога народа него ли Италијана; да су окрвавили руке братском крвљу, "најавили борбу и непоштедно је повели противу свих духовних и моралних тековина нашег народа", проузроковали године незапамћеног терора и хаоса. Није, дакле, он био против њих зато што су водили борбу против окупатора и што му је било до сарадње са фашистима, него што су под плаштом те борбе изводили крваву револуцију, уништавали Цркву и свештенство, остављали иза себе страх и пустош у моралном и материјалном погледу. Једноставно он је пророчки схватио дугорочну опасност од ове свјетске "превратничке" идеје. Вријеме је показало да је заиста нацифашизам био опака али пролазна болест на тијелу Европе (нијесу ли државе које су биле његови заговорници, отријезнивши се од те пошасти, данас водеће земље у свијету у економском, техничком, културном и сваком другом погледу?). Државе пак и народи које су послије пораза нацифашизма упале у дугорочније комунистичко ропство, нијесу ли данас, педесет година послије рата, друштва анархије и хаоса, социјалне и моралне биједе?

Митрополит Јоаникије је то на вријеме предвидио и своје прозрење и свједочење мученички платио. А заједно са њим његови најбиранији свештеници, новомученици Цркве Христове и мноштво народа и бираних првака народних.

Из молби се види да је покушавао да заштити и затворене комунисте, тврдећи да је међу њима највише заведених, преварених. Има их доста, каже, молећи да буду ослобођени, који не знају шта је комунизам; неки су на силу преварени, неки само под сумњом, неки из моде... "

ИЗ ОБРАЋАЊА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА:

"Они (комунисти) непрестано понављају: старо треба срушити, а ново зидати. Мјесто идеализма-материјализам; мјесто царства небескога-царство земаљско, мјесто Исуса Христа - Карл Маркс. Па пошто је таква вишегодишња сатанска сјетва родила горке плодове и донијела такве несреће српскоме народу да је чак и само његово постојање доведено у питање, као архијереј Српске Цркве сматрам својом светом дужношћу да спасим што се даде спасити: да обавијестим необавијештене, да поучим неуке, да исправим и на прави пут изведем заблудјеле и преварене.

У ту сврху, укратко, колико је могуће у једној архипастирској посланици, говорићу вам о духовном оцу безбожног комунизма Карлу Марксу и Господу Исусу Христу.

Да би се разумјела Марксова наука треба водити рачуна о политичком и економском стању у Европи његовог времена и о филозофским идејама које су тада владале. Тада је феудализам био срушен у многим државама, а Хегелова филозофија је моћно владала духовима. Буржоазија је освајала све више земљишта. Ширила се слобода у политици, а материјализам у филозофији. Роберт Овен, Сен Симон, Шарл Фурије, Вилхелм, Вајтлинг и други проповиједали су друкчије социјално уређење са општом имовном једнакошћу. На младога Карла Маркса имали су јаког утицаја сви ти писци, али је он био под далеко јачим утицајем Хегелове филозофије. Знатан утицај на Маркса имали су и писци Штраус, Фојербах, Прудон, Луј Блан, Девамије и други.

Још врло млад Маркс је дао израза своме материјалистичкоме мишљењу. Године 1843. написао је ријечи, које су комунисти толико искористили: "Религија је уздах притиснутог створења, осјећања једнога свијета без срца, опијум народа". Затим је написао једну студију о јеврејском питању. Он је већ тада био идеолог пролетеријата и храбри бранилац радника. Он је схватио социјализам као плод историјске еволуције, која се има остварити помоћу покрета радничке класе. Али Маркс је осјећао да не познаје довољно економију, индустрију и живот радника у великим градовима и марљиво се трудио да све то што боље упозна. У научном раду служио се познатим правилима дијалектике: теза, антитеза и синтеза. То су: буржоазија, пролетеријат и ново социјалистичко друштво. По мишљењу Маркса радничка класа може остварити своје идеале само ако се организује за борбу. На конгресу у Лондону 1847. године повјерено је Марксу и Енгелсу да израде КОМУНИСТИЧКИ МАНИФЕСТ. Заједнички су га израдили. То је књижица пуна оштрих реченица, која је изражавала револуционарне мисли и жеље тога времена и која је за пуних осам деценија остала катихизис нове пролетерске религије.

Какав је био Карл Маркс као човјек и какво је његово животно дјело? Био је раздражљив, заједљив, љут. Раскрстио је са свима пријатељима и истомишљеницима. Нарочито се свађао са Бакуњином и Ласлом. Против Бакуњина написао је један ружан памфлет пун неистина и фалсификата. Једино је до смрти сачувао пријатељство Енгелсово, који му је био добротвор. Због свога политичкога рада цио живот са својом породицом провео је у оскудици и биједи. Карл Маркс много пута гладан стално је мислио о хљебу у изобиљу и теорисао како би сви људи били сити. Није умио да располаже ни с најмањом сумом новаца, и саставио је најдубљу теорију новца. Признати је идеолог радничке класе и један од оснивача прве Радничке интернационале. Маркс је научник. Сељаке је сматрао варварима, и они у огромној својој већини неће никада примити његову науку. Али велики дио радничке класе гледа у њему свога пророка.

У науци је добро познато, да је Марксова теорија оборена најновијим напрецима у физици, хемији, техници, механици, економији и другим наукама. А какве је практичне резултате дао Марксизам, који је водио у безбожни комунизам, бољшевизам и партизанство то и сувише добро осјећамо.

У науци је добро познато, да је Марксова теорија оборена најновијим напрецима у физици, хемији, техници, механици, економији и другим наукама. А какве је практичне резултате дао Марксизам, који је водио у безбожни комунизам, бољшевизам и партизанство то и сувише добро осјећамо. Какве је дивне резултате дала Христова наука, и колико је добра учинило хришћанство човјечанству за двије хиљаде година то свједочи историја и општа култура.

Два су, дакле, пута пут Марксов и пут Христов. Ради спасења временога и вјечнога свога личнога, свога народа и свега човјечанства пођимо за Христом, а не за Марксом."

Ja cu vrlo kratko.Posle rata su se ubijali domaci izdajnici i saradnici okupatora, profiteri koji su se bogatili na racun narodnih masa, i za to ne treba toliko zaliti.Takodjer poznato je da je crkva dosta doprinela podrzavanju domacih izdajnika da budem precizniji CETNIKA za vreme rata i da to nije moglo biti oprosteno.KPJ je doprinela oslobodjenju naroda i narodnosti nase SFRJ.Unela slogu i bratsvo i jedinstvo medju narodima, i to se ne moze sporiti.Doprinela je da umesto vladavine pojedinaca uspostavo samoupravljanje to jest upravljanje radnika i proleterijata, tako da su funkcioneri, predsednici, sefovi bili samo sluge u izvrsavanju narodne volje.Ljudi koji se nisu slagali sa tim napretcima oni su bili slani na prevaspitavanja gde su im objasnjavana glavna nacela Komunizma i uprava proleterijata.Mogao bih da vam govorim o tome ceo dan ali nisi u pravu aleks ako kazes da j e bilo monarhije.Monarhija je prevazidjen sistem, vladavine uzeg sloja ljudi koji se bogate na racun narodnih masa i radnicke klase.
 
Da se zahvalim komunistima sto su uspeli u onome sto cak ni Tuci nisu uspeli....da zatru sve srpsko,da naprave AVNOJ-evske granice,da pobiju sto vise Srba,da naprave Crnogorsku naciju,Bosansku naciju,itd.
Hvala Vam sto ste uspeli da pobijete onoliko dece u Kragujevcu.Hvala za bombardovanje Beograda,hvala za 27. mart koji ste izveli sa Englezima.Hvala za Kraljevo,Nis,Leskovac......hvala za Sremski front gde je poginulo bezveze toliko srpske omladine.
Hvala za Jasenovac.......Gradisku,Jadovno....


H V A L A A L I V I S E N E!!!!!!!!!
 
friedrich:
Da se zahvalim komunistima sto su uspeli u onome sto cak ni Tuci nisu uspeli....da zatru sve srpsko,da naprave AVNOJ-evske granice,da pobiju sto vise Srba,da naprave Crnogorsku naciju,Bosansku naciju,itd.
Hvala Vam sto ste uspeli da pobijete onoliko dece u Kragujevcu.Hvala za bombardovanje Beograda,hvala za 27. mart koji ste izveli sa Englezima.Hvala za Kraljevo,Nis,Leskovac......hvala za Sremski front gde je poginulo bezveze toliko srpske omladine.
Hvala za Jasenovac.......Gradisku,Jadovno....


H V A L A A L I V I S E N E!!!!!!!!!

Hej o cemu pricas to?!Srpski, Crnogorski i Bosanski narodi su postojali i pre nas!Nije mi jasno sta bulaznis to o deci iz Kragujevca, Bombardovanju, 27 mart i nekakva saradnja sa stranim kapitalistickim faktorima, sremski front, Jasenovac itd.Mi komunisti smo cisti od toga.
Prva proleterska brigada je formirana od svih naroda i narodnosti kao jasan znak otpora fasisticke agresije i domacih izdajnika.To smo pokazali junackom borbom na Neretvi kada smo potukli do nogu cetnike (saradnike okupatora i narodne neprijatelje SFRJ).
 
Neobrazovanom magarcu kao sto si ti nevredi objasnjavati da su komunisti krivi za sve to.

Samo sto se tice Kragujevca da objasnim ljudima mada oni to vec znaju.
Vidis magarce,moram tako da te nazovem jer nisam pogresio ni malo,zast su Nemci streljali djake???

Pa zato sto su komunisti odnosno ti tvoji partizani kod sela Bare nedaleko od Kragujevca pobili i iskasapili desetak Nemaca koji su bili na reci i kupali se i cak nisu uznemiravali nikog.E onda su ih primetili ti tvoji partizani i lepo ih ubili isekli na komade odsekli kite i nabili ih u usta vec mrtvim Nemcima.

Pa kad su to Nemci videli lepo su slikali i poslali slike u Nemacku kod Hitlera.Pa kad je covek to video lepo je popizdeo i naredio to sto je naredio.

Vidis Vi ste se kurcili pred najvecom silom na svetu u to vreme i sta se desilo.......pomogli ste da se ubije toliko djaka u Kragujevcu.

Naravno sad ces reci da nikad nisi cuo za taj dogadjaj....da to nije tacno itd.:)))
Ali dzaba ti......sve je ovo ISTINA......
Za druge stvari ne treba da ti obrazlazem jer ne vredi.....To ce ti reci neko drugi na forumu.....

Zbogom.......izmanipulisani covece......
 
friedrich:
Neobrazovanom magarcu kao sto si ti nevredi objasnjavati da su komunisti krivi za sve to.

Samo sto se tice Kragujevca da objasnim ljudima mada oni to vec znaju.
Vidis magarce,moram tako da te nazovem jer nisam pogresio ni malo,zast su Nemci streljali djake???

Pa zato sto su komunisti odnosno ti tvoji partizani kod sela Bare nedaleko od Kragujevca pobili i iskasapili desetak Nemaca koji su bili na reci i kupali se i cak nisu uznemiravali nikog.E onda su ih primetili ti tvoji partizani i lepo ih ubili isekli na komade odsekli kite i nabili ih u usta vec mrtvim Nemcima.

Pa kad su to Nemci videli lepo su slikali i poslali slike u Nemacku kod Hitlera.Pa kad je covek to video lepo je * i naredio to sto je naredio.

Vidis Vi ste se * pred najvecom silom na svetu u to vreme i sta se desilo.......pomogli ste da se ubije toliko djaka u Kragujevcu.

Naravno sad ces reci da nikad nisi cuo za taj dogadjaj....da to nije tacno itd.:)))
Ali dzaba ti......sve je ovo ISTINA......
Za druge stvari ne treba da ti obrazlazem jer ne vredi.....To ce ti reci neko drugi na forumu.....
Zbogom.......izmanipulisani covece......

KAO PRVO JA SAM OBRAZOVAN COVEK (PROFESOR NA UNIVERZITETU) I NE PRILICI TI DA ME VREDJAS I NAZIVAS KOJEKVIM POGRDNIM IMENIMA.TO JE TVOJ NIVI OBRAZOVANJA KOJI SI POKAZAO.TI BOLJE I NE UMES.
KAO PRVO KOJU BAJKU SI PROCITAO DA SU PARTIZANI NABILI KITU U USTA NEMACKIM VOJNICIMA?TAKVE STAVRI PRILICI CETNICIMA.PARTIZANI NIKADA NISU CINILI ZLOCINE NEGO SU NAPROTIV POMAGALI NEDUZNOM NARODU U BORBI ZA NJIHOVU SLOBODU.
A KADA SMO KOD POGRDNIH RECI, AKO SAM JA MAGARAC ONDA SI TI JEDAN CIRKUSKI MAJMUN SIMPANZA KOJI ZABALJA LJUDE SVOJIM BUDALASTINAMA!
 
Цивилизована Европа се обрачунала са фашизмом, нацизмом али није још до краја са комунизмом. Ред је дошао и на комунизам.

СМРТ КОМУНИЗМУ!!!
 
mile kuronjic:
Ja cu vrlo kratko.
Не, не! Ниси добро разумео. Ти ћеш (ако си таква фаца за какву се издајеш) да одговориш на реченицу по реченицу од оног што сам ти издвојио (текст Митрополита Јоаникија), а не да булазниш о овоме што си се доле налупетао. Значи, реченицу по реченицу. ЧЕКАМ ОДГОВОР!!!

mile kuronjic:
Posle rata su se ubijali domaci izdajnici i saradnici okupatora, profiteri koji su se bogatili na racun narodnih masa, i za to ne treba toliko zaliti.
Ништа од овога није тачно. После рата су се плански убијали неистомишљерници комунистичких револуционара, професори универзитета, омладина, војници регуларне југословенске војске у отаџбини, српска интелигенција, сељаци, грађанство, припадници СПЦ...итд. Број убијених је идаље непознаница. Само у Београду је убијено на хиљаде људи на локацијама: Звездара, Дедиње, Ада Циганлија, Авала, Топчидер...итд. Сарадници окупатора су били ПАРТИЗАНИ, и о томе нам сведоче споразуми које су са Немцима почетком 1943. године потписали у име Тита: Владимир-Владо Велебит, Константин-Коча Поповић и Милован Ћилас-друг Ђидо. Обогатили су се такође ПАРТИЗАНИ-КОМУНИСТИ пљачкајући туђу имовину путем отимачине, национализације, аграрне реформе и сл.

mile kuronjic:
Takodjer poznato je da je crkva dosta doprinela podrzavanju domacih izdajnika da budem precizniji CETNIKA za vreme rata i da to nije moglo biti oprosteno.
Четници нису били домаћи издајници, већ су то били револуционари-партизани. Четници су били регуларна Војска једне међународно признате земље, којом је командовала њена регуларна влада, која је сарађивала са традиционалним савезницима. Четници су на Равној Гори први у Европи подигли устанак против нацизма. То је била иста она војска која је у првом светском рату поразила Аустроугарску и победила у балканским ратовима ослободивши земљу. Природно, Црква је била уз регуларну Војску као што је то одувек била (а не уз страну-комунистичку, револуционарну и партијску).

mile kuronjic:
KPJ je doprinela oslobodjenju naroda i narodnosti nase SFRJ.
Не! КПЈ је окупирала земљу и револуциом уз милионе жртава, наметнула неограничену диктатуру и један тоталитарни режим који је упропастио српски народ више него Турци за 500 година. Једна тоталитарна идеологија (комунизам) је само сменила другу (нацизам), с тим што комунизам је у крви владао од 20. октобра 1944. до 5. октобра 2000, а нацизам је овде владао само пар година.

mile kuronjic:
Unela slogu i bratsvo i jedinstvo medju narodima, i to se ne moze sporiti.
Тачно! Шта је КПЈ "унела" то се данас јасно види!!! Све то што ви називате "братство и јединство" је била једна МАГЛА и стање које је одржавано гвозденом песницом. Чим је та песница мало попустила настали су ови данашњи ратови као последица катастрофалног владања комунистичке идеологије.

mile kuronjic:
Doprinela je da umesto vladavine pojedinaca uspostavo samoupravljanje to jest upravljanje radnika i proleterijata, tako da su funkcioneri, predsednici, sefovi bili samo sluge u izvrsavanju narodne volje.
То "самоуправљање" је таква глупост, да се од тога још дуго дуго нећемо опоравити. Не треба заборавити да су све те глупости попут самоуправљања биле плаћане америчким доларима, путем зајмова која је бивша СФРЈ узимала од запада. СФРЈ је узела више новца него сама цела западна Европа после другог светског рата, и тиме је постала прави шампион у задужености. Такав експеримент ми данас плаћамо.

mile kuronjic:
Ljudi koji se nisu slagali sa tim napretcima oni su bili slani na prevaspitavanja gde su im objasnjavana glavna nacela Komunizma i uprava proleterijata.
Тачно. То се радило на многим местима попут Голог Отока. Бивша СФРЈ је последња европска земља која је имала ЗВАНИЧНЕ КОНЦЕТРАЦИОНЕ ЛОГОРЕ ЗА НЕИСТОМИШЉЕНИКЕ. Тамо су била та крвава "преваспитавања" и силом су се "објашњавала" начела комунизма и пролетаријата. ОВО ДОКАЗУЈЕ ТОТАЛИТАРНОСТ НАШИХ КОМУНИСТА И ПО ТОМЕ СЕ ЈАСНО ВИДИ ДА ИЗМЕЂУ ЊИХ И НАЦИСТА НЕМА АПСОЛУТНО НИКАКВЕ РАЗЛИКЕ!!!!

mile kuronjic:
Mogao bih da vam govorim o tome ceo dan ali nisi u pravu aleks ako kazes da je bilo monarhije.
Могао би о томе много да говориш, али проблем може да буде што тиме јасно показујеш своју тоталитарност и дајеш себи ауто голове.

mile kuronjic:
Monarhija je prevazidjen sistem, vladavine uzeg sloja ljudi koji se bogate na racun narodnih masa i radnicke klase.
О "превазиђености монархије и владавини ужег броја људи који се богате на рачун радника" могу јасно да ти говоре примери данашњих Уставних Парламентарних Монархија попут: Шведске, Норвешке, Данске, Холандије, Белгије, Велике Британије, Шпаније, Канаде, Новог Зеланда, Аустралије, Јапана ...итд. То су све саме превазиђене земље, где се радници израбљују и живе за цркавицу, где се људи систематски муче и не смеју слободно да мисле и њих само комунизам може да спасе!

ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
 
aleks1:
Цивилизована Европа се обрачунала са фашизмом, нацизмом али није још до краја са комунизмом. Ред је дошао и на комунизам.

СМРТ КОМУНИЗМУ!!!

Kao prvo da si neki demokrata kao sto nisi ti ne bi sejao mrznju i pozivao na obracun!Moras znati da je ratohuskacka politika odavno izumrla.
Ti zavidis monarhijama na zapadu... pa da si bio tamo sigurno ne bi ovo govorio.Najbolji raj na zemlji je bila nasa SFRJ.Sloboda i ravnopravnost se nece moci uspostaviti za hiljadu godina kao tada.
To sto opravdavas narodne neprijatelje i izdajice (cetnike)... za to izvini nije poznata ta njihova junacka borba protiv okupatora ni u prvom ni u drugom svetskom ratu sem sto su bili poznati po ratnim zlocinima.Pa iz tvojih reci se moze doznati koliko mrznje imas u sebi kada pozivas na linc.
Nemam potrebe da citam nicije izlaganje a kamoli izlaganje nekih kvazimitropolita.
Budi pozdravljen.
 

Back
Top