Mitternachtsträumer
Veoma poznat
- Poruka
- 12.064
Mihailo Crnobrnja, profesor ekonomije
Sa Srbijom u EU slabi moć tajkuna
Ako nakon izbora zavladaju radikali i narodnjačka koalicija, uveren sam da će doći do usporavanja rasta životnog standarda. Nećemo se vratiti u devedesete, niti će se totalno obustaviti strane investicije, ali će se njihov priliv smanjiti, a ako još i ispune sva predizborna obećanja, inflacija je neminovna - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) uoči sutrašnje međunarodne konferencije koju organizuje ovaj fakultet na temu „Kako ubrzati integraciju Srbije u EU“.
Mora li Srbija u EU ili postoji i neka alternativa?
- Mi u EU ne moramo, ali je to najbolji i najmudriji izbor. Jer istorija EU je istorija uspešnog ekonomskog razvoja, posebno za one koji su ušli kao nerazvijeni, a zatim su se kroz EU razvili. Primeri za to su Irska, Grčka, Portugal. Pristup tom ogromnom tržištu je najbolji način da se naša privreda razvija. Pri tome bismo dobijali i pomoć od EU za brži razvoj. Tu vrstu pomoći nam niko drugi ne nudi.
Koji argumenti, a da nisu dnevnopolitički, najubedljivije pokazuju neophodnost pridruživanja Srbije EU?
- Argumenata ima puno, pomenuću samo nekoliko ekonomskih. Bukvalno sve zemlje Evrope ili su članice EU ili žarko žele da to postanu. Sve zemlje u našem okruženju su ili članice ili to žele da postanu. Očigledno je da od toga ima koristi. Švajcarska i Norveška su toliko specifične i od nas drugačije, da je besmisleno da se s njima upoređujemo.
Integracija u EU donosi našim građanima slobodu kretanja, studiranja, a jednog dana i zapošljavanja u zemljama EU. Konkurencija iz EU doprineće suzbijanju domaćih monopola, snižavanju cena, smanjenju uticaja domaćih tajkuna, što je velika korist za građane. Konačno, uz EU i njene specijalizovane službe daleko lakše će se suzbiti korupcija koja je kod nas rasprostranjena.
Kome sve ne odgovara da Srbija postane članica EU?
- Ne odgovara pre svega onima koji smatraju da će EU da nam zakine nešto od naše srpske osobenosti i posebnosti, da će nam oteti dušu. To su isti oni koji smatraju da nam EU već otima srce srpstva - Kosovo. Takvih nije malo. Čak je moguće da na ovim izborima pobede. Nažalost, u ovom shvatanju, i na njemu zasnovanoj politici, prenaglašena je emotivno-ideološka dimenzija nacionalnog identiteta, a gotovo potpuno zanemarena realnopolitička i ekonomska dimenzija. Za Srbiju i njene građane bi bilo daleko bolje kad bi se vodila politika koja bi ove dimenzije držala u ravnoteži.
Pojedini analitičari, poput Branka Milanovića, smatraju da, umesto opsesije samo Evropom i potpuno nerealnim evroatlantskim integracijama, treba pokušati oživeti ekonomsku saradnju s Istokom (Rusija, Indija, Kina) i zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, naročito sa Izraelom?
- Ja se s takvim stavom ne bih složio. Mislim da se ne radi o opsesiji kad je reč o EU, već o potrebi i najboljoj opciji. Razloge sam već naveo. A sasvim se slažem s tezom da treba graditi dobre odnose sa svima, ne samo sa EU. Međutim, razvoj tih odnosa, za koji će trebati jako puno vremena, ne može da budu zamena za odnose sa EU, s kojom obavljamo gotovo 60 odsto trgovine. U Rusiju, Kinu, Indiju i sve ostale zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike izvozimo upola manje nego u Italiju. Krajem osamdesetih godina mi smo sa SSSR-om imali suficit u razmeni, a danas ogroman deficit. U Kinu izvozimo manje od dva miliona dolara, a uvozimo preko milijardu! S Indijom nikad, pa ni u najboljim vremenima nesvrstanosti, nismo imali razvijene ekonomske odnose. Pitam se: kako bitno promeniti te odnose? Kako će se, i sa kojim proizvodima, oživeti i bitno ojačati ti ekonomski odnosi?
Ako na vlast dođe koalicija radikala i narodnjačke koalicije, kako vidite budućnost Srbije?
- Neće biti povratka u devedesete, ali uveren sam da će doći do usporavanja našeg ekonomskog rasta, a time i usporavanja rasta životnog standarda i kvaliteta života građana. Doći će do smanjenja priliva stranih investicija, ali ne i do njihovog totalnog obustavljanja. Ako ova koalicija pokuša da ispuni sva izborna obećanja, inflacija je neminovna. Obećavaju povećanje svih vidova potrošnje bez pokrića u proizvodnji. Priče o tome da će zaposliti stotine hiljada ljudi su upravo to - samo priče. Ne zapošljavaju oni, već vlasnici firmi, a to su sad uglavnom privatnici.
Da li nameravaju da primoravaju privatnike da zapošljavaju, da podržave preduzeća da bi zapošljavala, ili će te stotine hiljada da zaposle u par preostalih državnih firmi?
Najviše me brine nedostatak kvalitetnog ekonomskog kadra i kod jednih i kod drugih. Jedan ili dva čoveka, i to je sve. A to je malo. Nemaju nijednog makroekonomistu. Da li vidite u tim redovima budućeg ministra finansija sa iole prihvatljivim referencama? A to je apsolutno ključno mesto u svakoj državi. Da li vidite tu grupu da se obraća MMF-u za savet? A njima bi on bio daleko potrebniji nego prethodnim vladama.
-----------------------------------
Za Koštunicu je Evropa pretposlednja rupa na svirali
Protivnici EU ojačali su za vreme Koštunice, kome, kako ste sami izjavili, evropske integracije nikada i nisu bile prioritet.
Što se premijera tiče, krenulo je od čuvene izjave da je saradnja sa Hagom (inače uslov za dalju integraciju u EU) „poslednja rupa na svirali“. Premijer, imam utisak, sebe ne doživljava kao „Evropejca“ u punom smislu te reči. Vrlo brzo i lako ukazuje na mane EU, kojih ima, a gotovo nikad ne pominje prednosti i vrline, kojih ima više. Konkretno, mislim da je najbolja potvrda da je za premijera EU „pretposlednja rupa na svirali“ to što za četiri godine, u dva mandata, nijednom nije sazvao vladin Savet za evropske integracije, na čijem je čelu po funkciji.
------------------------------------------
Sve prednosti ulaska u EU
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) upravo je završio studiju pod nazivom „Cena odlaganja integracije Srbije u EU“. Studija argumentovano i ciframa potvrđuje prednosti integracije u EU u sledećim oblastima: životni standard izražen kroz plate, penzije i veća kupovna moć; zapošljavanje; makroekonomska stabilnost; povećanje konkurentnosti i smanjenje uticaja domaćih tajkuna i uticaj na smanjenje korupcije u Srbiji.
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=40205
Sa Srbijom u EU slabi moć tajkuna
Ako nakon izbora zavladaju radikali i narodnjačka koalicija, uveren sam da će doći do usporavanja rasta životnog standarda. Nećemo se vratiti u devedesete, niti će se totalno obustaviti strane investicije, ali će se njihov priliv smanjiti, a ako još i ispune sva predizborna obećanja, inflacija je neminovna - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) uoči sutrašnje međunarodne konferencije koju organizuje ovaj fakultet na temu „Kako ubrzati integraciju Srbije u EU“.
Mora li Srbija u EU ili postoji i neka alternativa?
- Mi u EU ne moramo, ali je to najbolji i najmudriji izbor. Jer istorija EU je istorija uspešnog ekonomskog razvoja, posebno za one koji su ušli kao nerazvijeni, a zatim su se kroz EU razvili. Primeri za to su Irska, Grčka, Portugal. Pristup tom ogromnom tržištu je najbolji način da se naša privreda razvija. Pri tome bismo dobijali i pomoć od EU za brži razvoj. Tu vrstu pomoći nam niko drugi ne nudi.
Koji argumenti, a da nisu dnevnopolitički, najubedljivije pokazuju neophodnost pridruživanja Srbije EU?
- Argumenata ima puno, pomenuću samo nekoliko ekonomskih. Bukvalno sve zemlje Evrope ili su članice EU ili žarko žele da to postanu. Sve zemlje u našem okruženju su ili članice ili to žele da postanu. Očigledno je da od toga ima koristi. Švajcarska i Norveška su toliko specifične i od nas drugačije, da je besmisleno da se s njima upoređujemo.
Integracija u EU donosi našim građanima slobodu kretanja, studiranja, a jednog dana i zapošljavanja u zemljama EU. Konkurencija iz EU doprineće suzbijanju domaćih monopola, snižavanju cena, smanjenju uticaja domaćih tajkuna, što je velika korist za građane. Konačno, uz EU i njene specijalizovane službe daleko lakše će se suzbiti korupcija koja je kod nas rasprostranjena.
Kome sve ne odgovara da Srbija postane članica EU?
- Ne odgovara pre svega onima koji smatraju da će EU da nam zakine nešto od naše srpske osobenosti i posebnosti, da će nam oteti dušu. To su isti oni koji smatraju da nam EU već otima srce srpstva - Kosovo. Takvih nije malo. Čak je moguće da na ovim izborima pobede. Nažalost, u ovom shvatanju, i na njemu zasnovanoj politici, prenaglašena je emotivno-ideološka dimenzija nacionalnog identiteta, a gotovo potpuno zanemarena realnopolitička i ekonomska dimenzija. Za Srbiju i njene građane bi bilo daleko bolje kad bi se vodila politika koja bi ove dimenzije držala u ravnoteži.
Pojedini analitičari, poput Branka Milanovića, smatraju da, umesto opsesije samo Evropom i potpuno nerealnim evroatlantskim integracijama, treba pokušati oživeti ekonomsku saradnju s Istokom (Rusija, Indija, Kina) i zemljama severne Afrike i Bliskog istoka, naročito sa Izraelom?
- Ja se s takvim stavom ne bih složio. Mislim da se ne radi o opsesiji kad je reč o EU, već o potrebi i najboljoj opciji. Razloge sam već naveo. A sasvim se slažem s tezom da treba graditi dobre odnose sa svima, ne samo sa EU. Međutim, razvoj tih odnosa, za koji će trebati jako puno vremena, ne može da budu zamena za odnose sa EU, s kojom obavljamo gotovo 60 odsto trgovine. U Rusiju, Kinu, Indiju i sve ostale zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike izvozimo upola manje nego u Italiju. Krajem osamdesetih godina mi smo sa SSSR-om imali suficit u razmeni, a danas ogroman deficit. U Kinu izvozimo manje od dva miliona dolara, a uvozimo preko milijardu! S Indijom nikad, pa ni u najboljim vremenima nesvrstanosti, nismo imali razvijene ekonomske odnose. Pitam se: kako bitno promeniti te odnose? Kako će se, i sa kojim proizvodima, oživeti i bitno ojačati ti ekonomski odnosi?
Ako na vlast dođe koalicija radikala i narodnjačke koalicije, kako vidite budućnost Srbije?
- Neće biti povratka u devedesete, ali uveren sam da će doći do usporavanja našeg ekonomskog rasta, a time i usporavanja rasta životnog standarda i kvaliteta života građana. Doći će do smanjenja priliva stranih investicija, ali ne i do njihovog totalnog obustavljanja. Ako ova koalicija pokuša da ispuni sva izborna obećanja, inflacija je neminovna. Obećavaju povećanje svih vidova potrošnje bez pokrića u proizvodnji. Priče o tome da će zaposliti stotine hiljada ljudi su upravo to - samo priče. Ne zapošljavaju oni, već vlasnici firmi, a to su sad uglavnom privatnici.
Da li nameravaju da primoravaju privatnike da zapošljavaju, da podržave preduzeća da bi zapošljavala, ili će te stotine hiljada da zaposle u par preostalih državnih firmi?
Najviše me brine nedostatak kvalitetnog ekonomskog kadra i kod jednih i kod drugih. Jedan ili dva čoveka, i to je sve. A to je malo. Nemaju nijednog makroekonomistu. Da li vidite u tim redovima budućeg ministra finansija sa iole prihvatljivim referencama? A to je apsolutno ključno mesto u svakoj državi. Da li vidite tu grupu da se obraća MMF-u za savet? A njima bi on bio daleko potrebniji nego prethodnim vladama.
-----------------------------------
Za Koštunicu je Evropa pretposlednja rupa na svirali
Protivnici EU ojačali su za vreme Koštunice, kome, kako ste sami izjavili, evropske integracije nikada i nisu bile prioritet.
Što se premijera tiče, krenulo je od čuvene izjave da je saradnja sa Hagom (inače uslov za dalju integraciju u EU) „poslednja rupa na svirali“. Premijer, imam utisak, sebe ne doživljava kao „Evropejca“ u punom smislu te reči. Vrlo brzo i lako ukazuje na mane EU, kojih ima, a gotovo nikad ne pominje prednosti i vrline, kojih ima više. Konkretno, mislim da je najbolja potvrda da je za premijera EU „pretposlednja rupa na svirali“ to što za četiri godine, u dva mandata, nijednom nije sazvao vladin Savet za evropske integracije, na čijem je čelu po funkciji.
------------------------------------------
Sve prednosti ulaska u EU
Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) upravo je završio studiju pod nazivom „Cena odlaganja integracije Srbije u EU“. Studija argumentovano i ciframa potvrđuje prednosti integracije u EU u sledećim oblastima: životni standard izražen kroz plate, penzije i veća kupovna moć; zapošljavanje; makroekonomska stabilnost; povećanje konkurentnosti i smanjenje uticaja domaćih tajkuna i uticaj na smanjenje korupcije u Srbiji.
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=40205
