kalama
Aktivan član
- Poruka
- 1.558
Pa, to su tada Nemci osećali prema njima. Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905, kada
je propala prva Ruska komunistička revolucija i kada su Jevreji morali pobeći iz Rusije, svi su
pobegli u Nemačku. Nemačka im je dala utočište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. I
sada su oni prodali Nemačku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike voñe i značajne ličnosti o kojima ste čitali u vezi
sa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim njihovim
novinama da je mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj uslovljena činjenicom da su oni shvatili
da je do velikog poraza Nemačke došlo zbog Cionističkog zauzimanja za uvoñenje SAD u rat.
Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju osećanja uslovljena religijom. Nije došlo do
ispoljavanja mržnje prema ovim ljudima na račun njihovih religijskih shvatanja. Sve je bilo na
političkoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog
4
religije. Nikoga u Nemačkoj nije interesovalo da li će Jevrejin kada doñe kući da padne u
senku uz reči “Shema’Yisroel” ili “Oče naš”. Do ovog rasta besa je došlo jer su Nemci
Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.
I Prvi svetski rat je započet protiv Nemačke bez razloga za koji bi Nemačka bila odgovorna.
Nizašta nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha. Izgradili su jaku
mornaricu. Razvili su svetsko tržište. Setite se da se Nemačka za vreme Francuske revolucije
sastojala od 300 malih gradova - država, kneževina, vojvodstava itd. I u to vreme, izmeñu
Napoleona i Bizmarka, oni su se učvrstili u jednu državu i nakon tih 50 godina oni su postali
jedna od velikih svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac mornarici Velike Britanije,
oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su potkupiti svakoga, mogli su da naprave
bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga?
Postojao je dogovor izmeñu Engleske, Francuske i Rusije da sruše Nemačku. Ne postoji
nijedan istoričar na svetu koji bi mogao da pronañe valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje
odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte.
Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili protiv
njih. Ali ni jedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu. Profesor Tansill sa
univerziteta “Georgetown”, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Stejt deparmenta,
je napisao u svojoj knjizi i sitirao dokumenta Stejt Deparmenta koje je napisao Hugo
Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u Evropu 1933. da ispita takozvane logore za
političke zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao u veoma dobrom stanju.
Oni su bili u dobroj formi i dvi su se dobro ophodili prema njima. Bili su puni komunista od
kojih su mnogi bili Jevreji, zato što sedesilo da Jevreji čine oko 99% komunista u tadašnjoj
Evropi. Tu je bilo i nešto sveštenika, ministara, voña radničkog pokreta, masona i drugih
meñunarodnih zvaničnika.
Naravno neki povodi su istinski: 1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku za samo
nekoliko dana. Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su preeuzeli vlast u
roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer zaustavio rat, pobegao je u Holandiju, jer je mislio
da će komunisti osvojiti Nemačku kao što su i Rusiju, i da će ga zadesiti ista sudbina kao što
je zadesila i samog cara. Zato je on pobegao u Holandiju na sigurno. Nakon otklanjanja
komunističke opasnosti u Nemačkoj, Cionisti su i dalje radili, pokušavajući da povrate svoj
raniji položaj, i Nemci su im se suprostavljali na sve moguće načine a da im nije falila dlaka
sa glave. Oni su se, toj zemlji, borili sa njima kao što su se prohibicionisti borili sa svakim
ko je bio zainteresovan za alkohol. Nisu se borili pištoljima. To je bio način na koji su se
borili protiv njih u Nemačkoj. I u to vreme, setite se, bilo je oko 80 do 90 miliona Nemaca i
samo 460 000 Jevreja. Otprilike oko 0,5% od ukupnog stanovništva. Pa opet su tada
kontrolisali svu štampu i veći deo ekonomije zato što su došli sa novcem, kada je vrednost
marke pala, i tada su kupili gotovo sve.
Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Oni nisu želeli da svet sazna da su oni prodali
Nemačku i da je to razljutilo Nemce.
Nemci su preuzeli odgovarajuće mere protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su
mogli.
Posle izvesnog vremena, meñunarodno Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu. Jevreji
iz svih država na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni su rekli Nemačkoj:
“Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina u njegov preñašnji položaj, bez obzira da li je bio
5
komunista ili bilo šta drugo. Ne možete se više ovako ophoditi prema nama, mi, meñunarodno
Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum”. Možete zamisliti kako su im Nemci odgovorili. Pa
šta su uradeli Jevreji?
1933. godine, kada je Nemačka odbila da se preda svetskoj konferenciji Jevreja u
Amsterdamu, konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je bio predstavnik
američke delegacije i predsedavajući cele konferencije, se vratio u SAD i odmah sa parobroda
otišao pravo do studija “Columbia Broadcasting System” i radiom raširio poruku kroz SAD u
kojoj je on nadahnuto rekao: “Meñunarodno Jevrejstvo objavljuje SVETI RAT protiv
Nemačke. Mi smo sada ušli u svetu borbu protiv Nemačke. I mi ćemo je izgladnjivati dok se
ne predaju. Organizovaćemo bojkote protiv njih širom sveta. To će ih uništiti jer oni zavise od
svog izvoza”. Činjenica je da se dve trećine Nemačkih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se
jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog izvoza. Stoga, ako Nemačka ne bi mogla uvoziti,
dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde
imam, i koja je bila štampana u Nju Jork Tajmsu koji je izašao 7. avgusta 1933, gospodin
Untermajer je drsko izjavio da je ovaj bojkot naš način samoodbrane. Presednik Ruzvelt je
podržao ovo u National Recovery Administration, čega se neki od vas sećaju, gde je bio
bojkotovan svako ko se nije pridržavao pravilnika koji je izneo NEW DEAL i koga je
Vrhovni sud tog vremena proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su proglasili
bojkot protiv Nemačke i to je bilo toliko uspešno da nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu,
niste mogli naći stvar na kojoj piše “Proizvedeno u Nemačkoj”. U stvari, izvršilac kompanije
Woolworth mi je rekao da oni moraju da bace u reku grnčarije i posuñe vrednih milione
dolara, pošto bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko ušao i našao artikal proizveden u
Nemačkoj. U radnji koja je pripadala lancu R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss,
koji su slučajno isto bili Jevreji, jedna žena je pronašla čarape koje su iz Chemintiza sa
etiketom “”Proizvedeno u Nemačkoj”. Tada je bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su
hodali sa parolama kao što su: “ubice”, “hitlerovci” itd. U to vreme ipak nije falila nijedna
jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemačkoj. Nije bilo patnje, nije bilo gladovanja,
nije bilo ubistava, nije bilo ničega.
Nemci su tada rekli “Ko su ti ljudi da objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi naši ljudi
ostanu bez posla i naprave zastoj za našu industriju? Ko su oni da nam to urade?” Nemci su
to odbili. Sigurno je da su crtali “svastike” na radnjama čiji su vlasnici bili Jevreji. Zašto bi
Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog velikog bojkota koji bi
trebalo da izgladni Nemačku i natera je da se preda.
Bojkot se nastavio još neko vreme, ali su tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske ušetao u
Nemačku ambasadu u Parizu i ubio Nemačkog zvaničnika, Nemci stvarno počeli sa
grubostima prema Jevrejima. I tada ćete ih moći opaziti kako razbijaju prozore, tuku ih, itd.
U meñuvremenu, živeo sam u Nemačkoj i znao sam da su Nemci odlučili da Evropa mora biti
ili hrišćanska ili komunistička, ili jedno ili drugo. I Nemci su odlučili da, ako budu mogli,
ipak sačuvaju Hrišćanstvo i ponovo su se počeli naoružavati.
Novembra 1933., SAD su priznale SSSR. SSSR je postao veoma moćan i Nemačka je
shvatila “”približava nam se naša propast, osim ako ne budemo bili jaki”. Ista rečenica koju
mi danas izgovaramo u našoj zemlji (Americi). Naša vlada troši 833 ili 844 milijardi dolara
godišnje za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40 000 Jevreja u Moskvi koji su preuzeli
Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova zemlja je bila na ivici Trećeg
svetskog rata, iz kojega mi ne možemo izaći kao pobednici. Svaki tračak nade je samo mašta.
Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je izraz koji se koristi za milion tona TNT.
je propala prva Ruska komunistička revolucija i kada su Jevreji morali pobeći iz Rusije, svi su
pobegli u Nemačku. Nemačka im je dala utočište. I prema njima se ophodila vrlo ljubazno. I
sada su oni prodali Nemačku, na milost i nemilost, samo zato što su želeli Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike voñe i značajne ličnosti o kojima ste čitali u vezi
sa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim njihovim
novinama da je mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj uslovljena činjenicom da su oni shvatili
da je do velikog poraza Nemačke došlo zbog Cionističkog zauzimanja za uvoñenje SAD u rat.
Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju osećanja uslovljena religijom. Nije došlo do
ispoljavanja mržnje prema ovim ljudima na račun njihovih religijskih shvatanja. Sve je bilo na
političkoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi. Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog
4
religije. Nikoga u Nemačkoj nije interesovalo da li će Jevrejin kada doñe kući da padne u
senku uz reči “Shema’Yisroel” ili “Oče naš”. Do ovog rasta besa je došlo jer su Nemci
Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.
I Prvi svetski rat je započet protiv Nemačke bez razloga za koji bi Nemačka bila odgovorna.
Nizašta nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha. Izgradili su jaku
mornaricu. Razvili su svetsko tržište. Setite se da se Nemačka za vreme Francuske revolucije
sastojala od 300 malih gradova - država, kneževina, vojvodstava itd. I u to vreme, izmeñu
Napoleona i Bizmarka, oni su se učvrstili u jednu državu i nakon tih 50 godina oni su postali
jedna od velikih svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac mornarici Velike Britanije,
oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su potkupiti svakoga, mogli su da naprave
bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga?
Postojao je dogovor izmeñu Engleske, Francuske i Rusije da sruše Nemačku. Ne postoji
nijedan istoričar na svetu koji bi mogao da pronañe valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje
odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte.
Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili protiv
njih. Ali ni jedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu. Profesor Tansill sa
univerziteta “Georgetown”, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Stejt deparmenta,
je napisao u svojoj knjizi i sitirao dokumenta Stejt Deparmenta koje je napisao Hugo
Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u Evropu 1933. da ispita takozvane logore za
političke zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao u veoma dobrom stanju.
Oni su bili u dobroj formi i dvi su se dobro ophodili prema njima. Bili su puni komunista od
kojih su mnogi bili Jevreji, zato što sedesilo da Jevreji čine oko 99% komunista u tadašnjoj
Evropi. Tu je bilo i nešto sveštenika, ministara, voña radničkog pokreta, masona i drugih
meñunarodnih zvaničnika.
Naravno neki povodi su istinski: 1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku za samo
nekoliko dana. Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su preeuzeli vlast u
roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer zaustavio rat, pobegao je u Holandiju, jer je mislio
da će komunisti osvojiti Nemačku kao što su i Rusiju, i da će ga zadesiti ista sudbina kao što
je zadesila i samog cara. Zato je on pobegao u Holandiju na sigurno. Nakon otklanjanja
komunističke opasnosti u Nemačkoj, Cionisti su i dalje radili, pokušavajući da povrate svoj
raniji položaj, i Nemci su im se suprostavljali na sve moguće načine a da im nije falila dlaka
sa glave. Oni su se, toj zemlji, borili sa njima kao što su se prohibicionisti borili sa svakim
ko je bio zainteresovan za alkohol. Nisu se borili pištoljima. To je bio način na koji su se
borili protiv njih u Nemačkoj. I u to vreme, setite se, bilo je oko 80 do 90 miliona Nemaca i
samo 460 000 Jevreja. Otprilike oko 0,5% od ukupnog stanovništva. Pa opet su tada
kontrolisali svu štampu i veći deo ekonomije zato što su došli sa novcem, kada je vrednost
marke pala, i tada su kupili gotovo sve.
Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Oni nisu želeli da svet sazna da su oni prodali
Nemačku i da je to razljutilo Nemce.
Nemci su preuzeli odgovarajuće mere protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su
mogli.
Posle izvesnog vremena, meñunarodno Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu. Jevreji
iz svih država na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni su rekli Nemačkoj:
“Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina u njegov preñašnji položaj, bez obzira da li je bio
5
komunista ili bilo šta drugo. Ne možete se više ovako ophoditi prema nama, mi, meñunarodno
Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum”. Možete zamisliti kako su im Nemci odgovorili. Pa
šta su uradeli Jevreji?
1933. godine, kada je Nemačka odbila da se preda svetskoj konferenciji Jevreja u
Amsterdamu, konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je bio predstavnik
američke delegacije i predsedavajući cele konferencije, se vratio u SAD i odmah sa parobroda
otišao pravo do studija “Columbia Broadcasting System” i radiom raširio poruku kroz SAD u
kojoj je on nadahnuto rekao: “Meñunarodno Jevrejstvo objavljuje SVETI RAT protiv
Nemačke. Mi smo sada ušli u svetu borbu protiv Nemačke. I mi ćemo je izgladnjivati dok se
ne predaju. Organizovaćemo bojkote protiv njih širom sveta. To će ih uništiti jer oni zavise od
svog izvoza”. Činjenica je da se dve trećine Nemačkih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se
jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog izvoza. Stoga, ako Nemačka ne bi mogla uvoziti,
dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde
imam, i koja je bila štampana u Nju Jork Tajmsu koji je izašao 7. avgusta 1933, gospodin
Untermajer je drsko izjavio da je ovaj bojkot naš način samoodbrane. Presednik Ruzvelt je
podržao ovo u National Recovery Administration, čega se neki od vas sećaju, gde je bio
bojkotovan svako ko se nije pridržavao pravilnika koji je izneo NEW DEAL i koga je
Vrhovni sud tog vremena proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su proglasili
bojkot protiv Nemačke i to je bilo toliko uspešno da nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu,
niste mogli naći stvar na kojoj piše “Proizvedeno u Nemačkoj”. U stvari, izvršilac kompanije
Woolworth mi je rekao da oni moraju da bace u reku grnčarije i posuñe vrednih milione
dolara, pošto bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko ušao i našao artikal proizveden u
Nemačkoj. U radnji koja je pripadala lancu R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss,
koji su slučajno isto bili Jevreji, jedna žena je pronašla čarape koje su iz Chemintiza sa
etiketom “”Proizvedeno u Nemačkoj”. Tada je bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su
hodali sa parolama kao što su: “ubice”, “hitlerovci” itd. U to vreme ipak nije falila nijedna
jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemačkoj. Nije bilo patnje, nije bilo gladovanja,
nije bilo ubistava, nije bilo ničega.
Nemci su tada rekli “Ko su ti ljudi da objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi naši ljudi
ostanu bez posla i naprave zastoj za našu industriju? Ko su oni da nam to urade?” Nemci su
to odbili. Sigurno je da su crtali “svastike” na radnjama čiji su vlasnici bili Jevreji. Zašto bi
Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog velikog bojkota koji bi
trebalo da izgladni Nemačku i natera je da se preda.
Bojkot se nastavio još neko vreme, ali su tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske ušetao u
Nemačku ambasadu u Parizu i ubio Nemačkog zvaničnika, Nemci stvarno počeli sa
grubostima prema Jevrejima. I tada ćete ih moći opaziti kako razbijaju prozore, tuku ih, itd.
U meñuvremenu, živeo sam u Nemačkoj i znao sam da su Nemci odlučili da Evropa mora biti
ili hrišćanska ili komunistička, ili jedno ili drugo. I Nemci su odlučili da, ako budu mogli,
ipak sačuvaju Hrišćanstvo i ponovo su se počeli naoružavati.
Novembra 1933., SAD su priznale SSSR. SSSR je postao veoma moćan i Nemačka je
shvatila “”približava nam se naša propast, osim ako ne budemo bili jaki”. Ista rečenica koju
mi danas izgovaramo u našoj zemlji (Americi). Naša vlada troši 833 ili 844 milijardi dolara
godišnje za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40 000 Jevreja u Moskvi koji su preuzeli
Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova zemlja je bila na ivici Trećeg
svetskog rata, iz kojega mi ne možemo izaći kao pobednici. Svaki tračak nade je samo mašta.
Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je izraz koji se koristi za milion tona TNT.
