Filozofija kao umetnost logike

Kad pogledam teznje mnogih da izaberu temu, naglase neke odnose ili perceptivne uglove i iznedre filozofski esej pada mi na pamet upravo ovakvo tumacenje filozofije...

Kad pogledam filozofiju kao blago i skup eseja, teorija , modela i sistema tumacenja odnosa i sveta, gde se nikome ne odbacuje nijedan pokusaj , nijedan esej , nijedan model, pada mi na pamet upravo ovakvo tumacenje filozofije.

Kad pogledam teznje onih koji sebe ubrajaju u filozofe, bar vecine njih, pada mi na pamet upravo ovakvo tumacenje filozofije.

Pri tome takvo filozofiranje stvarno ima sve odlike umetnosti.
I metafiziku kreacije i metafiziku asocijacije i metafiziku duha (po nekim filozofima umetnost na nas deluje kroz kreativnost i estetiku + asocijaciju + uskladjenost jednog cina sa duhom i na taj nacin kroz cin dolazimo do sinhronisanja duha, prepoznavanja duha).

Da se ne zanosimo , u ovom slucaju cilj nije realno i najtacnije sagledavanje odnosa, bas kao sto skulpturi i slici nije cilj realizam, ali je realan oslonac potreban i vrlo pazljivo naglasen, bas kao i kod skulpture sto postaje vazan u tom smislu.

Logika (ona koja se koristi) nema nista umetnicko, vise je mehanicka. Tema ti je glupa da gluplja biti ne moze. (subjektivno misljenje)

Ako uzmemo mehaniku da poredimo sa... nacemo da su mehanika i umetnost suprotni...a mehaniku i logiku = isti. Tako da, gluplju temu odavno nisam vidio.

Pa mogao sam da pretpostavim tvoj stav na osnovu misljenja koje si izneo na nadahnucu....
Moram li da se povinujem tvojim idealizacijama o umetnosti.....onom cuvenom snobovski gordom misljenju da kreativnost ide iz bozije bliskosti ili bozijeg duha unutar coveka....to potenciranje bozijeg da bi se tako pridodala vrednost duhovnog je van mog domena.
Ovde me ne interesuju posledicne uvrede koje bi za umetnike mogle da se iznedre iz ovakve teme...

Niti me interesuje tumacenje logike kroz logiku puka (uobicajeno logicko povezivanje imam korist nemam korist, "o to je tako lepo opisano", "to je tako tacno", sujetna hrana i slicno).
Ne interesuje me ni tumacenje logike kroz operatore i simbole iliti neka striktna i univerzalna nauka svodjenja svega na binarni nivo tacno-netacno.

Niti me interesuju dogmatske predstave o umetnosti kao kiceraju koji je prosao cenzus umetnicke elite.

Niti me interesuju osobe koje forsiraju umetnost kao nesvesni izrazaj svoje licnosti i kreativnosti, koje forsiraju shizofreno razdvajanje svoje licnosti zato sto nisu spremne da se suoce sa svesnim i sa posledicama susreta sa idolima i orginalima koji uticu na njihove kreacije.

Ovde pricam o umetnosti kao reci koja obuhvata dublje (citaj filozofsko) razmatranje uticaja i svrhe koje obavlja neko umetnicko delo posmatracu (ne umetniku) inace opisano u metafizici umetnosti (filozofsko delo , a ne istorija ili teorija umetnosti).

Da bi se bolje razumeli etape bi bile>
-umetnicko delo i primarna impresija (estetska)
-umetnicko delo i produktivna impresija (komparativna)
-umetnicko delo i kreativna impresija (teorija umetnosti)
-umetnicko delo i inspirativna impresija(motivacija posmatraca, stvaranje kreativnog nagona)
-umetnicko delo i sinergijska impresija (povezanost raznih oblika aktivnosti i napravljenog u raznim oblastima sa idejama koje su iste i sinergijske, principijalna i idejna povezanost razlicitih kreativnosti)
i svi moguci uticaji na posmatraca

Tuzni_patak:

Pa mogao sam da pretpostavim tvoj stav na osnovu misljenja koje si izneo na nadahnucu....
Moram li da se povinujem tvojim idealizacijama o umetnosti.....onom cuvenom snobovski gordom misljenju da kreativnost ide iz bozije bliskosti ili bozijeg duha unutar coveka....to potenciranje bozijeg da bi se tako pridodala vrednost duhovnog je van mog domena.
Ovde me ne interesuju posledicne uvrede koje bi za umetnike mogle da se iznedre iz ovakve teme...

Niti me interesuje tumacenje logike kroz logiku puka (uobicajeno logicko povezivanje imam korist nemam korist, "o to je tako lepo opisano", "to je tako tacno", sujetna hrana i slicno).
Ne interesuje me ni tumacenje logike kroz operatore i simbole iliti neka striktna i univerzalna nauka svodjenja svega na binarni nivo tacno-netacno.

Niti me interesuju dogmatske predstave o umetnosti kao kiceraju koji je prosao cenzus umetnicke elite.

Niti me interesuju osobe koje forsiraju umetnost kao nesvesni izrazaj svoje licnosti i kreativnosti, koje forsiraju shizofreno razdvajanje svoje licnosti zato sto nisu spremne da se suoce sa svesnim i sa posledicama susreta sa idolima i orginalima koji uticu na njihove kreacije.

Ovde pricam o umetnosti kao reci koja obuhvata dublje (citaj filozofsko) razmatranje uticaja i svrhe koje obavlja neko umetnicko delo posmatracu (ne umetniku) inace opisano u metafizici umetnosti (filozofsko delo , a ne istorija ili teorija umetnosti).

Da bi se bolje razumeli etape bi bile>
-umetnicko delo i primarna impresija (estetska)
-umetnicko delo i produktivna impresija (komparativna)
-umetnicko delo i kreativna impresija (teorija umetnosti)
-umetnicko delo i inspirativna impresija(motivacija posmatraca, stvaranje kreativnog nagona)
-umetnicko delo i sinergijska impresija (povezanost raznih oblika aktivnosti i napravljenog u raznim oblastima sa idejama koje su iste i sinergijske, principijalna i idejna povezanost razlicitih kreativnosti)
i svi moguci uticaji na posmatraca

Kliknite za proširenje...

ALI JA NIGDE NISAM REKAO DA JE UMETNOST OD BOGA, nista nije od Boga, bog ne postoji. Pomesao si ti mene sa nekim... ateista sam covece.

Niti me interesuju osobe koje forsiraju umetnost kao nesvesni izrazaj svoje licnosti i kreativnosti

Kliknite za proširenje...

Takvu cesto dobijemo, al to svi ne zelimo, ocemo svesnu umetnost, nastalu kao sto sam JA REKO radom, jel tako, radom = svesno. Za mene je rec rad i svesnost isto u nekom daljem smislu? POMESAO SI ME SA NEKIM, sasvim sam reko suprotno od toga: reko sam: umetnost koja je izraz nesvesnog nije umetnost, i ispadaju mi chirevi na vratu i glavi kad tako nesto pokusam (Citaj: da prepisem note iz sna). To je izraz kompleksa a ne umetnicki izraz, i "djavo" se cesto oblaci u "najbolje ruho" (E nemam ti bolju metaforu, znam da te ljuti sto je ova iz "knjige mudrosti", rado bi ja i upotrebio drugi izvor, al nemam opisnijeg za tu tematiku).

Niti sam reko da je to prednost elite, rekao sam da to moze svako, i da "talenat" ne postoji, da je to u radu, da to nije prednost "elite" (talentovane) i najzucnije sam psovao svakog ko bi reko da je umetnost samo talenat (nesto "dato", ne steceno). GRDNO SI ME POMESAO SA NEKIM.

Za one koji stvaraju pod uticajem idola rekao sam da nisu umetnici, jer sam REKAO: "Umetnost nije prica o ovom vremenu" itd.. "okolini" i "ne treba bit pod uticajem okoline, jer ce onda bit Flesh ili Flesh plus u najgorem slucaju, ili nesto tako, Dnevnik, teen-magazin "budi u trendu devojko" i ta sranja).

Nebih zanemario nista od toga sta si nabrojao, lepo sto si objasnio reci, tj. bolje reci KULTURNO od tebe sto si to uradio.

Al ja sam analizirao melodije od jako malo stvaraoca, tako da bi me optuzili (Ti) za "idolopoklonstvo" i ako to nije to.... tako da sta god napisem bice opet tumaceno kao nesto deseto.

Ako ko bude hteo pisati o muzici, da napravim prevod za citaoce? Ja sam otvorio istu tu temu na "Muzika" u pdf Umetnost, ali nije nesto bila posecena... ja sam bio jedini posetilac, i neki lik sto se hvalio kako je nadmasio Paganinija, sto mi ne smeta, smeta mi sto je pre toga rekao da je Paganini bog, a sad da ga je nadmasio, i slicni likovi, jedan sto misli da zna sve o gitarama a nezna osnovne stvari itd...

Samo sam ogranicio temu na "muziku" i trebalo je tu ljudi da tumace svoje il tudje note, zasto su ih stavili tako kako jesu...

qq..tones sve dublje i dublje..
probala sam da ti objasnim da je termin slobodne volje sam po sebi problematican..jer je prozvod svesnih i nesvesnih procesa u nasim glavama koji su opet proizvod uticaja svesnih i nesvesnih uticaja okoline, porodice, drustava, prijatelja..

sad potpuno negiras uticaje dosadasnje umetnosti na sadasnje umetnike..i kazes da je to idolopoklonstvo..nije patak mislio na kopiranje..mislio je na one fine uticaje koje se ureyu u nasoj mozdanoj kori i koji banu kad se najmanje nadas i nisi ni svestan da su tu...
svi mi smo deo sveta, oblikovani svetom..koliko god se trudili da spoznamo nasu stvarnu prirodu, i stvarne zelje, i a stvorimo nesto originalno ...i ti su pokusaji oblikovani..odnosno nacini su opet od nekud pokupljeni...

Патак, мислим да си погрешио у избору речи за наслов ове теме. Требало је да буде "умеће логике" а не "уметност". Умеће је вештина. Логика је вештина која се учи и у фикозофији је неопходна. Само погледај колико логичких грешака праве твоји саговорници баш овде, на форуму "филозофија", па ће ти све бити јасно.

Да уметност не мора да буде логична, то сви знамо (Достојевски је чак рекао: " ... а где је логика, ту је и туга ..."), међутим то је друга тема. Филозофија би морала да буде логична у смислу неправљења логичких грешака.

Osnova je umece logike, bas kao sto morate imati umece rada sa materjalima kod umetnosti....

A onda sta sa tim umecem, e to je umetnost kod umetnickog, a filozofija je po nekim sugestijama kod logike.....

čoveče, ako nekog ne podnosim kao sagovornika, to su onda ovakvi isključivi wannabe nešto likovi na crna_neba

Tuzni_patak:

...A onda sta sa tim umecem ...

Kliknite za proširenje...

Па, с тим умећем сасвим сигурно нећеш да правиш уметничка дела.

Мени се свидело оно што је Гурђијев рекао -- да наука и уметност имају исти циљ: да човеку пренесу неку истину о овом свету, само што прилазе човеку различитим путевима -- наука путем ума а уметност путем срца. Пут срца је алогичан, ирационалан, али добар уметник ипак може и на тај начин да пренесе истину "конзументу" уметничког дела.

Da li to ja osecam dogmu kad je rec umetnost u pitanju, te se ne tumaci znacenje i osobine vec uobicajeno znacenje....

To vec nije filozofija, tretiranje pojma samo kao puckog opisa, vec kao sistema sadrzaja....predmeta koji isto cini i ima iste uticaje na ljude u filozofiji mozemo isto nazivati, duhovna HRANA i slicno....

Чекај, ТП, говоримо о логици. Наведи ми једно уметничко дело коме је главна особина (а не опис) да је логичко. Па да говоримо о конкретном случају.

Баш у модерно доба уметност као да је преузела на себе целу ону ирационалну половину нашег бића коју је наука таман хтела да заувек избаци из игре. Романтизам је то почео. Погледај на "Књижевности" тему о романтизму, баш смо доста причали о томе.

Pa kako tumaciti želju umetnika rečima i logikom da kreira delo u kome je ovenčana slava toj logici i gde je delo puno iznenadjenja, dubine duhovnog ili tačnije duhovnog uzdignuća, čak i oduševljenja, gde se oseća strast prema mudrosti , kao u umetnosti prema ljubavi i lepoti.....

Kako tumačiti lepotu književnosti nekome ko je vajar, i u tome vidi samo listove papira na kojima su našarane tačkice, i splet reči iz običnog života....Ili slikaru....

Ima li sličnosti izmedju filozofije i književnosti i bilo koje umetnosti i u tome što se dela prethodnika uzimaju kao mera za prevazilaženje, prvo kao početak, posle kao uzor, a na kraju kao mera za novu kreaciju.......
Tu mi je filozofija više bliža umetnosti nego nauci......iako koristi logiku , koja je kao smrt za umetničku dušu jer je ideal današnjih umetnika iznenadjenje sopstvenom kreacijom te se sve tumači iracionalnim.....

Da li je došlo vreme stereotipizacije umetnosti kao isključivo iracionalnog, pa sve što može da se nazove umetnošću mora da bude iracionalno .....Ako jeste, hajde da probam da na eks pronadjem iracionalno u filozofiji.....
Ne u filozofskom tumačenju iracionalnog , jer iracionalno je samo tema, već u filozofiranju.....

Ovde moram da proces filozofiranja podelim u dve etape , čin stvaranja ideje i čin poliranja ideje....što bi bilo ekvivalentno činu pravljenja umetničkog dela i činu završne obrade tog dela približavanjem ideje estetskim doživljajima....{često su veliki umetnici to radili (i književnost i slikarstvo i vajarstvo) ne samo zbog toga što time stvaraju dva nivoa posmatranja dela , estetsko i idejno, već zato što bi detalji na delu koji štrče van udeje odvlačili suviše pažnje od ideje , te bi postali sami sebi tema umetničkog dela......}.
Ako podelimo proces filozofiranja na stvaranje i poliranje, onda je percepcija i intuicija izuzetno važan detalj kod stvaranja , kao i lična opterećenost i težinska ocena nekog činioca, što sve naginje iracionalnom, dok je logika kao racionalna, kao što je i forma i lektura kod književnog dela ili statika i konzistentnost kod vajarstva, ili teorija boja , konzervacija, kvalitet platna i način zatezanja kod slikarstva.

Kod stvaranja analogija sam stvarao analogije kreativnog , a ne analogije definisanog i stereotipnog.