Ljubav prema mudrosti ili ljubav prema mudracima?

Ljubav kao ljubav je uvijek ljubav prema nečemu konkretnom... što će reći da kad volimo uvijek znamo koga ili šta volimo... u suprotnom to nije ljubav...

Pojam mudrosti je previše apstraktan da bi mogao da bude objekt ljubavi... čak i onda kada su tumačenja mudrosti krajnje jednostavna...

Pojam mudraca bi mogao biti izveden iz pojma mudrosti, ali tako dobiven ne bi bio ništa manje apstraktan od prethodnog... u prevodu - ništa manje maglovit/ nejasan... i kao takav teško objekt ljubavi...

Međutim, čini mi se da pojam mudraca nije izveden iz pojma mudrosti... nego čak obrnuto... da je pojam mudrosti iskonstruisan iz pojma mudraca... ali mudraca kao živog čovjeka... čovjeka ili ljudi koje možda čak i lično poznajemo...

Takođe, važno je napomenuti da ne moramo poznavati "apsolutne mudrace"... ako tako mogu da se izrazim... da bi osjećali naklonost prema mudracima... jer svi mi poznajemo više ili manje mudre ljude... pa tako onda kroz filozofiju možemo da težimo da budemo više slični jednima i manje slični drugima...

Ako je tako onda to dalje implicira da je cilj bavljenja filozofijom - ČOVJEK.

Znači... šta je filozofija od to dvoje... ili šta je prije/ više - ljubav prema mudrosti ili ljubav/ naklonost prema mudracima?

Мудраци су инструмент мудрости... без њих не би ни било мудрости у облику у ком можемо да га спознамо...

Не волимо ми ни жене, него егзистенцију, енергију, и принцип у њима, односно манифестације свега тога...

P.S. Баш те потерало ово отварање тема, а?

Ova ti je dobra tema....

Kad pogledas kako ljudi ne razumeju mudrost, ali tacno znaju da osecaju ljubav ka prednostima mudraca, ostane zakljucak da su SVI ljudi puni ljubavi prema mudracima....

Medjutim , naucnici , oni istinski , zaneseno veruju u prostodusnost prirode , jednostavnost mudrosti i lukave samoobmane coveka kao najvece prepreke da ta jednostavna mudrost pridje i udje u coveka....

Kao covek kad ima zatvor.....dzabe mu i lepe hrane iako ga nista ne boli, strah od necega ga sprecava da se prepusti i prirodno slusa i resava probleme....

А мени се чини да волим баш мудрост као такву. За мене то није магловит појам, то је препознатљив тренутак кад нешто схватим и знам да сам схватила ("знам и знам да знам"). У реду су мудраци, немам ништа против њих, али волела бих да ја постанем мудра. Па чак ни тад не бих волела себе као мудраца него мудрост у себи. (Саму себе ценим само у оној мери у којој разумем свет око себе; понекад, кад ми се учини да ништа не разумем, моментално ми самопоштовање падне на ниске гране и осећам се као "бескорисна изјелица" на овој планети).

Modruna:

(Саму себе ценим само у оној мери у којој разумем свет око себе; понекад, кад ми се учини да ништа не разумем, моментално ми самопоштовање падне на ниске гране и осећам се као "бескорисна изјелица" на овој планети).

Kliknite za proširenje...

Kod mene suprotno

U trenucima kad znanje bacim od sebe I kad ne ostane bas nista od tog znanja I razumevanja, cini se da tad najvise osecam sebe I svet oko sebe ( celinu ).

Znas ono > “ najuzbudljivije je ne znati u kom grmu lezi zec “…

Maravilloso:

Znači... šta je filozofija od to dvoje... ili šta je prije/ više - ljubav prema mudrosti ili ljubav/ naklonost prema mudracima?

Kliknite za proširenje...

niti jedno, ljubav prema osjecaju koji daje razmisljanje (filozofiranje jelte)

Ima tu nekih caka koje smetaju....

Covek biva privucen prednostima koje mudri imaju zbog mudrosti, pa onda mudrost postane cilj, pa onda paralelno ima znacaj mudri cesto izgube znacaj u odnosu na mudrost, jer u sopstvenim ocima naraste vrednost licno ustanovljenog, a opadne vrednost ostalih.
Pa na kraju ostaje osecaj da je iskljucivo vrednost mudrosti bitna , i da sebe ne vidimo kao mudraca, sto je samo uzdizanje ideala mudrosti , a to ne ide bez hijararhije gordosti....a to je samo zamka u kojoj je upravo svoje najjace...

Slicno je i kod mozganja radi mozganja, tj filozofiranje, gde se dominacija , superiorno oseca kao zadovoljstvo, gde u jednom slucaju nema potrebe za pobedom nad drugima , jer je i zajednicka superiornost dovoljno elitisticka, a kod drugih ima potrebe za bogouzdizanjem...

Svaka emotivnost bez uzroka prisnosti u meni radja sumnju u egoizam.U stvari narcizam...

Da li imate osecaj velike vrednosti kad vas neko pita da li je voda topla ili hladna?
Ja nemam, i bas isti osecaj zelim da zadrzim i kad me neko pita o iracionalnosti ili racionalnosti ljubavi ili odnosu racionalnog i podsvesnog.
Nemam strast prema odusevljenju , imam dobar razlog za stalno ispitivanje , proucavanje "tople i hladne vode"..

Zato me ovde napadaju da sam sa visine , i da se oseca to , jer o nekim dubokim stvarima iznosim stavke kao kad pricam o toploj vodi.....A kod koga je problem? Kod mene sto ravnodusno posmatram na vrednost ideja i znanja ili kod drugih koji svoj napor vide kao obezvredjen i ugrozen mojim neodusevljenjem i mlakom reakcijom...

To je sa druge strane katastrofa za prodor ideja koje imam, jer ljudi vole ljude koji sa strascu iznose ono sto tvrde , sta su otkrili i sta misle da je novo i vredno....

ne razumijem te sasvim, ni iz drugog pokusaja heh,
mozda previse razmisljas za nekog ko nema strast

nisam spretna sa recenicama, recimo da je filozofija, potreba za njom -
neki nemir u bicu, ljubav prema istom, potreba za stalnim mjenjanjem, kretanjem, radoznalost, glad, zadovoljstvo, davanje sebe, praznjenje,
na svakom dostupnom planu
kod mene

Znas sta mrzim.....Mrzim ljude koji ne razumeju nesto , a onda pristanu da to ostane za njih nerazumljivo......To je dovoljno za gorde, za ambiciozne pozere, ali mi nikako ne ide uz filozofe (gordi filozofi jesu stvarnost , ali ne mogu da svoja dela ne oboje elitistickim apsolutima, pa se moraju filtrirati).

Osim kad je rec "ne razumem" upotrebljena kao razumem sta pricas , ali mi nema veze to sto tvrdis, cak i kada se slozim sa svim nabrojanim....

Ili iz drugog puta....
Ne samo da tebi ostaje nejasno , nego i meni ostaje manjak infoa sta je to nedosledno , nerazumno u tekstu .....nemam kroz povratnu reakciju deo tvoje psihologike....

ja sam ja, drago mi je sto smo se upoznali, tuzni
kakve to veze ima sa temom?

Pa ako selektivno razjasnjavas pojmove, onda ispada da trazis pojmove i objasnjenja koja leze tvojoj potrebi, sujeti, trenutnom stavu, te ne mogu da od selektora biva ista osim lepo upakovanih demagoga.

A onda je to u vezi sa temom , jer se demagozi postavljaju kao lovci na dobre odnose sa mudracima i tretiranje istih kao potrosne robe....koriscenje necijih postulata kao aksioma koji ce biti demagoski iskoriscen za licno iskrivljavanje stvarnosti.......E tu ima veze sa temom....

Tuzni_patak:

Pa ako selektivno razjasnjavas pojmove, onda ispada da trazis pojmove i objasnjenja koja leze tvojoj potrebi, sujeti, trenutnom stavu, te ne mogu da od selektora biva ista osim lepo upakovanih demagoga.

A onda je to u vezi sa temom , jer se demagozi postavljaju kao lovci na dobre odnose sa mudracima i tretiranje istih kao potrosne robe....koriscenje necijih postulata kao aksioma koji ce biti demagoski iskoriscen za licno iskrivljavanje stvarnosti.......E tu ima veze sa temom....

Kliknite za proširenje...

VS

Maravilloso:

Znači... šta je filozofija od to dvoje... ili šta je prije/ više - ljubav prema mudrosti ili ljubav/ naklonost prema mudracima?

Kliknite za proširenje...

nope, ne izgleda kao topic

drago mi je da smo se upoznali, tuzni, ali ne razumijem te
i na tome ce da ostane, dva pokusaja je sasvim dovoljno

laku notj

Moj otac je radio posao u kojem se napredovalo po etapama. A kada je penzionisan
bio je zatecen. Secam se njegovog pogleda, mesavine osecanja neverice i prevarenosti.
Razboleo se za manje od 2 godine nakon toga. A ja sam to gledao i nesto shvatio. Sa
14 godina sam shvatio da nikako ne smen biti opusten i da poverujem sarenim lazama
spoljasnjeg sveta. Razmisljati na etape, do sledeceg cina, ziveci u iluzijama napredovanja.
Ovo saznanje sam doziveo prilicno duboko i ono je imalo velike posledice na ceo moj zivot
posle.

Zasto ovo pricam? Ne ucimo li se mi mudrosti od samog zivota, i to ponajvise od tudjih i
sopstvenih gresaka? I nije li to najcesci uzrok koji nas vodi i do potrebe za odredjenim
knjigama, ukljucujuci tu i filosofske?

Tuzni_patak:

Znas sta mrzim.....Mrzim ljude koji ne razumeju nesto , a onda pristanu da to ostane za njih nerazumljivo......

Kliknite za proširenje...

Овако некако је размишљао Толстој. Не могу баш да цитирам, али нешто као -- не схвата како неко може да живи а да не разуме овај свет, и уопште се због тога не узбуђује.

А и ја. Осећам се врло бедно кад не разумем, тј. кад сам свесна да не разумем (што није исто).

Mudrost kao mudrost jeste sumiranje izvesnog iskustva, da li sakupljenog u toku licnog zivota ili sagledavanjem tudjih radnji i deljanja i izvlacenja zakljucka iz njih. Takva svest, nije bas njaprikladnija za me ne licno (hocu reci da na tome ne zelim da ostanem), jer mudrost zapravo jeste to i bice (prikupljanje iskustva), i to su bili onih sedam cuvenih mudaraca (odnosno 21). Ne znam zasto ih niko ne spominje jer to je definicija mudraca
Ja bih ipak zeleo da ostanem filozof, kako mislju tako diplomom i deljanjem.