Biti svedok matretiranja

Pozdrav svima!

Vec duzi niz godina sam svedok matretiranja od strane jedne osobe. Prica je vezana za moju siru porodicu i unapred se izvinjavam na sturim informacijama jer ne zelim da povredim niciju privatnost. Ne zelim da pricam o vrsti matretiranja (nije seksualno u pitanju, vise verbalno, ponizavanje, uopste jedan odvratan odnos koji za rezultat ima depresiju, bespomoconost da se stane u svoju odbranu...itd) nego o mojoj nemoci da pomognem osobi koja mi je jako draga. Uglavnom, ovo traje godinama, osoba koja je maltretirana je mlada, zivi u Srbiji, studira i sve vise tone u depresiju. Problem je nastao kad sam ja pokusala da se umesam i rekla jednoj osobi koja je direktno povezana da ovo mora da stane, da nema smisla, da se upropascava jedan mladi zivot i da je situacija krajnje ozbiljna. "Maltretiracu" ne smem da se obratim, probala sam pre vise godina i izazvala neopisivi haos (kad je isti pokusao da maltretira mene- i donekle uspeo dok se nisam iscupala svim snagama). Mislim da to nije resenje jer bi se sve onda svalilo na ovu zrtvu koja je najbliza (ja sam mnogo hiljada kilometara udaljena i mogu samo da pricam iz daleka) jer vec znam kako stvari funkcionisu. Obratila sam se njima najblizoj osobi jer zaista nisam znala sta vise da uradim jer me sve ovo jako potresa. Ovoj mladoj osobi vec godinama pokusavam da objasnim da to ne mora da trpi, da je to sve bolesno, da ona nije ni za sta kriva. Zaista se trudim ali mislim da je to posao psihijatra.
Uglavnom, kad sam se umesala, dobila sam grozan odgovor od "zrtve" - kako sam izigrala njeno poverenje, kako nisam smela nista da pricam, kako ona to meni prica u poverenju a ja sam rekla nekom drugom.
Ja sad zaista ne znam sta da radim! Odlucila sam da se vise ne mesam jer me, u krajnjem slucaju, niko nije ni pitao za pomoc. Ali kako ne reagovati kad je u pitanju osoba koju jako volite, koja ocigledno ne moze da se suoci sa problemom i kojoj ste na kraju vi krivac sto ste odreagovili i pokusali da je zastitite?
Ja stvarno nemam sindrom spasioca ali ne mogu da predjem preko takve postavke stvari - da ne sme nista da se kaze i da mora da se cuti na maltretiranje a uporno vas neko uvlaci u sve to pricama kako je svakodnevno maltretiran! Donekle se osecam kao budala sto sam reagovala pa dobila po pi... ali prosto ne mogu da sedim mirno i gledam nesto sto sam i na svojoj kozi osetila.
Da li je neko od vas bio u ovakvoj situaciji?

a je l problem da napišeš u kom su odnosu zlostavljač i žrtva ...jer je razlika ako su bračni droogovi ili roditelj i dete... onda si ti oboma rođak....a kod ljoodi u braku ne sme niko da se meša u njihove odnos..............tako da ...............sve kod tebe izgleda okolo-naokolo..das j..a da ti ne uđe......ako je to problem..al treba videti......misim da si malko ispala čka...šo širiš priče preko trećeg....to nije fer...a istovremeno zaobilaziš uzrok problema...........i bežip od onoga koga na sva usta ogovaraš.......tako da...gleaj svoja posla.. ( :

Pa ne može baš tako.Ako nisi htjela da se mješaš nisi se trebala ni umješati a kad si se vec umješala (i to na zaista nepromišljen i štetan način) sad se potrudi da zaista i pomogneš.
A informacije su nejasne,polovične i nedorečene.Ako si 1000 km daleko a patiš zbog te maltretirane osobe onda ti je ona sigurno bliska pa samim tim imaš veca prava a i mogucnosti da joj pomogneš stati tome u kraj.Drugo jesi li sigurna da i žrtva sve to što joj se dešava smatra maltretiranjem,možda je navikla na to pa joj to dodje kao normalno i zbog tog i ne zaustavlja sve to...Mnogo pitanja i o svakom odgovoru se mora jako pažljivo razmisliti,ovako će sve liciti na beskorisno ogovaranje a svaki nepromišljen potez može samo pogoršati situaciju.

moonja:

a je l problem da napišeš u kom su odnosu zlostavljač i žrtva ...jer je razlika ako su bračni droogovi ili roditelj i dete... onda si ti oboma rođak....a kod ljoodi u braku ne sme niko da se meša u njihove odnos..............tako da ...............sve kod tebe izgleda okolo-naokolo..das j..a da ti ne uđe......ako je to problem..al treba videti......misim da si malko ispala čka...šo širiš priče preko trećeg....to nije fer...a istovremeno zaobilaziš uzrok problema...........i bežip od onoga koga na sva usta ogovaraš.......tako da...gleaj svoja posla.. ( :

Kliknite za proširenje...

Moonja,kucali smo u isto vrijeme pa je moj post ispao skoro identičan tvom.Nisam prepisivala od tebe samo smo se eto složili u ovoj temi.

Roditelj - dete.
J.ebala sam se pa mi je uslo, munjo. Mozda sam ispala pic.ka, ne znam. Zato mi i treba objektivno misljenje.
Zasto smatras da nije fer sto sam rekla nekom trecem? Nisam rekla komsiji nego jedinoj osobi koja moze da utice na ovog sto matretira.

Meni je biti pi.cka cutati a za to da ne smem da se obratim ovome ko je zapravo problem, tu si u pravu ali to sam vec rekla.

pa da..složili se.....još da kažemo da ne mož se boode svedok iz rekla-kazala priča.....misim, nema tu svedočenja na osnovu iskaza jednog učesnika..........i to na nekoliko hiljada km.....i ovog poota su foroomaši uspešno rešili delikatnu sitooaciju...................

zatočena:

Pa ne može baš tako.Ako nisi htjela da se mješaš nisi se trebala ni umješati a kad si se vec umješala (i to na zaista nepromišljen i štetan način) sad se potrudi da zaista i pomogneš.
.

Kliknite za proširenje...

U pravu si da je bilo nepromisljeno. Kako bi ti pomogla (sto je i poenta teme) jer ovo sto sam ja uradila ocigledno nije nacin?

unbeso...aha znači..sestra ti je......ne komentariši nikad negativno rođake ...ništa roožno .......naročito one koji su ti daleko i koji su u bližem odnosu srodstva nego šo si ti.....to možeš sa kevom uz kafu...al ne mešaj se...sa svima fino............sa najlepšim željama......moonja.....

moonja:

pa da..složili se.....još da kažemo da ne mož se boode svedok iz rekla-kazala priča.....misim, nema tu svedočenja na osnovu iskaza jednog učesnika..........i to na nekoliko hiljada km.....i ovog poota su foroomaši uspešno rešili delikatnu sitooaciju...................

Kliknite za proširenje...

Forumasi.

Svedok je ko?
Ajde se malo udubi, molim te. Nije bas tako kao sto si postavio.

Takve situacije su uvijek mac sa dvije ostrice....toj osobi najvise mozes pomoci razgovorom,i da je natjeras da porazgovara s nekim ko je strucan...nije sramota otici kod psihijatra jer sto je sigurno ta osoba (zrtva) ima traume,strah....nista gore od toga da nekom unistava zivot onaj kome treba najvise vjerovati....

Recimo da je u pitanu sestra i recimo da je otac (mozda i majka, ko zna majka) onaj koji maltretira - ili nesto slicno.
I sa tolike udaljenoti tesko da ti mozes ista da ucinis.
Sem da saslusas, i to samo ako druga strana zeli o tome da prica.

Mozda da je podstices da se osamostali, da se zaposli. Da ode iz te porodice, tj da se fizicki udalji od onoga koji je maltretira - to bi bilo najbolje.

Ako je u pitanju punoletna osoba koja nije maloumna ili bolesna, i koja i dalje pristaje na ulogu zrtve, onda je to njen izbor i tada mozda ne bi trebalo da ista vise navaljujes sem da joj das do znanja da ti se uvek moze obratiti AKO to zeli... da zna da ima kome da se obrati.

Vrlo delikatna situacia...

Reshenje? Da neko umre od srca, neko nekog ubije, da natrchi na prvog koji je bude tretirao kao plastichnu kesu, da postane dobra kao hleb ili da postane skot osvetnik, ako prezivi odabrace sama...ovo je toliko isprana pricha koja je mene samu jako pogadjala nekada...ali se okrenem oko sebe i vidim neki svijet koji spolja glumi neshto ...i mislim da se briga o nekome i nechemu i jeste gluma, prije one zavrshnice ‘’eto, a da smo tada reagovali, mozda ne bi tako’’ ili ‘’jesi li chula’’...ne zna ta tvoja da postoji drugi film u kojem moze da zivi, to su teshke muke suzbiti ‘’bruka da se chuje’’, ‘’shta ce reci ovo ono’’, ‘’shta ako on sazna postace gori’’...pa se zrtva sama bori da zashtiti tu izmishljenu kulisu ‘’fina porodica’’, a drugi koji zive u istim ili josh gorim fekalijama je savjetuje ;’’cuti , trpi, tako je u zivotu, gdje cesh sama’’, a oni koji nisu u takvim fekalijama je ne razumiju i kad bi im kukala na pragu...eto, opet ja nesrecnica, sa svojim plachljivim i srceparajucim depresivnim pisanjima, ali nek da Bog da svi budu sretni i da ne postoji sve ovo, a ja da samo pishem sve kao da izmishljam...ali...pozeljno je lagati sebe i druge i ne talasati
....kucni terorozam je’’zrtvina krivica’’+ ‘’shto ne ode’’+ ‘’shto se ne suprostavi’’+‘’shto se udala’’+’’shto se ne razvede’’ = ...shto se uposhte rodila... ?

....znam svoj zivot, znam tudje zivote, sretah se na ovom putu sam sa raznim ljudima koji su imali povjerenja da mi isprichaju svoj jad...i vidjeh da ni siromashtvo, ni bogatstvo, ni zivotni problemi, ni bolesti, ni med i mlijeko nisu preduslov za miran zivot da neko nekog ne kinji bez razloga...izgleda da je na ovoj planeti prevelika borba za energiju ...zivotnu energiju, kao vitalnu hranu za predatore kojima su drugi ljudi koje su im hranljive podloge...pa ako nema izvora u kuci/muz, zena, djeca, roditelji, platice komshija, kolega, radnik, bilo ko...a i zrtva kojoj je oteta energija otima od nekog drugog i lanac srece se nastavlja...a sve smo to i mi sami, kako kad

Hm, e tako je to...pa eto ironije...shta bi radila policija, socijalne sluzbe, hitne pomoci, psiholozi, psihijatri, shtamparije tone knjiga koje pishu o tome, o onome, o primalnim krikovima i raznim frikovima, putevima i analizama...valjda bi bilo dosadno...a eto i vidish sama od 10 njih koji sve vide, jedan ce se pitati, pa ce traziti podrshku od drugih, a ovi ce se zgledati, prizivati Marsovce da se teleportuju i rijeshe problem, (narochito ce se pocheshati oni koji i svoje bliznje tretiraju kao torbe ili josh vishe oni koje svoje zrtvovanje smatraju velichinom zrtvovanja za porodicu , djecu, pa im treba spomenik podici)...kad bi 10 njih doshlo i utabalo nasilnika u nivo parketa, da li bi se problem rijeshio bar malo...ne znam...ali ovako je bolje njegovati dobre odnose sa nasilnikom, jer zaboga nije nash problem, a zrtvu slushati saosjecajno jer to je sve shto mozemo...ponekad i jeste...ali jeste bitno da ne bude sama...ne znam nishta o ovome, osim shto chujem, vidim, osjecam...nadam se da ce se izvuci, nije nemoguce...ali mi je najsladja stvar koliko je veliki procenat onih koji se izvuku, pa opet u starosti te teroriste njeguju i paze, plachu za njima i sanjaju ih, a toliko ljudi koji su dobre dushe umiru u samoci da nema ko chashu vode da im donese

Nemoj ko da bi plakao na ovo shto napisah (shalim se naravno)...sve treba znati, da bi se svemu moglo iskreno smijati...

Prvo ne vidim poentu zasto ti je pricala njene dogodovstine..kao ni tvoju brigu..ocigledno da njoj prija takav tretman stoke i ne zasluzuje bolje.

Plati nekolicini momaka da ga premalate onako temeljno i da mu na kraju kazu da ce sledeci put da mu lome jednu po jednu kost na svakom prstu i to dletom i to za svako novo maltretiranje
Kako si hiljadama kilometara daleko, nedostupna si organima gonjenja

Mislim...radikalno je do bola, ali sa nasilnicima mozes samo jezikom koji oni razumeju

lyon69:

Plati nekolicini momaka da ga premalate onako temeljno i da mu na kraju kazu da ce sledeci put da mu lome jednu po jednu kost na svakom prstu i to dletom i to za svako novo maltretiranje
Kako si hiljadama kilometara daleko, nedostupna si organima gonjenja

Mislim...radikalno je do bola, ali sa nasilnicima mozes samo jezikom koji oni razumeju

Kliknite za proširenje...

kako se krecu cene?

Gljiva sve si super napisala...ali sta ti vidis kao rjesenje,pomoc?...sve opcije su po tvome isprane,gluma,pokusaji...Ne shvati me pogresno...sve je prilicno tacno...ali sta uraditi a na pravi nacin pomoci....

@Taska nemoj mene , ja bash i pisah tako kao da ‘’nema rijeshenja’’, da bi se svakome ko vidi neku takvu prichu bar malo probudila ideja bar da obrati paznju shta se deshava…jer me porazavaju ovakve izjave ‘’pusti ti to, shta se mijeshash’’ itd, jer ih chesto chujem

Ovdje ima mnogo ljudi koji su struchnjaci iz ovih oblasti, pa znaju shta uraditi…
Ja nisam iz tog roda, jedino shto ja znam o svemu tome je onako ljudski kao i svi ostali kroz prozivljavanje, susretanje, chitanje, uticanje koliko je moguce razgovorom da probudim odbrambene mehanizme , koji su uspavani terorom…nije to uvijek tako javni teror, vec polagano ubijanje samoposhtovanja, ponizavanje, izolovanje od ljudi, kreiranje ljudske dushe po svojoj volji, a da sve to spolja izgleda ‘’ko bi rekao’’ i najgore od svega shto se chesto i zrtve pretvore u manipulatore, lazove, neurotichare i shtoshta svashta jer ne preispituju sebe, krecu se po inerciji …izgube se bez kormila…a zivota mi moga chovjek u povjerenju chuje svashta da nikada ne bi vjerovao svojim ochima kakve sve tajne kriju chetiri zida…lichno ne primam zdravo za gotovo sliku ‘’nasmejana porodica na okupu’’, dok ne uvjerim se , jer je chesto toliko bolesno okruzenje chiji shav puca po najslabijoj kariki…da li su ljudi flipnuli u skorija vremena ili je tako bilo oduvjek ja to ne znam…ali znam da se deshava da banesh nekom u goste sluchajno i zateknesh prizor koji ce nekome spasiti glavu od tabanja…kao da si poslat da se to ne desi…ali desice se mozda kasnije…i nasilnik ne smije tebi da se suprostavi, pa se vidi koja je to kukavichka priroda…ili ‘’Kralj alkohol’’, a sutra ‘’pile moje, dusho moja, necu vishe nikad’’…zaista zrtve zive kao drogirane u tom filmu i tek kad se desi neshto, nasilnika izda snaga ili uspiju da nadju negdje utochishte onda pogledaju unazad, shto im je to trebalo…ali ekonomija chesto diktira zivot…ova cura studira i shta ce da uradi ako je u zavisnom polozaju? (ako sam razumjela)…krvav je put odvojiti se , shto zavisi gdje se zivi...ako moze da joj se pomogne da probudi snagu u sebi, da zna da nishta ne traje vjechno i da ce doci dan kad ce nasilnik izgubiti sve svoje moci, pa ce kukati za propushtenim shansama ili izmishljati priche da nije bilo tako, da se opere sam u svojim ochima...i ko zna kakvi josh raspleti...necu bash da navodim najgore..niko toj curi ne moze pomoci ako ona ne zeli sama sebi da pomogne...sve okolo je dobro doshlo...da ne pobjegne od jednog, pa upadne u shake drugom teroristi…stvarno je komplikovano i mene tuga uhvati...tuga me uhvati kad vidim npr djecu nekih mojih rodjaka , zene, ugashenih ochiju, iscrpljene dushe odlaze iz losheg braka, pa se vracaju sto puta u bolesnu atmosferu kad se dushe mrze, neke nisu emotivno uzzdrmane ali su brakovi katastrofa i medjusobno se glodju kao bijesni kerovi...ali djeca to gledaju, povlache se , plastelini na kojima se urezuje svaka rijech
I evo da vas nasmijem malo, sretnu me takve sijenke i pitaju ‘’a shto se ne udash, shta ti mislish od zivota? Shta chekash?’’(uz ogovaranje o promashenosti mojoj, a njihovom uspijehu poshtenih udatih zena), pa ne mogu da budem stoka da kazem’’jado jadna, pa daj mi svoj primjer, spasi se’’, ali ne bi to rekla jer svako se bavi tudjim jadom da ne vidi svoje probleme ja to razumijem...

Svako moze da uchini neshto...nekad jedna nechija rechenica podrshke moze da ti odzvanja u ushima i da ti da ogromnu snagu da istrajesh i pobijedish nemoguce...nismo mi vaspitani u zajednici velikih porodica da mogu svi da reaguju i umijeshaju se...a i nasilnici su nekad mocni da obezbijede svoju guzu i sve konce drze u shaci...ali treba biti u toku bar koliko se moze uticati da zrtva izgovori problem, chita, radi na sebi, da ne da na sebe (ali opet ponekad joj cutanje glavu spashava, ali i kad cuti treba iznutra da bude jaka)...najljepshe moguce struchna lica, ali to nije svakom dostupno...nazalost, nece naslinik da se lijechi vec od njega pregazeni...o, kako je to popularno svuda rodjaci, komshije, prijatelji...imam radar za te stvari pa mi se’’nakostrijeshi dlaka na vratu’’, kad vidim to

...da ode ako ima kuda...pomoc konkretna...ali je uzalud ako nisu sposobni sami da prelome da zele da se odvoje

ali najcheshce to bude jednog dana slika ‘’baka i deka’’ jao kako se lijepo slazu, a niko ne zna kakav je demonchina bio jedan od njih...imam utisak da ljudi cute, jer je bruka,pa da niko ne sazna, pa kako ce se udati ili ozeniti kad mu je otac, majka tako i tako ‘’znash ovo i ono shushushu uz kaficu’’, pa zrtva pati duplo...mi vishe volimo prichati i chuditi se...nema tu popravljanja neko je takav chovjek i mozesh samo propasti ili pobjeci...ali mi smo primitivna zajednica gdje ‘’sila Boga ne moli’’

a da ne kazem opshta pojava popularne psihologije, pa prochitash par edova i odma znash ko je kakav zbog chega i chega pa pljunesh i nalijepish etiketu, kao da ljudska dusha nije okean koji stalno izvrce svoju povrshinu talasima, nikad nije ista...iz tog razloga je najbolje reci''jao cvijetaju mi ruze i mlijeko curi u kantu meda u kojoj pliva sjekira'', kad onaj ko nije svashta preziveo nema ni naznake da moze da razumije...i onda dobijesh Oskara za zivotno djelo, zivotna gluma...ali ionako je sve ovo samo igra, pravila mijenjash ako umijesh (i uspijesh)

Kako pomoći?
Šta da ti kažem,ako je osoba normalna ja se ne bih mješala ali ti hoćeš da pomogneš i mislim da je jedini način da pokušaš podići samopouzdanje maltretiranoj osobi.Ako ste bliske vjerovatno znaš šta je to što je tjera da trpi sve to i poradi na tome.Ako je nemoguće joj otići zbog nedostatka novca ti joj npr. pozajmi ili pokloni nešto za prvo vrijeme dok se ne snadje sama,ako je bolesna ti se obrati službi za socijalni rad...
Eto to je nešto onako otprilike što bi moglo ali...

Ja sam veoma osetljiva na takve priče.

Jedno od mogućih rešenja se zove kantarela-recept koji su koristile Bordžije.
Potrebna je veoma mala količina,deluje u roku od nekoliko dana i veoma je efikasna,
a siledžija je odstranjen - trajno.

georgejune:

Prvo ne vidim poentu zasto ti je pricala njene dogodovstine..kao ni tvoju brigu..ocigledno da njoj prija takav tretman stoke i ne zasluzuje bolje.

Kliknite za proširenje...

Kako tebi sve izgleda jednostavno...

moram da ublazim moje pisanije malo, pre nego nestanem...jer zaista sam pretjerala sa shugavim temama...pa ubijam u mozak...(pogotovo me danas shokiralo ono shto prochitah o onom deda/tati)...sve je to svakodnevica, valjda shto se chovjek srece cheshce sa budjavim temama i u svojoj okolini onda postane pun kao prezreli nar...zaista ljudi zele da kazu shta ih muchi kad im se ukaze prilika, mene kod mojih prijatelja ne zanima pricha o dzidza-bidzama i pozornicama tashtine...vec shta koga muchi i shta koga tishti, ono skriveno u dubini dushe, shto u stvari zeli da izadje napolje, a ne ide iz ko zna kojih razloga dok ne pokazesh da ''znash zaista kako je to'', pa se otvore riznice od kojih ti pozli, pa posle odbolujesh i pitash se ima li shta normalno...zato i jesam pobornik treba da se kaze glasno, da se prizna, da se trazi pomoc, od deset ljudi jedna ce ti pomoci, pa makar da kaze to shto treba u tom momentu...zalosno je shto shtoshta ostane u okvirima ''isprichah se drago mi je shto ima josh neko'' jadikovka i sve po starom...ili se kaze ''aj ne smaraj, gleda se u choveka bledo, a samo shto se ne zevne i kaze kud me nadje da smara, NIJE MOJA STVAR''...
uvijek ima nade ...chak i kad izgleda da je nemoguce, jedan deo propadne ali jedan deo i rashiri krila i poleti dalje, oporavi oshtecenja...zivot namijeshta chudnovate priche da se nekome spasi zivot u svakom smislu, da ne propadne, chak i kad mu takvi vampiri svesrdno pomazu u tome, velika je snaga u chovjeku da prozivi svashta...a mentalni teroristi ostaju u svom sumporu da se krchkaju, jer njima nije lako ni sami sa sobom...i nije pobjeda gledati ih dok se krchkaju, ali jeste pobjeda ako maltretirana zrtva ne ostane u barici ''ja ne mogu zato shto me unishtio/la''... novi dan , novi filmovi, shkola je skupa...a putanja krivudava...pa se nadam da ce i ovaj problem koji je postavljach teme izlozila naci sebe u svemu tome...nek stane na svoje noge, bice joj lakshe (iako ce zbog te situacije, sve teze da joj ide)...niko nije vrijedan da unishti nechiji zivot, a pogotovo neko ko treba da pruzi ono najpozitivnije...da ima pravo da svojim postupcima oduzima vrijeme zivota drugom bicu, pa chak i kad to bice treba da razmishlja shta je jedna budala uradila da pokvari dan, chak i kad nije tu, vampiri ostave temu za razmishljanje ''zashto?''...ma ide zivot, sve dodje na svoje

Gljiva nisam te prozvala u losem kontekstu...pazljivo sam citala...lijepo pises,ali nekako nisam pohvatala sve konce...pa reko' promaklo mi to neko rejesenje kako biti pravi prijatelj i srodnik u takvim situacijama...sve stoji sto si napisala,ne osporavam nista u globalu...ako podjem od sebe znam da sam u odredjenim situacijama dala neki maksimum od mene...smatram da sam pomogla,a da nisam odmogla....zato sam i pitala za tvoje misljenje...jer stekla sam utisak da koliko god cinimo ...neko manje,neko vise....nije dovoljno,kao da se svodi da je to malo a ne puno...ako znam da sam postupila ispravno,i maksimalno se potrudila,dovoljno je da ja to znam,nemam razlog da se pravdam...sebe sam dala kao primjer a to vazi uopsteno...ja samo gledam malo drugacije...pomoc je pomoc ma kolika bila...licno cijenim svaku podrsku,savjet,ili uopsteno koliko neko nesto ucini za mene u bilo kojim situacijama...to se ne mjeri na kantar...opet ne kazem da ti tako mislis,mozda sam malo lose shvatila...a ovo je samo moje sturo misljenje....mnogo je onih sto kazes koji okrenu glavu,ili kazu "sta se to mene tice"...zato je svaki prijateljska ruka velika podrska....

Hvala svima puno na odgovorima a posebno Gljivi.

Gljivo, ti si toliko tacno opisala situaciju da prosto ne mogu da verujem. Da, bas se radi o kulisi normalnosti gde svi znaju o cemu se radi ali ako se podigne glas, ako se odreaguje, ako se bilo sta uradi, ta bolesnicka tvorevina je toliko jaka da covek moze samo da ucuti u potpunom ocaju jer bolesnici se drze zajedno, zrtve zavise od njih ne samo materijalno nego i emotivno, uvek ce se naci nacin da te neko ucutka na najbolniji moguci nacin - ponizenjem, izvrtanjem realnosti, agresijom (mislim da ti znas koja je to vrsta agresije - neko ko nikad nije podigao ruku na bilo koga ali je ipak zlostavljac i nasilnik), ignorisanjem, sarkazmom. "Talasanje" je najveci greh ovde, treba samo cutati i plivati u go.vnima i slucajno ne reci nikom, pogotovo ne komsiji, drugom rodjaku, prijateljima. A kad se pojave simptomi, onda zlostavljac upire prstom u zrtvu govoreci da ona ne zna o cemu se radi, peruci ruke od svega, uzasno se vredjati na ideju da tu nesto nije u redu.
Meni je zlostavljac jasan. On radi ono sto je njemu radjeno. Ali dosta mi je vise da razumem izgovore za izivljavanje, da doktoriram psihologiju samo da bih zacuvala komad mentalnog zdravlja, da sam stalno u poziciji da se branim od nasrtaja, da se svaki da pitam sta nije u redu sa mnom.
I da li shvatas moj ocaj onda? Ja sam kroz to prosla i sad vidim kako se ciklus ponavlja i ja apsolutno ne mogu nista da uradim! Stomak mi se okrece sad
Rodjaka mi uporno ne pise - cilj je postignut. Onaj ko talasa (ja) je odstranjen, shvatila sam poruku. I upravo je to dokaz bolesti i jednog fasizma gde apsolutno ne sme nista da se kaze...or else.

Za ljude koji su savetovali batine - to nije tako jednostavno. Ne radi se o fizickom nasilju, nego o vrlo suptilnom, inteligentnom, svakodnevnom utucavanju u mozak koje mozda sa strane ne izgleda toliko ozbiljno ali je bas zbog toga i toliko mracno. Jer kad neko podigne ruku na tebe, mozes i da mu vratis. Ali ako te neko UBEDI u to da si nistavan, sta onda mozes da uradis?

Da to je ono mac sa dve ostrice...bila sam u slicnoj situaciji kao ti Unbeso..samo sam bila u blizini(zivjeli smo u istom gradu)....znam kako je biti svjedok a zbog mojih pokusaja da pomognem bila i zrtva....jednostavno naucila sam da uvijek postoji posledica...zato kazem prije meni je savjest mirna jer znam da sam ucinila nesto da bi se sve promjenilo...nije bilo nikome lako ali hvala Bogu sve se sredilo...najvjerovatnije nije ista situacija,ali tice se psihickog uticaja,ne nikakvog fizickog zlostavljanja...dozivjela sam da sam najgora i da mi se okrenu ledja...ali jednostavno shvatam....proslo je neko vrijeme,stvari su se pokretale i koliko toliko dosle na svoje....znam da je sturo napisano ali stvarno ne mogu detaljnije....

Ja te potpuno razumem, Taska, nije sturo.
Ali na kraju nije ni do mirne savesti, kod mene. Nije mi dovoljno samo da znam da sam uradila sve sto sam mogla ako to nista nije promenilo.