5 godina

Q

QchCK*a

Primećen član
Poruka
687
Proslo je 5 god od bombardovanja. Pitanja za one koji nisu bili mnogo mali su kako su provodili vreme tada, kako im se porodica ponasala tih dana, sta su radili za vreme uzbune, da li su isli na okupljanja u gradu ?

Ja nisam ni jedan jedini put isla u skloniste, ali me je zato mama terala prve dve nedelje da spavam u podrumu :roll: . Nisu mi dali da idem na Trg :cry: Mislili su da ce neki Albanac da baci bombu medju ljude i da cu da poginem :roll: :roll: Jedino sto sam smela je da idem napolje sa drustvom, i to cim se zacuje sirena, odmah najkracim putem kuci.....kao u zatvoru su mi prosli ti dani.
 
ja sam se jedino plasila da se ne ugojim od one silne hrane...samo se gledalo sta ce se umesitii pojesti...nikad duzi odmor zadnjih deset godina nisam imala....jedino sto su oni gore galamili pa su me ponekad nocu budili, al okrenem se ja na drugu stranu pa nastavim

bilo, ne ponovilo se
 
...Za vreme bombardovanja mi smo se skupljali kod jednog ortaka u gajbu...Svako je doneo svoj komp...I igrao se Age2, cepala dobra gandza i pilo crno vino.
 
bLejao po gradu sa ekipom, igrali fucu ili bejzbol, lezao na krovu kuce gledajuci avione kao da su ptice, a nocu do 3-4 ujutro gledao politiku, jer je bilo nikad jachih filmova na TVu tad, pa kad pocnu da rokaju protoavionci ja na prozor ili napolje pa gledao vatromet..
 
SisaDaPimp:
bLejao po gradu sa ekipom, igrali fucu ili bejzbol, lezao na krovu kuce gledajuci avione kao da su ptice, a nocu do 3-4 ujutro gledao politiku, jer je bilo nikad jachih filmova na TVu tad, pa kad pocnu da rokaju protoavionci ja na prozor ili napolje pa gledao vatromet..
Kliknite za proširenje...


Ajde dovedi tu ekipu na jedan bejzbol u KS.

Da vidite kako bushe krushevljani.
 
d4ch4:
SisaDaPimp:
bLejao po gradu sa ekipom, igrali fucu ili bejzbol, lezao na krovu kuce gledajuci avione kao da su ptice, a nocu do 3-4 ujutro gledao politiku, jer je bilo nikad jachih filmova na TVu tad, pa kad pocnu da rokaju protoavionci ja na prozor ili napolje pa gledao vatromet..
Kliknite za proširenje...


Ajde dovedi tu ekipu na jedan bejzbol u KS.

Da vidite kako bushe krushevljani.
Kliknite za proširenje...

Moze ako mi sredis pasos i kintu za avionsku kartu sad ;)
 
Znam samo da prve nedelje sam se sklanjao cim se cuju sirene a posle me je bilo bas briga isao sam gde sam hteo.Inace je bila velika verovatnoca da ce nas bombardovati zato sto nam je skoro u sred naseg gradica velika fabrika kojoj je i deo proizvodnje namenjen vojsci.Sreca nisu nas bombardovali. :D
 
Nisam isla u skloniste. Sva sreca, roditelji su gledali na to kao na veliku glupost gde se siri strah...

Posto se nije islo u skolu, stalno sam bila napolju... danju, nocu... Bilo mi je tesko zbog mostova... Novi Sad ih je sve izgubio...

Cudno je to, sto su za vreme rata svi odjednom postali slozni i pozitivni, ali to je trajalo koliko i rat... licemerstvo...


~~~~~~~~~
Crying for me was never worth a tear, my lonely soul is only filled with fear...
 
ufff...sto je bilo dooobro...silazio sam u skloniste samo da bi lozio penzose kako je kraj...kopnena invazija...hehehehe....a sa psom sam najvise voleo kad je shizela da setam po gradu i da gledam miseve kako trce u rupe...jedino sto me je nerviralo sto si morao da se dovijas za benzin...fuj, sto me to nerviralo...i uvek su mi posle smrdele ruke na isti...ali je zezanje bilo maximalno. imao sam tada i ogromnu gajbu od ortakinje... 8)
 
prenego kazem svoju veliku misao zelim unapred da se izvinuim svinma koji ce se ocesati *osteceno*

vreme bombardovanja je bilo (bez preterivanja) najlepse doba mog kratkog zivota...
blago nama nema skole, strah je svuda (sem kod mene :wink: ),
ljudi su u pripravnosti (igraju karte u sklonistu :wink: ) i svuda je neka napetost,(zavolela sam zvuk sirene i one bombaje koje su redovno *sarale nebo),zuraja, narucuo uvece...kako sam tada bila u periodu *ne spavanja* razlog vise za ludovanje (u mraku)...mmmm...nista lepse od toga

(mozda ce neko misliti sa mi je zivot bedan posto mi je bombardovanje u lepom secanju..ali taj greci)


poz...
 
A those days...da ih oce biti jos
Secam se samo kako je direktor upao u ucionicu na prvom casu i rekao: "danas pocinje prolecni raspust i trajace do daljnjeg"
mislim da sam tad bio najsrecniji na svetu.

A sto se tice samog bombardovanja i to je bilo mnogo lepo, samo me je nervirala sirena koja visi na susednoj zgradi pa me je budila svako jutro (ni dan danas nisam prezalio sto je nisam nekako ucutkao).
 
Moja majka je histerisala u pocetku,za vreme vazdusne opasnosti nisam smela da promolim nos kroz prozor a kamoli da izadjem napolje.Prvih par noci sam prespavala u podrumu.Kasnije smo se opustili.Desavalo mi se x puta da budem u centru grada za vreme vazdusne opasnosti.I na mostovima...
Ne mogu da kazem da mi je bilo super,ali ce te me svi koji ste prosli kroz to,razumeti.Svi su nekako bili slozni,ujedinjeni.Pevala sam i drzala sam se za ruke sa ljudima koje vidim prvi put u zivotu. TO JE NESTO STO SE NIKADA NE ZABORAVLJA,TAJ OSECAJ...
A da ne pominjem drustvo,zezali smo se i provodili svaki dan,kao da nam je poslednji...
Mada,kada bi se,ne daj Boze,sve ponovilo,ne znam kako bih "pregurala" jer sada znam kakav je osecaj kada padaju bombe i unistavaju nasu lepu zemlju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top