Izbeglice su onaj deo naroda koji najbolje oseća ideju Velike Srbije. Oni su živeći vekovima kao većina u krajevima koji po AVNOJ-u nisu pripali Srbiji osećali težnju i potrebu da se ta nepravda ispravi.
Izdajom Slobodana Miloševića, a ne radikala, su ostali, ne samo bez srpske državnosti, već i bez zavičaja. Zbog toga SPS nije ni hteo da daje državljanstvo izbeglicama, znajući da bi svako državljanstvo bilo glas protiv njih.
Dalje, ne postoji nijedna porodica, iz zapadnih srpskih teritorija, kojoj neko nije stradao u prethodna dva rata, od ruke Hrvata ili muslimana. Ožiljci na dušama tih ljudi su duboki i bolni. Oni pretvaranje ex Yu republika u nezavisne države doživljavaju kao nagradu zločincima za njihove zločine, kao nepravdu koja vrišti do neba.
U takvoj situaciji doživljavaju da postmiloševićevske vlasti priznaju postojeće stanje, a što je najgore, predsednik Srbije, koji je personifikacija svih demokratski deklarisanih stranaka, je išao i izvinjavao se, narodima čije su vojske zaslužne za sudbinu koja je te izbeglice zadesila, za zločine koje su Srbi izvršili.
Pri tom se nije obazirao na zločine koji su učinjeni nad Srbima, a koji su daleko strašniji.
Izvinjavao se muslimanima u Srebrenici, a nije posetio Bratunac. Izvinjavao se Hrvatima, a nije posetio Jasenovac. Šta ga je sprečilo, pošto je u dobrim odnosima sa predsednikom Hrvatske, da pre koji dan ode na odavanje počasti jasenovačkim žrtvama? Autoputem Bg-Zg se do Novske brzo stiže, a od Novske do Jasenovca je svega nekoliko km. Došli smo u situaciju da na tom strašnom mestu, najvećem srpskom stratištu u istoriji, Stipe Mesić staje u odbranu tih žrtava, suprotstavljajući se tendencijama hrvatskih vlasti i intelektualaca da minimiziraju i gotovo poreknu zločine koji su se tamo zbili. Za reči koje je izrekao tom prilikom ja Mesiću odajem priznanje, ma šta ja mislio o njemu, kao jednom od važnih aktera u raspadu Jugoslavije.
Tadić bi odlaskom na tu manifestaciju pokazao da je njemu stalo do tih žrtava i njihovih potomaka, ali ne, on ne želi ičim da stavi do znanja da razmišlja srpski kako ga neko od Hrvata i muslimana ne bi "pogrešno" protumačio.
To bi bilo isto kao da niko od Izraelskih državnih funkcionera ne dolazi na obeležavanje Aušvica, Mathauzena ili Dahaua, da se ne bi Nemci slučajno našli uvređeni. To Jevreji sebi nikada neće dozvoliti. Dok god postoje Jevreji i Jevrejska država uspomena na genocid izvršen nad njima, u Hitlerovom rajhu, će živeti i ceo svet će podsećati na njega kao da se juče dogodio.
. Ja nisam izbeglica.:rolleyes:
