Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
U svojoj knjizi "Lov" Karla del Ponte navodi kako je protekao prvi razgovor sa Vojislavom Kostunicom i Zoranom Djindjicem, kakva su bila njena ocekivanja a sta je dobila itd. Novosti prenose te delove u svom feljtonu.
Prvi susret (sukobi koje obradjujete su kompleksni za vas sud)
Nekoliko sati kasnije, moj tim i ja stigli smo u Palatu federacije na sastanak s Vojislavom Koštunicom. Ta ogromna građevina svojevemeno je predstavljala srce birokratskog aparata koji je stvorio Tito, kako bi vladao posleratnom Jugoslavijom. Ali, to srce više ne kuca. Hodnike i prostorije ove palate ispunjava neprirodna tišina. Ovde nas, ledenim i nervoznim stiskom ruke, dočekuje Koštunica...
... Kažem Koštunici da je suština moje posete da njemu i drugim novim liderima i članovima vlade izrazim svoju želju da im pomognem u teškom zadatku da započnu punu saradnju s Tribunalom. Ističem da je Savet bezbednosti OUN formirao Tribunal i da saradnja sa njim predstavlja obavezu, a ne opciju za SRJ... Kažem mu da moji prioriteti za SRJ uključuju istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, koje su tokom 1998. počinili pripadnici OVK, paravojne snage kosovskih Albanaca; istragu finansijskih malverzacija Miloševićeve vlade; hapšenje i upućivanje begunaca u Hag i pristup Srbima koji su bili žrtve ratnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Koštunica započinje tiradu... Priznaje da je saradnja s Tribunalom međunarodna obaveza i kaže da je nove vlasti prihvataju. Samo se postavlja pitanje, kad i kako.
Za samo nekoliko minuta, Koštunica je počeo da pokazuje svoje pravo lice... Žali se da je Tribunal suviše često ispravljao sopstvena pravila - što je bio dužan i za šta je imao ovlašćenja, naročito u početnoj fazi, kad je pokušavao da nađe pravi put. Žali se na praksu Tribunala da izdaje tajne optužnice, kao i na neka hapšenja koja je NATO obavio pre mog dolaska u Hag. Kaže da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji suviše kompleksni za jedan "ad hok" Tribunal, makar on raspolagao ogromnim sredstvima.
... Da bi vlada mogla da izruči eventualne begunce, objašnjava on, Narodna skupština i Vlada SRJ prethodno treba da usvoje nove zakone o izručenju i saradnji s Tribunalom. Dodaje da bi razmenjivanje dokaznih materijala s jugoslovenskim sudovima bilo moguće, ali naglašava da će ti sudovi donositi konačnu odluku o konkretnim pitanjima u vezi sa saradnjom, kao i da će procesuirati svaki zločin. Žali se na nedostatak spremnosti Tribunala da istraži NATO bombardovanje i upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom. Tvrdi da su NATO bombardovanja bila potpuno neopravdana. Kaže da moja kancelarija primenjuje kriterijum kolektivne krivice na bosanske Srbe i ukazuje na činjenicu da je Tribunal optužio gotovo sve lidere Republike Srpske. To su razlozi, zaključuje, zbog kojih Srbi Tribunal vide u negativnom svetlu. Bluit i ja dajemo sve od sebe da Koštunici razjasnimo činjenice u vezi s tajnim optužnicama, normama i procedurama Tribunala, za potrebu da se sakrije identitet pojedinih svedoka; sve činjenice u vezi sa NATO bombardovanjima i upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom, kao i realnost međunarodnih obaveza u skladu sa Članom 7. Statuta OUN. Kad ga pitamo zbog čega jugoslovenske vlasti nisu izručile neke optuženike, bosanske i hrvatske Srbe - kao što su Karadžić, Mladić i Milan Martić, koji je optužen za napade na glavni grad Hrvatske - odgovara da on nije taj koji treba da nam pruži odgovor na to pitanje, nego vlada...
... Stalno nas prekida i optužuje Tribunal da je pun predrasuda prema Srbima, da je to politički sud, da služi interesima NATO. Dvadeset minuta njegove retorike bilo je sasvim dovoljno da se naljutim.
Shvatila sam da ništa nismo postigli. Dosta je, mislim u sebi. Ustajem, uzimam svoju tašnu "Luj Viton" i kažem: "Gospodine predsedniče, mislim da je vreme da prekinemo naš razgovor"...
link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=119593&datum=2008-04-15
Susret sa Đinđićem (dajte mi milijardu i imacete Miloševića)
DONEDAVNI haški tužilac Karla del Ponte neprestano je kritikovala srpske zvaničnike kako ne sarađuju sa njom. Sa tom porukom međunarodnoj zajednici je i otišla sa svoje funkcije. Međutim, u svojoj knjizi „Lov, ja i ratni zločinci“ čije delove prenose „Novosti“, sadašnja ambasadorka Švajcarske u Argentini, piše da joj je nekadašnji premijer Zoran Đinđić otkrio „zapanjujuće podatke“.
- Te informacije su bile bomba za mene! - piše del Ponteova. - Dobila sam podatke o tajnim grobnicama u Batajnici. Ali, ponovo sam tražila da mi se omogući pristup žrtvama i svedocima nasilja koje su sprovodili pripadnici OVK.
Sećajući se prvog sastanka sa premijerom Đinđićem, ona piše:
... Posle podne se sastajemo sa Zoranom Đinđićem koji će uskoro postati premijer Srbije. On uzvikuje: "Milošević je napokon izgubio. Postoji velika potreba da se pred lice pravde izvedu oni koji su odgovorni za ratne zločine. Narod treba da zna šta se dešavalo."
Ove vesti za tadašnjeg tužioca su bile pravo olakšanje, koje, međutim, nije dugo potrajalo.
- Još nemamo potpunu kontrolu, upozorio me je Đinđić. - Policija, tajne službe i oružane snage nisu u potpunosti pod kontrolom vlade. Celokupan pravosudni sistem treba očistiti. Bilo bi katastrofalno početi sa Tribunalom - kaže Đinđić.
Uveravao me je, međutim, da će moći da započne saradnju sa Tribunalom za maksimalno dva do tri meseca. Garantovao je da će se za mesec dana Milošević naći u zavoru, kao i da bi Srbija mogla da mu sudi za ratne zločine.
Za del Ponteovu, međutim, reči premijera nisu bile dovoljne. tražila je dela. zahtevala je da zna kako će početi ta saradnja.
- Njegov odgovor je bomba! Nagoveštava da je dobio tajne izveštaje iz kojih se vidi da su pripadnici srpske policije, pokušavajući da unište dokaze o pokolju civila na Kosovu, u Beograd prebacili leševe nekih žrtava, među kojima ima žena i dece. Kao i da su ih tajno sahranili u ograđenom prostoru vazduhoplovne baze JA u Batajnici, nedaleko od Beograda. To je zapanjujuće otkriće! Naređenje za takvu operaciju prikrivanja moglo je doći samo sa najvišeg nivoa komandovanja. Morala je da bude uključena i policija. Sigurno je upletena i vojska.
Istovremeno, u mislima del Ponteove, pokrenut je niz pitanja: ko su bile te mrtve osobe, muškarci, žene i deca? Odakle su? Kako su ubijeni? Ko ih je ubio? Đinđić kaže da bi trebalo da se Tribunal odmah aktivira i pošalje istražitelje da razgovaraju sa funkcionerima srpske policije koji su upoznati sa ovim operacijama prikrivanja. Kaže da bi bilo dobro tu stvar otkriti srpskom narodu. Da čeka pogodan trenutak. Prema rečima del Ponteove, premijer Đinđić je tom prilikom bio uveren da će Parlament usvojiti zakon o saradnji sa tribunalom, uprkos tome Što to još nije učinila savezna Skupština u kojoj je bilo mnogo Miloševićevih sledbenika.
- Bluit (prim. aut. zamenik del Ponteove) i ja ga upoznajemo sa nekim aspektima istraga o OVK, kao i o potrebi da Savet bezbednosti OUN ispravi mandat Tribunala jer to podrazumeva istraživanje ubistava i masakra koji su se sukcesivno dešavali u junu 1999.
Stoga ukazujem na činjenicu da su istražitelji Tribunala uspeli da uđu u trag sumi od dve milijarde dolara poreklom iz Jugoslavije i objašnjavam da nam je potrebna pomoć vlade kako bismo kompletirali našu istragu o Miloševićevim finansijama. Đinđić se smeje i kaže: "Dajte mi milijardu i moći ćete da imate Miloševića."
ZVERSTVA I ČUDNA POLITIKA
BRATISLAVA - Knjiga Karle del Ponte "Lov" izazvala je buru negodovanja na celom Balkanu, ali neugodna je pre svega za međunarodnu zajednicu, piše slovački dnevnik "Hospodarske novini". Mediji u Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj na udarna mesta postavili su ovih dana optužbe iz knjige da su oteti Srbi poslužili OVK za monstruozni "biznis" sa organima za transplantaciju.
- Opisuje mnogo tajni koje se ne čitaju baš s mirom. Ne samo zbog zverstava, već i zbog čudne politike međunarodne zajednice prema budućnosti Kosova i Srbije - piše slovački dnevnik.
TAJNO U LUGANU
...NEKOLIKO dana kasnije kontaktirao je sa mnom premijer Đinđić i zatražio tajni sastanak. Predložio je da se vidimo 3. marta 2001. u Luganu, gde ću boraviti krajem nedelje. Đinđić i njegova supruga Ružica stižu u Lugano sredinom poslepodneva. Sastajemo se na lokalnom aerodromu i predlažem Ružici da obiđe prodavnice u gradu i iskoristi vreme rasprodaja. Kada je ona otišla, odlazim sa Đinđićem u kancelariju šefa kantonalne policije. Pošto je Đinđić energičan čovek i entuzijasta, nije došao u Lugano da bih ja gubila vreme. Dva i po sata razgovaramo, na nemačkom jeziku, o Srbiji i njenim problemima.
link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=119637&datum=2008-04-15
Prvi susret (sukobi koje obradjujete su kompleksni za vas sud)
Nekoliko sati kasnije, moj tim i ja stigli smo u Palatu federacije na sastanak s Vojislavom Koštunicom. Ta ogromna građevina svojevemeno je predstavljala srce birokratskog aparata koji je stvorio Tito, kako bi vladao posleratnom Jugoslavijom. Ali, to srce više ne kuca. Hodnike i prostorije ove palate ispunjava neprirodna tišina. Ovde nas, ledenim i nervoznim stiskom ruke, dočekuje Koštunica...
... Kažem Koštunici da je suština moje posete da njemu i drugim novim liderima i članovima vlade izrazim svoju želju da im pomognem u teškom zadatku da započnu punu saradnju s Tribunalom. Ističem da je Savet bezbednosti OUN formirao Tribunal i da saradnja sa njim predstavlja obavezu, a ne opciju za SRJ... Kažem mu da moji prioriteti za SRJ uključuju istrage ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, koje su tokom 1998. počinili pripadnici OVK, paravojne snage kosovskih Albanaca; istragu finansijskih malverzacija Miloševićeve vlade; hapšenje i upućivanje begunaca u Hag i pristup Srbima koji su bili žrtve ratnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Koštunica započinje tiradu... Priznaje da je saradnja s Tribunalom međunarodna obaveza i kaže da je nove vlasti prihvataju. Samo se postavlja pitanje, kad i kako.
Za samo nekoliko minuta, Koštunica je počeo da pokazuje svoje pravo lice... Žali se da je Tribunal suviše često ispravljao sopstvena pravila - što je bio dužan i za šta je imao ovlašćenja, naročito u početnoj fazi, kad je pokušavao da nađe pravi put. Žali se na praksu Tribunala da izdaje tajne optužnice, kao i na neka hapšenja koja je NATO obavio pre mog dolaska u Hag. Kaže da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji suviše kompleksni za jedan "ad hok" Tribunal, makar on raspolagao ogromnim sredstvima.
... Da bi vlada mogla da izruči eventualne begunce, objašnjava on, Narodna skupština i Vlada SRJ prethodno treba da usvoje nove zakone o izručenju i saradnji s Tribunalom. Dodaje da bi razmenjivanje dokaznih materijala s jugoslovenskim sudovima bilo moguće, ali naglašava da će ti sudovi donositi konačnu odluku o konkretnim pitanjima u vezi sa saradnjom, kao i da će procesuirati svaki zločin. Žali se na nedostatak spremnosti Tribunala da istraži NATO bombardovanje i upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom. Tvrdi da su NATO bombardovanja bila potpuno neopravdana. Kaže da moja kancelarija primenjuje kriterijum kolektivne krivice na bosanske Srbe i ukazuje na činjenicu da je Tribunal optužio gotovo sve lidere Republike Srpske. To su razlozi, zaključuje, zbog kojih Srbi Tribunal vide u negativnom svetlu. Bluit i ja dajemo sve od sebe da Koštunici razjasnimo činjenice u vezi s tajnim optužnicama, normama i procedurama Tribunala, za potrebu da se sakrije identitet pojedinih svedoka; sve činjenice u vezi sa NATO bombardovanjima i upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom, kao i realnost međunarodnih obaveza u skladu sa Članom 7. Statuta OUN. Kad ga pitamo zbog čega jugoslovenske vlasti nisu izručile neke optuženike, bosanske i hrvatske Srbe - kao što su Karadžić, Mladić i Milan Martić, koji je optužen za napade na glavni grad Hrvatske - odgovara da on nije taj koji treba da nam pruži odgovor na to pitanje, nego vlada...
... Stalno nas prekida i optužuje Tribunal da je pun predrasuda prema Srbima, da je to politički sud, da služi interesima NATO. Dvadeset minuta njegove retorike bilo je sasvim dovoljno da se naljutim.
Shvatila sam da ništa nismo postigli. Dosta je, mislim u sebi. Ustajem, uzimam svoju tašnu "Luj Viton" i kažem: "Gospodine predsedniče, mislim da je vreme da prekinemo naš razgovor"...
link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=119593&datum=2008-04-15
Susret sa Đinđićem (dajte mi milijardu i imacete Miloševića)
DONEDAVNI haški tužilac Karla del Ponte neprestano je kritikovala srpske zvaničnike kako ne sarađuju sa njom. Sa tom porukom međunarodnoj zajednici je i otišla sa svoje funkcije. Međutim, u svojoj knjizi „Lov, ja i ratni zločinci“ čije delove prenose „Novosti“, sadašnja ambasadorka Švajcarske u Argentini, piše da joj je nekadašnji premijer Zoran Đinđić otkrio „zapanjujuće podatke“.
- Te informacije su bile bomba za mene! - piše del Ponteova. - Dobila sam podatke o tajnim grobnicama u Batajnici. Ali, ponovo sam tražila da mi se omogući pristup žrtvama i svedocima nasilja koje su sprovodili pripadnici OVK.
Sećajući se prvog sastanka sa premijerom Đinđićem, ona piše:
... Posle podne se sastajemo sa Zoranom Đinđićem koji će uskoro postati premijer Srbije. On uzvikuje: "Milošević je napokon izgubio. Postoji velika potreba da se pred lice pravde izvedu oni koji su odgovorni za ratne zločine. Narod treba da zna šta se dešavalo."
Ove vesti za tadašnjeg tužioca su bile pravo olakšanje, koje, međutim, nije dugo potrajalo.
- Još nemamo potpunu kontrolu, upozorio me je Đinđić. - Policija, tajne službe i oružane snage nisu u potpunosti pod kontrolom vlade. Celokupan pravosudni sistem treba očistiti. Bilo bi katastrofalno početi sa Tribunalom - kaže Đinđić.
Uveravao me je, međutim, da će moći da započne saradnju sa Tribunalom za maksimalno dva do tri meseca. Garantovao je da će se za mesec dana Milošević naći u zavoru, kao i da bi Srbija mogla da mu sudi za ratne zločine.
Za del Ponteovu, međutim, reči premijera nisu bile dovoljne. tražila je dela. zahtevala je da zna kako će početi ta saradnja.
- Njegov odgovor je bomba! Nagoveštava da je dobio tajne izveštaje iz kojih se vidi da su pripadnici srpske policije, pokušavajući da unište dokaze o pokolju civila na Kosovu, u Beograd prebacili leševe nekih žrtava, među kojima ima žena i dece. Kao i da su ih tajno sahranili u ograđenom prostoru vazduhoplovne baze JA u Batajnici, nedaleko od Beograda. To je zapanjujuće otkriće! Naređenje za takvu operaciju prikrivanja moglo je doći samo sa najvišeg nivoa komandovanja. Morala je da bude uključena i policija. Sigurno je upletena i vojska.
Istovremeno, u mislima del Ponteove, pokrenut je niz pitanja: ko su bile te mrtve osobe, muškarci, žene i deca? Odakle su? Kako su ubijeni? Ko ih je ubio? Đinđić kaže da bi trebalo da se Tribunal odmah aktivira i pošalje istražitelje da razgovaraju sa funkcionerima srpske policije koji su upoznati sa ovim operacijama prikrivanja. Kaže da bi bilo dobro tu stvar otkriti srpskom narodu. Da čeka pogodan trenutak. Prema rečima del Ponteove, premijer Đinđić je tom prilikom bio uveren da će Parlament usvojiti zakon o saradnji sa tribunalom, uprkos tome Što to još nije učinila savezna Skupština u kojoj je bilo mnogo Miloševićevih sledbenika.
- Bluit (prim. aut. zamenik del Ponteove) i ja ga upoznajemo sa nekim aspektima istraga o OVK, kao i o potrebi da Savet bezbednosti OUN ispravi mandat Tribunala jer to podrazumeva istraživanje ubistava i masakra koji su se sukcesivno dešavali u junu 1999.
Stoga ukazujem na činjenicu da su istražitelji Tribunala uspeli da uđu u trag sumi od dve milijarde dolara poreklom iz Jugoslavije i objašnjavam da nam je potrebna pomoć vlade kako bismo kompletirali našu istragu o Miloševićevim finansijama. Đinđić se smeje i kaže: "Dajte mi milijardu i moći ćete da imate Miloševića."
ZVERSTVA I ČUDNA POLITIKA
BRATISLAVA - Knjiga Karle del Ponte "Lov" izazvala je buru negodovanja na celom Balkanu, ali neugodna je pre svega za međunarodnu zajednicu, piše slovački dnevnik "Hospodarske novini". Mediji u Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj na udarna mesta postavili su ovih dana optužbe iz knjige da su oteti Srbi poslužili OVK za monstruozni "biznis" sa organima za transplantaciju.
- Opisuje mnogo tajni koje se ne čitaju baš s mirom. Ne samo zbog zverstava, već i zbog čudne politike međunarodne zajednice prema budućnosti Kosova i Srbije - piše slovački dnevnik.
TAJNO U LUGANU
...NEKOLIKO dana kasnije kontaktirao je sa mnom premijer Đinđić i zatražio tajni sastanak. Predložio je da se vidimo 3. marta 2001. u Luganu, gde ću boraviti krajem nedelje. Đinđić i njegova supruga Ružica stižu u Lugano sredinom poslepodneva. Sastajemo se na lokalnom aerodromu i predlažem Ružici da obiđe prodavnice u gradu i iskoristi vreme rasprodaja. Kada je ona otišla, odlazim sa Đinđićem u kancelariju šefa kantonalne policije. Pošto je Đinđić energičan čovek i entuzijasta, nije došao u Lugano da bih ja gubila vreme. Dva i po sata razgovaramo, na nemačkom jeziku, o Srbiji i njenim problemima.
link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=119637&datum=2008-04-15
a za ostalo sta reci ,vec je uglavnom bilo poznato kako je to teklo , ima i zanimljivijih detalja u knjizi
