Najlepse hvala WithdrawnWater!
Odgovoricu na Vasa pitanja:
Nije prestajala sa mokrenem nocu, ne duze od 2-3 meseca.
Sa uroloske strane je sve OK jer su joj radjene analize i snimanja.
Minirin je prepisao pedijatar, ali je prekinuta terapija jer ga tesko podnosi.
Budjenje nocu nam nije uspevalo jer mi je nemoguce probuditi je.
Promena rezima ishrane i da ne pije vode 2h pre spavanja - pomaze donekle.
Sto se psihijatra tice - da li je potrebno da idemo na porodicnu terapiju, ili da odemo do decjeg psihijatra? Postoji li tim strucnjaka koji se posebno bavi ovom problematikom ?
Sta Vi preporucujete?
Pozdrav!
И ја сам имала повремено овај проблем са старијим сином.
Може да буде веома једноставно.
Прочитала сам неку танушну књижицу... ''Дечија психологија'' или нешто слично...
Не сећам се...
И у њој је објашњено да ноћно мокрење, може да буде нека врста револта.
Дешава се послушној деци. Трагедија...
Али је тако. Они желе да буду добри. Испуњавају наше захтеве и не буне се много.
То раде да би задобили нашу љубав... и плаше се да ће нас изневерити ако се супротставе...
И зато нас кажњавају подсвесно. ''Е сада ћете мало да устајете ноћу, да ме водате по лекарима, да се нервирате...''
Дакле... лек је игнорисање... пресвлачење са осмехом... и објашњење да то није ништа што завређује пажњу...
Сели смо озбиљно да разговарамо и рекли му овако...
''Ништа то није страшно. Дешава се и одраслима... да... ниси знао...
Мама ће да пресвуче постељину, обућићеш суву пиџаму и наставити да спаваш...
Није нама тешко да ноћу устајемо... а веш и тако пере машина... час посла... итд.''
И престао је. Десило се још пар пута... чисто да провери да ли смо га лагали...;-)
А онда...
Након пар месеци... поново...
Разговарам са њим... покушавам да схватим у чему је проблем...
Запиткујем... и нађем проблем...
Васпитачица је рекла другарици која се упишкила да је то јако ружно и срамота...
И јако је била љута... катастрофа...
И онда сам морала и васпитачици да одржим лекцију.
И никада се више није десило.