Da li su Srbi humani

SMRĆU PLATIO HUMANOST
U GRADIĆU Ronkade, u italijanskoj provinciji Treviso, jedan dan je proglašen za Dan žalosti. Bio je to čin obeležavanja poštovanja prema Draganu Ciganu, zidaru iz Bosne, koji je žrtvovao vlastiti život da bi spasao tuđe. Iz vode je izvukao dvoje dece koje nije poznavao. On je otišao na - dno.
Plaketu za takvu plemenitost primila je juče njegova udovica Dijana. Progovorila je tek nekoliko rečenica:
- Sačuvao je njihove živote, a svoj ostavio...
Vest su javili kumovi, i zet. Šok od tada ne napušta porodicu iz malog mesta Branešci, u Republici Srpskoj.
- Jedan je od mnogih koji je otišao tamo da zaradi, da njegova deca odrastu u ljude - tiho priča Dijana Cigan.
Prošlo je tek pet meseci. U Dijaninom sećanju dugo će biti dan kad su joj javili: "Isplivalo je Draganovo telo." A, dan ranije...
Na prepunoj plaži niko od kupača nije skočio u vodu da spase dvoje mališana koji su se davili. Bio je tu Dragan. Bez razmišljanja, iako loš plivač, bacio se među talase.
- Herojski čin ne poznaje nacije - rekla je na prigodnoj komemoraciji Simonela Rubinato, gradonačelnica Ronkade.
Mnogi Italijani su tada i ovako razmišljali:
"Dragan nam je održao lekciju iz života koju svi moraju da imaju na umu, pre nego što krenu na imigrante..."
Roditelji spasene dece nisu se još javili Dijani! Ona kaže da su pričali sa Draganovom sestrom kod koje je živeo u San Martinu di Lupariju. Na plaži, roditelji dvoje mališana pretrpeli su uvrede, pošto su brzo napustili kupalište, ne hajući šta će biti sa spasiocem.
Kod kuće, Dragana još čeka dvoje mališana, od četiri i devet godina. Neko će im reći, kada odrastu, kakvog su tatu imali.
S. S.

Ovo je tuzna i herojska prica. Ali to vise govori o Draganu, nego o Srbima. Ja pre nekoliko meseci po poledici pala na ulici, vajni Srbi gledali ko blesavi, niko prisao nije. Podigli su me neki stranci sto su prolazili. Srbi su i dalje blejali ko blesavi. Niko nije prisao.

Dakle, uvek ima humanih ljudi, i svako ce najpre da spasi dete. Ali sto se tice nacionalne humanosti, ne, ne mislim da smo bolji od ostalih, ali nismo ni gori. Niti su drugi gori. Ok, sad pisem konfuzno, jer sam jos pospana, nadam se da razumete ste hocu da kazem.

Zvezdica:

Ovo je tuzna i herojska prica. Ali to vise govori o Draganu, nego o Srbima. Ja pre nekoliko meseci po poledici pala na ulici, vajni Srbi gledali ko blesavi, niko prisao nije. Podigli su me neki stranci sto su prolazili. Srbi su i dalje blejali ko blesavi. Niko nije prisao.

Dakle, uvek ima humanih ljudi, i svako ce najpre da spasi dete. Ali sto se tice nacionalne humanosti, ne, ne mislim da smo bolji od ostalih, ali nismo ni gori. Niti su drugi gori. Ok, sad pisem konfuzno, jer sam jos pospana, nadam se da razumete ste hocu da kazem.

Kliknite za proširenje...

Pa to sto su te podigli stranci je ok,ali Srbi to je za osudu,udaljili smo se svi jedni od drugih,polako gubimo dusu,verovatno da ti stranci vracaju pravim hriscanskim korenima.
Gledao sam neku emisiju na tv BBC u vezi psihologije mase,Kad je glumac koji je bio obucen kao klosar,na nekom trgu lezao,niko mu nije prisao,kasnije kad se obukao kao gospodin,polako su mu prilazili i pitali jel mu je dobro?

To je i ovde tako uvek cekamo neko drugi da pridje.