Povratak na posao

Ne znam sta da ti kazem. Ja sam se na posao morala vratiti kad mi je sin imao 3,5 meseca, isto tako i sa cerkom. Htela sam da crknem! Zvala sam svakih pola sata da vidim kako je, jel jeo, pio....Osecala sam se kao da sam napustila dete, krivicu, strasnu krivicu sto nisam pored njega. Jedva sam se navikla. Ali navikla sam se, pa ces tako i ti. Ne brini, to je normalno, trebace ti vremena da to prihvatis kao normalnu stvar. Ko cuva dete dok si ti na poslu? Meni je velika uteha bila ta sto sam znala da ga moj muz cuva, najsigurnija sam kad je u njegovim rukama. Samo hrabro, ne ocajavaj
 
majcheki, znam kako ti je i ja sam se vratila na posao posle godinu dana porodiljskog(a to je bilo pre jedno 6 meseci), prvih dana je bilo tesko, letela sam kuci, a onda se desilo nesto za mene neocekivano! Vratilo mi se sve, koliko volim svoj posao, koliko sam dobra u njemu i pre svega kako se osecam kao na svom terenu(dok sam u ulozi majke tih godinu dana sve vreme nekako bila nesigurna), i pre svega sam shvatila da je moja beba sad "veliki decko" sto me je nekako ispunilo ponosom. I sto je najlepse, kada bi se vratila sa posla on bi bio toliko zeljan mene i ja njega da bismo mnogo kvalitetnije utrosili to malo vremena nego kad nisam radila.
 
Otprilike, enna je sve rekla. Preboli se, samo pod uslovom da si sigurna da je njoj, tamo gde jeste, dobro. Da je u sigurnim rukama ;)
Ja i danas, posle godinu dana žurim kući s posla i mislim da se to više nikad neće promeniti :oops:, ali prestala sam da zivkam svaki čas, prestala sam da razmišljam samo o njemu dok radim...

Jao, sad da me ne mrzi iskopala bih tvoj jedan post od pre dve-tri goidine gde kažeš kako nema šanse da s posla ideš ravno kući, i da ne znaš kako ćeš to jednog dana moći :lol:
 
mackica ns:
Otprilike, enna je sve rekla. Preboli se, samo pod uslovom da si sigurna da je njoj, tamo gde jeste, dobro. Da je u sigurnim rukama ;)
Ja i danas, posle godinu dana žurim kući s posla i mislim da se to više nikad neće promeniti :oops:, ali prestala sam da zivkam svaki čas, prestala sam da razmišljam samo o njemu dok radim...

Jao, sad da me ne mrzi iskopala bih tvoj jedan post od pre dve-tri goidine gde kažeš kako nema šanse da s posla ideš ravno kući, i da ne znaš kako ćeš to jednog dana moći :lol:
Kliknite za proširenje...
jao secam se toga:lol: samo ne znam gde je bese napisala
i jos jednu forumasicu cekam,koja se zali da njene udate drugarice ne piju opusteno kaficu s njom u kaficu nego sve nesto zure kuci:)
ja ne razmisljam o njima dok sam na poslu,jednostavno iskljucim ali posle radnog vremena ne mogu opusteno da gledam izloge kao nekad,cak i da hocu,noge me nose kuci:-|
 
Па није. Ја сам у 5. месецу трудноће отишла на распуст, па онда на одржавање, па онда на јендо породиљско, па одмах спојила друго породиљско...Тако да је прошло више од две и по године до повратка на посао...
Човече, једва сам чекала, било ми је дииивно поново на послу!!!
Али, на жалост, месец дана касније дође бомбардовање, па онда опет распуст...па тек на јесен сам почела поново да радим...
Нисам могла да дочекам!
 
rdeki:
Zašto bi to bio veći problem?
Kliknite za proširenje...
pa onda, kad se vratish sa drugog porodiljskog, umesto da patish za jednim detetom, tebe kuci chekaju dva komada....
mosh` misliti kolika je tek ta tuga! :D

(shalim se, nemoj biti tako ozbiljan/a....)

@tema
iz ove perspektive, ja mislim da cu k`o Hellen...
da cheznem za poslom.
volim shto sam produktivna.
preporodila sam se otkako sam krenula da zaradjujem za sebe (shto nije pochelo rano, iskreno), al` mislim da to choveku donosi dobro.
i volim da mogu sama sebi da kupim uloshke i shminku i neku potpuno nepotrebnu bluzu ili cipele...
al` opet, k`o shto rekoh... iz ove perspektive.
 
majcheki:
Posle porodiljskog........ kao da me je neko opalio po sred glave štanglom... ne znam gde se nalazim, plačljiva sam, nervozna......... hoću kući kod svog deteta

Kako se ovo preživljava? :|
Kliknite za proširenje...

Brzo se privikneš, nije strašno. Ako je prošlo više meseci, razmisli da li voliš posao koji radiš. A možda je razlog i to što si premorena? Da li je briga o detetu i kući samo na tvojim plećima, ili (neću reći pomoć) imaš saradnju i razumevanje muža, porodice... Možda samo treba da se uhodaš i malo bolje organizuješ. Ne brini suviše, ipak sve to prođe, kad - tad.
 
Tesko je, ali moras da izdrzis ili da das otkaz pa da sedis kod kuce sa detetom.
Eto, moja sestra je pocela posle godinu dana od porodiljskog da radi, dete je u vrticu, baka i deda moraju da predu pola grada da ga ''vade'' po potrebi iz vrtica, ona je profesor pa mozes da zamislis njeno radno vreme.
Jedne nedelje pre, druge po podne... ali jednostavno tako moraju da funkcionisu jer njih troje, mali, moja sestra i njen muz zive sami.
Ali mislim da je bolje da radis, da se malo distanciras od kucne atmosfere, ali je najbitnije da znas da ti je dete zbrinuto i da ga neko pazi kome verujes 1000%.
Vremenom ces se navici... i meni je tako bilo, ja sam morala da pocnem da radim devet meseci posle porodjaja, imala sam svekrvinu pomoc, ona je cuvala moju cerku, ali opet nisam bila mirna (bila bih mirnija da je bila kod moje mame, ali u to vreme moja mama je jos bila u radnom odnosu, tako da sam bila prinudjena da mi cerku cuva druga baka.
Nije bilo lako, ali proslo je, uostalom kao sto sve prodje.
Sve majke prolaze kroz isto, neka sa vise emocija, neka opet sa manje, ali to ti je deo zivota...
 
ja sam imala jedno užasno iskustvo već na početku porodiljskog...mali je imao tek nešto više od mesec dana, i ja sam morala 2 dana zaredom da skoknem na posao, i odradim nekoliko sati, iživcirala sam se, on je tada još sikio, meni grudi natekle, izmlazala sam pa ostavila kod kuće da mu moji daju da jede, zvala nekoliko puta...uvek me uveravali da je sve u redu..malo sam se i smirila, i koncentrisala na posao...kad ja stignem kući moj sin budan, sve se smeška u naručju bake, ja dođem do njega,sa širokim osmehom ga pozdravim poljubim, kad on sav uvređen počne da plače i to pravim suzama, i okrene glavu od mene...kako je to majušno stvorenjce moglo toliko da se uvredi, jer me nije video nekoliko sati!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!...užas, ja sam plakala sa njim...i pojma nemam kako ću se vratiti na posao, i verovatno ću morati već ranije nego što mi istekne porodiljski...biću sva živčika..mada iskreno jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaako volim svoj posao, i pre bebana sam uvek bila u nekoj frci zbog posla..a naročito me plaši što nemam radno vreme...svaki dan je drugačije, znači ne mogu baš ni da se preterano organizujem...ma ludnica...
 
Ja radim kod tate u firmi,i tamo me maksimalno stede,zovu me samo kad sam im neophodna,dopustili su mi da se vise fokusiram na fakultet (studiram redovno na Fabus-u),i iskreno jako mi prija kada odem par sati na predavanje,a malog potpuno prepustim tati,ali vec pred kraj predavanja,jako se uzelim deteta i maltene trcim kuci,gde mi se on tako obraduje,i tako me jako zagrli(vec zna da se grli,pile mamino),a onda mi muz pusta snimke koje su napravili dok ja nisam bila tu,kako mu strucno pere ukakanu guzu,stavlja pelenu i hrani ga,sto me uvek prijatno iznenadi,jer kod kuce uglavno sve to ja radim,pa nisam znala da on to uopste i ume :).
 
Eh Mjaceki,i ja sam u dilemi,majke mi.Moj bebac je jos uvek mali,al ja se ipak kidam jos od sad,jer je na moje mesto disla jedna devojka koja ce da ode kad se ja vratim.Dal ja zelim tamo da se vratim pitanje je sad i kako ce moj malisa bez mene,strasno je vezan,a i ja sam. Odem kod lekara ili negde da nesto zavrsim i non stop zovem bebi siterku tj mog tatu hahha da vidim sta rade,jer place,spavka... Ne znam ni sama dal da ga dajem u jasle ili da jednostavno ostanem kuci i cuvam ga dok malo ne poraste,pa onda u vrtic - ako budemo mogli da ga uguramo jer je u Mirijevu katastrofalno dobiti mesto. Stvarno ne znam sta da radim. Mada ostati bez moje plate - iako mizerne,ali opet znaci ili dati dete u vrtic - ko zna sta im tamo rade i kako se ponasaju prema njima - a oni su mali. Cula sam od vise zena da namerno otvaraju prozore ili vrata od terase kako bi se jadna deca koja sede na patosu razbolela i one imale manje dece za cuvanje. Kad bi se to desilo ja bi nekog robijala majke mi. Strasno je to kad moras da ga ostavljas i ides na posao. Ne znam sta da ti kazem.Tesko je
 
esperanca137:
Eh Mjaceki,i ja sam u dilemi,majke mi.Moj bebac je jos uvek mali,al ja se ipak kidam jos od sad,jer je na moje mesto disla jedna devojka koja ce da ode kad se ja vratim.Dal ja zelim tamo da se vratim pitanje je sad i kako ce moj malisa bez mene,strasno je vezan,a i ja sam. Odem kod lekara ili negde da nesto zavrsim i non stop zovem bebi siterku tj mog tatu hahha da vidim sta rade,jer place,spavka... Ne znam ni sama dal da ga dajem u jasle ili da jednostavno ostanem kuci i cuvam ga dok malo ne poraste,pa onda u vrtic - ako budemo mogli da ga uguramo jer je u Mirijevu katastrofalno dobiti mesto. Stvarno ne znam sta da radim. Mada ostati bez moje plate - iako mizerne,ali opet znaci ili dati dete u vrtic - ko zna sta im tamo rade i kako se ponasaju prema njima - a oni su mali. Cula sam od vise zena da namerno otvaraju prozore ili vrata od terase kako bi se jadna deca koja sede na patosu razbolela i one imale manje dece za cuvanje. Kad bi se to desilo ja bi nekog robijala majke mi. Strasno je to kad moras da ga ostavljas i ides na posao. Ne znam sta da ti kazem.Tesko je
Kliknite za proširenje...

jel stvarno tako nisko palo naše obrazovanje da su pedagozi sposobni tako nešto podlo da urade namerno????????...nemam reči..
 
Nije palo tako nisko, moraju zenturace da klaparaju nesto. Ali, istina je da povratak na posao ukljucuje i razboljevanje dece koja idu u vrtice, pa bolovanja, pa zuris s posla da negujes slinavka, pa neprospavane noci zbog antibiotika, kaljeva, upala... Svaki pocetak je tezak.
 
zia75:
jel stvarno tako nisko palo naše obrazovanje da su pedagozi sposobni tako nešto podlo da urade namerno????????...nemam reči..
Kliknite za proširenje...

Zenica koja se porodila samnom mi je ispricala da je njen mut cuo razgovor dveju vaspitacica u busu - nema ama bas nikakvog razloga da me laze,zena uopste nije u tom fazonu. Njih dve pricaju i jedna od njih ce: Majko moja,sutra imam 30 -oro dece ne znam sta da radim s njima. Ova druga ce: Ma sto si luda,samo otvori prozor i pola njih sutra nece doci. Komsinica je otisla po dete oko podne a vaspitacica je naravno sirom otvorilav rata od terase. Jadna decica sede na patosu a od vrata siba li siba. Komsinica je pita: Izvinite,jer moje dete dobro obuceno da moze da sedi na patosu sa otvorenim vratima? Ova ce mrtva hladna: Ma jeste,vidite koliko je vruce unutra,moramo malo da rashladimo. A inace imaju prozore koji mogu da se otvore na kant. Istina je da nije uopste bilo mnogo vruce u prostoriji,a dete je bilo lose obuceno. Majke mi,da mi se dete tako razboli ubila bih je.Zato se i plasim da tako malu bebu dajem u jasle:-(
 
posle ovog nema šanse da moje dete ide u jasle, radije neću raditi, majke mi...moja kuma je vaspitačica, mada ona je od onih revnosnih koja voli decu, i sama ima troje, i nikad od nje nisam čula da se žali na posao, stvarno voli da bude sa decom...ali posle ove priče, ljudi moji, pa vrat bih slomila vaspitačici da tako nešto uradi mom detetu...ma srce bih izvadila...
 
zia75:
posle ovog nema šanse da moje dete ide u jasle, radije neću raditi, majke mi...moja kuma je vaspitačica, mada ona je od onih revnosnih koja voli decu, i sama ima troje, i nikad od nje nisam čula da se žali na posao, stvarno voli da bude sa decom...ali posle ove priče, ljudi moji, pa vrat bih slomila vaspitačici da tako nešto uradi mom detetu...ma srce bih izvadila...
Kliknite za proširenje...

Cico,ne mora da znaci da je svuda tako,nemoj molim te da te ova prica odvrati od posla.Vrlo je vazno zadrzati posao,jer te niko nece primiti kad cuje da imas bebu:cry:
Mene stalno to proganja i dodje mi da vristim jer ne znam sta da radim.Napustiti posao zbog deteta, ili ostati na poslu i razmisljati po ceo dan sta ono radi u jaslama,kako se brinu o njemu,jer gladno,zedno,upisano:cry: Ono rade malo vecoj deci. Bilo bi zlocin da to rade i bebama.Ali nisu sve iste,ima stvarno dobrih vaspitacica i revnosnih;)
 
esperanca137:
Zenica koja se porodila samnom mi je ispricala da je njen mut cuo razgovor dveju vaspitacica u busu - nema ama bas nikakvog razloga da me laze,zena uopste nije u tom fazonu. Njih dve pricaju i jedna od njih ce: Majko moja,sutra imam 30 -oro dece ne znam sta da radim s njima. Ova druga ce: Ma sto si luda,samo otvori prozor i pola njih sutra nece doci. Komsinica je otisla po dete oko podne a vaspitacica je naravno sirom otvorilav rata od terase. Jadna decica sede na patosu a od vrata siba li siba. Komsinica je pita: Izvinite,jer moje dete dobro obuceno da moze da sedi na patosu sa otvorenim vratima? Ova ce mrtva hladna: Ma jeste,vidite koliko je vruce unutra,moramo malo da rashladimo. A inace imaju prozore koji mogu da se otvore na kant. Istina je da nije uopste bilo mnogo vruce u prostoriji,a dete je bilo lose obuceno. Majke mi,da mi se dete tako razboli ubila bih je.Zato se i plasim da tako malu bebu dajem u jasle:-(
Kliknite za proširenje...

Ma,da u obdanistima uglavnom rade,smrdljive,zlotvorke,koje je klonirao Gebels licno ne bi li istrebile nebesku srpsku rasu.Nikad do sad ne cuh reci hvale za zene koje osam sati dnevno brinu o vasoj deci,koja ih hrane,tese i maze kad su tuzni,koje im peru ukakane zadnjice i prave one slatke smesne crteze za osmi mart.Ej,da li Vas ikad zapece kolicina nepravde koju nanosite njihovom dostojanstvu?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Пензионерска кућа на мору
Odgovora
7
Pregleda
275
georgejune
georgejune
Neno
Štetan uticaj ekrana na dječiji mozak
Odgovora
8
Pregleda
282
kalis
kalis
Z
Na koji nacin bi vi postupili?
2 3
Odgovora
71
Pregleda
1.386
Vexy
Vexy

Back
Top