nedoumica

nani_ni

nani_ni

Zainteresovan član
Poruka
120
Da ne duzim, samohrana sam mama, imam ispred sebe mogucnosti za nekom akademskom karijerom, zavrsila ekonomiju i sada na specijalizaciji, radim ... bla bla bla ... puna obaveza i uspjevam sve to da uskladim. Međutim, otvara mi se mogucnost za master studij u inostranstvu i trebala bih da budem odsutna neka 2 mjeseca.

Naravno da ce to da bude plus u mom zivotu i "na mom papiru koji znaci i egzistencija". Problem se javlja sto nikada nisam bila toliko razdvojena od cerke.
Ona za caleta ne zna, baka ju je cuvala do sada i obozavaju se medjusobno. Ja master mogu i ovde da zavrsim ali drugacije je ako to uradim negdje vani.

Po vasem misljenju, da li je ok ostaviti djete (tada ce imati 4 godine) dva mjeseca sa bakom (koju, usput receno, voli najvise od svih nas) u zamjenu za neko "osiguranje" u zivotu?Kratkorocno gledano ne mogu nikako da se odvojim od nje a dugorocno gledao to moze samo da nam (meni i njoj) osigura siguran novac u buducnosti. (valjda sa nekom diplomom ne mozes da propadnes i uvjek se snadjes).

Sta god da uradim negdje cu da "izgubim". Gdje gubim manje?
 
Vagaj... Da sam na tvom mjestu otisla bih u inostranstvo.Primjetila sam da pises da kcerka voli baku vise od "svih nas" znaci da baka nije sama i da ce u nekom losem slucaju(ne daj Boze) imati kome da se obrati.Sada ti ta dva mjeseca izgledaju mnogo...Ako je ne budes povremeno ostavljala ona ce rasti u uvjerenju da se ne trebate razdvajati i da je to nesto lose,pa kada odraste i pozeli da ona ponekad ode mozda ce zbog toga osjecati krivicu i propustiti neke svoje sanse.
Stisni zube i idi!Mnogo srece!
 
Znam da nije laka odluka,ali 2 mjeseca i nije tako mnogo,zarad bolje buducnost...potrudi se da je zoves svaki dan,eto i preko skype mozete pricati svaki dan,jos se i vidite...tako moze da se olaksa ta odsutnost...djeca razumiju mnogo vise nego sto mi mislimo...:)
 
to ipak ti moraš "prelomiti" po svojoj listi životnih prioriteta ... ja sam se odrekla karijere ... da li je to dobra odluka vreme će pokazati, a nadam se da jeste
 
Ja bih otisla, sad ti se cini da je to mnogo 2 meseca ali nije tako puno. Jako je bitno da si ti sigurna kad je ona u bakinim rukama i da je vezana za nju. Mislim da ce vam to obema doneti veliki plus u zivotu i buducnosti. Ja sam prilikom menjanja jednog posla i selidbe bila razdvojena od cerke i muza mesec dana. Pre nego sto sam otisla mislila sam da cu crci, da ce dete mnogo patiti zbog mog odlaska. Nije bilo lako ali je brzo proslo i stvarno brzo, i cerka nije pa slobodno mogu reci uopste patila. Deca to dobro podnose. Bez brige.
 
nani_ni:
Da ne duzim, samohrana sam mama, imam ispred sebe mogucnosti za nekom akademskom karijerom, zavrsila ekonomiju i sada na specijalizaciji, radim ... bla bla bla ... puna obaveza i uspjevam sve to da uskladim. Međutim, otvara mi se mogucnost za master studij u inostranstvu i trebala bih da budem odsutna neka 2 mjeseca.

Naravno da ce to da bude plus u mom zivotu i "na mom papiru koji znaci i egzistencija". Problem se javlja sto nikada nisam bila toliko razdvojena od cerke.
Ona za caleta ne zna, baka ju je cuvala do sada i obozavaju se medjusobno. Ja master mogu i ovde da zavrsim ali drugacije je ako to uradim negdje vani.

Po vasem misljenju, da li je ok ostaviti djete (tada ce imati 4 godine) dva mjeseca sa bakom (koju, usput receno, voli najvise od svih nas) u zamjenu za neko "osiguranje" u zivotu?Kratkorocno gledano ne mogu nikako da se odvojim od nje a dugorocno gledao to moze samo da nam (meni i njoj) osigura siguran novac u buducnosti. (valjda sa nekom diplomom ne mozes da propadnes i uvjek se snadjes).

Sta god da uradim negdje cu da "izgubim". Gdje gubim manje?
Kliknite za proširenje...
Dva meseca prođu za tren, i to odvajanje nije ništa strašno. Ako ne odeš kasnije ćeš se verovatno kajati što si propustila priliku. To nije samo prilika za tebe, već i za tvoje dete. Mislim da treba da je iskoristiš.
 
Da, naravno da je ok. Dete ti vise nije toliko malo, a i " lako za odrzavanje " drugima, tj. tvojim roditeljima. Ovakvu sansu mozda nikad vise neces imati, a dete za ta 2 meseca nece nista biti na " gubitku ".

Ako se odlucis da ides, zelim ti puno uspeha.
 
Нису иста твоја два месеца и њена. Тога мораш да будеш свесна. Теби два месеца прођу брзо, али њој...
Иди. Немој то да пропустиш. То је и за њено добро, али не очекуј да ће те разумети.
Биће љута најстрашније. Када се вратиш бојкотоваће те на све могуће начине.
Посаветуј се са неким стручним лицем на који начин да јој саопштиш, како бака да се понаша док ти ниси ту, итд... Обавезно...
 
uh, kojice, otkud ti to?
Dete ne bojkotuje ( i to strasno), nego ce se obradovati kada se mama vrati, i biti srecna.
Naravno da ce biti povremeno tuzna, ali uz paznju bake, sve to moze prilicno bezbolno da prodje.
Ma, deca idu sa vrticem na more, putuju kod rodjaka, odvajaju se od roditelja kada ovi rade, putuju, boluju itd...i sve to lepo prolazi.
 
Моја деца су у тим годинама одлазила на море са баком и дедом на по 4 недеље... И било им је дивно, ма колико смо се зажелеле, и ја њих и оне мене.

Нисам за неко предугачко раздвајање од деце, али мислим да су два месеца ОК. Наравно, под условом да добро припремиш и дете и баку.
(Што је најважније рећи детету истину, а не заваравати да ће мама брзо доћи, ''сутра'', ''за који дан''...или, не дај Боже, условљавати мамин повратак тиме да ли ће дете бити ''добро'' или не.)
 
Do tada ima jos par mjeseci (4) ... valjda cu i ja do tada pregurati to u sebi. Do sada sam bila 10 dana najvise odvojena od nje i nije mi bilo ni malo svejedno. Naravno da je to za obe i kada citam sta pisete djeluje tako lako, tako laka odluka a sa druge strane samo kad se sjetim tog desetog dana kad je nisam vidjela padne mi mrak na oci.
Usloviti je necu to i onako ne radim nikada, Objasniti joj kako je poprilicno je razumna za svoje godine znam da ce me skontati, sto se bake tice vjerujem da ce se fenomenalno slagati. Mislim da ce joj biti mnogo teze nego ocekivano jer ja sam njoj i mama i tata i bez obzira sto puno radim i nisam sa njom 24h na dan mislim da je upravo zbog toga mnogo vezana za mene.
Sutra cu podnjeti aplikaciju u svakom slucaju :D ... kad ti jednom odobre teze je odustati ...
 
NIsta se nece dogoditi za dva meseca. Ona treba da zna da ides i da ce biti sa bakom i to je to. Danas je moguce svakodnevno komunicirati i onda to vreme nekako brze prodje. Shta bi bilo da ona otputuje sa bakom na more pa na planinu, a ti ne mozes jer radis? Moje dete putuje po 2 meseca sa ocem, od malena,ja ne mogu zbog posla i porodicnih prilika. Da li je trebalo da mu uskratim putovanja da bi stalno bilo uz mene?
Ako ne odes, stalno ces misliti da je trebalo to da uradis i da bi bilo bolje da si uradila. A tvoje nezadovoljstvo je lose za obe.
 
zorab:
uh, kojice, otkud ti to?
Dete ne bojkotuje ( i to strasno), nego ce se obradovati kada se mama vrati, i biti srecna.
Naravno da ce biti povremeno tuzna, ali uz paznju bake, sve to moze prilicno bezbolno da prodje.
Ma, deca idu sa vrticem na more, putuju kod rodjaka, odvajaju se od roditelja kada ovi rade, putuju, boluju itd...i sve to lepo prolazi.
Kliknite za proširenje...

Из личног искуства и искуства пријатеља. :wink:

Нисам стручњак... али ето... знам понешто...

Да. Деца путују и родитељи путују и нисам рекла да то не треба радити.
Само треба обратити пажњу на понашање детета. Не показују сва деца осећања на исти начин.
Нека после зимовања са вртићем почну да грицкају нокте, нека да поново пишке у кревет, нека лажу, одбијају послушност... На ту врсту бојкота сам мислила.

Мене је старији син бокјотовао /један од примера/ када сам почела да радим. Остајао је код куће са баком и деком и није да му није било лепо, али је био љут на мене... Сваки пут када се вратим са посла, првих сат или два се претварао да ме не примећује.
Што наравно није значило да ја требам да дам отказ. :D
Али сам морала да му посветим више времена.
 
nani_ni:
Da ne duzim, samohrana sam mama, imam ispred sebe mogucnosti za nekom akademskom karijerom, zavrsila ekonomiju i sada na specijalizaciji, radim ... bla bla bla ... puna obaveza i uspjevam sve to da uskladim. Međutim, otvara mi se mogucnost za master studij u inostranstvu i trebala bih da budem odsutna neka 2 mjeseca.

Naravno da ce to da bude plus u mom zivotu i "na mom papiru koji znaci i egzistencija". Problem se javlja sto nikada nisam bila toliko razdvojena od cerke.
Ona za caleta ne zna, baka ju je cuvala do sada i obozavaju se medjusobno. Ja master mogu i ovde da zavrsim ali drugacije je ako to uradim negdje vani.

Po vasem misljenju, da li je ok ostaviti djete (tada ce imati 4 godine) dva mjeseca sa bakom (koju, usput receno, voli najvise od svih nas) u zamjenu za neko "osiguranje" u zivotu?Kratkorocno gledano ne mogu nikako da se odvojim od nje a dugorocno gledao to moze samo da nam (meni i njoj) osigura siguran novac u buducnosti. (valjda sa nekom diplomom ne mozes da propadnes i uvjek se snadjes).

Sta god da uradim negdje cu da "izgubim". Gdje gubim manje?
Kliknite za proširenje...

U redu je, sasvim, samo ukoliko ćeš moći da je viđaš povremeno (godišnji odmor, raspust, praznici i sl.) a i skajp i kamerica nebi bili na odmet.
 
nani_ni:
Da ne duzim, samohrana sam mama, imam ispred sebe mogucnosti za nekom akademskom karijerom, zavrsila ekonomiju i sada na specijalizaciji, radim ... bla bla bla ... puna obaveza i uspjevam sve to da uskladim. Međutim, otvara mi se mogucnost za master studij u inostranstvu i trebala bih da budem odsutna neka 2 mjeseca.

Naravno da ce to da bude plus u mom zivotu i "na mom papiru koji znaci i egzistencija". Problem se javlja sto nikada nisam bila toliko razdvojena od cerke.
Ona za caleta ne zna, baka ju je cuvala do sada i obozavaju se medjusobno. Ja master mogu i ovde da zavrsim ali drugacije je ako to uradim negdje vani.

Po vasem misljenju, da li je ok ostaviti djete (tada ce imati 4 godine) dva mjeseca sa bakom (koju, usput receno, voli najvise od svih nas) u zamjenu za neko "osiguranje" u zivotu?Kratkorocno gledano ne mogu nikako da se odvojim od nje a dugorocno gledao to moze samo da nam (meni i njoj) osigura siguran novac u buducnosti. (valjda sa nekom diplomom ne mozes da propadnes i uvjek se snadjes).

Sta god da uradim negdje cu da "izgubim". Gdje gubim manje?
Kliknite za proširenje...

mislim da bi tu priliku trebala da iskoristis, jer kao majka sve sto radis-radis za svoje dete! pocni da je privikavas malo, ostavi je dva dana kod babe, pa onde recimo cetiri, pa malo vise...itd... pocni da je navikavas.
ako sve bude kako treba, a bice 100%, mozes joj par meseci pre puta pokazivati casopise i slike tog grada u koji treba da ides, sa pricom, da je ona jos uvek malena da ide tamo, ali u tom gradu ima puuunooo lepih igracaka i ta grad je samo za mame.
mama tamo ide da razgovara sa nekim cikom/tetom da kupi svojoj princezi pravi dvorac u kom ce moci da zivi kad poraste i kad ona bude imala bebu.
idealizuj sve sto joj pricas o tome ali u nekim granicama naravno. deca su neiskvarena, deca vole i deca mastaju! spusti se na njen nivo razmisljanja i videces da je sve igra!
nadam se da ces dobiti tu diplomu jer svaki tvoj uspeh je posvecen iskljucivo tvom detetu! bori se za to i ne odustaj! uvek postoji nacin! SRECNO:heart:
 
Sa tri godine dete je već naviklo da bude odvojeno od majke bez straha da će izgubiti njenu ljubav, pa je tada spremno i za odlazak u vrtić. Mislim da je i vrtic jedno od boljih resenja. Ja bih otisla, ali to bi bila ja...
Ne propustaj dobre prilike!
Sa cerkom ces, naravno, biti u kontaktu.
Vreme ce brzo da prodje, nizi uspehe za sobom.
srecno!
 
Mozda...uz jako dobru pripremu deteta i bake...uz svakodnevne pozive na kameru....pa i onda - zavisi kako ce dete to podneti.....hm....sve zavisi od deteta i od toga kakav odnos imas sa detetom do sad. Najzad, mozes da pokusas, ako ne ide - mozes da se vratis. Da li je master negde u Evropi? Ima li sanse da vozom, autobusom moze da se stigne odande do Srbije ( ti, baka i dete) bar na par dana?
 
Naravno, ja bash znam jednu zenu koja je radila mastera ali iz prava u Nemackoj 4 meseca i imala je 3 dece i stalno se cula sa njima dok su oni bili kod babe.Samo napred, to ce vam siguro biti plus u karijeri a kasnije ce to itekako pomoci vashoj kcerki u daljem zivotu i radu...Pozdrav!
 
i ja ti kažem samo napred, iskoristi ovu priliku, to je za bolju budućnost tvoje ćerke...napravite zajedno jedan veliki pano, ucrtajte toliko prozorčića, koliko dana ćeš biti odsutna..u svako prozorče možete da ucrtate nešto drugo(cveće, sunce, dugu, sve što je šareno i što je pozitivno), pa ona dok si ti odsutna svaki dan može da prekriži jedno prozorče, pa kad će biti vidljivo veliki broj prozorčića precrtano, i ona će imati osećaj kako se bliži trenutak kada ćete opet biti zajedno..
 
zia75:
i ja ti kažem samo napred, iskoristi ovu priliku, to je za bolju budućnost tvoje ćerke...napravite zajedno jedan veliki pano, ucrtajte toliko prozorčića, koliko dana ćeš biti odsutna..u svako prozorče možete da ucrtate nešto drugo(cveće, sunce, dugu, sve što je šareno i što je pozitivno), pa ona dok si ti odsutna svaki dan može da prekriži jedno prozorče, pa kad će biti vidljivo veliki broj prozorčića precrtano, i ona će imati osećaj kako se bliži trenutak kada ćete opet biti zajedno..
Kliknite za proširenje...

Ovo je jedan izvanredan savet! Moram da kažem i to da je uspešno isprobano nešto vrlo slično sa detetom tog uzrasta isto u vezi nekakvog čekanja ( koje deci izgleda dosta apstraktno kada im se objašnjava, a razloge i tako ne razumeju). Sigurno uspeva, čak i ako se dete u početku baš ne zainteresuje, kasnije hoće.
 
Ne znam da li je glupo pitanje ali - što je ne povedeš?

Ako ide u školu i ima obaveze onda nije toliko mala da ne može dva meseca bez tebe..... valjda.....

A ne ide, napisala si...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top