PIRAMIDE

WEISHAUPT

WEISHAUPT

Iskusan
Banovan
Poruka
6.825
Piramide su kao što znamo ogromna zdanja napravljena pretežno od kamena. Odolevajući zubu vremena i danas se uzdižu kao večiti gorostasi pleneći poglede. Kraljice vremena su od uvek povlačile i mnoga pitanja, a na mnoga pitanja nauka još uvek nije u mogućnosti da dâ adekvatne odgovore. Starost nekih piramida ide i do 10000 godina u istoriji što je složićete se baš mnogo. Nezavisno, mi u ovoj temi nećemo mnogo zalaziti u starost istih, već ćemo govoriti o nečemu što mi je zagolicalo maštu da se prihvatim posla i napravim model keopsove piramide od kartona, tek da proverim da li će piramida zaista imati takav uticaj na žive i nežive stvari . Naravno, rezultate vam još neću otkriti (mada pretpostavljam da ih znate).

Da počnemo.

Reč piramida nastala je od reči piros (vatra) i mides (sredina). Vatra u sredini. Godine 1975. privatni istraživači Bil Šul i Ed Petit objavili su bestseler pod nazivom "The Secret Power Of Pyramids". Ova knjiga predstavljala je svojevrsni zbornik svega do tada napisanog o čudesnim pojavama vezanim za piramide i njihove umanjene modele, uključujući i niz eksperimenata koje su autori sami izveli.

Pedesetih godina prošlog veka, češki radio inženjer Karel Drbal otkrio je da tup žilet stavljen ispod malog kartonskog modela Keopsove piramide biva naoštren nekom do danas neidentifikovanom energijom. Danas su u Češkoj, Slovačkoj i bivšem Sovjetskom Savezu takvi oštrači žileta sasvim normalna pojava i imaju široku primenu. Ali, misterija ostaje. Ni do danas nije razjašnjeno kako uopšte dolazi do pojave oštrenja, zapravo izmene kristalne stukture metala u žiletu. Mnogobrojni su pokušaji teorijskog objašnjenja ovog problema. Sa druge strane, ima i uvek prisutnih skeptika koji tvrde da se uopšte ne može govoriti o bilo kakvom efektu ili dejstvu modela piramida.

Činjenica je da su egipatske piramide oduvek privlačile pažnju, pre svega zbog ogromnih dimenzija, ali i zbog misterija vezanih za način izgradnje i funkciju ovih grandioznih objekata. Erih fon Deniken, u jednoj od svojih knjiga tvrdi da tako velike građevine ljudi drevnog Egipta nisu mogli stvoriti sami. "Zapravo", piše Deniken, "njima su morali pomoći predstavnici neke svemirske civilizacije, tehnički mnogo naprednije".

Bez obzira na brojne spekulacije i misterije vezane za izgradnju piramida, u koje nećemo detaljnije zalaziti, ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno. Ali, takođe, sasvim su izvesni i dokazani efekti dejstva piramidalnih oblika, koje svako može napraviti i eksperimentalno proveriti u kućnim uslovima.

Još tridesetih godina ovoga veka Francuz Andre Bovis, napravio je model Keopsove piramide visok sedamdesetak centimetara i u sredinu, ispod piramide, stavio telo uginule mačke. Zamislite Bovisovo iznenađenje kada je posle izvesnog vremena ustanovio da telo ne samo da nije istrulilo, već se polako pretvorilo u osušenu i odrvenelu mumiju. Bovis je nastavio da eksperimentiše. Otkrio je da plodovi i stabla biljaka stavljeni pod model piramide postepeno gube vodu ravnomerno dehidrirajući i pri tom potpuno zadržavaju boju i aromu, kroz dug vremenski period.

Eksperimenti dokazuju i čudesna, neobjašnjiva dejstva piramida na zdravlje i svest ljudi. Podaci govore da su dugogodišnji, čak hronični bolesnici, bili izlečeni zahvaljujući činjenici da su provodili 15 do 30 minuta dnevno u modelu Keopsove piramide. Određene supstance, ostavljene izvesno vreme u modelu piramide, davale su veoma povoljne rezultate u lečenju i podmlađivanju, a obična voda posle nekoliko dana tretiranja piramidom, postaje izuzetan kozmetički preparat.

Napoleon Bonaparta je 1798. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Keopsove piramide. U knjizi "Secrets Of The Great Pyramid", Piter Tomkins piše: "Kada je izašao, general je bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doživeo nešto misteriozno, on je rekao da ne želi da govori, i da ga nikada više ne pitaju o tome. I posle mnogo godina Napoleon je odbijao svaki razgovor o svojim iskustvima koja je doživeo unutar Velike piramide. Na Svetoj Jeleni, neposredno pred smrt, rekao je : "Ne, ne vredi. Nikada mi ne biste poverovali." Za razliku od Napoleona, Nikita Hruščov, nekadašnji predsednik Sovjetskog Saveza, nije se usudio da uđe u Keopsovu piramidu. Dan pre zakazane posete piramidi, iznenada je promenio plan i sa pratnjom se vratio u SSSR. Da li se plašio "prokletstva faraona"?

Brojna iskustva i priče o misterioznim događanjima vezanim za piramide je nemoguće proveriti. Srećom, postoji i mnogo toga što se može ne samo proveriti, već i bezbroj puta ponoviti.

Piramide su nesumnjivo pravljene i korišćene kao ogromni akumulatori i generatori energije. Najnovija istraživanja, uključujući i pionirske radove Bovisa i Drbala, ukazuju da za prikupljanje energije nije neophodno graditi ogromne piramide. Dovoljno je napraviti model, ne veći od šake i on će besprekorno obavljati svoju funkciju, baš kao i originalna egipatska piramida iz doline Nila. Čak ni materijal ne igra bitnu ulogu. Oštrenje žileta, pravljenje kozmetičkih preparata, i još mnogo toga može se postići uz malo dobre volje neopterećene tradicionalnim shvatanjima i bez gotovo ikakvih materijalnih ulaganja.

Brojni su razlozi koji idu u prilog pretpostavci da su stare kulture izuzetno dobro poznavale ne samo nauku, već i metafiziku, a to je znanje tokom vremena izgubljeno, pa je danas veoma teško argumentovano govoriti o eventualnim visokim tehničkim dostignućima starih civilizacija. Česti ratovi neminovno su dovodili do uništenja materjalnih ostataka raznih kultura i civilizacija. Biblioteke su gorele na svim kontinentima. Bile su uvek prve na udaru osvajača, a drevna znanja čuvana milenijumima zauvek izgubljena.

Godine 213. pre nove ere kineski car Či Huang Ti izdao je naredbu o spaljivanju svih knjiga klasične literature, sa izuzetkom knjiga o proročanstvima, medicini i poljoprivredi. Aleksandrijska biblioteka je pre uništenja imala preko 700000 svezaka i predstavljala središte kulture Starog sveta.
 
Ceo evropski srednji vek liči na lomaču, na kojoj su, pored ljudi često gorele i knjige. Srećom, nešto od svega toga je pošteđeno razaranja. Na osnovu sačuvanih fragmenata, u stanju smo da bar na trenutak zavirimo u bogatstvo zadivljujuće naučno tehničke riznice čovečanstva.

Zamislimo samo neustrašivu odvažnost čoveka koji je svojim saradnicima naredio da polože četvorougaonu osnovu sa stranama od 226 metara... Znao je da će to zahtevati blizu dva i po miliona blokova, svaki težak dve i po tone, da pokriju taj četvorougaonik veći od pedest hiljada kvadratnih metara površine, s brdom od kamena visine 146 metara... Velika piramida kod Gize je na taj način jedan dokument u istoriji čovekove misli. Piramida jasno odražava čovekovo uverenje o svojoj suverenoj moći nad matenalnim snagama.

Arheolozi se uglavnom slažu da su ogromne građevine u obliku piramida, među Arapima zvane "faraonovim gorama", nastale u periodu vladavine treće i četvrte dinastije faraona.
Do danas su arheolozi otkrili devetnaest piramida, među kojima je većina nađena samo u ostacima, jer su tokom vekova služile kao neiscrpni izvor građevinskog materijala za okolne felahe. Faraoni su piramide podizali na zapadnoj strani Nila, u susedstvu najstarije egipatske prestonice Memfisa, smeštene u pograničnom delu Gornjeg i Donjeg Egipta.

Najpoznatije su tri piramide: najstarija i najveća je Keopsova, podignuta oko 2570. godine p.n.e. Kefrenova sagrađena oko 2530. godine p.n.e. i Mikerinova - građena oko 1500. godine p.n.e. Sve tri su slične po konstrukciji i međusobno se veoma malo razlikuju. Oko njih se nalazi i nekoliko manjih piramida i veći broj mastaba, namenjenih članovima carske porodice i članovima državne uprave. Uz svaku od tri piramide nalazi se pogrebni hram. Ispod Kefrenove piramide stoji ogromna sfinga isklesana u steni, možda još upečatljivije otelovljenje božanskog carstva nego sama piramida.

Prvu piramidu u Egiptu sagradio je pre blizu pet hiljada godina Zoser, prvi faraon treće dinastije. Ostalo je sačuvano i ime prvog egipatskog arhitekte - Imhotep. Posle Zosera, manir građenja piramida prihvatili su i ostali vladari, ali ni jedna piramida po veličini i obimu ne može se meriti sa Keopsovom. Uzevši u obzir ondašnje metode rada, zasnovane isključivo na čovekovoj fizičkoj snazi, istraživači su se pitali kako je bilo moguće nagomilati toliku masu kamenih blokova u geometrijski nepogrešiv oblik piramide, i doraditi ih tako precizno, da između njih nije mogla da se uvuče ni oštrica noža.

Keopsova piramida je visoka 146 metara, iako se svi istraživači ne slažu uvek oko tog podatka. Zapravo, piramida je bila, kako je već rečeno, prvobitno prekrivena oplatama od poliranog krečnjaka, što znači da je sigurno bila viša od 146 metara. Strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230 metara.

Poređenja radi, napomenućemo da svojom visinom, prerasta baziliku Sv Petra u Rimu. Piramida se sastoji od 2300000 kamenih biokova, od kojih je svaki težak prosečno 6000 kilograma.

Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno čuvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije ulaz.

Arapski kalif Al-Mamun je 820. godine, ponesen pričama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio najpoznatije arhitekte, vajare i kamenoresce i naredio im da pronađu ulaz. Mesecima su najveći stručnjaci toga doba pokušavali da otkriju tajna vrata koja vode u unutrašnjost piramide, ali uzalud. Onda je odlučeno da se kroz sredinu piramide prokopa tunel, ne bi li se tako naišlo na neki od hodnika koji vode u skrivene odaje s blagom. Posle više meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalif već pomislio da je posao uzaludan i bio spreman da napusti poduhvat, jedan od radnika je u daljini začuo odjek. Bušenje tunela je nastavljeno u tom smeru, i uskoro su naišli na prolaz širine jednog kvadratnog metra. Prolaz se spuštao naniže, i uskoro su naišli na novi hodnik, neuporedivo širi, ali ih je na kraju čekalo razočarenje. Bio je to slepi hodnik. Ni jedan od hodnika koje su potom otkrili nije ih odveo do centralne odaje. Zahvaljujući slučajnosti, naišli su na hodnik sa niskom tavanicom, po kome su mogli da se kreću jedino na kolenima i uskoro stigli do prostorije koja se danas naziva Kraljičina soba, površine od nekih šest kvadratnih metara. Vraćajući se u suprotnom smeru, radnici su stigli i do zapečaćenih Kraljevskih odaja. O otkriću je odmah obavešten kalif Al-Mamun, koji je zahtevao da prisustvuje otvaranju grobnice. Pod njegovim nadzorom slomljen je veliki kraljevski pečat. Uzbuđenje je bilo na vrhuncu. Ali, na njihovo zaprepašćenje, ogromna prostorija od poliranog crvenog granita bila je prazna. Razočarani kalif je potom odustao od daljeg traganja. Nije baš naročito jasno da li su graditelji piramide uspeli da zavaraju trag Al-Mamunovim radnicima, ili su možda mnogo veštiji lopovi preduhitrili upornog kalifa. Ne može se odbaciti ni teorija da piramida uopšte i nije bila grobnica, u kojoj su razni pljačkaši tražili blago.

U piramidi su do sada otkrivene: Kraljičina odaja - prazna, Kraljeva odaja - takođe prazna i podzemna nedovršena prostorija. Pojedinci smatraju da su egipatski arhitekti bili i suviše lukavi, da bi ma kakvo blago ostavili u pravougaonim hodnicima. Ovi hodnici su, navodno, mamci za lopove. A evo i nekoliko čudnih činjenica: ogromni pragovi piramide nalaze se iznad prilično malih vrata koja vode u hodnik kojim se silazi.

Tolika mera predostrožnosti da bi se izbeglo zatrpavanje ulaza, čini se suvišnom. Zatim, kao što se jaki potporni pragovi nalaze iznad Kraljičine i Kraljeve odaje, tako se - samo iznad Kraljeve odaje - nalazi ogromni kameni blok od 380 tona, nazvan "soba za pražnjenje", čija funkcija ostaje neobjašnjena. Treća anomalija su brane koje se nalaze iznad velike galerije. Teoretski, brane su služile, uz pomoć sistema poluga u granitu, da blokiraju pristup u Kraljevu odaju. Međutim, ova trostruka zaštita ne štiti ništa značajno. Zašto? Da li su granitne ploče uništene, ili nikada nisu ni postojale?

Postavljaju se i druga zagonetna pitanja. Na primer, zašto Kraljeva odaja nije u centru piramide? Zašto je nedovršena prostorija u suterenu? To još uvek može značiti da Velika piramida u međuvremenu nije opljačkana.
 
Dvojica francuskih arhitekata, Dormijon i Goaden, uspeli su da dobiju dozvolu za istraživanje. Ispitivanja su pokazala postojanje velikih razlika u gustini kamena. U prolazu koji vodi u Kraljičinu odaju, Dormijon i Goaden su otkrili anomalije u slaganju kamenih blokova, koje su zasad neobjašnjive.

Ekipa engleskih stručnjaka koja je izvršila merenja u XIX veku došla je do zaključka da je Keopsova piramida jedna velika "kamena knjiga mudrosti". Mnogi današnji naučnici veruju da su u njoj skriveni brojni podaci i znanja drevnih egipatskih mudraca. Britanski astronom P. Smit tvrdi da su u dimenzije Keopsove piramide ugrađeni i podaci o udaljenosti Zemlje od Sunca. Po njegovim merenjima, visina piramide bila je147,65 metara, a ako se taj broj pomnoži sa milion dobija se srednji radijus Zemljine orbite oko Sunca. Smit je takođe izračunao da je masa Keopsovog sarkofaga tačno 1015 puta manja od mase Zemje.

Vajs i Kokvord su dokazali da je piramida mogla služiti i kao sunčani sat. Na osnovu merenja su utvrdili da je podnožje sastavljeno od kamenih ploča širine 1,365 metara, pri čemu se senka piramide svakodnevno skraćuje za isti iznos, sve dok potpuno ne nestane na dan jesenje ravnodnevice.

Naš veliki matematičar i astronom Milutin Milanković, u knjizi "Tehnika u toku davnih vekova",pominje izuzetna matematička znanja koja su Egipćanima omogućila da stvore piramide: "O opsegu matematičkih i geometrijskih znanja starih Egipćana obavešteni smo tek nedavno. U Britanskom muzeju u Londonu, čuva se jedan stari papirus koji Englezi nazivaju Rind Papers, po imenu njegovog pronalazača Rinda koji je do njega došao 1862. godine. Kada je taj spis dešifrovan a 1875. godine preveden i objavljen, pokazalo se da ga je napisao kraljev pisar Ahmes i da je matematičkog sadržaja.
Napisan je oko 1750. godine p.n.e. Prvo što nam pri čitanju toga spisa pada u oči je starost naučne literature, jer se pisac poziva na još starije matematičke spise, pisane nekoliko stotina godina ranije. O starosti egipatske nauke svedoče i neki drugi papirusi pronađeni 1885. i 1890. godine.

Iz sadržaja Ahmesovog spisa vidi se da je pisan za praktičnu primenu, a namenjen prvenstveno poljoprivredi.

Ahmes računa samo sa imenovanim brojevima i primenjuje ih na određene geometrijske probleme, na izračunavanje površina i zapremina tačno određenih geometrijskih oblika poljskih imanja i ambara za poljoprivredne proizvode. Neki od tih ambara imali su oblik kružnih cilindara. Pri izračunavanju broja Pi uzimana je vrednost 3,15. Zadivljeni smo tačnošću, naročito kada se uzme u obzir da su u ono doba Jevreji i drugi stari narodi mislili da je obim kruga triput veći od njegovog prečnika."

Ima mnogo toga o piramidama, ali da ne idemo i suviše od teme.

Pokušaćemo da ustanovimo zašto su piramide uopšte pravljene? Zašto nije napravljen neki drugi oblik? Da li su stari Egipćani ipak nešto znali što mi do dana današnjeg ne možemo da otkrijemo? Ja se nikad ne bih složio da su Faraoni i najveći umovi nauke datog vremena (najjpametnije civilizacije na zemlji tog vremena) pravili piramide samo zbog toga da bi im poslužile kao grobnice. U to mogu da veruju samo skeptici koji ne poznaju dovoljno ili uopšte istoriju starog Egipta.

Bilo kako bilo navešćemo ono u šta su Egipćani najviše verovali, a to je život posle smrti Zbog čega su Egipćani obožavali balzamovanje? Da su balzamovali čak i životinje? I kako su to radili?

Da se zadržimo malo oko toga

Skoro najunosniji posao drevnog Egipta bilo je balsamovanje posmrtnih ostataka. Još u najranijim periodima egipatske kulture,primećuje se, kao dosledno poštovanje posmrtnih rituala, nastojanje da se sačuvaju posmrtni ostaci pomoću hemikalija koje sprečavaju truljenje. Tehnike balsamovanja su se vremenom toliko usavršile da su egipatski majstori balsamovanja već u srednjem carstvu bili u stanju da obrade mumiju tako dobro da su mnoge ostale sačuvane do današnjih dana.
 
O tome piše i Herodot:

"Postoje naročiti ljudi koji se razumeju u taj posao. Ovi, kad im se donese mrtvac, pokazuju onima koji su ga doneli drevne kipove kao mustre, koje su izrađene i bojadisane kao prave lešine, zatim im pokazuju drugu klasu koja je prostija i jeftinija, a najzad i treću, najjeftiniju. Tada ih pitaju prema kojoj mustri žele da im balsamuju mrtvaca. Kada se dogovore i pogode, rođaci odmah odlaze kući, a oni ostaju u radionicama i smesta se prihvataju posla. Ako leš treba da se balsamuje po prvoj klasi, najpre mu pomoću jednog krivog gvožđa izvuku mozak kroz nozdrve, i to samo jedan deo, a u drugi uliju neku jaku tečnost. Posle toga raseku jednim oštrim nožem, napravljenim od etiopskog kamena, mišiće na trbuhu i izvade želudac, očiste ga, isperu vinom od palme i pospu istucanim mirisima. Kad trbušnu duplju napune čistom istucanom izmirnom, cimetom i svim drugim mirisima osim tamjana, onda je ponovo zašiju. Kada to sve završe, stave leš u so i ostave ga u njoj sedamdeset dana. Ne smeju ga nipošto ostaviti duže vremena u njoj. Kada prođe sedamdeset dana, operu leš i umotaju ga celog finim lanenim trakama, zalepivši ih gumom, koju su Egipćani upotrebljavali umesto tutkala. Iza toga, rođaci ponovo odnose leš i poručuju jedan kip ljudskog oblika, u koji stavljaju mrtvaca, pa ga tada sahranjuju u grobnicu, gde ga ostavljaju u stojećem stavu pored zida. Tako postupaju kod najskupljeg balsamovanja.

Ako su izabrali drugi, jeftiniji način, onda se balsamovanje vrši ovako: uliju kedrovo ulje u štrcaljke i njime napune trbuh lešine, te ne seku niti vade iz nje želudac, nego ubrizgavaju tečnost kroz stražnjicu i u nju stavljaju čep, da ne bi tečnost iscurila, a zatim je ostavljaju u soli onoliko dana koliko je bilo napred određeno. Poslednjeg dana izvuku ubrizgano kedrovo ulje napolje. Ulje je pak tako jako, da rastvori sva creva i želudac i izbaci ih sa sobom napolje. Mesnate delove rastopi natrijumova ceđ, tako da od celog tela ostanu samo koža i kosti. Kad to urade, daju leš rodbini i ne rade nad njim više ništa.

Treći način balsamovanja, koji vrše oni najsiromašniji, sastoji se u ovome: stavljaju leš u so, pošto su ga prethodno isprali uljem od neke repe, i drže ga sedamdeset dana, pa ga potom daju rodbini."

U Egiptu je pored ljudi balsamovan (mumificiran) i ogroman broj životinja. U najvećem broju slučajeva radilo se o mačkama (svetim životinjama Egipćana). Godine 1898. otkrivena je jedna nekropola sa 300000 mumificiranih mačaka.

Uz mačke, balsamovani su i krokodili - takođe svete životinje. Francuski egiptolog Žan Žak Barloa navodi da je obožavanje krokodila išlo toliko daleko da je čitav jedan grad dobio ime Krokodilopolis, a više desetina hramova posvećeno je krokodilu. Krokodili su balsamovani na više načina. Pošto im je najpre izvađena utroba a lešina oprana u slanoj vodi i osušena na suncu, posvećeni krokodili su potapani u bitumen, a zatim zaštićeni tankim palmovim daščicama. Drugi su konzervirani u natronu (natrijumov oksid), a potom uvijani u platno.

Čast da budu balsamovane, imale su i ptice. Naročito grabljivice i ibisi. Sokolovi, jastrebovi i orlovi,mumificirani su pojedinačno, ili u gomilama od dvadest do četrdeset komada. Potopljene u bitumen, ove ptice su sačuvale čak i perje.

U Dolini kraljeva nađeni su izvrsno očuvani pavijani, uspravljeni, čudnog pogleda, ponekad ukrašeni,a smešteni u posebne sarkofage.

Rovčice su poslednja i najmanje očekivana kategorija sisara u egipatskim grobnicama. To su sisari upola manji od domaćeg miša, a njihovo balsamovanje zahtevalo je izuzetnu veštinu. Namočene u bitumen i uvijene u platnene krpice, sahranjivane su uvek u društvu ptica - čak smeštene u njihovim lobanjama. U Tebi su za ove bubojede izrađivani i minijaturni sarkofazi od smokvinog drveta. Nije razjašnjeno čime je rovčica zaslužila ovakvo poštovanje, pogotovo što je zasigurno nema na popisu državnih božanstava.

Tridesetih godina prošlog veka svet je bio ubeđen da se tajna mumificiranja na način egipatskih sveštenika krije pre svega u upotrebi različitih hemijskih sredstava, od bitumena, natrona, pa sve do, po najnovijim otkrićima, radioaktivnih materija prirodnog porekla. Međutim, Francuz Andre Bovis dolazi do senzacionalnog otkrića - da se mumificiranje može izvesti i bez upotrebe hemikalija.

Boraveći jedno vreme u Egiptu, Bovis je često posećivao Keopsovu piramidu. Jednom prilikom primetio je da se u centralnoj odaji piramide nalazi telo mačke koja je, verovatno zalutavši u podzemnim hodnicima, uginula od gladi. Bovis je razgledao telo i ustanovio da nema ni najmanjeg traga raspadanja. Mačji leš je bio sasušen, baš kao i najbolje obrađena mumija. U tom trenutku sve je ličilo na još jednu misteriju bez logičnog objašnjenja.

Vrativši se u Francusku, Bovis je počeo da eksperimentiše, sledeći isključivo sopstvenu intuiciju. U svom vrtu napravio je umanjenu kopiju Keopsove piramide i u nju stavio telo uginule mačke. Ono što se dogodilo prevazišlo je sva njegova očekivanja. Ni posle nekoliko dana telo nije pokazivalo znakove truljenja i raspadanja. Naprotiv, sušilo se polako, da bi se na kraju pretvorilo u "originalnu" egipatsku mumiju. Kasnije, Bovis je u svoje modele stavljao razne predmete i namimice, i pri tom dobijao rezultete koji se graniče sa fantastikom. Cveće, voće, povrće, meso - sve se u piramidama mumificiralo posle određenog vremena, bez ikakvih tragova truljenja ili plesni. Bio je to najprirodniji metod konzervacije koji je ikada pronađen.
 
WEISHAUPT:
Pokušaćemo da ustanovimo zašto su piramide uopšte pravljene? Zašto nije napravljen neki drugi oblik? Da li su stari Egipćani ipak nešto znali što mi do dana današnjeg ne možemo da otkrijemo? Ja se nikad ne bih složio da su Faraoni i najveći umovi nauke datog vremena (najjpametnije civilizacije na zemlji tog vremena) pravili piramide samo zbog toga da bi im poslužile kao grobnice. U to mogu da veruju samo skeptici koji ne poznaju dovoljno ili uopšte istoriju starog Egipta.
Kliknite za proširenje...

sta smo pokusali?
gde si objasnio zasto piramida?
uostalom, ti si na drugim temama potrvrdio ovo:
"U to mogu da veruju samo skeptici koji ne poznaju dovoljno ili uopšte istoriju starog Egipta."
To jest da nemas veze sa vezom sa istorijom Egipta, a usput i sa arhitekturom.

I da cujem, zasto bas piramide? Ja znam odgovor, i vec sam ti odgovorio, a ti kao "arhitekta" bi takodje trebalo da znas....

Ah da izvini, zaboravio sam da si popalio sa faksa na prvoj godini....
 
Svabov:
I da cujem, zasto bas piramide? Ja znam odgovor, i vec sam ti odgovorio, a ti kao "arhitekta" bi takodje trebalo da znas....

Ah da izvini, zaboravio sam da si popalio sa faksa na prvoj godini....
Kliknite za proširenje...

Šta nije jasno bivšem moderatoru Oberfireru? Otkad si ti tako dobro informisan? Ja se nigde nisam izjašnjavao, sam si pitao sam odgovarao: da li si mason, jesi mason, nisi mason, jesi, da li si, nisi, ipak jesi...

Na prvoj ili na četvrtoj?
 
Bosanska piramida Sunca u Visokom:

Piramida.jpg
 
ko je ubio tootankamona....??.....ša je bilo posle sa svim onim blagom iz njegove grobnice...??


u bosni nema piramida jer da je bilo potrebe....igradil o bi neko g.p piramidu.. za tita....
 





Međutim, postavlja se pitanje njihove namene, kao i zašto su sakriveni u pećinama.
Iako u ovom trenutku nema odgovora kako i zašto su napravljeni crni kovčezi, mnogi smatraju kako nije mogla da ih napravi civilizacija poput egipatske.
 
Masivni misteriozni sarkofag od crnog granita koji su arheolozi nedavno pronašli u Egiptu konačno je otvoren,
a unutra su pronađena tri skeleta u crvenoj vodi koja je širila nepodnošljiv smrad.

Grobnica je dva metara visoka i tri metra dugačka, što je čini jednom od najvećih grobnica koje su ikada pronađene.
Teška je 27 tone i veruje se da datira iz Ptolemejskog perioda, koji je počeo 323. godine p.n.e. i trajao do smrti Aleksandra Velikog.

preuzet tekst sa online vesti
 
Ono što je meni palo na pamet kada sam čuo da je prečnik cirkularne testere 8 metara i debljina 5 mm jeste da se radi o kružnoj testeri na klatnu, pa sam to preveo na engleski i našao na ZouTube-u:


Dakle, mora da su radili sa ovakvom napravom, s tim što je bila značajno veća.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top