ИЂИНЂИ И БИРИНЂИ
Браћо и сестре,
Вероватно је свакоме од вас позната ова изрека великог Србина Петра Кочића:
„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас”
али да ли вам је познато и то да је само речи
Истина, Отаџбина, Слобода и Бог
писао великим почетним словом. Зашто је то чинио ? Вероватно вам је и ово јасно, поготово вама, браћо и сестре, који пратите предизборне активности ДОС-манлијске погани, а нарочито вокабулар говорника Тадићевих, Динкићевих и Чединих петоколонаша, мафијаша, наркомана и демона најнакараднијег људског обличја. Верујем да нико од вас није пропустио да примети анималну мржњу, презир и гађење до свега онога што је српско и Србиново, а нарочито према свима онима који искрено и страсно љубе Истину, Слободу, Бога и Отаџбину од стране тих и таквих побеснелих хијена којима ништа није свето, ништа честито и ништа лјудско.. Патолошка мржња тих „демократских” звери до СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ је управо доказ да су им намере зле и да СРПСКУ РАДИКАЛНУ СТРАНКУ виде, осећају и доживљавају као главну, непремостиву и несавладиву препреку за уништење Срба и Србије. Пишимо и ми, честите Српкиње и јуначка браћо, великим почетним словом речи
Истина, Слобода, Отаџбина и Бог,
јер бити презрен од тих и таквих као пас је најбоља потврда да нас се неће стидити потомци наши. Будимо поносни зато што нас те и такве демонолике звери мрзе, презиру, што јавно изјављују да им се гадимо и што гласно и јасно дају до знања свим Српкињама и Србима у светој земљи Србији ко су, какви су, чији су и каве су им зле намере. Нема те цене коју ДОС-манлијске гњиде нису спремне
да платите одмах и сада нашим главама (још на Палама деведесет и неке печући вола на ражњу су показали и доказали да су пасионирани даваоци СРПСКЕ КРВИ)
само да би се што пре додвориле ватиканским педофилима, амеро-злочинцима, усташама, потурицама, арбанасима и свим другим непријатељима Срба и Србије јер оне су спремне сада и одмах да живе двеста на сат ( њихов живот не може да чека јер је њихово богаство крађом добијено неограничено) не питајући се
колико гладних, босих, ојађених, болесних и унесрећених Срба у Србији треба још да страда од глади, беде и болести због њихове „транзиције”(читај: ИЗДАЈЕ), геј-парада, Гранд-накарада и осталог смрада .
Као слуга ваш понизни, браћо и сестре, молим вас да већ на првим изборима пре него ли заокружите са Поносом, Љубављу и Достојанством листу СРПСКИХ РАДИКАЛА, присетите и ових неколико мисли које ћу вам сада написати.
Петар Кочић је рођен 1877. године, годину дана после Аустро-Угарске окупације СРПСКЕ БОСНЕ, годину дана пре Берлинског конгреса на којем је управо над Кочићевом Отаџбином уместо дотадашње Турске царевине завладала Аустро-Угарска црно-жута монархија. Сам велики српски писац и мислилац Петар Кочић је у својој визији-причи под насловом „Староставна књига Симеуна ђака записао”:
„ У Босни, у срцу и снази сербског отечества, на иљаду осам стотина и неколико година послије Кристова Рожденија настаће ПРЕВРАТНИЈА и ДРУГА СУДИЈА. Земљом ће завладати два господара. Један ће се звати ИЂИНЂИ, а други БИРИНЂИ. ИЂИНЂИ ће почети слазити са престола, а БИРИНЂИ се пењти.”
Браћо и сестре, да ли су управо сада године две хиљаде осме, нешто више од месец дана пре Васкрсења Господа Исуса Христа настала времена ПРЕВРАТНИЈА и ДРУГА СУДИЈА не знам, но ликови као што су ИЂИНЂИ и БИРИНЂИ су ми однекуд по злу позната. Да ли се ради о Ђинђи-Минђи и Бобију Таћију – Педеровићу остављам вама да одговорите на то питање !? Да ли су времна када су се Курта и Мурта мењали на нашим грбачама отишла у неповрат, или ће нас Курта и Мурта заједно зајашити (Кохабитација је то на ДОС-манлијски начин, Србине, бре !) остаје нам само да нам време то потврди ? Било би добро да уместо времена (никада никоме ништа добро није донело) сами одлучимо о себи, својим најрођенијим, најмилијим, свом Народу, Вери и Отаџбини !
МОЖЕМО, ЗНАМО, СМЕМО И ХОЋЕМО МИ ТО, ЗАР НЕ, БРАТЕ И СЕСТРО !? УПРАВО ВАШ ГЛАС НЕКА СПАСЕ СВЕ НАС ! Истина је, браћо и сестре, да ни СРПСКИ РАДИКАЛИ нису баш неке свећке, страшно ме иритира њихово оклевање и она народска
„Бриго моја, пређи на другога !“
али јесу једна једина СРПСКА СТРАНКА у СВЕТОЈ ЗЕМЉИ СРБИЈИ, те с тога и немамо избора
РАДИКАЛИ или УСТАШКО, БАЛИЈСКО и ДОСМАНЛИЈСКО СУЖАЊСТВО, СИРОТИЊСТВО и ТАВОРЕЊЕ НАД ПРОВАЛИЈОМ У КОЈУ ЋЕ ДА НАС ГУРНУ БОБИ ТАЋИ – ПЕДЕРОВИЋ, МЛАЂО ДИНКИЋ – ЛОПУЖА, ЧЕДЕР НАРКОС – ШИПТАР и КОШТУЊАВА БЕДЕВИЈА на чијим сапима су ДОСМАНЛИЈЕ и дојахале на грбачу Србима у Србији уз помоћ својих пријатеља ЂОКИЦЕ БУШЕ – БЛЕНТЕ, ХСАВИЈАРА СОЛАНЕ – БУЉОЉУБА и ***** дел ПОНТЕ.
Својим гласом за своју браћу и сестре СРПСКЕ РАДИКАЛЕ покажимо и докажимо urbi et orbi (граду и свету), честите СРПКИЊЕ СЕСТРЕ и ЈУНАЧКА СРПСКА БРАЋО, да Срби и Српкиње од памтивека
1.КЛЕЧИМО САМО ПРЕД БОГОМ !
2. ЖИВОТ ДАМО, АЛ` СРПСТВО, ПРАВОСЛАВЉЕ И СВОЈУ ОТАЏБИНУ НИКОМЕ НЕ ДАМО и
3.АКО ЈЕ ВЕЋ ВРЕМЕ ЗА МРЕЊЕ ОНДА СЕ ИСПОВИДИМО И ПРЕ НЕГО ЛИ СЕ ВОЗДИГНЕМО НА НЕБЕСА ЈУНАЧКИ ПОРАЗИМО НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ КАКО БИ НАША НЕЈАЧ, МАЈКЕ И СЕСТРЕ НАСТАЛЕ ДА ЖИВЕ И РАЂАЈУ СРБЕ И СРПКИЊЕ НА ИСКОНСКОЈ СРПСКОЈ ЗЕМЉИ !
Видов-данак, Лазарева клетва и Повеља монахиње Јефимије, браћо и сестре, нису само златним словима исписани фрагменти из наше светле историје, већ
СВЕСРПСКА ОПОМАНА
наше СВЕТО ПИСМО које нас учи како се живи, влада и за СРПСТВО ако затреба и страда.
Крстан Ђ. Ковјенић
Браћо и сестре,
Вероватно је свакоме од вас позната ова изрека великог Србина Петра Кочића:
„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас”
али да ли вам је познато и то да је само речи
Истина, Отаџбина, Слобода и Бог
писао великим почетним словом. Зашто је то чинио ? Вероватно вам је и ово јасно, поготово вама, браћо и сестре, који пратите предизборне активности ДОС-манлијске погани, а нарочито вокабулар говорника Тадићевих, Динкићевих и Чединих петоколонаша, мафијаша, наркомана и демона најнакараднијег људског обличја. Верујем да нико од вас није пропустио да примети анималну мржњу, презир и гађење до свега онога што је српско и Србиново, а нарочито према свима онима који искрено и страсно љубе Истину, Слободу, Бога и Отаџбину од стране тих и таквих побеснелих хијена којима ништа није свето, ништа честито и ништа лјудско.. Патолошка мржња тих „демократских” звери до СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ је управо доказ да су им намере зле и да СРПСКУ РАДИКАЛНУ СТРАНКУ виде, осећају и доживљавају као главну, непремостиву и несавладиву препреку за уништење Срба и Србије. Пишимо и ми, честите Српкиње и јуначка браћо, великим почетним словом речи
Истина, Слобода, Отаџбина и Бог,
јер бити презрен од тих и таквих као пас је најбоља потврда да нас се неће стидити потомци наши. Будимо поносни зато што нас те и такве демонолике звери мрзе, презиру, што јавно изјављују да им се гадимо и што гласно и јасно дају до знања свим Српкињама и Србима у светој земљи Србији ко су, какви су, чији су и каве су им зле намере. Нема те цене коју ДОС-манлијске гњиде нису спремне
да платите одмах и сада нашим главама (још на Палама деведесет и неке печући вола на ражњу су показали и доказали да су пасионирани даваоци СРПСКЕ КРВИ)
само да би се што пре додвориле ватиканским педофилима, амеро-злочинцима, усташама, потурицама, арбанасима и свим другим непријатељима Срба и Србије јер оне су спремне сада и одмах да живе двеста на сат ( њихов живот не може да чека јер је њихово богаство крађом добијено неограничено) не питајући се
колико гладних, босих, ојађених, болесних и унесрећених Срба у Србији треба још да страда од глади, беде и болести због њихове „транзиције”(читај: ИЗДАЈЕ), геј-парада, Гранд-накарада и осталог смрада .
Као слуга ваш понизни, браћо и сестре, молим вас да већ на првим изборима пре него ли заокружите са Поносом, Љубављу и Достојанством листу СРПСКИХ РАДИКАЛА, присетите и ових неколико мисли које ћу вам сада написати.
Петар Кочић је рођен 1877. године, годину дана после Аустро-Угарске окупације СРПСКЕ БОСНЕ, годину дана пре Берлинског конгреса на којем је управо над Кочићевом Отаџбином уместо дотадашње Турске царевине завладала Аустро-Угарска црно-жута монархија. Сам велики српски писац и мислилац Петар Кочић је у својој визији-причи под насловом „Староставна књига Симеуна ђака записао”:
„ У Босни, у срцу и снази сербског отечества, на иљаду осам стотина и неколико година послије Кристова Рожденија настаће ПРЕВРАТНИЈА и ДРУГА СУДИЈА. Земљом ће завладати два господара. Један ће се звати ИЂИНЂИ, а други БИРИНЂИ. ИЂИНЂИ ће почети слазити са престола, а БИРИНЂИ се пењти.”
Браћо и сестре, да ли су управо сада године две хиљаде осме, нешто више од месец дана пре Васкрсења Господа Исуса Христа настала времена ПРЕВРАТНИЈА и ДРУГА СУДИЈА не знам, но ликови као што су ИЂИНЂИ и БИРИНЂИ су ми однекуд по злу позната. Да ли се ради о Ђинђи-Минђи и Бобију Таћију – Педеровићу остављам вама да одговорите на то питање !? Да ли су времна када су се Курта и Мурта мењали на нашим грбачама отишла у неповрат, или ће нас Курта и Мурта заједно зајашити (Кохабитација је то на ДОС-манлијски начин, Србине, бре !) остаје нам само да нам време то потврди ? Било би добро да уместо времена (никада никоме ништа добро није донело) сами одлучимо о себи, својим најрођенијим, најмилијим, свом Народу, Вери и Отаџбини !
МОЖЕМО, ЗНАМО, СМЕМО И ХОЋЕМО МИ ТО, ЗАР НЕ, БРАТЕ И СЕСТРО !? УПРАВО ВАШ ГЛАС НЕКА СПАСЕ СВЕ НАС ! Истина је, браћо и сестре, да ни СРПСКИ РАДИКАЛИ нису баш неке свећке, страшно ме иритира њихово оклевање и она народска
„Бриго моја, пређи на другога !“
али јесу једна једина СРПСКА СТРАНКА у СВЕТОЈ ЗЕМЉИ СРБИЈИ, те с тога и немамо избора
РАДИКАЛИ или УСТАШКО, БАЛИЈСКО и ДОСМАНЛИЈСКО СУЖАЊСТВО, СИРОТИЊСТВО и ТАВОРЕЊЕ НАД ПРОВАЛИЈОМ У КОЈУ ЋЕ ДА НАС ГУРНУ БОБИ ТАЋИ – ПЕДЕРОВИЋ, МЛАЂО ДИНКИЋ – ЛОПУЖА, ЧЕДЕР НАРКОС – ШИПТАР и КОШТУЊАВА БЕДЕВИЈА на чијим сапима су ДОСМАНЛИЈЕ и дојахале на грбачу Србима у Србији уз помоћ својих пријатеља ЂОКИЦЕ БУШЕ – БЛЕНТЕ, ХСАВИЈАРА СОЛАНЕ – БУЉОЉУБА и ***** дел ПОНТЕ.
Својим гласом за своју браћу и сестре СРПСКЕ РАДИКАЛЕ покажимо и докажимо urbi et orbi (граду и свету), честите СРПКИЊЕ СЕСТРЕ и ЈУНАЧКА СРПСКА БРАЋО, да Срби и Српкиње од памтивека
1.КЛЕЧИМО САМО ПРЕД БОГОМ !
2. ЖИВОТ ДАМО, АЛ` СРПСТВО, ПРАВОСЛАВЉЕ И СВОЈУ ОТАЏБИНУ НИКОМЕ НЕ ДАМО и
3.АКО ЈЕ ВЕЋ ВРЕМЕ ЗА МРЕЊЕ ОНДА СЕ ИСПОВИДИМО И ПРЕ НЕГО ЛИ СЕ ВОЗДИГНЕМО НА НЕБЕСА ЈУНАЧКИ ПОРАЗИМО НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ КАКО БИ НАША НЕЈАЧ, МАЈКЕ И СЕСТРЕ НАСТАЛЕ ДА ЖИВЕ И РАЂАЈУ СРБЕ И СРПКИЊЕ НА ИСКОНСКОЈ СРПСКОЈ ЗЕМЉИ !
Видов-данак, Лазарева клетва и Повеља монахиње Јефимије, браћо и сестре, нису само златним словима исписани фрагменти из наше светле историје, већ
СВЕСРПСКА ОПОМАНА
наше СВЕТО ПИСМО које нас учи како се живи, влада и за СРПСТВО ако затреба и страда.
Крстан Ђ. Ковјенић
