Dobro došli u forum "Pozorište"!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ја сам била. То је јако лепа мала сала која има неких 100-инак места и сама сцена је слатка, додуше
плитка, иначе до пре пар година то је била сцена искључиво драмске секције V гимназије. Једно време
је ПНТ, док су још били у Вуку, у Петој имали малу сцену, односно играле су се кабаретске представе
Миленка Заблаћанског...
 
Upravo obradjujemo Sekspira na predavanjima iz istorije drame.Zaprepastila me je cinjenica da postoji oko petnaest autora za koje se smatra da su pisci njegovih dela,medju kojima su Tomas Kid,Kristofer Marlo,..Ispade da je veliki Sekspir,kog ja obozavam,plagijator.Takodje se smatra da je jedini tacan podatak iz njegove biografije godina njegove smrti.Dela koja mi se najvise dopadaju su San letnje noci,Vesele zene vindzorske,Magbet.
 
Upravo obradjujemo Sekspira na predavanjima iz istorije drame.Zaprepastila me je cinjenica da postoji oko petnaest autora za koje se smatra da su pisci njegovih dela,medju kojima su Tomas Kid,Kristofer Marlo,..Ispade da je veliki Sekspir,kog ja obozavam,plagijator.Takodje se smatra da je jedini tacan podatak iz njegove biografije godina njegove smrti.Dela koja mi se najvise dopadaju su San letnje noci,Vesele zene vindzorske,Magbet.

ne znam, ali mozda si i u pravu... sekspir je potpuno tajanstvena licnost.
zato kazem da su ga, izmedju ostalog, i neki reditelji pogresno tumacili.
i zato sam otvorila ovu temu, da cujem vasa misljenja.
mada, ne bih ga nikada nazvala plagijatorom...to je bas gruba rec za njega.
 
Заиста, Шекспира нису сви хвалили. Напротив. Имао је он и жестоке противнике, такође од великог пера и
угледа.

Волтер, на пример, Шекспира сматра ''варварским комедијашем у чијем се огромном ђубришту може пронаћи
и неколико зрна бисера.'' Његовом генију, који Волтер не пориче, недостају ''и најмања искра доброг укуса
и најмање познавање правила.''

Лав Толстој, филозоф, романописац и драматичар, дошао је до закључка како се Шекспирова слава може објаснити ''само као једна од оних епидемичних сугестија којима људи подлежу.'' Прво га је Гете хвалио,
сматра Толстој, онда су критичари то прихватили, читаоци и гледаоци су почели да се одушевљавају – и Шекспирова слава је расла као лавина, све док у наше време није достигла степен лудачког хваљења, које очигледно почива само на сугестији. У Краљу Лиру, на пример, Толстоју сметају сцене убистава, лудила,
вађења очију, тровања... ''Само човек потпуно лишен смисла за меру и укус'' – каже Толстој – ''могао је тако немилосрдно да изопачи стару драму о краљу Лиру.''

За разлику од Волтерових, Толстојеве критичке опаске о Шексприовом стваралаштву и достигнутој слави,
као последици ''епидемичне сугестије'' нису без основа. Ипак, поставља се питање: је ли могуће да таквој једној ''сугестији'' подлежу људи готово четири стотине година? Јер, када је 1660.године почело доба
рестаурације са Чарлсом II, вратили су се, додуше унакажени, Шекспирови комади на позорницу и на њој,
сада већ у првобитном облику, остали све до наших дана, без изгледа да у скоријој будућности са ње сиђу.
А шта се све за то време није десило? Енглеска и француска револуција учиниле су крај феудалном поретку
у Европи, прохујала су два светска рата, потресла је свет октобарска револуција, свет је престао да буде биполаран... Колика су књижевна дела за то време потпуно ишчезла из сећања образованог човека? Ко је од
нас видео, колико нас познаје и једно од шездесетак драмских дела Волтерових? А Шекспир је и данас
највише читани и изучавани, највише играни и гледани књижевни стваралац целог света; он има шта да
каже људима данашњице, као што је, више од осталих, имао да каже и људима свог времена.
 

?????
ne znam, ali mozda si i u pravu... sekspir je potpuno tajanstvena licnost
zato kazem da su ga, izmedju ostalog, i neki reditelji pogresno tumacili

Pa ja ne vidim baš neku vezu između tumačenja Šekspirovih dela i činjenice da je ta dela napisao čovek koji se zvao Vilijam Šekspir iz Stratforda na Ejvonu ili čovek koji se zvao nekako drugačije i bio pripadnik neke više klase ili ih je napisao Marlo ili Elizabeta I ili neko petnaesti? Ako imaju kvalitet koji prevazilzi podneblje, klasnu pripadnost i vreme, kakve veze ima ko ih je napisao? Ako taj kvalitet nemaju, onda nisu ni vredna pomena.
 
Заиста, Шекспира нису сви хвалили. Напротив. Имао је он и жестоке противнике, такође од великог пера и
угледа.

Волтер, на пример, Шекспира сматра ''варварским комедијашем у чијем се огромном ђубришту може пронаћи
и неколико зрна бисера.'' Његовом генију, који Волтер не пориче, недостају ''и најмања искра доброг укуса
и најмање познавање правила.''

Лав Толстој, филозоф, романописац и драматичар, дошао је до закључка како се Шекспирова слава може објаснити ''само као једна од оних епидемичних сугестија којима људи подлежу.'' Прво га је Гете хвалио,
сматра Толстој, онда су критичари то прихватили, читаоци и гледаоци су почели да се одушевљавају – и Шекспирова слава је расла као лавина, све док у наше време није достигла степен лудачког хваљења, које очигледно почива само на сугестији. У Краљу Лиру, на пример, Толстоју сметају сцене убистава, лудила,
вађења очију, тровања... ''Само човек потпуно лишен смисла за меру и укус'' – каже Толстој – ''могао је тако немилосрдно да изопачи стару драму о краљу Лиру.''

За разлику од Волтерових, Толстојеве критичке опаске о Шексприовом стваралаштву и достигнутој слави,
као последици ''епидемичне сугестије'' нису без основа. Ипак, поставља се питање: је ли могуће да таквој једној ''сугестији'' подлежу људи готово четири стотине година? Јер, када је 1660.године почело доба
рестаурације са Чарлсом II, вратили су се, додуше унакажени, Шекспирови комади на позорницу и на њој,
сада већ у првобитном облику, остали све до наших дана, без изгледа да у скоријој будућности са ње сиђу.
А шта се све за то време није десило? Енглеска и француска револуција учиниле су крај феудалном поретку
у Европи, прохујала су два светска рата, потресла је свет октобарска револуција, свет је престао да буде биполаран... Колика су књижевна дела за то време потпуно ишчезла из сећања образованог човека? Ко је од
нас видео, колико нас познаје и једно од шездесетак драмских дела Волтерових? А Шекспир је и данас
највише читани и изучавани, највише играни и гледани књижевни стваралац целог света; он има шта да
каже људима данашњице, као што је, више од осталих, имао да каже и људима свог времена.

Nervira me što ne mogu da se setim kako tačno glasi citat, ali ima ono kad Tolstoj piše Čehovu nešto tipa ''Dragi Antone Pavloviču, samo su Šekspirove drame gore od Vaših...'' :lol:
 
Licno znam nekoliko glumaca i svi oni su odusevljeni glumom Nenada Stojmenovica,a medju njima ima i onih kojima je u interesu da on ne glumi u nekim predstavama,kako bi oni uskocili.Ne znam,ali ocigledno glumci razmisljaju drugacije od nas ostalih,jer se ni meni nije dopao,ali je podnosljiv.
 
Sekspirove su komedije odlicne i potpuno zahvalne za pozoriste. Mada, kada ga neki reditelji pogresno postave... onda je uzasno! obicno skrnavljenje.
na primer, predstava "Romeo i Julija" u Narodnom pozoristu...uloge Nenad Stojmenovic i Vanja Ejdus. Glumci su bili ok, vrlo dobri, ali rezija je bila katastrofalna! zamislite Bijelo Dugme i pesma "Ne spavaj mala moja" na sceni susreta dve porodice koje se ne podnose i jos na nekim mestima u napomenutoj TRAGEDIJI. da ne pominjem da se sve to pretvorilo u komediju...
 
Да ли је драмски текст литерарно дело, или “само” предожак за позоришну представу?



Ову тему посвећујем како класицима драмског стваралаштва, тако и савременим драмским писцима. Жеља
ми је да овде буду поменути сви драмски писци и њихова дела, чије би сте поставке желели да гледате на
сцени, а такође би било занимљиво да кажете које писце сматрате неизводљивим, или тешко изводљивим
на сцени, упркос њиховој очитој литерарној вредности.
 
Pa, ne znam... Čitala sam neki intervju sa Ronaldom Harvudom u kom on kaže da su drame za gledanje a ne za čitanje, tako da on, recimo, nije upoznat sa svim Šekspirovim dramam jer nije imao priliku sve da ih odgleda u pozorištu, a da ih čita - neće.
E sad - to možda može u Engleskoj, ali da čovek recimo prođe kroz ova naša bg. pozorišta mislio bi da su Nušić, Sterija, a bome i Šekspir neki teški kreteni (ili se meni bar tako čini).
Mada, opet, vodvilje bi bilo blesavo čitati, oni su za scenu.
Ja volim da čitam drame, a volela bih da gledam predstave po dramama Darija Foa (na prvom mestu) i, recimo, Toma Stoparda. Ma volela bih da gledam svakog dobrog pisca ( a ko zna koliko ih ima novih za koje nikad nisam čula) samo da ga ne unakaze.
 
i jedno i drugo. Kao književno delo, dramski tekst se posmatra na jedan način, a kao "predložak" za predstavu - na drugi i u tom slučaju, najvažnije je, tj. presudno je rediteljsko čitanje, dok je pri tzv. književnom tumačenju drame ne moramo da uzimamo u obzir scensko izvođenje i odnos teksta prema sceni, uslovljenost glumačkom interpretacijom itd.

Meni se nije dopala Bradićeva postavka Proklete avlije, i uopšte dramatizacija Andrića mi ne leži, ne sviđa mi se, mislim da njegova dela gube bogatstvo značenja, kad se postavi na scenu.
 
Не слажем се са овим Харвудовим ставом и са великим задовољством читам управо драмске текстове, у ствари задњих година не читам романе, већ искључиво драме. Ваљда мислим на тај "сценски" начин. У ствари драме су по мени есенција, концентрат...

А сад, за почетак, ево пар примера који су то писци и комади изводљиви, а који теже изводљиви на сцени...
Гетеов Фауст је, рецимо, изванредан као литература, док је изузетно тежак, готово немогућ за сценско извођење.
Достојевски се лако претаче у сценску форму, односно релативно је лако направити добру драматизацију и поставити га на сцену, док је Толстоја, готово немогуће поставити на сцену.
Морам још нешто да напишем, али сада о релацији драма (сценарио) филм. Наиме, својевремено кад сам гледала чувени руски филм "Сурова романса", који ме је оставио без даха,
пожелела сам након тога да прочитам и комад на бази кога је направљен сценарио за филм и доживела сам поприлично разочарење, јер комад "Девојка без мираза" Островског, није поседовала ни упола снаге, ни експресивности, коју је донео филм...
 
A taman sam se obradovala cinjenici da ce neki dramski reditelj mladje generacije raditi nesto u operi...
Sedela sam u publici na dvema probama, i evo, jos ne mogu da se opasuljim od prizora i dogadjaja.
Pratim operu dugo i redovno iz profesionalnih razloga, isto kao i dramu, i moram priznati da nasa opera i nema bas mnogo srece sa rediteljima, jer su rezije mahom vrlo klasicne, zastarele ili prosto prilagodjene malom budzetu i postojecim tehnickim uslovima. Zato sam pomislila da bi taj Sasa Gabric mogao napraviti nesto zanimljivo. "Lik i delo" ovog tipa meni su poznati samo u vezii filma o haskom optuzeniku, i "Svadbe u kupatilu" PNT-a, ne znam sta je to sve radio u pozoristu, ali izgleda ne mnogo...:confused:
Kako bilo, vec posle druge probe, bilo mi je jasno da covek nema blage veze sa operom, da ne zna ni partituru a ni jezik na kome se peva, strihovao je po prevodu, a ne po muzici !? Neprijatan, nevaspitan, neurotican ali nadasve nedovoljno strucan. Insistira na minimalizmu i moderni, sto mi se u par navrata i dopalo kao resenje, dok nisam shvatila da taj minimalizam proizlazi iz minimalnog znanja o operi. Don Paskvale kao komicna opera daje prostora za milion tumacenja. Reditelj je radnju postavio u vreme sadasnje, i to je simpaticno, ali je tu i kraj njegovoj mastovitosti.
" Jedva cekam smrt opere" - izjavi covek u zaru besa, nakon rasprave sa ansamblom. Kapitulacija u malom. Tu smo i mi malobrojni posmatraci u sali shvatili da je to ocaj reditelja u kreativnoj krizi, kome je premijera za sedam dana, a nema pojma ni kako mu se zovu glavni likovi, ni sta je opera, ni sta je kucno vaspitanje, o obrazovanju da ne govorim. Neinventivno, bezidejno, amaterski... prosto mi dodje da konkurisem za reditelja u operi. Ko li uopste zove ovakve tipove, na osnovu cega?! Sramota... Za Narodno pozoriste, ansambl opere koji zasluzuje mnogo vise od ovog, za nas publiku, strucnu i nestrucnu...:x
 
A taman sam se obradovala cinjenici da ce neki dramski reditelj mladje generacije raditi nesto u operi...

Саша Габрић није редитељ млађе генерације, рођен је 1967.године у Суботици.
Дипломирао мултимедијалну режију :roll: на Академији уметности у Новом Саду 1994.године.

Insistira na minimalizmu i moderni, sto mi se u par navrata i dopalo kao resenje, dok nisam shvatila da taj minimalizam proizlazi iz minimalnog znanja o operi.

Од кад ја кукам на домаће "модерне" редитеље...
 
Tracevi se brzo sire.A hvala Bogu da u svakom pozoristu imam svoju krticu pa se vesti brzo procuju.
Moja prijateljica radi u operi i ucestvuje u najnovijem projektu Narodnog pozorista Don Paskvale.Takodje i moj kolega sa klase koji je tek skoro dosao u hor.
Boze,sta mi ti ljudi danas napricase...Dakle...

U poslednje vreme nisam pisao puno postova ali ih redovno citam.Po malo sam vec izgubio volju da isterujem pravedne nepravde beogradskih pozorista.
Gospodin koji radi Don Paskvale-a se zove Sasa Gabric.Dosao niotkud, i kao takav bez reputacije operskog rezisera dosao pravo u Narodno pozoriste da rezira ovu komicnu operu.I tako cim sam video da se pise o Operi odmah sam zvao svoje krtice :)
:Pokusacu da ih citiram:

"...Stojimo kao debili u dva tri reda,udjemo izadjemo i gotovo...Reziser ne komunicira direktno sa nama nego to radi preko posrednika...Osecamo se kao retardirani idioti jer on ocigledno nema pojma sta radi..." - rec dve gore dole

U nedelju cu ici u Narodno i pogledati probu.Rekli su mi da je u pola dvanaest proba.Taman ne radim,slobodan dan idem malo da se zabavljam :)
Vesela domacice,ja cu biti u nedelju na probii u Narodnom ne bih li podrzao svoje prijatelje.Znak raspoznavanja ce biti "crveni karanfil" hehehehehe.Molim te moramo se upoznati.Sedecu na prvoj galeriji ukoliko mi dozvole.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top