KPJ pozdravlja Ustaski pokret

КПЈ ПОЗДРАВЉА УСТАШКИ ПОКРЕТ

Основни задатак с којим су комунисти послати у Југославију, насилно узимање власти, био је први узрок њихове немоћи да ступе у озбиљну борбу против сила Ососвине. Испуњени безграничном мржњом према „класном непријатељу“, домећем и било ком другом, били су неспособни да се, макар „за сада“, преусмере на нови колосек. Москва је тражила скривање комунистичких симбола, сарадњу са четницима и истицање савезништва са Енглеском и Америком. Међутим, Стаљин је за тако нешто милионе невиних људи послао у мсрт. Најчешћа оптужба у злогласним чисткама је управо била „агент Запада“. Зато су пред југословенске комунисте искрсавале дилеме: да ли су антикомунистичке директиве из Москве само провера њихове оданости? Ако јесу, како сутрадан доказати невиност, када пред комунистичким судовима уопште нема одбране? Шта ако припадници одељења за везу са њима буду стрељани због „шпијунаже у корист Запада“?

Није, међутим, само „класно питање“ условљавало да се комунисти боре пре свега против четника. Има томе још најмање два разлога. Први се тиче њихове опште снаге, тј. Слабости. Будући тек једна од стотинак југословенских партија, они реално нису ни могли да постигну неки успех против немачке силе. Да су јој се супроставили свим снагама, као на речима, нема сумње да би били потпуно сатрвени. Упрвој години ратовања само једном мису могли да избегну већи судар са Немцима, када су ови напали њихову „Совјетску републику“ у Ужицу. У паничном бегу комунисти нису успели да извуку ни своје рањенике: Немци су их стигли и поубијали на Златибору. С друге стране, комунистима је недостајао основни преуслов за герилско ратовање, а то је подршка народа. У огромној већини, народ је био са својом регуларном војском, иза које су стајали краљ, влада, црква, па и све друге политичке странке. Тако су комунисти следили логику немоћног силеџије, према којој треба напасти оног кога већ сви други (и јачи) нападају, дакле – четнике.

Следећи разлог окретања оружја на српску војску такође је везан за природу комунизма, али овога пута не за „класно“, већ за „национално питање“. Комунистичка теорија учи да у свакој вишенационалној заједници већински народ „угњетава“ и „експлоатише“ мањинске народе. У Совјетском Савезу на стуб срама стављени су Руси, а у Југославији Срби. Још Пети конгрес Коминтерне, одржан 1924. године, захтевао је издвајање Хрватске , Словеније и Македоније из састава Краљевине СРба, Хрвата и Словенаца. Штавише, тада је изричито наглашено да је за југословенске комунисте на првом месту „национално питање“, због чега они не треба да се боје „распаљивања националних страсти“ и „пламених елемената националних покрета“. КПЈ донела је резолуцију о националном питању, са следећом основном тезом:

„ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ПРОДУКТ СВЕТСКОГ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, У КОЈОЈ СЕ КАО ВЛАДАЈУЋА НАЦИЈА ЈАВЉА СРПСКА, КОЈА УГЊЕТАВА СВЕ ОСТАЛЕ НАРОДЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ“

Дакле, српска нација, а не „српска буржоазија“. Оваквим ставовима стварана је геноцидност комуниста према Србима, која ће доћи до изражаја већ на почетку устанка 1941. године.
Страхиња Бан is offline Add to Страхиња Бан's Reputation Report Post Reply With Quote

znaci svi oni srbi koji su bili clanovi KPJ su zeleli da prema ovome sto si napisao da uniste Srbiju?Kraljevina je bila tamnica naroda.

Само необразован се неће шокирати изјавом званичног гласила комунистичке партије да "поздравља усташки покрет" и остати у заблуди да је Краљевина "тамница"

strasno!

berislav83:

strasno!

Kliknite za proširenje...

Како да не: незнање се прашта, али страшно је не хтети бити обавештен.

Komunističko-ustaška zavera protiv Srba


Referat Milana Banića,
Beograd, 17. decembar 1943.

Dana 4. decembra ove godine radio London doneo je vest da je Vrhovni zakonodavni odbor partizanske vojske u Jugoslaviji, na svojoj konferenciji, obrazovao Komitet za nacionalno oslobođenje, zapravo novu partizansku vladu.

O ovom događaju mnogo je govoreno i pisano, te bi ponavljanje bilo suvišno.

Ovde će se izneti ono o čemu niko do sada nije ni pisao ni govorio, pozadinu cele ove po srpski narod tragične igre, koju vode naši susedi iz Nezavisne Države Hrvatske.

Ograđujući se unapred činjenicom da je po ovom politički vrlo smišljeno, vešto i obazrivo vođenom poslu teško pružiti konkretne i sigurne dokaze, izneće se onoliko koliko to dozvoljava logično vezivanje pojava i zapažanja.

Od svog postanka hrvatska država sa svojim režimom vodi u istoriji besprimernu politiku mržnje i zločina prema srpskom elementu. Nijedan narod nikada nije u borbu sa drugim narodom uneo toliko brutalnosti kao vođe današnje Hrvatske. I ne samo današnji vlastodršci Nezavisne Države Hrvatske, već ima mnogo činjenica da u ovom nagonu uništavanja Srpstva postoji nešto opšte i duhovno, što obuhvata hrvatski narod kao celinu.

Prva etapa ove akcije uništavanja, kao što je poznato, izvršena je uglavnom tokom 1941. i 1942. godine, a završena kapitulacijom Italije, koja je iz svojih imperijalističkih ciljeva, zajedno sa katoličkom crkvom, pomagala i raspirivala delo uništavanja. Rezultat je porazan za Srbe. Stotine hiljada pobijenih Srba sa područja Nezavisne Države Hrvatske kruna je ovog rušilačkog hrvatskog besa.

Napuštanjem hrvatskog područja od strane Italijana, a zahvaljujući nemačkoj intervenciji, izgledalo je da će se odnosi ublažiti, a prilike poboljšati. Međutim, nagon je ostao i dalje, samo mu se dao lepši i lukaviji izraz. Upotrebljeno je jedno drugo sredstvo i put, ovom prilikom sa dva cilja.

Prvi cilj, nastaviti sa biološkim istrebljivanjem Srpstva i pravoslavlja, i to što većim proširenjem područja dejstva, po mogućnosti izvan hrvatskih političkih granica, i prenošenjem akcije na samu matičnu srpsku teritoriju. Drugi cilj, vrlo lukav, najbrižljivije i vešto skriven, sastoji se u tome, da se iz cele ove igre izvuče politička korist za finale, da se osigura most preko koga će se moći u slučaju potrebe odstupiti.

Sredstvo za ostvarenje ovoga cilja, iako na prvi mah izgleda paradoksalno, ustaški režim našao je danas u komunističkoj oružanoj akciji vođenoj od Hrvata Josipa Broza Tita, i njegovim najbližim saradnicima u privremenoj vladi „oslobođene teritorije“, Hrvatima dr Ivanu Ribaru, Antunu Augustinčiću, dr Josifu Smodlaki, Sulejmanu Filipoviću, Franji Frolu i Božidaru Magovecu.

Ovakva politika ustaških vlastodržaca porazna je na prvom mestu za nas Srbe, i to kako za ono malo srpskog življa koje je preživelo pokolje, tako i za samo područje Srbije. Štetna je i po nemačke vojne i političke interese, jer celokupna partizansko-komunistička akcija čiji je epicentar u Hrvatskoj, pored toga što apsorbuje veliki deo snaga nemačke vojne sile, onemogućuje istovremeno i sređivanje i političkih a samim tim i privrednih prilika na celom Balkanskom poluostrvu.

Polazeći sa ovog stanovišta naša je dužnost da skinemo veo sa ovog ustaškog, odnosno hrvatskog političkog manevra, a ne možemo li to da bar ukažemo nemačkim faktorima na pojave koje potvrđuju ova zapažanja, a koja se mogu konkretno rezimirati u ovome:

1. Poznato je da je komunistička kako propagandna tako i oružano-revolucionarna akcija vrlo elastična, i da se prema Lenjinovom učenju nikada ne sme držati krutih šablona, već treba da uvek oportunistički iskorišćava svaku datu situaciju hvatajući „aktuelnu kariku revolucionarnog lanca“. Paktiranje i saradnja sa svim elementima koji mogu pripomoći da se dođe do cilja, ne samo da su dozvoljeni po komunističkim doktrinama, već je to zapovest komunističke prakse.

Poznata je još od pre rata na našem jugoslovenskom području saradnja između KPJ i tolikih mnogih iredentističkih pokreta, među kojima samo da spomenemo VMRO, crnogorske federaliste, hrvatski frankovački pokret, pa i same slovenačke klerikalce. Da bi ova saradnja na rušenju postojećeg oblika države bila što tešnja i uspešnija, KPJ osnovala je čak i posebne KP za Makedoniju, Crnu Goru, Hrvatsku i Sloveniju. Teorijski, duhovni i politički jaz koji je postojao između Komunističke partije i ovih pokreta ništa nije sprečavao KP da verna učenju Lenjinizma u ovoj saradnji „hvata aktuelnu kariku“.

Zašto da Komunistička partija i sada ne postupa po istom načelu oportunizma nalazeći u ustaškom pokretu odnosno režimu dobrog saradnika i pomagača u borbi protiv Srpstva i pravoslavlja. Komunističko gledište ovde je jasno. Iskoristiti pogodnu situaciju, a posle se oboriti i na samog saveznika, po načelu „ko koga“.

2. Srbin sa svojom narodnom crkvom, koja je vezana za svoj nacionalni prostor, po svojoj duhovnoj strukturi odan rodnoj grudi i neprijatelj svakog internacionalizma, zapreka je, i to vrlo jaka i ozbiljna, boljševiziranju Balkana. Pokušaji Komunističke partije da od Srbije stvore bazu svog revolucionarnog delovanja na Balkanu propali su 1941. godine, a i poslednji pokušaji koncem ove godine lome se o ujedinjeni nacionalni otpor Srba, u kome učestvuje skoro ceo srpski narod. Prema tome, geslo komunista mora biti uništiti Srbe i pravoslavlje. Program ustaškog režima je isti. Ako se tome doda politika katoličke crkve i njena misionarska penetracija na balkanski prostor, za koju ima dosta dokaza da već godinama vodi borbu protiv pravoslavlja, onda je istovetnost programa sva ova tri partnera ukoliko se odnosi na istrebljenje srpskog elementa još očiglednija.

3. Ustaški režim vodeći ovakvu politiku ne odstupa ni za dlaku od svoje osnovne političke linije izražene u težnji biološkog uništavanja Srpstva i pravoslavlja.

Ovome treba dodati još jedan, koliko nečastan i nedostojan toliko i opasan momenat, a koji je svojstven hrvatskom mentalitetu. Imati Josipa broza, Hrvata katolika, makar i po nuždi za saradnika, znači osigurati sebi budućnost za slučaj pobede saveznika. Poglavnik je tu za sada, a Josip Broz za svaki slučaj. Ovakva politika i njen uspeh garantovani su i činjenicom da uz Tita sede i hrvatski politički korifeji dr Ivan Ribar, dr Josif Smodlaka (bivši poslanik kod Vatikana), Sulejman Filipović, ustaški pukovnik, kome njegovo komunističko uverenje da je uistinu iz ideoloških pobuda pristupio Titovom štabu ne bi moglo dozvoliti strahoviti pokolj srpskih žena i dece u Bosni, te Franjo Frol, dugogodišnji saradnik i istomišljenik dr Vlatka Mačeka i bivši predstojnik pri Banskoj vlasti u Zagrebu. Ovo nekoliko Hrvata, članova Titove vlade, dopušta verovanje da se šareno hrvatsko društvo okupilo „u vladi oslobođene teritorije“ sa posebnim političkim ciljevima, iza kojih stoji i poglavnik i cela Hrvatska zajedno sa dr Vlatkom Mačekom.

4. Ako se makar i jednim delom prime ove pretpostavke, zar se samo po sebi ne nameće uverenje da ceo komunističko-partizanski pokret na jugoslovenskoj teritoriji moralno i materijalno pomaže zvanični Zagreb. Več dve godine u hrvatskoj državi vršljaju Titove bande i sve do sadašnje kaznene ekspedicije nisu uspeli da ih unište. U Srbiji, gde je komunistički plamen najpre buknuo, i to u razrovanoj i okupiranoj Srbiji, partizanska akcija uništena je za nekoliko meseci, a ugnezdila se na teritoriji suverene zemlje, koja raspolaže regularnom vojskom, tamo se širi, organizuje i jača, preteći da ponovo zahvati Srbiju, a preko nje da se proširi i na ceo Balkan.

Postoje, naime, obaveštenja da se sprema seoba Titovog glavnog štaba na planinu Pasjaču (okrug leskovački), odakle bi se na domaku bugarske granice rukovodilo partizanskom balkanskom akcijom narednog proleća.

5. Ustaško komunistička saradnja, čije perspektive sada zapažam, nije nova pojava. Poznato je da ovo prijateljstvo datira još iz bivše Jugoslavije, i da je na bazi borbe protiv Srpstva, pravoslavlja i“srpske hegemonije“ dobila svoj realan izražaj u protokolu sporazuma između vođstva hrvatske ustaške organizacije i vođstva Komunističke partije Jugoslavije. Sporazum je zaključen u Kaznenom zavodu u Sremskoj Mitrovici, a potpisan od strane Moše Pijade i dr Mile Budaka. Njegova ideološka osnova sažeta je u članu 2 i 3 koji glase:

2) Vođstvo jugoslovenske komunističke partije, svesno svoje uloge, priznaje da se Balkansko poluostrvo neće tako dugo moći komunizirati, dok se srpstvu i pravoslavnoj crkvi ne slomi kičma, pošto je poznato da su upravo ova dva faktora uvek sprečavala kako prodiranje Osmanlija na zapad tako i Austrije i komunizma prema istoku. Radi toga, ovo vođstvo složno je u tome da pripremi zajednički teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva i za uništenje svega onoga što je srpsko i pravoslavne vere.

Vođstvo hrvatske ustaške organizacije predoseća, da će u slučaju da ne nastupi brza promena, hrvatski narod podleći jugoslovenskoj podlosti i srpskoj hegemoniji, te nudi svoju saradnju svim podjarmljenim narodima Kraljevine Jugoslavije, a pogotovo komunističkoj partiji, kako bi se ubrzao tok događaja, svim sredstvima, a prema uputama ovoga vođstva.

3) Vođstvo hrvatske ustaške organizacije obavezuje se da će potpomagati i učestvovati u svim materijalnim izdacima, demonstracijama, manifestacijama i raznim štrajkovnim akcijama, koje provode komunističke formacije.

Vođstvo komunističke partije smatra hrvatsku ustašku organizaciju kao važnog faktora i kao pomagača u uništenju postojećeg stanja, j u postizanju ustaških ideala obećava svaku svoju pomoć.

Vođstvo ovih partija obavezuje se da će između sebe izbegavati sve nesuglasice i raspre, na primer: putem javnih proglasa, privatnih razgovora itd,i te da će se obostrano bezuslovno potpomagati u slučajevima demonstracija, revolucije ili rata, a osobito što se tiče uništenja svega onoga što je srpsko ili pravoslavno, kao što je to naglašeno u tački 2 ovoga sporazuma.

Dakle, upravo ono što je u ovom referatu napred detaljnije izloženo i obrazloženo.

6. Iz oblika dosadašnjih partijskih akcija na teritoriji hrvatske države, vidi se da mahom stradavaju srpska naselja i da se uništava srpski živalj, a da je oštrica na prvom mestu uperena protiv srpskog sveštenstva. Slučaj postupka „partizanske oslobodilačke vojske“ u Šibeniku eklatantan je i ubedljiv. I u samim partizansko-komunističkim redovima ubijaju se i uništavaju Srbi, a vodeća mesta poverena su Hrvatima. I ove činjenice ukazuju na ustaški duh u ovim redovima i ostvarivanje ustaškog programa preko Titovih bandi.

Kao što se iz prednjih izlaganja vidi, iza cele ove tajanstvene igre krije se nevidljivi režiser, koji glumu vešto režira, a na štetu Srpstva. Ovo raskrinkati, ili bar ukazati na ove perfidne mehanizme ustaškog režima, hrvatskih političara i katoličke crkve naša je dužnost. Ovaj referat prilog je i pomoć na putu ispunjenja ove dužnosti.

Prilaže se prepis komunističko-ustaškog sporazuma.


Beograd, 17. XII 1943.


(Arhiv VII, Nedićeva građa, K.1A, F.1, D.9-9a)

Dogovor dva bandita Pijade i Budaka nije nešto nepoznato. Problem je što ima još Srba koji nisu svesni zavereničke i izdajničke uloge u prvom redu srpskih komunista.
Uzmimo samo jedan primer: prošle godine je umro jedan srpski izrod po imenu Petar Stambolić. To je bila jedan Titov ovan iz srpskog stada kojeg je Tito koristio kad mu je trebalo, kad je donošen ustav 1974, pa onda kad je trebalo neke problematične srpske komuniste disciplinovati i sl. Isti Stambolić je lično odgovoran zato što je AP Kosovu pripojen Leposavić i okolni deo Kopaonika, tako da vidimo rezultat..A svo vreme je bio penzioner na račun države i naroda kojima je trebalo da služi

Lionheart:

Dogovor dva bandita Pijade i Budaka nije nešto nepoznato. Problem je što ima još Srba koji nisu svesni zavereničke i izdajničke uloge u prvom redu srpskih komunista.
Uzmimo samo jedan primer: prošle godine je umro jedan srpski izrod po imenu Petar Stambolić. To je bila jedan Titov ovan iz srpskog stada kojeg je Tito koristio kad mu je trebalo, kad je donošen ustav 1974, pa onda kad je trebalo neke problematične srpske komuniste disciplinovati i sl. Isti Stambolić je lično odgovoran zato što je AP Kosovu pripojen Leposavić i okolni deo Kopaonika, tako da vidimo rezultat..A svo vreme je bio penzioner na račun države i naroda kojima je trebalo da služi

Kliknite za proširenje...

Проблем је у суштини комунизма: Чим је неко постајао комуниста, тад је престао да има националност, односно осећај припадности народу својим коренима. Такви исти су нас доводили у заблуди о "братоубилачком рату" како би Дражини четници се збунили, а комунисти их убијали кукавички. Све док Дражини Четници нису то схватили гинули су к'о глинени голубови.:x

Коста:

Проблем је у суштини комунизма: Чим је неко постајао комуниста, тад је престао да има националност, односно осећај припадности народу својим коренима. Такви исти су нас доводили у заблуди о "братоубилачком рату" како би Дражини четници се збунили, а комунисти их убијали кукавички. Све док Дражини Четници нису то схватили гинули су к'о глинени голубови.:x

Kliknite za proširenje...

Da, a cetnici su samo cekali da ih partizani ubijaju.
Kakve gluposti ovde covek moze da procita, pa to je za svaku pohvalu.
Narocito ovo za ustase... Samo cu reci da partizani nisu uzimali ustase za zarobljenike kada ih uhvate. Da li treba da spomenem Blajburg? Mada sam siguran da mnogi od vas ne znaju sta se tamo desilo, kako su partizani, goneci Nemce, ustase i cetnike, kao i dosta kolaboracionista, usli u Austriju i potamanili ih. Procenjuje se da je ubijeno oko 20 000-25 000 ustasa, 10 000 Nemaca, 2000 cetnika i oko 8 000 - 12 000 ostalih ( Slovenaca, muslimana i ostalih saradnika okupatora ). Ocigledno su ih pozdravili domacinski.

A neverovatno je kako svi tvrde da su ih Tito i komunisti ugnjetavali. Hrvati, Srbi, Slovenci... Pa kako to da je sve stigao da ugnjetava?

Revolveras:

(...) Pa kako to da je sve stigao da ugnjetava?

Kliknite za proširenje...

Tito majstore!

Revolveras:

Da, a cetnici su samo cekali da ih partizani ubijaju.
Kakve gluposti ovde covek moze da procita, pa to je za svaku pohvalu.
Narocito ovo za ustase... Samo cu reci da partizani nisu uzimali ustase za zarobljenike kada ih uhvate. Da li treba da spomenem Blajburg? Mada sam siguran da mnogi od vas ne znaju sta se tamo desilo, kako su partizani, goneci Nemce, ustase i cetnike, kao i dosta kolaboracionista, usli u Austriju i potamanili ih. Procenjuje se da je ubijeno oko 20 000-25 000 ustasa, 10 000 Nemaca, 2000 cetnika i oko 8 000 - 12 000 ostalih ( Slovenaca, muslimana i ostalih saradnika okupatora ). Ocigledno su ih pozdravili domacinski.

A neverovatno je kako svi tvrde da su ih Tito i komunisti ugnjetavali. Hrvati, Srbi, Slovenci... Pa kako to da je sve stigao da ugnjetava?

Kliknite za proširenje...

Кад будеш нешто документовано имао да кажеш на оно што сам поставио, ти се слободно јави. Дотле можеш остати у заблуди то је твоја лична ствар.

Пардон, ево да пренесем, пошто је на другој теми:


То је зато што си необавештен. Ајмо онда мало дубље у Историју. Познато је да је Црвена Армија ушла у Србију септембра 1944, а ко је ослобађао градове дотле? Ево документована листа:
Градска насеља која су партизани ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944:

- 0 (нула)

Градска насеља која су четници ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944:

1. Лозница (31.августа 1941)
2. Богатић (1. септембра 1941)
3. Крупањ (1.септембар 1941)
4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)
5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)
6. Чачак (1. октобар 1941)
7. Љубовија (крајем октобра 1941)
8. Пријепоље (12. септембар 1943)
9. Љубовија (септембар 1943)
10. Рудо (септембар 1943)
11. Прибој (септембар 1943)
12. Бијело Поље (септембар 1943)
13. Вишеград (октобар 1943)
14. Чајетина (октобар 1943)
15. Љубовија (октобар 1943)
16. Нова Варош (октобар 1943)
17. Кадина Лука (2.септембар 1944)
18. Лазаревац (6. септембар 1944)
19. Петровац на Млави (септембар 1944)
20. Лесковац (септембар 1944)
21. Власотинце (септембар 1944)
22. Пљевља (септембар 1944)
23. Сврљиг (септембар 1944)
24. Кучево (28. август 1944)
25. Свилајнац (октобар 1944)
26. Деспотовац (октобар 1944)
27. Варварин (октобар 1944)
28. Ражањ (октобар 1944)
29. Крушевац (14. октобар 1944)
30. Бреза (септембар 1944)
31. Подлугови (септембар 1944)

Списак приредили: Александар Динчић и Милослав Самарџић

А ево и детаљнији извори:
1.Ослобођење Лознице

Датум ослобођења: 31.август 1941

Четници (Подрињски, а касније Јадарски одред): 8 погинулих, 10 рањених
Немци: 12 погинулих, 93 заробљених

(Дојчило Митровић, Западна Србија 1941, Београд, 233,234; ИаН, (п),АВИИ, НА, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

2.Ослобођење Богатића

Датум ослобођења: 1.септембар 1941.

Четници Церског одреда су напали Богатић заправо 31.августа, када је нападнута и Лозница од четника Јадарског одреда и заузели га 1.септембра. Град су само један дан држали, пошто су наишле Усташе и потисле их. Крваве борбе са Усташама и Немцима су се водиле око Богатића у времену од 1-3.септембра када је Рачић потиснут на Цер.

Четници (Церски одред)(1-3.9): 25 погинулих, много рањених
Немци (1-3.9): 1 погинули, 8 рањених
Усташе: непознато

(ЗБ.НОР, I/1—385; Душан Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса Драгослава Рачића, стр.28-32)

3. Ослобођење Крупња

Датум ослобођења: 4.септембар 1941 (грешка у куцању моја тамо где стоји да је варошица ослобођена 1.септембра)

Четници:
Бројност снага: 300 четника попа Владе Зечевића и поручника Ратка Мартиновића, 100 четника Драгослава Рачића и Будимира Илића
Партизани:
100 партизана из Ваљевског одреда под командом Милоша Дудића.
Немци: 9 погинулих, 30 рањених, 130 заробљених
Четници (Војно-четнички одред „Мартиновић-Зечевић“): 3 погинулих (3.чета)
Партизани (Ваљевски одред): 3 погинулих
У плен пало: 12 пушкомитраљеза, 250 пушака, 6 лаких и један тешки бацач, две радио-станице, двадесет моторних возила, храна и одећа.

(Станко Младеновић, Поп Влада Зечевић, Лозница, 1975, стр.97; Глас Јавности, 17.2.2004 )

4.Ослобођење Бање Ковиљаче

Датум ослобођења: 6.септембар 1941.

Четници су за Бању Ковиљачу водили тешке борбе од 1-6.септембра нарочито на брду Козлуку и прилазима граду и са Немцима и са Усташама.

Четници (Церски одред) (1-6.9): 29 погинулих и 12 стрељаних, укупно 41 погинулих
Немци (16.9): 9 погинулих, 24 рањених, 51 заробљених
Усташе: непознати

(АВИИ, НАВ, Т—312, Р—452, С—8037512-3)

5.Ослобођење Горњег Милановца

Датум ослобођења: 29. септембар 1941.

Четници (Таковски одред): 3 погинулих
Партизани (Таковски одред): 1 погинуо 3 рањена
Немци: 1 погинуо 1 рањен, 105 заробљено

(АВИИ, НАВ. Т—501, Р—250, С—1318—9; Звонко Вучковић, Сећања из рата, стр.124; Народни устанак и борбе за Краљево 1941. године –Зборник радова научног скупа, Београд, 1985, стр.461)

6.Ослобођење Чачка

Датум ослобођења: 1.октобар 1941.

Четници (Јелички и Чачански одред): 20-30 погинулих, више рањених
Немци: 10 погинулих и 10 рањених

(АВИИ, НАВ. Т—501, Р—250, С—1356—7)

7.Ослобођење Страгара

Датум ослобођења: 4.октобар 1941

Четници (Таковски одред): без губитака
Немци: 2 погинула, 40 војника и 4 официра заробљена.

(АВИИ, НАВ. Т—312, Р—425, С—8003015; З.Вучковић, н.д, стр.13


8.Ослобођење Љубовије

Датум ослобађања: ?октобар 1941

Четници (Церски одред): непознато
Немци: непознато

(National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-документ се налази у поседу нашег најбољег познаваоца Равногорског покрета Милослава Самарџића)

Четнички одреди Југословенске војске су за време устанка на подручју Србије безуспешно покушавали да заузму следеће градове: Бор (септембар-октобар 1941), Велико
Градиште(септембар-октобар 1941), Мајданпек (септембар-октобар 1941), Костолац (септембар 1941), Пожаревац (октобар 1941), Ваљево (24.9-3.11), Краљево (1.10-3.11.1941), Крушевац (23.9), Нови Пазар (29.10-3.12), Шабац (23-25.9.1941), Мачванску Митровицу (24.9). Сви ови градови су брањени једино од Немаца, осим Новог Пазара где су Немци довукли као појачање Муслимане, Арануте, а такође и Италијане. Специјално за четнике су довукли и крвавог злочинца и бандитског разбојника Аћиф-Ефендију који је наређивао да се заробљени четници куцају за дрвећа као слике. У свим овим покушајима изгинуло је на хиљаде четника и исто толико рањено.Немци су многе рањене четнике проналазили и на лицу места убијали. Немачки губици су били много мањи, а комунистички укупно: 5 стрељаних, 11 погинулих и 7 рањених.
Само на опсади Новог Пазара пали су у борбама 125 четника, на опсади Краљева њих 601, у борбама за Крушевац њих 41, у борбама око Мачванске Митровице њих 69, у борбама око Бора њих 80, у борбама око Мајданпека, Великог Градишта и Костолца њих 109 итд.

остало ћеш наћи на овом линку:
http://www.pogledi.co.yu/diskusije/viewtopic.php?t=6733

Evo kako su Četnici ratovali protiv mrskog okupatora:

Onaj ćetnik sa desna što stoji crnac majku mu božiju

Че Гевара:

Onaj ćetnik sa desna što stoji crnac majku mu božiju

Kliknite za proširenje...

To ti je Rege četnik ;-)

A Uzicka Republika? To nikom nista, to su cetnici oslobodili, a partizani se samo usetali? A 7 ofanziva sa ciljem da se zbrisu partizani? Ni to nista. Desant na Drvar? Sutjeska? Neretva? To se nikada nije desilo jer se partizani nikada nisu borili.
A Blajburg je dokumentovan, i od nasih i od stranih istoricara.
Rudo septembra 1943? Jel to bese onomad kada su ga "oslobodili" zajedno sa Nemcima?

Neverovatno sta sve pises. Ne, partizani su gusili oslobodilacku borbu, samo su sedeli kuci i gledali utakmice Lige sampiona, a onda kada su dosli Rusi, onda su se setili da je mozda vreme da malo krenu u akciju?

SAmo mi reci da li znas zasto su Englezi i Ameri prestali da pomazu cetnike u toku rata? Zato sto se nisu ili su se nedovoljno borili protiv Svaba. U pocetku su se borili, medjutim Draza je cekao "pravi trenutak", koji naravno nikada nije dosao. A da ne pominjem sto je saradjivao sa Nemcima od 1943.
Partizani su se borili, pa su zbog toga i poceli da dobijaju pomoc od Saveznika. I to je nesto sto je potvrdjeno od strane istoricara.

"Pogledi" postaše istorijski izvor par exellence.

Revolveras:

A Uzicka Republika? To nikom nista, to su cetnici oslobodili, a partizani se samo usetali? A 7 ofanziva sa ciljem da se zbrisu partizani? Ni to nista. Desant na Drvar? Sutjeska? Neretva? To se nikada nije desilo jer se partizani nikada nisu borili.
A Blajburg je dokumentovan, i od nasih i od stranih istoricara.
Rudo septembra 1943? Jel to bese onomad kada su ga "oslobodili" zajedno sa Nemcima?

Neverovatno sta sve pises. Ne, partizani su gusili oslobodilacku borbu, samo su sedeli kuci i gledali utakmice Lige sampiona, a onda kada su dosli Rusi, onda su se setili da je mozda vreme da malo krenu u akciju?

SAmo mi reci da li znas zasto su Englezi i Ameri prestali da pomazu cetnike u toku rata? Zato sto se nisu ili su se nedovoljno borili protiv Svaba. U pocetku su se borili, medjutim Draza je cekao "pravi trenutak", koji naravno nikada nije dosao. A da ne pominjem sto je saradjivao sa Nemcima od 1943.
Partizani su se borili, pa su zbog toga i poceli da dobijaju pomoc od Saveznika. I to je nesto sto je potvrdjeno od strane istoricara.

Kliknite za proširenje...

Повуци парарелу између оног времена и данас и погледај кога су савезници помагали онда и кога помажу данас и зашто су то радили онда а зашто то раде данас. Па ако не дођеш до друкчијег резултата онда објасни, зашто ти историчари пишу то што пишу о ондашњем времену и условима борбе.

Stoio:

Evo kako su Četnici ratovali protiv mrskog okupatora:

Kliknite za proširenje...

Прва слика лево: Нормална појава до 1943, када су четници се легализовали код Италијана, формално били њихова локална војска, тајно били интегрални део војске Дражае Михаиловића. Тиме су спашавали народ од усташких геноцидних намера према Србима, и да није било те сарадње са италијанима који су од самог почетка тражили како да се пребаце на страни савезника, данас не би давно било Срба Западно од Дрине.

Друга слика десно: ако ме памћење добро служиУрош Дреновић који се састао са хрватским Домобранима ("регуларна" војска НДХ) ради застрашивање истих, овом приликом се затекао и један усташа.

Него, кад смо код сарадње, ајд буди љубазан па одговори на следеће:
Зашто комунистички „историчар”, који је 50 година имао на располагању све могуће архиве и слике о WW2, је морао да фалсификује слику како би на насловној страни дао пример о сарадњи Дражиних четника са окупаторима? И то објављена под фирмом једног „озбиљног” државног Историјског института. Ево да те подсетим о чему се ради:

За почетак, на једном конкретном примеру погледајмо како су комунисти правили заједничке фотографије четника и Немаца. Ово је насловна страна књиге Николе П. Илића „Колаборација четника са окупаторима и квислинзима у Србији 1941-1944”, издање Института за савремену историју у Београду и Народног музеја у Лесковцу, 1996. године. У жељи да наслов књиге илуструје одговарајућом фотографијом, аутор се латио прибора за фотомонтажу. Али, испоставило се да то није баш тако лак посао. На фотографијама које је имао, а од којих је начинио ову фотомонтажу, он је препознао једино четника (брада) и Немца (униформа). За особу између четника и Немца вероватно је помислио да је Италијан или усташа. Такође, он је нешто слично претпостављао и за особе у доњем реду. А заправо, горе је један енглески, а доле један амерички официр... Ова фотографија је лошег квалитета јер је намерно оштећена ради скривања фалсификата. И све друге фотографије које су комунисти фалсификовали су нејасне.


Ово је оригинал фотографије која је фалсификована на насловној страни књиге „Колаборација четника...” Настала је у залеђу Дубровника, фебруара 1944, уочи одласка савезничке војне мисије за Бари. С лева на десно: Јован Бабовић, пратилац мајора Лукачевића, мајор Војислав Лукачевић, командант Старог Раса, енглески пуковник Вилијем Бејли и пуковник Петар Баћовић, командант Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Клече: амерички капетан Валтер Менсфилд и мајор Борислав Тодоровић, официр за везу са страним војним мисијама

Revolveras:

A Uzicka Republika? To nikom nista, to su cetnici oslobodili, a partizani se samo usetali?

Kliknite za proširenje...

Ужичку "републику" су Немци препустили Недићевцима пошто им није било од стратешког значаја држати га, а ови су га мирно напустили на молбу житеља и грдно се преварише, пошто су комунистички бандити клали, крали и уништавали. Онда је требало

Revolveras:

A 7 ofanziva sa ciljem da se zbrisu partizani? Ni to nista. Desant na Drvar? Sutjeska? Neretva? To se nikada nije desilo jer se partizani nikada nisu borili.
A Blajburg je dokumentovan, i od nasih i od stranih istoricara.
Rudo septembra 1943? Jel to bese onomad kada su ga "oslobodili" zajedno sa Nemcima?

Kliknite za proširenje...

Аууу теби је потребно психолошко средство за дезиндоктринације.

Revolveras:

Neverovatno sta sve pises. Ne, partizani su gusili oslobodilacku borbu, samo su sedeli kuci i gledali utakmice Lige sampiona, a onda kada su dosli Rusi, onda su se setili da je mozda vreme da malo krenu u akciju?

Kliknite za proširenje...

Наравно да нису, али зато јесу сарађивали са Немцима, усташама и албанцима а све против њиховог непријатеља број 1 који су били Дражини четници као једини легални представних власт и уизгнанству.
Али да није било милион црвеноармејаца који окупираше од сепембра 1944 данашњу Србију, који су најпре ослобађали градова раме уз раме са Дражиним четницима, па потом и четнике разоружавали како би препустили власт партизанима, ни данас не би се комунизам устоличио међ Срба.

Revolveras:

SAmo mi reci da li znas zasto su Englezi i Ameri prestali da pomazu cetnike u toku rata? Zato sto se nisu ili su se nedovoljno borili protiv Svaba.

Kliknite za proširenje...

Не млати празну сламу. Амероенглеска намера је и била искористити Србе како би се њихови планови остварили. Док су им требали Срби да се трећи фронт отвори далеко од Британије, онда су изазивали 27 март 1941, па им је требало неко код Срба који би изазвао колективно самоубиство Срба, а када је Стаљин почео да побеђује код Сталинграда, онда су Србе одбацили.

Revolveras:

U pocetku su se borili, medjutim Draza je cekao "pravi trenutak"

Kliknite za proširenje...

Као и сваки покрет отпора у целој поробљеној Европи, чак се свака влада укључујући и Британска, противила да сваки покрет отпора дигне устанак било где, и шта је ту спорно? Али, требао им је тај кључни трећи фронт...
Онда, комунисте је најпре требало извозити у Србију (код кога је та идеологија била веома маргинално заступљена) како би изазивали Немце и потпалили жариште, како би помогло Стаљину и смањи немачки притисак на њих, и Черчилу јер Хитлер више није претио да ће освојити Британију.

Revolveras:

A da ne pominjem sto je saradjivao sa Nemcima od 1943.

Kliknite za proširenje...

Аха, спашавао Америчке пилоте, а уједно сарађивао са Немцима Да није имао најбоље односе са Махатма Гандијем и Мао Цедонгом у исто време? А притом и имао портфељ на њујоршкој берзи, пошто је тада било занимљиво куповати акције фирме које имају уговоре аз производњу са Америчком армијом.

Revolveras:

Partizani su se borili, pa su zbog toga i poceli da dobijaju pomoc od Saveznika. I to je nesto sto je potvrdjeno od strane istoricara.

Kliknite za proširenje...

Не млати, ти "историчари" су једноставно пропагандисти, индоктринирани политички пропагандисти. Једини против кога су се комунисти борили су Дражини Четници.

Коста:

Прва слика лево: Нормална појава до 1943, када су четници се легализовали код Италијана, формално били њихова локална војска....

Друга слика десно: ако ме памћење добро служиУрош Дреновић који се састао са хрватским Домобранима ("регуларна" војска НДХ) ради застрашивање истих, овом приликом се затекао и један усташа....

Kliknite za proširenje...

Све си сам рекао. Четници су отворено сарађивали са Италијанима. Дакле, четници су отворено сарађивали са окупатором. Стварно, ту немам шта да додам.

Она друга слика са усташама је још еклатантнији пример! А твој изговор још неубедљивији.

Јесте -састао се Дреновић са Усташама и домобранима, али не да би испијао пиво, као што се види на овој слици, већ да би им лично поручио како ће све да их побије, ма само да попије још једну криглу. Ах да ..."ово приликом се ту затекао и један усташа..." Затекао се човек, шта ћеш.

Па кад је видео оноликог српског јунака, није смео да му одбије пиво, јербо би га овај о`ма лишио његовог бедног усташког живота, па је и он наздравио. Вероватно Александру Карађорђевићу.


Можда је у некој великој четничкој шеми, сарадња са Усташама и Италијанима и Немцима и киме све не, била оправдана неким дубоким, скривеним разлогом, али чињенице су чињенице - сарађивали су и са Усташама, и са Италијанима, и са Немцима.... и брукали Србе и све оно што су они мислили да Срби представљају!

Што се тиче оних твојих фотограија - питај људе који су их објавили - ја нисам.

Stoio:

Све си сам рекао. Четници су отворено сарађивали са Италијанима. Дакле, четници су отворено сарађивали са окупатором. Стварно, ту немам шта да додам.

Она друга слика са усташама је још еклатантнији пример! А твој изговор још неубедљивији.

Kliknite za proširenje...

Ја сам вероватно све рекао, али ти још ништа ниси прочитао, чуо, и још мање нешто схватио. За твоју информацију, Италија је капитулирала 1943 а дотле су тражили како да се ствае на страни Савезника, пошто је Италијанима у окупацијоној зони преко Дрине било јасно да им савез са Хитлером доноси само пораз. Зато су смењивани ва италијанска генерала која су били, један за другим, главнокомандујући италијанских окупационих снага, због "благонаклоност према Србима". Што се Срба тиче, требало је спашавати народ од усташко-паризанских геноцидних тежњи. Сваки пут када су ови јурили Србе, спашавали су се код Италијана који су им гарантовали безбедност, не видим ја ништа ту за осуду.
Што се друге слиек тиче, ту нема усташа у множиони већ један усташа и домобрани. Домобрани су били "регуларна" формација војске 'рватске чије људство није имало геноцидних намера као усташе. Дреновић се снашао такође да спречи покољ недужних Срба, ни ту не видим ништа за осуду.

А шта ћемо са оним пролгасом званичног комунистичког гласила "КПЈ поздравља усташки покрет"?

Stoio:

Јесте -састао се Дреновић са Усташама и домобранима, али не да би испијао пиво, као што се види на овој слици, већ да би им лично поручио како ће све да их побије, ма само да попије још једну криглу. Ах да ..."ово приликом се ту затекао и један усташа..." Затекао се човек, шта ћеш.

Па кад је видео оноликог српског јунака, није смео да му одбије пиво, јербо би га овај о`ма лишио његовог бедног усташког живота, па је и он наздравио. Вероватно Александру Карађорђевићу.

Kliknite za proširenje...

Не млати празну сламу, нема ни прашине из ње да избациш. Лепо сам ти објаснио изнад шта је ту по среди, а ти ако си толико загрижен те не желиш да размислиш дубље, то је само твој проблем, али поштеди ме таквих глупости.

Stoio:

Можда је у некој великој четничкој шеми, сарадња са Усташама и Италијанима и Немцима и киме све не, била оправдана неким дубоким, скривеним разлогом, али чињенице су чињенице - сарађивали су и са Усташама, и са Италијанима, и са Немцима.... и брукали Србе и све оно што су они мислили да Срби представљају!

Kliknite za proširenje...

Толике необавештеност нисам чуо ни за време комунизма, камо ли данас. Ако те не интересује тематика боље је заобиђи уместо да сипаш.

Stoio:

Што се тиче оних твојих фотограија - питај људе који су их објавили - ја нисам.

Kliknite za proširenje...

Питам ја тебе да ми објасниш како можеш лупати оно изнад а да останеш жив поред доказа који својим очома видиш да је једна од најозбиљнијих комунистичких државних институција, коме су сви Архиви били доступни током 50 година, морала да објављиви фалсификата на насловној страни.

Коста:

Што се друге слиек тиче, ту нема усташа у множиони већ један усташа и домобрани...

Kliknite za proširenje...

Uf! Izvini...nisam primetio...na slici je JEDAN ustaša. Uh! Da ih je bilo DVA, bilo bi drugačije. Ali ovako - samo jedan.

To je četnicima bilo dozvoljeno - smeli su da piju pivo sa ustašama, ali samo u grupama od po jedan. Verovatno da ih ustaše ne bi napile pa pobile na spavanju.

Коста:

а ти ако си толико загрижен те не желиш да размислиш дубље...

Kliknite za proširenje...

Evo ja se trudim. Ja se zaista trudim da razmišljam duuuboko kao ti, ali jednostavno ne vidim kako ispijanje piva sa ustašama ima bilo kakve veze sa borbom protiv istih.

I za kraj, još jedan biser:

Коста:

Домобрани су били "регуларна" формација војске 'рватске

Kliknite za proširenje...

Ha ha...Znači domobrani su bili "regularni!" Oni nisu bili okupatori, oni su samo bili "regularne" jedinice "regularne" Nezavisne Države Hrvatske!

To što je ta NDH bila fašistička genocidna tvorevina, hitlerova izmišljotina itd...nema veze! Četnicima to ne smeta! Pošto su domobrani "regularni", bilo je sasvim "regularno" za pripadnike četničkog pokreta sa njima da - šta?

Pogađate - piju pivo!

Stoio:

Evo kako su Četnici ratovali protiv mrskog okupatora:

Kliknite za proširenje...

Hehe... Ovo je da se upishash od smeha. Ako slucajno znas lika, koji kachi slideshow ovih slika na Youtube, reci mu da u Photoshopu postoji neshto shto se zove color sampler.

Pa znate li vi ljudi da chetnichke shubare nisu tako crne ni kad su nove?

Milanne:

Hehe... Ovo je da se upishash od smeha. Ako slucajno znas lika, koji kachi slideshow ovih slika na Youtube, reci mu da u Photoshopu postoji neshto shto se zove color sampler.

Pa znate li vi ljudi da chetnichke shubare nisu tako crne ni kad su nove?

Kliknite za proširenje...

Ccccccc dokle će te vi da idete mimo zdravog mozga....

Elem donje dve slike: Nikola Kalabić - skinutio sa četničkog sajta http://www.ravnagorachetniks.org/dcd.html

Ne mogu da verujem šta radim, al ajde:

Semplovana šubara, dragoga gos'n Kalabića: pozicija X=10.09, Y=3.60 vrednost R:35, G:35, B:35 - savršeno crna! Neverovatno crna!

A sada - naš drugi takmičar, uvek izazovni Drenović: pozicija X=0.31, Y=1.28, vrednost: R:51, G:35, B:58.

Zaključak - šubara gos'n Kalabića na četničkom sajtu ispade crnja (umalo mi se omače da kažem "grđa") od šubare nestašnog Drenovića, dok pije pivo sa ustašama!

Pripazite na nacin na koji komunicirate!