Vozim se najnovijim modelom Sonic-a. Baterije ga dobro sluze... ostavim ga sat vremena na suncu i ne brinem nista u narednih 7 dana. Postize neverovatne brzine, ali kako sam vec na prilazu gradu, centralni kompijuter mi ogranicava brzinu(:-x). Trpim, sta drugo...
Na nebu iznad mene trepere slova WELKOME TO VALJEVO THE SITY OF FOOTBALL .
Usporavam da posle 40 godina sagledam svo rodni grad. Dosta toga se promenilo. Jos uvek na periferiji polako klizim kroz vazduh. Stospratnice u belom glatkom kamenu, zaklanjaju vidik. Blizim se centru, gde visoke zgrade zamenjuju veliki stadioni, uglavnom otvoreni, jer se vreme nad Valjevom vec 5 godina kontrolise. Konacno i Valjevo da ide u korak sa svetom..
Saobracaj je regulisan u tri nivoa pa nema guzve. Razmisljam, da se olimpijada ne odrzava u Valjevu, ko zna da li bih se ikada vratio. Dobijam poziv i prepustam kontrolu kompijuteru. Stari drug me zove. Poziva me da posto se odmorim dodjem kod njega na pice. Salje mi novu adresu. Unosim je i moj Sonic maximalnom brzinom krece ka njemu.
Nesto kasnije, posto sam izasao iz centra, okrecem ka reci. Zeljan sam da vidim najvecu fontanu na svetu u obliku 5 igraca koji igraju fudbal. Kad se Valjevo ovoliko promenilo.
Moj drug zivi na Gradcu, u kuci koja predstavlja veliki splav. Ovaj deo reke je prekriven takvim kucama. Zacudjujuce sta su uradili reci. Kao da u je neko rastegao u beskraj i nigde traga od prljavstine, hvala Bogu na tehnologiji!
