Znaci,VLADA NACIONALNOG SPASA?
Обзиром да су нам нација и држава у одумирању, могло би се и тако назвати.
Желео бих да кажем још неколико ствари које се тичу економског развоја и незапослености:
1. Порески систем је крајње неправедан и плус тога дестимулише запошљавање, јер су трошкови за послодавце врло високи и просто вуку људе као сивој економији. Наиме, проблем је што се сразмерно више опорезују они који зарађују мање, док су они који имају високе приходе (веће од 5 просечних плата) заштићени као бели медведи. Порез на имовину је смешно мали, што опет штити најбогатију, владајућу класу. То треба из корена променити и увести прогресивни систем опорезивања. Ако неко као учесник на тржишту (које представља заједнички ресурс једног друштва) узима више, треба и да плати више. Интересантно је да код нас о овоме ћуте и власт и опозиција, па сад ви размислите за чије интересе сви они раде?
2. Инфлација као други велики проблем се широм света, па и код нас вештачки одржава, а последица је постојања кредитног новца. Наиме, централне банке штампају новац или га просто измисле, тј. само упишу непостојећи новац на рачуне и онда га уз одређену камату пласирају комерцијалним банкама, а оне онда даље привреди и становништву. Шта то практично значи? То значи да се тај дуг не може вратити из постојеће количине новца у оптицају, већ нужно захтева нову емисију и тиме се ствара један зачарани круг који генерише инфлацију. Ово се најједноставније може решити тако да се примарна емисија даје као поклон (0% камате, што нпр. пракса у Јапану) и то непроизвођачима - за дечије додатке, пензије и друге буџетске кориснике), који онда то трансферишу произвођачима, стварајући профит без инфлације.
Овим се исправља један од главних структуралних поремећаја у привреди, а то је вишак агрегатне понуде у односу на агрегатну тражњу. Разлог за ово је смањење брзине оптицаја новца услед пораста економске рационалности у сфери производње и потрошње. Наиме, као што проивођачи теже да рационализују своју производњу (раст продуктивности), тако и потрошачи теже да купљена добра користе што дуже и рационалније, чиме стварају велике уштеде. Све у свему, дајући здрав, некредитни новац непроизвођачима исчезава инфлација, а људи се ослобађају дужничког ропства. За више информација о некредитном новцу можете сазнати овде
http://serbon.info/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=37