- Poruka
- 6.825
Da biste shvatili u kakvoj se situaciji današnji svet nalazi, a pošto sam ukapirao da skoro niko na ovim diskusijama nema pojma o savremenim finansijama, probaću da vam što uprošćenije objasnim osnovne pojmove. To naravno najviše radim zbog običnog naroda koji čita ove diskusije i koji nema pristupa pravim informacijama.
Međunarodni finansijski sistem se sastoji od četiri komponente: pravog novca (power money), novčanica i kovanog novca; plastičnog novca (broad money), cekova i kreditnih kartica; osiguranog duga (securitised debt), hipoteka na kuće i ostalog „upakovanog” duga i dogovorenih transakcija (derivatives), potpuno spekulativnog kapitala koji se zasniva na razmeni, obećanjima i budućom vrednošću akcija, sirovina, valutnih kurseva itd.
Pre tridesetak godina, keš (novčanice i novčići), plastične kreditne kartice i čekovi su činili skoro 100% svetskog kapitala. Danas ovakav kapital čini samo 12% svetskog kapitala, što je zastrašujuće! 13% svetskog kapitala danas čini osigurani dug (securitised debt), dok 75% svetskog kapitala čine derivati, odnosno spekulativni kapital! Sada već polako počinjete da stičete sliku zar ne?
Problem svetskih finansija ima ogroman uticaj na svetsku ekonomiju. Pre trideset godina realna ekonomija je bila veća od finansijskog sektora. Danas je svetski kapital 40 PUTA (i još jednom ČETRDESET PUTA veći od svetskog GDP (brutonacionalnog dohodka celog sveta)! E, sada, ono što se trenutno dešava je u stvari kriza osiguranog duga (13% svog kapitala na svetu). Šta to konkretno znači? Pa prosto. FED (Federalne rezerve ili Centralna banka Amerike - privatno vlasništvo par investicionih banaka) je posle de fakto sloma berze 11. septembra oborilo vrednost baznih kamata ispod 1% da bi se sprečio neminovan ulazak u recesiju. Komercijalne banke su sledile taj potez i jeftinim novcem su zasuli Ameriku (a i ostali deo Anglosaksonskog sveta) sa idejom da podstaknu potrošnju koja je stala krahom IT kompanija (IT balon se izduvao). Glavni cilj im je bio tržište nekretnina, jer bi time pospešili gradnju i zaposlenost, plus narod bi trošio pozajmljeni novac na opremanje kuća koje su kupili po skoro besplatnim kreditima. To je naravno izazvalo pravu jagmu za kućama, i zato što za zidanje treba vreme, kućama su krenule nenormalno da rastu cene. To je izazvalo pravi bum u gradnji kuća, milioni Amera su se zaposlili kao tesari, električari itd, Vol Mart, target i ostali lanci su krenuli da prodaju na veliko opremu za te kuće i balon je krenuo da se pumpa. Kako plate Amerikanaca nisu rasle (satnica je manja danas nego pre 30 godina), bilo je potrebno da ne povećavajući plate radnicima istima omogućite da kupuju stvari za kuću. Kako su cene kuća iz godine u godinu samo rasle, odgovor na ovo je bio očigledan: omogućiti da se ljudi zadužuju na ime ecvitiya, odnosno cene kuće minus dug prema banci. Ovde dolazimo i do derivate, odnosno do jedne od mnogih definicija ove teške spekulacije, odnosno do pojma „leverage” koji ne znam kako da vam prevedem, ali ću probati da vam objasnim na prostom primeru.
Izvesni Džon Smit je kupio 2002 godine kuću za $100000, davsi depozit od $10000 i uzevši kredit od $90000 od neke Američke komercijalne banke (recimo Countrywide).
Naredne godine ta kuća je već vredela $150000 zbog ogromne potražnje za kućama. E, sada je Džon rešio da je proda i dobije tih $150000! Sada on mora da vrati dug banci od $90000 i (namerno zbog jednostavnosti izostavljam kamate) njemu ostaje $60000, od kojih je $10000 njegovih i $50000 je zaradio za godinu dana! E, to vam je leveridž! I to je jedna od definicija derivata.
Kada se tržiste zasitilo, negde oko 2004. na 2005. i ponovo nastala opasnost da Amerika, koja ništa ne proizvodi, dođe u recesiju, koju je tako uspešno eskivirala 2001. godine, banke su potpuno ukinule kriterijume kako bi balon nekretnina još više naduvali i počeli su da daju kredite za kupovinu kuća i ljudima koji ni teoretski nisu mogli da kupe sebi kuću (zamislite SPS-ovce, ima i takvih u komunističkom raju zvanom Amerika). Tako dolazimo do toga da ljudi sa malim primanjima, bez ikakvog depozita za kuću dobijaju od banaka 100% kredita za kupovinu kuća koje su već preduvane (ne vrede tih para). Pošto oni nemaju para da otplaćuju ni tako niske kamate, banke su se dosetile da im daju kredite sa obavezom da za prve 3 godine otplaćuju samo kamate na hipoteku, a onda da počnu da otplaćuju i glavnicu i kamatu. I cene kuća su nastavile da rastu jer se pojavio novi sloj ljudi na tržištu nekretnina, koji je do sada zbog niskih primanja bio u totalnom autu! Sada dolazi najlepši deo: Amerika je sve zaduženija i zaduženija. Ne može da živi bez stranih kredita i investicija. Jedno od glavnih sredstava za privlačenje stranog kapitala su obveznice (bondovi) koje u Americi izdaje i njihova federalna država, ali i svaka od 50 država, pa čak i opstine!
Da bi privukle novi capital, FED su morali da dižu kamate. Kako su se kamate dizale tako su se dizale i kamare kredita za kuće. I sada dolazimo do 2006. kada tržište nekretnina staje. Cene su i dalje stabilne ali ne rastu. Banke su ovakve hipotek (morgidže) „pakovale” u tzv osigurane kredite i prodavale ih na finansijskom tržištu investitorima za keš! Kupci su bili uglavnom penzijski fondovi raznih država (po definiciji konzervativni) pojedinci, komercijalne banke. Uostalom Standard i Pur su dali AAA rejting (solid like gold, drugim rečima) ovim bezvrednim sekjuritijima jer su to hipotelke na kuće, a kuće kao što znamo samo rastu. E sada kreće drugi deo priče koji već možete da pratite i sami, i da skratim. Mnoge od tih sekjuritija Američke komercijalne i naročito investicione banke nisu imale vremena da rasprodaju strancima i sada su ostali sami sa bezvrednim hipotekama na milione kuća, koje ljudi koji nisu dali nikakvo učešće napuštaju, jer se nikome ne ispalti da otplaćuje nešto što vredi mnogo manje od duga! Ono što stvar čini interesantnom je da sada počinju da bankrotiraju i ljudi koji su dali depozite, ali je zbog kontinualnog pada cena kuća njihova vrednost takođe manja od hipoteke! Po Goldman Saksu takvih će do polovine iduće godine biti čak 40% svih kuća u Americi.
Međutim, ni tu agoniji nije kraj. Sada dolazimo do glavne glavobolje zapadnih ministara finansija: derivate, koji čine čak 75% svog raspoloživog kapitala na svetu. Opisati šta je to je malo teže jer su ovu spekulaciju tako i dizajnirali genijalci sa Vol strita. Po definiciji, derivati su finansijski instrument koji ne čini vlasništvo već OBEĆANJE da ćeš postati vlasnik! Kao što i sami vidite, ulazimo u polje metafizike. Ima milion raznih derivata uključujući čak i meteorološke?!
Evo još jednog primera (osim onog gore navedenog sa kupovinom kuće). Vi ste recimo Mišković i imate sve vaše pare u eurima. Vi kupite akcije neke Američke kompanije i postanete suvlasnik. Kako je kompanija u Americi, dividente će se isplaćivati u Amerićkim dolarima. E, sada vi želite da se osigurate da će vaš profit za godinu-dve ili pet biti u eurima isti bez obzira na kurs eura i dolara. Vi želite da osigurate, zagradite vaš profit (hedging) i onda idete na tržište derivata kod tzv. hedge fondova koji tu vašu želju i ispunjavaju. I verovali ili ne, banke, u prvom redu investicione, trguju ovakvim „obećanjima”. Za sada ovo sve ide lepo, dok ima para i dok svi poštuju svoje preuzete obaveze. Šta će se desiti ako ovi hedge fondovi krenu da propadaju? Šta će se desiti sa 75% svetskog kapitala u tom slučaju? Šta vi mislite?
Međunarodni finansijski sistem se sastoji od četiri komponente: pravog novca (power money), novčanica i kovanog novca; plastičnog novca (broad money), cekova i kreditnih kartica; osiguranog duga (securitised debt), hipoteka na kuće i ostalog „upakovanog” duga i dogovorenih transakcija (derivatives), potpuno spekulativnog kapitala koji se zasniva na razmeni, obećanjima i budućom vrednošću akcija, sirovina, valutnih kurseva itd.
Pre tridesetak godina, keš (novčanice i novčići), plastične kreditne kartice i čekovi su činili skoro 100% svetskog kapitala. Danas ovakav kapital čini samo 12% svetskog kapitala, što je zastrašujuće! 13% svetskog kapitala danas čini osigurani dug (securitised debt), dok 75% svetskog kapitala čine derivati, odnosno spekulativni kapital! Sada već polako počinjete da stičete sliku zar ne?
Problem svetskih finansija ima ogroman uticaj na svetsku ekonomiju. Pre trideset godina realna ekonomija je bila veća od finansijskog sektora. Danas je svetski kapital 40 PUTA (i još jednom ČETRDESET PUTA veći od svetskog GDP (brutonacionalnog dohodka celog sveta)! E, sada, ono što se trenutno dešava je u stvari kriza osiguranog duga (13% svog kapitala na svetu). Šta to konkretno znači? Pa prosto. FED (Federalne rezerve ili Centralna banka Amerike - privatno vlasništvo par investicionih banaka) je posle de fakto sloma berze 11. septembra oborilo vrednost baznih kamata ispod 1% da bi se sprečio neminovan ulazak u recesiju. Komercijalne banke su sledile taj potez i jeftinim novcem su zasuli Ameriku (a i ostali deo Anglosaksonskog sveta) sa idejom da podstaknu potrošnju koja je stala krahom IT kompanija (IT balon se izduvao). Glavni cilj im je bio tržište nekretnina, jer bi time pospešili gradnju i zaposlenost, plus narod bi trošio pozajmljeni novac na opremanje kuća koje su kupili po skoro besplatnim kreditima. To je naravno izazvalo pravu jagmu za kućama, i zato što za zidanje treba vreme, kućama su krenule nenormalno da rastu cene. To je izazvalo pravi bum u gradnji kuća, milioni Amera su se zaposlili kao tesari, električari itd, Vol Mart, target i ostali lanci su krenuli da prodaju na veliko opremu za te kuće i balon je krenuo da se pumpa. Kako plate Amerikanaca nisu rasle (satnica je manja danas nego pre 30 godina), bilo je potrebno da ne povećavajući plate radnicima istima omogućite da kupuju stvari za kuću. Kako su cene kuća iz godine u godinu samo rasle, odgovor na ovo je bio očigledan: omogućiti da se ljudi zadužuju na ime ecvitiya, odnosno cene kuće minus dug prema banci. Ovde dolazimo i do derivate, odnosno do jedne od mnogih definicija ove teške spekulacije, odnosno do pojma „leverage” koji ne znam kako da vam prevedem, ali ću probati da vam objasnim na prostom primeru.
Izvesni Džon Smit je kupio 2002 godine kuću za $100000, davsi depozit od $10000 i uzevši kredit od $90000 od neke Američke komercijalne banke (recimo Countrywide).
Naredne godine ta kuća je već vredela $150000 zbog ogromne potražnje za kućama. E, sada je Džon rešio da je proda i dobije tih $150000! Sada on mora da vrati dug banci od $90000 i (namerno zbog jednostavnosti izostavljam kamate) njemu ostaje $60000, od kojih je $10000 njegovih i $50000 je zaradio za godinu dana! E, to vam je leveridž! I to je jedna od definicija derivata.
Kada se tržiste zasitilo, negde oko 2004. na 2005. i ponovo nastala opasnost da Amerika, koja ništa ne proizvodi, dođe u recesiju, koju je tako uspešno eskivirala 2001. godine, banke su potpuno ukinule kriterijume kako bi balon nekretnina još više naduvali i počeli su da daju kredite za kupovinu kuća i ljudima koji ni teoretski nisu mogli da kupe sebi kuću (zamislite SPS-ovce, ima i takvih u komunističkom raju zvanom Amerika). Tako dolazimo do toga da ljudi sa malim primanjima, bez ikakvog depozita za kuću dobijaju od banaka 100% kredita za kupovinu kuća koje su već preduvane (ne vrede tih para). Pošto oni nemaju para da otplaćuju ni tako niske kamate, banke su se dosetile da im daju kredite sa obavezom da za prve 3 godine otplaćuju samo kamate na hipoteku, a onda da počnu da otplaćuju i glavnicu i kamatu. I cene kuća su nastavile da rastu jer se pojavio novi sloj ljudi na tržištu nekretnina, koji je do sada zbog niskih primanja bio u totalnom autu! Sada dolazi najlepši deo: Amerika je sve zaduženija i zaduženija. Ne može da živi bez stranih kredita i investicija. Jedno od glavnih sredstava za privlačenje stranog kapitala su obveznice (bondovi) koje u Americi izdaje i njihova federalna država, ali i svaka od 50 država, pa čak i opstine!
Da bi privukle novi capital, FED su morali da dižu kamate. Kako su se kamate dizale tako su se dizale i kamare kredita za kuće. I sada dolazimo do 2006. kada tržište nekretnina staje. Cene su i dalje stabilne ali ne rastu. Banke su ovakve hipotek (morgidže) „pakovale” u tzv osigurane kredite i prodavale ih na finansijskom tržištu investitorima za keš! Kupci su bili uglavnom penzijski fondovi raznih država (po definiciji konzervativni) pojedinci, komercijalne banke. Uostalom Standard i Pur su dali AAA rejting (solid like gold, drugim rečima) ovim bezvrednim sekjuritijima jer su to hipotelke na kuće, a kuće kao što znamo samo rastu. E sada kreće drugi deo priče koji već možete da pratite i sami, i da skratim. Mnoge od tih sekjuritija Američke komercijalne i naročito investicione banke nisu imale vremena da rasprodaju strancima i sada su ostali sami sa bezvrednim hipotekama na milione kuća, koje ljudi koji nisu dali nikakvo učešće napuštaju, jer se nikome ne ispalti da otplaćuje nešto što vredi mnogo manje od duga! Ono što stvar čini interesantnom je da sada počinju da bankrotiraju i ljudi koji su dali depozite, ali je zbog kontinualnog pada cena kuća njihova vrednost takođe manja od hipoteke! Po Goldman Saksu takvih će do polovine iduće godine biti čak 40% svih kuća u Americi.
Međutim, ni tu agoniji nije kraj. Sada dolazimo do glavne glavobolje zapadnih ministara finansija: derivate, koji čine čak 75% svog raspoloživog kapitala na svetu. Opisati šta je to je malo teže jer su ovu spekulaciju tako i dizajnirali genijalci sa Vol strita. Po definiciji, derivati su finansijski instrument koji ne čini vlasništvo već OBEĆANJE da ćeš postati vlasnik! Kao što i sami vidite, ulazimo u polje metafizike. Ima milion raznih derivata uključujući čak i meteorološke?!
Evo još jednog primera (osim onog gore navedenog sa kupovinom kuće). Vi ste recimo Mišković i imate sve vaše pare u eurima. Vi kupite akcije neke Američke kompanije i postanete suvlasnik. Kako je kompanija u Americi, dividente će se isplaćivati u Amerićkim dolarima. E, sada vi želite da se osigurate da će vaš profit za godinu-dve ili pet biti u eurima isti bez obzira na kurs eura i dolara. Vi želite da osigurate, zagradite vaš profit (hedging) i onda idete na tržište derivata kod tzv. hedge fondova koji tu vašu želju i ispunjavaju. I verovali ili ne, banke, u prvom redu investicione, trguju ovakvim „obećanjima”. Za sada ovo sve ide lepo, dok ima para i dok svi poštuju svoje preuzete obaveze. Šta će se desiti ako ovi hedge fondovi krenu da propadaju? Šta će se desiti sa 75% svetskog kapitala u tom slučaju? Šta vi mislite?
