Чекај, а што бисмо на дугачко и на широко.
Па поставила сам експлицитна питања, зар не?
А на експлицитно питање се очекује експлицитан одговор.
Пусти ти причу о лансирању ракета на основу гравитације...знаш, и мој отац се бави термодинамиком, пројектује фабрике, па уме да каже како је термодинамика заснована на недоказаним теоријама.
Покажимо критичност и према ономе што волимо.
Дакле, природа силе ( нпр. је л' елетромагнетна- није, ајмо даље! )- каква је'и медијум, који је?
Naravno da ne, jer fizika nije bajka vec se sastoji od niza konstanti i promenljivih. Kada bih ti pomenuo recimo horizont dogadjaja ti bi pitala sta je to, da bih ti objasnio sta je to morao bih pomenuti crne rupe cime bi smo otisli tako daleko i tako nasiroko.
"
1. Gravitaciono polje je materijalni posrednik preko kojeg se prenosi gravitaciono delovanje (gravitaciona sila) sa jednog na drugo telo. U skladu sa klasičnom (Njutnovom) mehanikom intenzitet, pravac i smer gravitacionog polja opisani su vektorskom fizičkom veličinom G koja nosi naziv jačina gravitacionog polja i brojno je jednaka jačini gravitacione sile koja deluje na telo jedinične mase koje se nalazi u datoj tački gravitacionog polja ( G=F/m ).
2.Gravitaciono polje je materijalni posrednik preko kojeg se prenosi gravitaciono delovanje (gravitaciona sila) sa jednog na drugo telo. U skladu sa klasičnom (Njutnovom) mehanikom intenzitet, pravac i smer gravitacionog polja opisani su vektorskom fizičkom veličinom G koja nosi naziv jačina gravitacionog polja i brojno je jednaka jačini gravitacione sile koja deluje na telo jedinične mase koje se nalazi u datoj tački gravitacionog polja ( G=F/m ).
O samom mehanizmu delovanja gravitacione sile i gravitacionog polja, otkrivač zakona gravitacije, Isak Njutn odbijao je da se izjasni, pravdajući to svojom poznatom izrekom da on "hipoteze ne izmišlja nego iz iz pojava izvodi".
Ovaj problem, međutim, sa uspehom će, mnogo kasnije, rešiti Albert Ajnštajn, oslanjajući se na tekovine nove neeuklidske geometrije koja je nastala tokom 19. veka, zahvaljujući naporima pre svega matematičara Nikolaja Lobačevskog, Bernharda Rimana ,Feliksa Klajna kao i Žil Anrija Poenkarea.
Ajnštajn je, mehanizam delovanja gravitacione sile i gravitacionog polja objasnio tako što je ovu silu, kako se obično kaže, "geometrizovao", odnosno doveo je u vezu sa zaključcima koji slede iz postulata i teorema neeuklidske geometrije. Ukratko, masivna nebeska tela svojom masom menjaju svojstva okolnog prostora, koji tada više nije "ravan" ili euklidski nego "zakrivljen" ili neeuklidski prostor. U takvom, zakrivljenom, prostoru druga tela (kao i svetlost) moraju da odstupaju od pravolinijske putanje prostiranja ili da se pravolinijski ubrzavaju u pravcu izvora gravitacionog polja, što mi sa naše strane opažamo kao delovanje gravitacione sile. Ajnštajn je, dakle, kretanje tela u polju gravitacionih sila objasnio kao vrstu slobodnog ili inercijalnog kretanja tela bez uticaja bilo kakvih sila, ali u prostoru koji je zakrivljen, a ne ravan,(prostor gravitacionog polja), pa prema tome dozvoljava mogućnost da u njemu ni inercijalno kretanje ne mora više da bude ravnomerno pravolinijsko kao što je to bio slučaj u klasičnoj, Njutnovoj, mehanici. U prilog tome da je kretanje u gravitacionom polju inercijalno ili slobodno, između ostalog, može se navesti i činjenica da kada na nas deluje samo gravitaciona sila mi to delovanje u stvari i ne osećamo (bestežinsko stanje), što je potpuno isto kao kada na nas ne bi delovala nikakva sila, odnosno kada bi se nalazili u stanju inercijalnog kretanja u prostoru bez ikakvog gravitacionog polja.
Poređenja radi, nešto slično bi se desilo kada bi, na primer, na neku zategnutu gumenu površinu postavili jednu gvozdenu kuglu. Naime, jasno je da bi kugla tada udubila, odnosno zakrivila prostor na gumenoj površini, tako da bi neko drugo telo, na primer jedan kliker, u njegovoj blizini zakrivljivalo putanju svoga kretanja na sličan način i iz sličnih razloga kao što neko manje telo zakrivljuje svoju putanju u gravitacionom polju drugog masivnijeg tela. Jedino što se u slučaju gravitacionog polja ne radi o zakrivljenosti dvodimenzionalne ravni, kakva je gumena površina, u trodimenzionalnom prostoru, nego o zakrivljenosti trodimenzionalnog prostora u četvorodimenzionalnom kontinumu prostor-vremena.
Ovo Ajnštajnovo objašnjenje gravitacije nastalo je, inače, kao plod njegovih napora da proširi princip relativnosti sa inercijalnih sistema referencije i na neinercijalne ili ubrzane sisteme, odnosno da uopšti rezultate do kojih je došao stvarajući svoju Specijalnu teoriju relativnosti i tako stvori jednu Opštu teoriju relativnosti."
Prica o lanisuranju raketa na osnovu gravitacije???
Ok, ovde bas dokazujes da tebi eksplicitan odgovor ne odgovara dok citav proces lansiranja nazivas " pricom" No evo ti par cinjenica.
Zanemarujuci rotaciju Zemlje, ovo je brzina koju je potrebno dati telu tangencijalno na povrsinu Zemlje da bi se (bez prisustva atmosfere) na povrsini Zemlje to telo naslo u kruznoj orbiti.
U ovom slucaju, ubrzanje zemljine teze balansirano je centrifugalnim ubrzanjem u orbiti:
odnosno
Primeti da je na ovaj nacin prvu kosmicku brzinu u principu mogao da odredi jos Arhimed -- znao je i ubrzanje zemljine teze i poluprecnik Zemlje!
Za drugu:
Opet zanemarujuci rotaciju Zemlje, brzina koju je potrebno dati telu u bilo kom pravcu (uvis, naravno) da bi napustilo gravitacioni uticaj Zemlje.
Energija u potencijalnoj gravitacionoj jami Zemlje:
gde je ( Y- gravitaciona konstanta ),Mz masa Zemlje a Rz=6400 poluprecnik Zemlje.
Ubrzanje na povrsini Zemlje je dakle:
pa je
Da bi napustio Zemlju, kineticka energija treba da ti je jednaka -V tj. totalna energija treba da ti je nula. Zato
ili
- je koren iz 2 puta vise od prve kosmicke brzine.
Za trecu:
Brzina koju je potrebno dati telu sa povrsine Zemlje u pravcu kretanja Zemlje oko Sunca da bi napustilo gravitacioni uticaj Sunca.
Ovaj pravac je optimalan jer se sa Zemljom vec kreces oko Sunca u tom pravcu.
Posto je Zemlja mnogo manja od svoje orbite oko Sunca, ovo mozemo resiti u dva koraka. Ako damo brzinu v sa povrsine Zemlje, tokom kretanja uvis Zemljina gravitacija nam pojede energiju koja odgovara drugoj kosmickoj brzini. Zato po napustanju Zemlje, kineticka energija koja ostaje u odnosu na Zemlju je
gde je dv brzina koja nam ostaje u odnosu na Zemlju.
Za ostatak problema treba da znamo nesto o suncevom gravitacionom polju i Zemljinoj orbiti u njemu. Ja predlazem da koristimo period revolucije Zemlje oko Sunca i poluprecnik orbite Zemlje oko Sunca. Ovo prvo je naravno 1 godina. Ovo drugo znam kao ~8 svetlosnih minuta. Takodje znam da je jedan parsec -- rastojanje sa koga poluprecnik Zemljine orbite oko Sunca zaklapa 1 sekundu ugla oko 3.3 svetlosne godine, sto opet znaci da je poluprecnik oko 8.7 svetlosnih minuta.
Dalje:
gde je R rastojanje od Zemlje do Sunca,
Ms masa Sunca i
totalna brzina rakete u pravcu oko Sunca.
Da bi napustio Sunce, V + T = 0 ili
ili
ili
ili
gde je c brzina svetlosti ili
To nam daje trecu kosmicku brzinu kao
