Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Осиромашени уранијум се углавном састоји од изотопа U-238. Доза радијације која се шири околином износи око 60% радијације коју зрачи иста маса урана који се може наћи у природи. Користи се због веома високе густине, у војној примени са циљем уништавања оклопних јединица и бункера. Највећу количину осиромашеног уранијума поседују Сједињене Државе – 480.000 тона пријављено 2002. године.
У војној примени се овај материјал користи због своје огромне густине која муницију чини 70% пробојнијим од оловне муниције. Ефикасност у убијању пре свега, цивили који умиру од рака су само „колатерална штета“. Користе га GAU-8 Avenger топ A-10 Thunderbolt II and M230 of the Apache Helicopter које користи америчко ваздухопловство, M242 топ монтиран на Bradley Fighting Vehicle, амерички маринци користе GAU-12 Equalizer топ на AV-8B Harrier, а морнарица Phalanx CIWS's M61 Vulcan gatling gun. Као што видите, извор наводи само оружје које користе Американци, мада није искључено да га користе и друге „демократске“ земље.
Комисија за људска права Уједињених Нација је два пута (1996. и 1997.) сврстала муницију од осиромашеног уранијума у оружја масовног уништења. Наведено је да коришћење ове муниције крши Универзалну декларацију људских права, Повељу Уједињених Нација, Конвенцију о геноциду, Конвенцију Уједињених Нација против тортуре, Први протокол Женевске конвенције, Конвенцију о конвенционалном оружју из 1980. и Конвенцију о хемијском оружју. 2001. је бивши тужилац Хашког суда Карла дел Понте почела истрагу поводом коришћења оваквог оружја током НАТО агресије на нашу земљу. Међутим, истрага је напуштена под циничним изговором да „не постоји консензус“ да је ово оружје забрањено.
Коалиција 90 невладиних организација је тражила забрану овог оружја. Забрану је више пута тражио и Европски парламент, међутим Француска и Британија, две сталне чланице Савета безбедности из ЕУ, стално одбијају захтев за забраном, тврдећи да је употреба тог оружја легална, и да су здравствени ризици занемарљиви.
Осиромашени уранијум се иначе сматра токсичним и радиоактивним и као такав се чува у земљама које га нештедимице расипају у својим операцијама „увођења демократије“. Када осиромашени уранијум продире у оклоп он ослобађа прашину уранијум оксида који продире у ране и дисајне органе. За потребе својих војника (и само својих војника) америчко министарство одбране је формирало мониторинг програм, како би се санирале последице.
Коришћење овог оружја масовног уништења, практично нуклеарног оружја, „усрећило“ је многе народе којима су Американци извозили „демократију“. Американци и њихови савезници су ово оружје користили у својим агресијама на Републику Српску, Србију, Ирак и Авганистан. Последице су добро познате, али немојмо никад заборавити.
Следеће слике су веома потресне, па само остављам линкове
Линк 1
Линк 2
Линк 3
Линк 4
И наравно, није случајно ова тема баш на данашњи дан, мада је много шира и зато треба да стоји и поред других тема које нас подсећају. Зашто? Зато што Американци и даље користе ово нуклеарно оружје.
Као што су рекли: Да видиш, да памтиш, да знаш.
п.с Чујем данас је број мртвих америчких окупатора у Ираку достигао 4.000. Такође било је весело и на граници Пакистана и Авганистана где је мало горело гориво које су допремали окупационој војсци. Машала!
У војној примени се овај материјал користи због своје огромне густине која муницију чини 70% пробојнијим од оловне муниције. Ефикасност у убијању пре свега, цивили који умиру од рака су само „колатерална штета“. Користе га GAU-8 Avenger топ A-10 Thunderbolt II and M230 of the Apache Helicopter које користи америчко ваздухопловство, M242 топ монтиран на Bradley Fighting Vehicle, амерички маринци користе GAU-12 Equalizer топ на AV-8B Harrier, а морнарица Phalanx CIWS's M61 Vulcan gatling gun. Као што видите, извор наводи само оружје које користе Американци, мада није искључено да га користе и друге „демократске“ земље.
Комисија за људска права Уједињених Нација је два пута (1996. и 1997.) сврстала муницију од осиромашеног уранијума у оружја масовног уништења. Наведено је да коришћење ове муниције крши Универзалну декларацију људских права, Повељу Уједињених Нација, Конвенцију о геноциду, Конвенцију Уједињених Нација против тортуре, Први протокол Женевске конвенције, Конвенцију о конвенционалном оружју из 1980. и Конвенцију о хемијском оружју. 2001. је бивши тужилац Хашког суда Карла дел Понте почела истрагу поводом коришћења оваквог оружја током НАТО агресије на нашу земљу. Међутим, истрага је напуштена под циничним изговором да „не постоји консензус“ да је ово оружје забрањено.
Коалиција 90 невладиних организација је тражила забрану овог оружја. Забрану је више пута тражио и Европски парламент, међутим Француска и Британија, две сталне чланице Савета безбедности из ЕУ, стално одбијају захтев за забраном, тврдећи да је употреба тог оружја легална, и да су здравствени ризици занемарљиви.
Осиромашени уранијум се иначе сматра токсичним и радиоактивним и као такав се чува у земљама које га нештедимице расипају у својим операцијама „увођења демократије“. Када осиромашени уранијум продире у оклоп он ослобађа прашину уранијум оксида који продире у ране и дисајне органе. За потребе својих војника (и само својих војника) америчко министарство одбране је формирало мониторинг програм, како би се санирале последице.
Коришћење овог оружја масовног уништења, практично нуклеарног оружја, „усрећило“ је многе народе којима су Американци извозили „демократију“. Американци и њихови савезници су ово оружје користили у својим агресијама на Републику Српску, Србију, Ирак и Авганистан. Последице су добро познате, али немојмо никад заборавити.
Следеће слике су веома потресне, па само остављам линкове
Линк 1
Линк 2
Линк 3
Линк 4
И наравно, није случајно ова тема баш на данашњи дан, мада је много шира и зато треба да стоји и поред других тема које нас подсећају. Зашто? Зато што Американци и даље користе ово нуклеарно оружје.
Као што су рекли: Да видиш, да памтиш, да знаш.
п.с Чујем данас је број мртвих америчких окупатора у Ираку достигао 4.000. Такође било је весело и на граници Пакистана и Авганистана где је мало горело гориво које су допремали окупационој војсци. Машала!
