Milana Piletić - Vedrina vetra

dr MILANA PILETIĆ

Rođena u Beogradu.
Doktorirala radom „Vremenska distanca u prevođenju književnog teksta” (objavljenim i kao knjiga), na odseku za italijanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je radila kao docent. Sad je u penziji.

Prevela (među ostalim) knjige:

Đuzepe Tuči: Istorija indijske filosofije
Umberto Saba: Pesme
Karlo Emilio Gada: Saznanje bola
Eros Sekvi: Juče i danas
Umberto Eko: Ime ruže
Umberto Eko: Granice tumačenja, O književnosti
Korado Kalabro: Pesme
Antologija italijanske poezije.
Izbor iz Mikelanđelove poezije, (u pripremi, "Paidea")

Objavila i knjigu svojih pesama “Vedrina vetra”, 2002. god. u izdanju “Platoa”.


Evo pesama iz te knjige:


KOSI SNEG

Šapuće kosi sneg
ove časove divne samoće
u kojoj se svetkuje povratak
a ne bekstvo
to je pesma koja vri na usnama
ponovo pronađena
pogodi me kao grudva
ovog nestašnog
ovog darežljivog snega

NADA
Đorđu K.


Usred radosnog pokreta
zaspala je ptica
zamah je opomena i spomen
krilo senka na mom čelu

spuštam svetiljku na tlo
i teško mi je kad se setim
svetlost sada pripada samo meni
iako smo je nekad i neznajući delili

pretih je tvoj san pod prastarim snegom
u kome ti nesklopljene oči

kad već nisam mogla ruku
prihvatam tvoju nadu
i onaj poslednji trenutak
koji ti je izmakao.



OTKROVENJE

Došao je Dan dobro poznatih stvari
Koje se rađaju il umiru
Svejedno
Zaseni me znamenje ritma
Koji jedino traje
Vetar skuplja reči u beskrajne skute
Proleće stresa krila
Još bunovna i vlažna
lagano uploviti u njihov zov
Sa znakom snega na čelu
Odlučno se umotati u vetar

Zaseni me znamenje ritma
Koji jedino traje

nista nisam citala od ove knjizevnice...

PLIMA

Da tišina postane okom
Sva doba znakom
Svi dani rokom

I ničeg više da ne ima
pamti da samo osmeha plima
Čini da oko bude tišina

Ja biću zrikom
Što budan sanja
Van oseka i branja

Sačuvaj tihe osmeha hridi
Gde zrikavac san svoj vidi

I idi



PUT

U ovu noć olujnu i očajnu
treba položiti razvaline
jarak ispunjen mrtvom vodom
više se ne može usnulim hodom
kroz naglu moru od tišine

Treba oprostiti drugima i sebi
treba otići
sva jedra treba dići
taknuti bilo slanih kapi
od mora i od znoja

otisnuti se po obično mudro lice
bez mreže i harpuna
kiseonika proračuna
za jarbol se čvrsto drži
plovi čekaj izdrži
gle
pristižu sa svih strana
davno odbegli pacovi
oštri im živi repovi
paraju noć olujnu i očajnu

Otiču nekud zvezde

To si Milunka u stvari TI?

gazela:

To si Milunka u stvari TI?

Kliknite za proširenje...

Ne. Otkud takav zaključak? Milana jeste, doduše, moja prijateljica. Ali, nije to kriterijum. Ja doista ovde želim da predstavim - dobru poeziju, sa što manje subjektivizma.
Mislim da mi moje dugogodišnje iskustvo urednice u nekoliko izdavačkih kuća, a i što sam sama pesnikinja, i prilježna čitateljka, daje i izvesno OBJEKTIVNO pravo na to.

(A moje se pesme, za sada, mogu ovde pročitati samo u rubrici poezije članova).

gazela:

nista nisam citala od ove knjizevnice...

Kliknite za proširenje...

Ja rekoh, uostalom, da je ona pre svega - prevoditeljka. Ako si čitala "Ime ruže" ili neku od drugih navedenih knjiga, verovatno si mogla primetiti kako je to uvek odličan prevod. Za razliku od mnogih, drugih, danas prisutnih. Ali, uz to, Milana jeste i vrlo dobra pesnikinja, ova knjiga poezije, nadam se, pokazuje to. I, za sad je jedina, tako da stvarno nisi ni mogla čitati ništa drugo od, uže shvaćeno, njenih dela.

ZAUVEK

Huanu

U nama je čas
otvaranja cveta
poverenja u pregršt vedrine
koja sklizne među prste
kao kamen kad postane pesak
u kome se rađaju školjke

Od nas će biti žbun
da utole glad ptice
da odlete ka vodi



ČOVEK RUČA

Videla sam mlohavu tugu
u napuštenim leđima čoveka za stolom
u njegovom laktu zalivu za tanjir
u okruglom mutnom oku
njegovog izvrnutog džepa




MARINI KOJA JEDINA ZNA

Marini Cvetajevoj


Živi su moji prsti
kao kaktuse ih pružim
kao senčice ih skupim
da ne bih saznala ni sama
koliko su meki
kao srca svilenih buba

čaure se njišu na grani
čekaju da ih brat vetar
odnese preko reke
kroz šumu pa u more

u more Marina u more
da se opruže kao pena

VEDRINA VETRA

Vedrina vetra
nad vremenom nad suncem
moć što nikad ne biva nož

Kroz školjku duha
podastire se koracima
što se čuju i davno po zalasku
kad ima magle i na Crvenom Krstu
svetla se ne pale
i čak ni noć nije pala
a gluv kao noć pas bez gazde
zastajkuje za psom što ga ima

Ledenim asfaltom hodaju
i hodaju moje palačinke
lepa dugačka bučna deca
pred vetrom ne obaraju glave
napinje im lica





ŠMRK

Ima godina i godina
a neke godine traju
kao jara na betonu

Ima noći
koje su beskonačni zavrtanj
okreću se u prazno
a vode ni na vidiku

E onda
moraš da se uvučeš u šmrk
da mirno dišeš u crevu
udahneš tek da se ne zalepiša za beton
izdahneš tek da se nađe mesta za vodu
za svaki slučaj

Jer svaki slučaj je car
nigde ga nema
a svugde se nađe
pronosi olovku i papir
za godine i noći
za vodu
da šmrk zaigra na betonu

koga pokvasi
shvatiće

LJUDI IZLAZE IZ VOZA

Za toplu pogaču ljudske reči
Za zelenu granu ljudske ruke
Za rosnu travu ljudske suze

Primite ponor našeg dugog muka
Nespokojne duhove našeg drveća
Zgrčena ramena devojačka
Sedine pognute do srca
I gorku miloštu s roditeljskog čela


Vi moćni bez prozora i vrata
Što zaboraviste i nebo i zemlju

Vi što učite škole
Starostavno je pitanje Bogu
Zbog jednog napaćenog deteta

PRED KIŠU

Kuda su pobegli oblaci
Kuda su pobegli kad me dobro znaju
Uvek me zatiču nadomak krošnji
ko se sobom hrani eto mu korena
koren do korena dolina suza

Kuda su pobegli oblaci
Kuda su pobegli kao zlatne ptice
A vrebala sam jasnu senku kiše
Svud oko mene lebdi
i neće da se skrasi

DŽEZ MAJLSA DEJVISA

Hitre tamne ruke
po zategnutoj koži
bića i instrumenta
traže, kroz nemir brujanja Afrike,
tamni sjajni tonovi
prodiru
navaljuju u čoporu,
iskonski i jasni,
poniru i izviru
iskazani skrivenim jezikom

Izduvaće sebe,
izduvaće srce i misli,
i ništa neće ostati
od muzičara, od mene,
sem muzike

PATRIJARŠIJSKI DVOR

U burnom kovitlacu vremena
odjednom – mir i lepota.
Kroz tišinu prohujalih dana
samo blage oči Bogorodice
sanjaju u meni.

BULKA

Jednom. Kada zaigram.
Da li će to biti san?
Na buri? U vetru?
Na dnu iluzija,
ili na kapiji tek otkrivenog raja?
Ko zna šta ću da igram
i kako ću da prizovem i odagnam
talase munje i smeh
jednog cveta
usnulog u krvi leta.

POEZIJI

Opet si iskrsla preda mnom,
kao Euridika,
ali budi vernija;
ako se vratiš u svoje vrtove
ugasnuće vrt moga srca.

U njemu slutnje tvoga mirisa
objaviše blagim dahom buđenje Orfeja,
sa čijeg dlana i zlo pije muziku,
jer iz obožavanog grla
veje nepresušna lepota.

Lepoto moja,
ponovo si kročila u moje prazne odaje
kao sunčev zrak
u tamne dubine podnevnog mora.

Opet znam ko sam
i šta želim od života.
Noćas,
sve do plodnih granica kiše
trčimo uporedo,

konačno opet zajedno,
ljubavi moja, poezijo.

SPAS

Ako opet počnem da pišem o Rovinju
osećam
ljubav će rastvoriti stihove.
Ali moram da zapišem:
Ključ od rovinjske kuće
među toplim mojim dlanovima
vrata dana otvara.

PRASKOZORJE LETA NA DURMITORU

Tati


Na bregu zeleni se kovrdžavo leto
žilavo zeva klekovina
tek probuđena ovcama

Na susednom bregu beluje zima
polunage livade miluje belodlana
ravnodušna nepregledna borovina
mirno je daruje šarenim listovima

Iz dubina mrtvog leda
oslobođeno drhti jezero
i krene vetar
na strunama grana
pronađe najdublje tonove
i najednom razastre
plašt krupne opojne kiše

Istrčavam
da me poškropi
najnevinije doba starih daždeva
radost potoka i daždevnjaka

brzo izgreva sunce
nad pozlaćenim snegovima.

DRVEĆE

Drveće diše ptičjim zanosom
i usni s njim
Sjedini se sa suncem
krunom
ili korenjem
samo grumenje zemlje vetrovite
šapuće zemlja jesi

ROVINJSKA NOĆ

Mirna voda sanja.
daleka svetla mi zaspala u očima.
Zrikavci su jedina stvarnost
Sa mog visokog prozora
vidim kako sanjivo protiču vekovi,
drhtavom svetlom stazom
u sablasnoj vodi.
Ustati
ustati i osetiti more,
upiti čežnjivi miris budućeg,
bolno znanog a ipak neuhvatljivog,
tražiti ga kroz otškrinute dveri tajne
nesputane od uspavanog Kerbera,
što se smeška, zvezdama obasjanom
lepotom vode.
Zadržati sreću što se pomalja
kroz trenutak stvarnog sna,
koji pripada samo meni
i usamljenom čoveku na obali
zagledanom u more.

ŠLJIVA

Priljubila je tužni nosić
Pokisli
Uz moj prozor
Šljiva.

I s poverenjem me gleda
Pod dugim zelenim kapcima
Pogledom tromim od kiše

tako mi je vlažno iznutra
Pa pevam sebi za lakunoć
A ti spavaj
U kućama ptica
Ulicama mrava
krošnjama ljudi
slobodnih da te puste.

PAS KOJI JE UMRO OD LJUBAVI

Pas koji je umro od ljubavi
Voleo je kerušu
Koja nije bila kučka
On je bio rundav
Ogroman i pouzdan
Dao bi joj sve kosti na svetu
I one zakopane
I onu gore veliku i sjajnu
Koju neki divovski pas
Otkopava i zakopava
Koju juri niz livade
Pune blagih isparenja
Sve do susednog sela
Umoran uzbuđen srećan
Svako veče je stizao

Kad je veče ispunilo
Sunčeva jedra bez njega
Čekali smo

Znoj je kapao kao suze
Čudno naherene glave
Lagano se dovukao
I ćutao
Trećeg dana nije uginuo
Presvisnuo
Ostale mu suviše žive
Oči keruše ubijene

PRVI LET

Donje nebo je pritajena zemlja
Zaleđeno carstvo povrh vatrene utrobe.
Beli gajevi
Beli proplanci
Najbelje barokne sante.
Groteskni profili
Ogromno ploveće cveće sniva
A ja vezana, zatočena
Stremim ka tuđem Suncu gornjeg neba
Što rasipa po koži ljubičasto svetlo
Odsjaj beskraja koji bdi

RAČVASTE GRANE DETINJSTVA

Kroz račvaste grane detinjstva
proviruje vinogradska trešnja
knjiga

Niko više ne stoji
s ove strane grana
Indijanci su napustili pueblo

Među granama knjige još čitam
i ponekad sklopim reči i misli
gledam
osluškujem
račvaste grane detinjstva

ZIMSKA PRIČA

Nesnosno otrta belina
Svi noćašnji pogledi
Nagi naleću na oštricu jutra
Konačno znam
Nema staze do tvog glasa
Nemir mi zastakljen kao pauk
Upleten u sopstvenu mrežu
Reči gube koren
Smeh sasvim istanjen
Drhti u krošnjama

ČOVEKU

Želim da imaš jednu voćku
pred prozorom usred grada
Da li bi čeznuo da upiješ
tu istinsku nevinost rađanja
Da li bi ti se noću sjatile
bele zvezde što u granju dišu
i odlaze neviđene a vedre
Da li bi naučio da odeš
Čovek nahrupi sruši iščezava
Da li bi saznao šta znači
zelena grančica kad zakorači
smelo kroz prozor
Želim ti da odjednom otkriješ
kako dlanom prigušuješ
zaboravljeni krik