Istorija srpske književnosti

*Srpska redakcija Staroslovenskog jezika
*Srpsko-slovenski jezik
*Rusko-slovenski jezik
*Slavenoserbski jezik
*Srpski jezik
*Srpsko-hrvatski jezik

Ajmo sada redom. Bar jednu ovakvu temu da otvorimo.

Овде би се нешто могло научити. Најпре да научим; да ли се пише " словенски " или " славенски "? Или " старославенскосрпски " итд. значи правилним терминима?

ne razumem šta je tema - naslov je istorija književnosti, a prvi post je o istoriji jezika? aj malo elaborirajte, npr. šta - ajmo sad redom, o svakom pomenutom jeziku nešto, ili?

uobičajen srpski izgovor je slovenski, hrvatska varijanta je slavenski

evo nešto oko samih termina i i pravopisa:

staroslovenski se piše malim slovom; inače: srpska redakcija staroslovenskog i srpskoslovenski jezik su dva termina za isti pojam
ruskoslovenski, srpskoslovenski i srpskohrvatski - takođe malim slovom i bez crtice

zatim, kaže se: slavenosrpski i slavjanosrpski; u 18. veku nazivan je i slavenoserpski

vujadin:

"старославенскосрпски "

Kliknite za proširenje...

ovaj termin mi je nepoznat

Пазите на грешке, без разлике какве, ради се о теми књижевност и грешке могу уносити забуну. Ја сам тај термин налазио у неким књигама, зато ме и интересује да ли је правилан. Горе си навела " напознат " треба исправити ако је грешка.

nepoznat u smislu - ja ga nikad nisam srela u lingvističkoj literaturi
mislim da je neispravan, u svakom slučaju, kao zvaničan termin ne postoji, ili meni nije poznato da je postojao
u kakvim si ga knjigama nalazio? na koji jezik od pomenutih se odnosi?

У описивању старих записа. Него зашто ниси исправила оно шта сам навео? Да ли си приметила, написала си "напознат" уместо "непознат". Кликни на измени и исправи то, и после кликни на сними, крњи ти углед.

vujadin:

У описивању старих записа. Него зашто ниси исправила оно шта сам навео? Да ли си приметила, написала си "напознат" уместо "непознат". Кликни на измени и исправи то, и после кликни на сними, крњи ти углед.

Kliknite za proširenje...

Pa, treba da klikneš i ti...

Ako si već toliki čistunac u kucanju... a nisi, jer tvoji postovi su pravi raj za slovne greške.

Možda je najbolje da se fokusira priča na ono kratko istorijsko razdoblje u prvoj polovini 18. veka, kada je praktično prekinuta spona sa starom srpskom književnošću i kada je nastao preokret sa posledicama koje, po meni, i danas osećamo.

To je vreme kada je napušten stari, srpskoslovenski jezik i u crkvenu službu, škole i knjige uvedena ruska varijanta crkvenoslovenskog, odnosno ruskoslovenski jezik.

Naime, našavši se posle Velike seobe na tlu austrijske carevine, u kulturno razvijenijoj ali neprijateljski nastrojenoj sredini, Srbi su bili bez škola i knjiga. Crkveni poglavari su se obratili Rusiji, tako da su prve srpske regularne škole osnovali ruski učitelji Maksim Suvorov i Emanuel Kozačinski s grupom studenata Kijevske duhovne akademije, a po ugledu na njih osnivane su i druge srpske škole sve do 70-ih godina.

U tim školama se učilo iz ruskih udžbenika i na ruskoslovenskom jeziku.

Ako bismo nastavili u pravcu koji predlažem, mislim da bismo opravdali temu, jer bismo govorili i o istoriji književnosti i o istoriji jezika uporedo, a istovremeno bismo ovde imali i neku priču o plodnosti tla sa kojeg je ponikao jezik kojim danas govorimo i kojim se piše naša nova književnost.

Па баш зато бих волео да их сви исправљамо, јер неке грешке мењају смисао речи, а није тешко исправити него их установити. Обично нико своје грешке не види, зато ја напоменем, кад приметим, без лошег мишљења.

Naravno, nisam sujetna, a u pitanju je očigledna greška u kucanju, koju nisam ni primetila, a evo sad sam je ispravila

no, da se vratimo temi - malo jezika, malo književnosti:
u 18. veku vlada opšte jezičko zemešateljstvo i haos. Srbi se služe raznim jezicima, a nismo pomenuli da je u književnosti, u delima svetovne sadržine, u upotrebi i ruski književni jezik, različit od ruskoslovenskog jezika. Njime pišu npr. Zaharija Orfelin (Žitije Petra Velikog) i Jovan Rajić (Istorija raznih slovenskih narodov)

Код Данићића има доста материјала за успоредбе, нарочито у превођењу са старословенског на црквеносрпски. Он је главни преводиоц Житија. Могло би се рећи да је прелаз био тежак а и накарадан, ако се успореди старославенски па руски и онда црквенославенски. Овде сам можда погрешио на неким изразима, и било би пожељно да их неко исправи.

jelizaveta:

Naravno, nisam sujetna, a u pitanju je očigledna greška u kucanju, koju nisam ni primetila, a evo sad sam je ispravila

no, da se vratimo temi - malo jezika, malo književnosti:
u 18. veku vlada opšte jezičko zemešateljstvo i haos. Srbi se služe raznim jezicima, a nismo pomenuli da je u književnosti, u delima svetovne sadržine, u upotrebi i ruski književni jezik, različit od ruskoslovenskog jezika. Njime pišu npr. Zaharija Orfelin (Žitije Petra Velikog) i Jovan Rajić (Istorija raznih slovenskih narodov)

Kliknite za proširenje...

Тако је много лепше и културније.

jelizaveta:

ne razumem šta je tema - naslov je istorija književnosti, a prvi post je o istoriji jezika? aj malo elaborirajte, npr. šta - ajmo sad redom, o svakom pomenutom jeziku nešto, ili?

Kliknite za proširenje...

Oba su teme. Skontao sam tek kada sam je postavio da nisam precizan.

jelizaveta:

Naravno, nisam sujetna, a u pitanju je očigledna greška u kucanju, koju nisam ni primetila, a evo sad sam je ispravila

no, da se vratimo temi - malo jezika, malo književnosti:
u 18. veku vlada opšte jezičko zemešateljstvo i haos. Srbi se služe raznim jezicima, a nismo pomenuli da je u književnosti, u delima svetovne sadržine, u upotrebi i ruski književni jezik, različit od ruskoslovenskog jezika. Njime pišu npr. Zaharija Orfelin (Žitije Petra Velikog) i Jovan Rajić (Istorija raznih slovenskih narodov)

Kliknite za proširenje...

Ako ti ne predstavlja veliki problem, objasni ovo da su Orfelin i Rajić pisali ruskim književnim jezikom.

Jer, to nigde nisam našao, a Jovan Deretić misli drugačije nego što ti tvrdiš:

"Najznačajniji pisci ruskoslovenske epohe jesu Jovan Rajić i Zaharije Orfelin. Iako savremenici, rođeni čak iste godine, to su dva pisca različite ideološke i književne orijentacije."

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_03.html

Oni pišu i ruskim i ruskoslovenskim jezikom (a Zaharija Orfelin još i srpskim narodnim i slavenosrpskim), a izbor jezika najčešće zavisi od teme.

"Osim teme, na izbor tipa jezika uticala je svakako i tradicija, zatim jezičke navike autora, profil čitačaca kojima je delo namenjeno, pa i trenutna jezička moda" (Aleksandar Milanović, Kratka istorija srpskog književnog jezika)

U 18. veku, u Rusiji, ruskim književnim jezikom pisana su dela svetovne sadržine, a kod nas (ovo je ključno): sva istoriografska dela, namenjena malom broju obrazovanih ljudi.

Zaharija Orfelin objavljuje 1772. Žitije Petra velikog na ruskom književnom jeziku, jer je delo bilo namenjeno uglavnom ruskom tržištu.

Jovan Rajić se školovao u Kijevu (u koji je inače otišao peške!!!!), pa je njegovo opredeljenje za ruski književni jezik razumljivo.

Deretić se dosta bavio njima, ali to izdanje Istorije književnosti na Rastku je skraćeno, tako da su podaci relativno šturi.

vujadin:

Он је главни преводиоц Житија.

Kliknite za proširenje...

prevodilac

Хвала.

A šta je sa najstarijim periodom? Upravo to me zanima, i upravo to Rastku fali...

Slaven777:

A šta je sa najstarijim periodom? Upravo to me zanima, i upravo to Rastku fali...

Kliknite za proširenje...

Hoćeš malo da preciziraš:

Koji najstariji period? Ovde, na pdf Istorija ima nekoliko najstarijih perioda, od Soraba do Starih Slovena.

I da li misliš na književnost ili na jezik? Ili na oba zajedno?

ljuba miljkovic:

Hoćeš malo da preciziraš:

Koji najstariji period? Ovde, na pdf Istorija ima nekoliko najstarijih perioda, od Soraba do Starih Slovena.

I da li misliš na književnost ili na jezik? Ili na oba zajedno?

Kliknite za proširenje...

Staro(crkveno)slovenski, očito.

Oba.

Staroslovenski jezik je prvi književni jezik Srba i Slovena. Naziv starocrkvenoslovenski je tačan, jer je to jezik koji se koristio samo u crkvi, na njega su bili prevedeni isključivo bogoslužbeni tekstovi; to je jezik kojim nikad nije bio u pravom smislu reči živi jezik, jer se njime nije govorilo, ali je bio razumljiv, jer su svi slovenski jezici u to veme (9.vek) bili još uvek veoma slični.

Staroslovenski su u 9. veku, za potrebe pokrštavanja Slovena, a na poziv moravskog kneza Rastislava, stvorili Ćirilo i Metodije, koristeći svoje poznavanje dijalekta Slovena iz okoline Soluna.

ovo su osnovni, uvodni podaci, ako imate neko konkretno pitanje - da ne ponavljam ono što znate

А да ли сте чули за старославенски македонски и бугарски? који су старији од староцрквенословенског, ја сам на њега наишао у књизи свих језика света. Са тим језиком су говорили Ћирило и Методије.

Ćirilo (Konstantin) i Metodije su Grci, žive u Solunu, u kome u to vreme ima mnogo makedonskih Slovena i oni znaju taj slovenski jezik (dijalekat), iako im nije maternji. Uzimaju ga kao osnovu i nadograđuju tadašnjom grčkom leksikom, sintaksičkim konstrukcijama iz grčkog itd.