Zahir

Paulo Koeljo...
sta mislite o ovom piscu?meni se bas dopada njegov stil (pocetak 11minuta ), a i alhemicar je jedno vrijeme bio pravi hit.....
Ali sta mislite o "Zahiru"?

"zahir je bio ukorenjen u svemu sto se prenosilo iz narastaja u narastaj, nijedno pitanje nije ostavljao bez odgovora, zauzimao je sav prostor i nikad nam nije dozvolio da razmotrimo mogucnost menjanja stvari"
"prestanite da budete ono sto ste bili i postanite ono sto jeste"
"od usta do usta, tajanstveni lanac se siri, a ono sto je pisac smatrao samotnickim radom pretvara se u most, u barku, u sredstvo kojim duse putuju i komuniciraju."
"ne kajem se zbog trenutaka patnje; nosim svoje oziljke kao da su medalje i znam da sloboda ima visoku cenu, jednako visoku kao i ropstvo- razlika je jedino u tome sto u prvom slucaju placate sa zadovoljstvom i osmehom, cak i kad je taj osmeh pomucen suzam.."

Svidja mi se "Alhemicar" i "Veronika je odlucila da umre"..."Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala" mi nije nesto, a "Zahir" ne

Inace bih dodala da mi je sve sto je medijski napumpano sumnjivo....Gledam juce Fashion TV i vidim Koelja kako se slika sa modelima, u prvom je redu na modnoj reviji i ne znam ni ja sta da mislim o njemu...

tu se slazem...kad sam tek pocela da citam njegove knjige bila sam zaluudjenaaa...tootalno...al onda mi je postao malo foliranski.....ee sto cini slava...cak i takvom piscu koji se grcevito pokusava oduprjet tome...

Zahir je klasican primer sta nedostatak inspiracije moze da uradi piscu. Zarad cega je morao da napise takvu knjigu nije mi jasno ali mislim da su izdavaci hteli da zgrnu sto vise love na slavno ime, i Paulo Koeljo me je tom knjigom veoma razocarao. Smatrao sam ga nekom vrstom filozofa za obicnre ljude,ucitelja zivotnih istina i identifikovao sam se sa njegovim simbolicnim junacima iz alhemicara, 'Veronika je odlucila da umre'. Istinu o seksualnom odnosu ljudi spoznao u '11 minuta' a deo vere pronasao u petoj gori.Put nesrece i okret zivota video u 'djavo i gospodjica Prim'
Ali Zahir mu uopste nije trebao.
Pa zar jedna od njegovih poruka nije da nije sve u materijalnom blagu( Djavo i gospodjica Prim), dzaba ti blago kada duse nemas

Meni se ''Jedanaest minuta'' nije uopšte dopala, kao ni ''Veronika'', mada mi je poruka korektna. Činjenica je da je mogla može ubedljivije i kvalitetnije da se obradi i istakne.
Nekih zanimljivih pričica se sećam iz romana ''Đavo i gospođica Prim''.
''Peta gora'' je nešto ozbiljniji njegov rad, možda zbog njenog bavljenja pojmom boga.
Najgora je po mom mišljenju ''Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala''.

I mada je mnogi ovde na pdf-u pljuju kao nedovoljno duboku i kao neoriginalnu (iz moje okline se svima sviđa ta knjiga, čak i ljudima koji vole klasiku - možda stoga što je pitka i ima elemente čarobnjačkog, uz to i pre svega, alegorična), ''Alhemičar'' je bio prva knjiga ovog pisca koju sam pročitala i to je razlog što sam nastavila da ga čitam uopšte.
''Zahir'' sam pročitala u jednom trenutku života i, iako mi sad ne bi ''leg'o'' taj nekako suvi, da kažem novinarski stil (kao da je pretrčao i ''otaljao'' pisanje), dao mi je odgovor na neka pitanja koja su me tada mučila, a koja se tiču ljubavi u svetlu odlaženja neke osobe od nas (nalazila sam neke sličnosti sa naratorovom sudbinom). I samo značenje imena Zahir (onaj koji je nevidljiv, neophodan) mi je bio simpatičan.

''Veštica iz Portobela'' sadrži neke sumanute, veštičije ideje i to mi se dopalo. Priča o energiji, o vraćanju izvornosti, o doživljavanju praiskonske Ljubavi kroz ples... Kao i razlika između sreće i radosti... To je ono što sam upamtila...

Delim mišljenje sa onima koji smatraju da je počeo da se glupira time što je krenuo da se ponaša kao zvezda, umesto da se drži na nivou pisca... Verujem da je na početku bio mnogo bolje i predanije posvećen književnom poslu, ali kad je odjeknuo i slava ga udarila u glavu, onda je počelo ''kvarenje''...