... u velikoj sam panici, pa ako ima neko neki predlog da mi pomogne.
Zivim u SAD u njihovim apartmanima, gde je dozvoljeno drzati kucne ljubimce.
Imam kuce od avgusta 2006. godine i sve je bilo u redu do decembra meseca kada
je zeleci da se poigra sa nekom zenom skocila na nju i izgleda je ujela, jer je zena
poskocila i vrisnula.
Pas je mali, nizak, nema ni 7 kg.
Sve to u prikrajku je gledao covek Amerikanac iz ofisa koji mi je kasnije prisao i rekao da imam opomenu zbog ponasanja psa.
A sad da razjasnim nesto, taj covek je posmatrao ceo dogadjaj, video je mene kako pokusavam da dodjem do kuceta koje se podvuklo ispod postanske kucice sa sanducicima i video je da imam problem sa punim rukama poste, a i sa kucetom koje nije htelo u tom momentu da me poslusa. U medjuvremenu se pojavila ta zena i umesto da joj taj tip iz ofisa kaze da saceka da se ja izborim sa kucetom i svojom postom on gleda sta se desava.
Ja ne znam, ispravite me ako gresim, ali mislim da je najosnovniji red da ako vidis da neko ima neki problem da pokusas da mu pomognes. Ta zena je trebala ili da saceka da ja izadjem iz problema, da ukrotim psa, ili da joj taj covek kaze da saceka par trenutaka i da joj njena posta nece pobeci. Nego je morala da dodje do svoje poste kada i ja i da se to desi.
Uglavnom, na kraju me je taj Amerikanac dobro izribao, rekao da to vise ne sme da se desi, jer ako se desi - zapretio je da pas nece moci da ostane u komjunitiju i ja sam ostala onako zblanuta, nisam znala sta da mu odgovorim. Vodila sam posle toga racuna, odbijala sve one koji su hteli da je pomaze, jednostavno nisam htela da dozvolim da dodje u kontakt sa ljudima da se opet ne bi isto ponovilo.
Proslo je od tog vremena sigurno jedno dva meseca kad opet problem. Juce oko dvanaest po mom vremenu, podne...
Ja silazim niz stepenice, u jednoj ruci mi je kais na cijem je kraju pas, a u drugoj ruci nosim dve pune kese otpadaka... u vreme kada obicno nema nikog.... kad odjednom sudar na stepenicama... nisam cula jednu devojcicu koja je trcala uz stepenice. I moje kuce je reagovalo, skocilo je na nju, ona je pocela da cici, da mlati nogama, mozda je moja kuca bila i nagazena ko zna, nisam videla u tom magnovenju, uglavnom ona se dala u trk i otrcala placuci u svoj stan koji je pored naseg.
Odmah sam pitala da li je sa detetom sve u redu, oni mi rekose da jeste.
Kada sam se vracala sa kucetom videla sam da su otvorili svoja vrata i da gledaju u koji cu stan uci.
I normalno, znala sam da me nesto lose ceka. Posle nepunih sat vremena na vrata mi je zakucao policajac, trazio kucinu dokumentaciju o vakcinaciji protiv besnila i rekao mi da ubuduce moram da budem opreznija, jer ju je moje kuce po njegovim - njihovim recima cak dva puta ugrizlo.
Nesto kasnije toga dana, krenula sam sa kucetom da ona obavi svoje fizioloske potrebe okolo-naokolo sa kracim povocem i imala je brnjicu...
Devojcica koja je bila tako badly ujedena (2 puta) je vozila trotinet zajedno sa druge dve devojcice, smejuci mi se sarkasticno u lice i uporno su me pratile.
Nisam ulazila u dvoriste komjunitija, samo lift - drzeci kuce u narucju, pa sam izasla van u grad....
Sve u svemu, uvece dobijamo pismo iz ofisa gde pise da moramo da napustimo stan ako se ne resimo kuceta, da ce 27. marta doci serif sa ovim osobljem iz ofisa i da ce nam konfiskovati stvari i odneti ih nekud, a mi cemo ostati onako jadni na ulici, ali sa kucetom.
(A pri tome ni jedan drugi komjuniti nece da nas primi jer svi traze reference prethodnih stanodavaca a ovi bi nam dali referencu da imamo psa koji hoce da ujeda, i sigurno nas ne bi primili, a da ne govorim o tome da cemo platiti kaznu za pretrpljeni strah i da cemo verovatno morati da idemo kod sudije za prekrsaje, jer to je takav narod - ti Amerikanci - cuvaju tu svoju decu dok su mala, a kada napune 18 godina samo ih sutnu iz kuce pod parolom - snadji se. Zaista je tako. Verujte mi.
Ja malo zbrkano pisem, jer su mi misli na sve strane rasute, ne znam sta da radim?
Tako da bi nam jedino resenje bilo da imamo para i da na brzinu kupimo nesto, ali ne lezi vraze, to je nemoguce, mi nemamo dovoljno para za to, potrebno je da se dosta para ulozi, da cela ta procedura oko kupovine kuce uopste krene, tako da o tome nema ni govora... ili da kuce damo nekome - a mi kao mozemo da ostanemo.
A kako da ja moje kuce dam nekome, kada je to moje, moje, moje. Kako da je dam Centru za zbrinjavanje kucica, kako, kako? Kako to oni zamisljaju, da me odvoje od nje, da mi istrgnu srce, pa ja bih umrla bez nje. A ona je mala rasa, havanezer, nema ni dve godine, kome ona sta moze, u pitanju su bile nezgode, desava se to...
Eto, moja sestra mi prica da se deca iz vrtica gde njeno dete provodi vreme - igraju tako sto grizu jedna druge i sta... nista. Ne otimaju decu od roditelja i ne odvajaju ih.
Znam da sam pogresila, trebala sam da budem opreznija, ako je iko kriv, kriva sam ja, a ne moje kuce.
Sve u svemu u roku od 10 dana moramo da vidimo sta cemo i kako cemo jer nema sanse da se ja odricem kuceta, da mi se razbija familija.
Sta ce dalje biti, ne znam...
Ocajna sam.
Mozda da pokusamo da pricamo sa njenim odgajivacem od koga smo je kupili, da li ce je oni uzeti na nekoliko meseci, mi bi placali njenu hranu, vakcine, obilazili bismo je. Ali opet, ona ne bi bila sa mnom, a ja ne mogu bez nje.
Ljudi moji dragi, drzite mi palceve, zaista ne znam sta cu.
Ali nema Amerike od Amerike. To je jedno veliko zlo. Kao svi su friendly i sve na tu foru, ali ne - to je samo dobra maska.
Opet kazem, ja sam kriva za sve, a ne moje kuce.
Izvinite ako sam smorila, ali morala sam nekom da se izjadam.
Zivim u SAD u njihovim apartmanima, gde je dozvoljeno drzati kucne ljubimce.
Imam kuce od avgusta 2006. godine i sve je bilo u redu do decembra meseca kada
je zeleci da se poigra sa nekom zenom skocila na nju i izgleda je ujela, jer je zena
poskocila i vrisnula.
Pas je mali, nizak, nema ni 7 kg.
Sve to u prikrajku je gledao covek Amerikanac iz ofisa koji mi je kasnije prisao i rekao da imam opomenu zbog ponasanja psa.
A sad da razjasnim nesto, taj covek je posmatrao ceo dogadjaj, video je mene kako pokusavam da dodjem do kuceta koje se podvuklo ispod postanske kucice sa sanducicima i video je da imam problem sa punim rukama poste, a i sa kucetom koje nije htelo u tom momentu da me poslusa. U medjuvremenu se pojavila ta zena i umesto da joj taj tip iz ofisa kaze da saceka da se ja izborim sa kucetom i svojom postom on gleda sta se desava.
Ja ne znam, ispravite me ako gresim, ali mislim da je najosnovniji red da ako vidis da neko ima neki problem da pokusas da mu pomognes. Ta zena je trebala ili da saceka da ja izadjem iz problema, da ukrotim psa, ili da joj taj covek kaze da saceka par trenutaka i da joj njena posta nece pobeci. Nego je morala da dodje do svoje poste kada i ja i da se to desi.
Uglavnom, na kraju me je taj Amerikanac dobro izribao, rekao da to vise ne sme da se desi, jer ako se desi - zapretio je da pas nece moci da ostane u komjunitiju i ja sam ostala onako zblanuta, nisam znala sta da mu odgovorim. Vodila sam posle toga racuna, odbijala sve one koji su hteli da je pomaze, jednostavno nisam htela da dozvolim da dodje u kontakt sa ljudima da se opet ne bi isto ponovilo.
Proslo je od tog vremena sigurno jedno dva meseca kad opet problem. Juce oko dvanaest po mom vremenu, podne...
Ja silazim niz stepenice, u jednoj ruci mi je kais na cijem je kraju pas, a u drugoj ruci nosim dve pune kese otpadaka... u vreme kada obicno nema nikog.... kad odjednom sudar na stepenicama... nisam cula jednu devojcicu koja je trcala uz stepenice. I moje kuce je reagovalo, skocilo je na nju, ona je pocela da cici, da mlati nogama, mozda je moja kuca bila i nagazena ko zna, nisam videla u tom magnovenju, uglavnom ona se dala u trk i otrcala placuci u svoj stan koji je pored naseg.
Odmah sam pitala da li je sa detetom sve u redu, oni mi rekose da jeste.
Kada sam se vracala sa kucetom videla sam da su otvorili svoja vrata i da gledaju u koji cu stan uci.
I normalno, znala sam da me nesto lose ceka. Posle nepunih sat vremena na vrata mi je zakucao policajac, trazio kucinu dokumentaciju o vakcinaciji protiv besnila i rekao mi da ubuduce moram da budem opreznija, jer ju je moje kuce po njegovim - njihovim recima cak dva puta ugrizlo.
Nesto kasnije toga dana, krenula sam sa kucetom da ona obavi svoje fizioloske potrebe okolo-naokolo sa kracim povocem i imala je brnjicu...
Devojcica koja je bila tako badly ujedena (2 puta) je vozila trotinet zajedno sa druge dve devojcice, smejuci mi se sarkasticno u lice i uporno su me pratile.
Nisam ulazila u dvoriste komjunitija, samo lift - drzeci kuce u narucju, pa sam izasla van u grad....
Sve u svemu, uvece dobijamo pismo iz ofisa gde pise da moramo da napustimo stan ako se ne resimo kuceta, da ce 27. marta doci serif sa ovim osobljem iz ofisa i da ce nam konfiskovati stvari i odneti ih nekud, a mi cemo ostati onako jadni na ulici, ali sa kucetom.
(A pri tome ni jedan drugi komjuniti nece da nas primi jer svi traze reference prethodnih stanodavaca a ovi bi nam dali referencu da imamo psa koji hoce da ujeda, i sigurno nas ne bi primili, a da ne govorim o tome da cemo platiti kaznu za pretrpljeni strah i da cemo verovatno morati da idemo kod sudije za prekrsaje, jer to je takav narod - ti Amerikanci - cuvaju tu svoju decu dok su mala, a kada napune 18 godina samo ih sutnu iz kuce pod parolom - snadji se. Zaista je tako. Verujte mi.
Ja malo zbrkano pisem, jer su mi misli na sve strane rasute, ne znam sta da radim?
Tako da bi nam jedino resenje bilo da imamo para i da na brzinu kupimo nesto, ali ne lezi vraze, to je nemoguce, mi nemamo dovoljno para za to, potrebno je da se dosta para ulozi, da cela ta procedura oko kupovine kuce uopste krene, tako da o tome nema ni govora... ili da kuce damo nekome - a mi kao mozemo da ostanemo.
A kako da ja moje kuce dam nekome, kada je to moje, moje, moje. Kako da je dam Centru za zbrinjavanje kucica, kako, kako? Kako to oni zamisljaju, da me odvoje od nje, da mi istrgnu srce, pa ja bih umrla bez nje. A ona je mala rasa, havanezer, nema ni dve godine, kome ona sta moze, u pitanju su bile nezgode, desava se to...
Eto, moja sestra mi prica da se deca iz vrtica gde njeno dete provodi vreme - igraju tako sto grizu jedna druge i sta... nista. Ne otimaju decu od roditelja i ne odvajaju ih.
Znam da sam pogresila, trebala sam da budem opreznija, ako je iko kriv, kriva sam ja, a ne moje kuce.
Sve u svemu u roku od 10 dana moramo da vidimo sta cemo i kako cemo jer nema sanse da se ja odricem kuceta, da mi se razbija familija.
Sta ce dalje biti, ne znam...
Ocajna sam.
Mozda da pokusamo da pricamo sa njenim odgajivacem od koga smo je kupili, da li ce je oni uzeti na nekoliko meseci, mi bi placali njenu hranu, vakcine, obilazili bismo je. Ali opet, ona ne bi bila sa mnom, a ja ne mogu bez nje.
Ljudi moji dragi, drzite mi palceve, zaista ne znam sta cu.
Ali nema Amerike od Amerike. To je jedno veliko zlo. Kao svi su friendly i sve na tu foru, ali ne - to je samo dobra maska.
Opet kazem, ja sam kriva za sve, a ne moje kuce.
Izvinite ako sam smorila, ali morala sam nekom da se izjadam.
