Ilinoida
Domaćin
- Poruka
- 4.843
"Отворено писмо Радио телевизији Србије и другим електронским медијима са националном фреквенцијом
За ослобођење српских медија
Аутор: Информативна служба Српског сабора Двери, Објављено: 25. 02. 2008.
Поштовани,
Обраћамо Вам се као грађани Србије и припадници већинског народа и вероисповести у држави Србији, изражавајући велико незадовољство начином на који је на вашим медијима третирано питање Косова и Метохије и српског народа у целини.
За наше водеће електронске медије, посебно оне који имају националну покривеност, као да се ништа није догодило 17. фебруара. Програмске шеме остале су исте, а медијска цензура и манипулација су постали још већи. Принуђени смо да вам на овај начин поставимо следећа питања:
1. Да ли је тренутак у коме вам терористи и сепаратисти, уз подршку одређених страних држава, одузимају део државне територије – ванредно стање или не?
2. Зашто се константно релативизује и доводи у питање јасан и гласан став српског народа против тзв. независности Косова и Метохије?
3. Коме је и зашто посебно стало да у домаћу јавност и свет оде што гора слика о протестима српског народа против тзв. независности Косова и Метохије, који се најчешће представљају као вандалски и хулигански?
4. Зашто на нашим медијима нису редовно заступљене вести из живота српског народа у некадашњој Републици Српској Крајини, Републици Српској и Црној Гори?
5. Зашто у вашим полемичким емисијама и сучељавању ставова по актуелним друштвеним питањима углавном није заступљен нико од аутентичних представника српског народа, већ је то углавном један те исти круг самодовољних политичара и дозвољених медијских интелектуалаца и „аналитичара“?
6. Зашто се већ годинама систематски цензурише и најмања вест о постојању аутентичног српског невладиног сектора, иза кога стоји велики број активности и огромна подршка у народу, док су активности извесних невладиних организација у Србији увек медијски пропраћене иако иза њих не стоји никакво народно поверење?
7. Када можемо очекивати да се на „српским медијима“ коначно проговори о геноциду учињеном над српским народом у више наврата у 20. веку?
8. Ми можемо да разумемо да је српски медијски простор купио страни капитал и да већину наших новинара и медија краси аутоцензура. Али, онда ствари морају бити назване правим именом: не постоје српски медији нити национални јавни сервис, а не постоји ни објективно и независно новинарство.
Позивамо и све друге грађане Србије и остала српска удружења да нам се придруже у овом подсећању електронских медија са националном фреквенцијом у чијој држави послују и шта од њих очекујемо.
Уколико у врло брзом року не дође до промене уређивачке политике дотичних медија, бићемо присиљени да грађане Србије позовемо на друге легитимне мере према „нашим“ медијима који у овом рату који никада није престао нису на српској страни.
У Београду, 25. фебруара 2008.
Информативна служба Српског сабора Двери
За ослобођење српских медија
Аутор: Информативна служба Српског сабора Двери, Објављено: 25. 02. 2008.
Поштовани,
Обраћамо Вам се као грађани Србије и припадници већинског народа и вероисповести у држави Србији, изражавајући велико незадовољство начином на који је на вашим медијима третирано питање Косова и Метохије и српског народа у целини.
За наше водеће електронске медије, посебно оне који имају националну покривеност, као да се ништа није догодило 17. фебруара. Програмске шеме остале су исте, а медијска цензура и манипулација су постали још већи. Принуђени смо да вам на овај начин поставимо следећа питања:
1. Да ли је тренутак у коме вам терористи и сепаратисти, уз подршку одређених страних држава, одузимају део државне територије – ванредно стање или не?
2. Зашто се константно релативизује и доводи у питање јасан и гласан став српског народа против тзв. независности Косова и Метохије?
3. Коме је и зашто посебно стало да у домаћу јавност и свет оде што гора слика о протестима српског народа против тзв. независности Косова и Метохије, који се најчешће представљају као вандалски и хулигански?
4. Зашто на нашим медијима нису редовно заступљене вести из живота српског народа у некадашњој Републици Српској Крајини, Републици Српској и Црној Гори?
5. Зашто у вашим полемичким емисијама и сучељавању ставова по актуелним друштвеним питањима углавном није заступљен нико од аутентичних представника српског народа, већ је то углавном један те исти круг самодовољних политичара и дозвољених медијских интелектуалаца и „аналитичара“?
6. Зашто се већ годинама систематски цензурише и најмања вест о постојању аутентичног српског невладиног сектора, иза кога стоји велики број активности и огромна подршка у народу, док су активности извесних невладиних организација у Србији увек медијски пропраћене иако иза њих не стоји никакво народно поверење?
7. Када можемо очекивати да се на „српским медијима“ коначно проговори о геноциду учињеном над српским народом у више наврата у 20. веку?
8. Ми можемо да разумемо да је српски медијски простор купио страни капитал и да већину наших новинара и медија краси аутоцензура. Али, онда ствари морају бити назване правим именом: не постоје српски медији нити национални јавни сервис, а не постоји ни објективно и независно новинарство.
Позивамо и све друге грађане Србије и остала српска удружења да нам се придруже у овом подсећању електронских медија са националном фреквенцијом у чијој држави послују и шта од њих очекујемо.
Уколико у врло брзом року не дође до промене уређивачке политике дотичних медија, бићемо присиљени да грађане Србије позовемо на друге легитимне мере према „нашим“ медијима који у овом рату који никада није престао нису на српској страни.
У Београду, 25. фебруара 2008.
Информативна служба Српског сабора Двери
