SAMOUBISTVO

ILLUMINAT

ILLUMINAT

Domaćin
Banovan
Poruka
3.050
Da li je samoubistvo, akt bezuslovnog samouništenja, najuzvišeniji čin mudrosti? Pošto, od svih životinjskih vrsta na našoj planeti, samo čovek može svesno da ga izvrši. Da ostavimo na stranu jevrejske i hrišćanske (protestantske) pričice da je to najveći greh etc. Sve prizemne religije (koje propovedaju veru u krv, hleb i večni život u telu u raju na Zemlji, i uopšte spasenje preko nečije krvi) osuđuju taj čin, ali... U trenutku smrti, energija koja pokreće telo izlazi iz njega. Moguće je da se ona, kao što se voda iz razbijene čaše može presuti u drugu čašu, može podeliti na više delova i naseliti nekoliko tela. Reinkarnacija – ili uskrsnuće. Trećeg nema. Nema ni sredine. Najuzvišeniji manifest pobune je kad neko u trenutku smrti pomisli: "Ja ću ostati celina i sačuvati svoju svest i posle kraja mog fizičkog tela." Ali problem nastaje kada tu samosvesnu energiju obuzme besmisao i strah od kosmičkog beskraja, pa ona ponovo silazi u telo (reinkarnira se). Siguran sam da činom samoubistva, samoubica potire i svoju samosvesnu energiju. Šta mislite?
 
Par mojih razmišljanja o samoubistvu:

Negde sam pročitao da je samoubistvo poremećaj u procesu normalnog predviđanja i odvijanja inkarnacije. Duh je nemoguće uništiti, moguće je samo oduzeti mu svest na neko vreme, što može da potraje jako dugo. I bog je bio bez svesti kada su crne rupe progutale sve bivše galaksije, dakle prvobitnu celinu, a zatim jedna drugu, sve dok se sve nije zbilo u jednu tačku koja je eksplodirala i ponovo ga probudila, kada je ponovo izgradio novu celinu, novi univerzum. Posle njega probudile su se sve ostale, pa i naše svesti. Drugoprobuđena svest se pobunila protiv njegove diktature i odvela dve trećine svih svesti u materijalni svet.

Bojim se da kad prođe prva kriza samoubica oseća da je još uvek živ i jasno percepira svoje mrtvo telo. Usamljen i nemoćan, on će posmatrati truljenje, nepodnošljivo raspadanje svog tela. Izgledaće mu kao da se živ raspada, da mu udovi nestaju, da ga jedu gliste...

Bojim se da strah od fizičke smrti, grozan i dok traje samo jedan tren, postaje nepodnošljiv pošto se stalno ponavlja. Šta ako samoubica svakom žilom svog bića pati, bez snage da ugleda konačan kraj kome se nada?... Mislim da čovek koji svesno vrši samoubistvo nije upoznao prirodnu smrt ni u jednom od prethodnih života.

Bojim se da su to užasne, Tantalove muke: on je žedan, gladan, a nema organe kojima bi realizovao svoje želje; on oseća strahovitu potrebu da se odmara bez fizičkih organa, kako bi njegov duh našao mira; on se vraća trenucima užasnog besa, svom ohlađenom telu, i često, vraćajući se u grob, ulazi u leš i izlazi iz njega.

Verujem da duhovi samoubica posećuju spiritističke seanse i molitvene hramove, i da od okultista traže pomoć za svoje izgubljene duše, a da ih oni, naime pripadnici nekih tajnih društava, zloupotrebljavaju i koriste njihovu negativnu energiju za svoje prizemne finansijske ili političke ciljeve...

Napišite i vi ponešto.
 
ILLUMINAT:
Da ostavimo na stranu jevrejske i hrišćanske (protestantske) pričice da je to najveći greh etc.
Kliknite za proširenje...

Пардон, то је највећи грех у многим религијама, не само семитским, него и много старијим, као што је хиндуизам рецимо... :)

ILLUMINAT:
Reinkarnacija – ili uskrsnuće. Trećeg nema.
Kliknite za proširenje...

Его се баш не да, а? :D

ILLUMINAT:
Napišite i vi ponešto.
Kliknite za proširenje...

Па... рецимо - самоубиство је истовремено и најкукавичкији, и најхрабрији чин... али ни у ком случају не представља решење... ;)
 
Postoje nerešivi problemi, egzistencijalne prirode, ili usled situacije na frontu (neprijateljsko okruženje), gde se mora izvršiti samoubistvo. Ili takođe iz beznađa. Filozofija sa tim nema nikakve veze.
 
jao ill... bash bih volela da navedesh neki primer iz beznadja... po meni su svi primeri samoubistava pochinjeni u beznadju... i verujem da su ljudi koji sebe lishavaju zivota uglavnom psihichki poremeceni ljudi... samoubistvo opravdavam samo u sluchaju neizlechive bolesti ili posebnim situacijama koje si ti vec pomenuo vezano za rat i sl.
 
ILLUMINAT:
Da li je samoubistvo, akt bezuslovnog samouništenja, najuzvišeniji čin mudrosti? Pošto, od svih životinjskih vrsta na našoj planeti, samo čovek može svesno da ga izvrši. Da ostavimo na stranu jevrejske i hrišćanske (protestantske) pričice da je to najveći greh etc. Sve prizemne religije (koje propovedaju veru u krv, hleb i večni život u telu u raju na Zemlji, i uopšte spasenje preko nečije krvi) osuđuju taj čin, ali... U trenutku smrti, energija koja pokreće telo izlazi iz njega. Moguće je da se ona, kao što se voda iz razbijene čaše može presuti u drugu čašu, može podeliti na više delova i naseliti nekoliko tela. Reinkarnacija – ili uskrsnuće. Trećeg nema. Nema ni sredine. Najuzvišeniji manifest pobune je kad neko u trenutku smrti pomisli: "Ja ću ostati celina i sačuvati svoju svest i posle kraja mog fizičkog tela." Ali problem nastaje kada tu samosvesnu energiju obuzme besmisao i strah od kosmičkog beskraja, pa ona ponovo silazi u telo (reinkarnira se). Siguran sam da činom samoubistva, samoubica potire i svoju samosvesnu energiju. Šta mislite?
Kliknite za proširenje...

Složila bih se sa Snagom Volje: samoubistvo je čin hrabrosti ili čin kukavičluka, zavisno od mnogo toga.
Ne bih uopšte analizirala šta o samoubistvu kaže religija.
Postavila bih pitanje šta je bitnije: svrsishodnost ljudskog života ili smrti?
Smrt kao samožrtvovanje zarad ideje o ličnom metafizičkom, 'kosmičkom beskraju' duše nije put kojim čovek postiže besmrtnost, Illuminat. Da mnogo ne 'filozofiram': besmrtni su Mocart, Leonardo, Dostojevski... i oni drugi Veliki, koji su fizičko odsustvo sa ovog sveta kompenzovali genijalnom, bezvremenom i bezprostornom ostavštinom. Umesto da razmišljaš o energiji kao isključivo ličnoj, počni da razmišljaš o njoj kao o delu univerzalne, opšteljudske, ciklične.

Nijedna smt nije lepa, naročito nasilna. A samoubistvo je nasilništvo nad sopstvenim telom i duhom - prekraćivanje života kao rezultat, možda, isihitrene odluke. Život je prekratak a naša svrha jeste da ga proživimo - onoliko koliko nam je dato, a ne da ga sami sebi uskratimo.

I, da - kad se ujutru probudiš u beznađu, ustani, otvori prozor i pogledaj svet napolju. Deo si tog sveta. Nisi jedini koji povremeno izgubi nadu, ali gubitak nade ne treba da bude i svesno odabrano izgnaništvo. Dovoljan je jedan jedini čovek koji će pružiti ruku i eto nade... da ćemo biti manje usamljeni, manje očajni, manje nesrećni... a tada počnemo da uviđamo svrhu i biramo život a ne smrt.
 
Борац, ти да отвориш психолошки "студио"... :mrgreen:

ILLUMINAT:
Postoje nerešivi problemi, egzistencijalne prirode, ili usled situacije na frontu (neprijateljsko okruženje), gde se mora izvršiti samoubistvo. Ili takođe iz beznađa. Filozofija sa tim nema nikakve veze.
Kliknite za proširenje...

Не постоје нерешиви проблеми. Чак штавише - не постоје ни проблеми. Све те "проблеме" је креирао наш ум, па се онда мучи да их реши, да му не би било досадно :D

Иначе, сам говорио о "класичном" самоубиству, дакле, како ти кажеш "безнађу", не о екстремним ситуацијама (непријатељско окружење), мада и у тим екстремним ситуацијама увек постоји друго решење...

HELENA33:
samoubistvo opravdavam samo u sluchaju...
Kliknite za proširenje...

Шта ти имаш да оправдаваш или не, не убијаш се ти... :rolleyes:
 
ILLUMINAT:
Postoje nerešivi problemi, egzistencijalne prirode, ili usled situacije na frontu (neprijateljsko okruženje), gde se mora izvršiti samoubistvo. Ili takođe iz beznađa. Filozofija sa tim nema nikakve veze.
Kliknite za proširenje...

Sa ovom idejom ima veze samo bolest uma...prirodna selekcija...
Najmorbidnije od svega je potreba nekih ljudi da ispipaju teren i prezentuju glupost kao normalnu pojavu...
 
Не постоје нерешиви проблеми. Чак штавише - не постоје ни проблеми. Све те "проблеме" је креирао наш ум, па се онда мучи да их реши, да му не би било досадно
Kliknite za proširenje...

Лепо речено.

Helena, beznađe je i kad se probudiš ujutro i nemaš zašta da ustaneš iz kreveta.
Kliknite za proširenje...

По мом мишљењу то гледање на живот је гледиште неког ко је или јако себичан или јако размажен.
Човек је чудно и жилаво живинче и често и не слутимо шта све може да преживи, да издржи и из каквог пепела опет може да се дигне.
 
"......Veoma interesantan u Špiglovom feljtonu u povodu filma "Der Untergang" je, međutim, podatak o tomu kako je Hitler za svog političkog nasljednika odredio baš Josefa Gebelsa, koji će malo poslije njega iskorijeniti sebe i cijelu svoju familiju, te prosto nevjerojatni podatak da je nakon Hitlerova samoubojstva, koje je objavljeno tek dva dana poslije preko radija, oko 100.000 njegovih najvjernijih sljedbenika izvršilo samoubojstvo!..........."

Sudeci po ovome, ako se covek veze samo i iskljucivo za jednu ideju i tome posveti citav svoj zivot, a u slucaju da ta ideja dozivi propast, ovakav krajnji ishod je izgleda neminovan.
E sad, verovatno treba napraviti razliku izmedju posvecivanja svog zivota ideji i identifikacije sebe sa istom.
Oni koji se nisu ubili ispade da su vise voleli sebe nego ideju (Hitlera), sto i smatram sasvim normalnim a cesto mi kroz glavu prolaze reci: "Voli bliznjeg svog kao sebe samog".
spacer.gif
 
evo jedan uvrnuti odgovor chika Oshoa :

“ Sanijasin je jedno uravnotezeno bice - niti tezi ka desnom niti ka levom; nije ni levicar ni desnicar – on je uvek u sredini; uvek je smiren, nepokretan, nije izbirljiv, uvek ostaje u sredistu.Zato nemoj birati smrt : IZBOR je beda. Ako budes izabrao smrt, ti ces tako odabrati patnju; ako budes odabrao zivot, I tako ces dospeti do patnje, jer su zivot I smrt samo dva ekstrema. Zapamti: oni su samo dva ekstrema jedne iste stvari. Oni zapravo I nisu dvoje – to je samo jedna stvar koja ima dva kraja: zivot I smrt. Ako izaberes samo jedan kraj, ti ces tako ici protiv drugoga. To ce izazvati patnju jer je smrt ukljucena u to. Ti nikako ne mozes odabrati samo zivot; I smrt mora biti ukljucena u to. Onog trenutka kada si odabrao zivot, ti si odabrao I smrt. To izaziva patnju I jad jer onog trenutka kada odabiras zivot, smrt je krajnji rezultat toga. Ti si odabrao srecu: istovremeno, bez da si toga svestan, ti odabiras I tugu. Tuga je imanentni deo srece. Ako si odabrao ljubav, I mrznja ce ici uz nju. Druga krajnost je ukljucena u to, to je tu sakriveno. Onaj koji odabere ljubav, on ce I patiti jer ce morati I da mrzi – a kada dospe do mrznje, tu je I patnja.

Nemoj birati: budi samo u sredini. U sredini je Istina. Na jednoj strani je zivot, a na drugoj smrt; ova energija, koja ide sredinom, koja ide izmedju, je Istina. Nikada nemoj birati jer biranje znaci izbor jedne strane na stetu druge. Biti u sredini znaci biti oslobodjen biranja. Ti ces se tako lisiti svih nepotrebnih stvari. Kada nisi okrenut izbirljivosti, ti vise neces patiti. Covek je ojadjen samo zbog mogucnosti izbora. Zato nemoj birati. Samo budi! To je zaista tesko, izgleda nemoguce – ali vredi pokusati. Uvek kada imas dve mogucnosti, pokusaj da budes u sredini. Malo po malo ces doziveti taj osecaj, taj “ukus”.Kada jednom budes spoznao osecanje bitisanja u sredini, ( a to je jedna veoma delikatna stvar :nesto najfinije u zivotu), kada jednom to budes osetio, nista te vise nece moci uznemiriti, nista ti vise nece donositi patnju. Tada ces bitisati bez pacenja. To je upravo pravo znacenje sanijasa: bitisati bez patnje. Bitisati bez patnje znaci ziveti bez izbirljivosti – zato budi u sredini. Buda je prvi to otkrio, izumeo je svesni nacin da budete uvek u sredini. “

Osho, knjiga tajni, 241
 
Smrt je smrt. Prirodna smrt je isto kao kad se vatra sama ugasi. Nasilna smrt je isto kao kad ugasiš vatru na silu. Mislim da je bolje umreti kad hoćeš nego kad te telo izda. Što reče veliki mađarski pesnik Luciferijanac Šandor Petefi u pesmi "Sloboda sveta", između ostalog - "Ne daj mi bože takvu smrt, / ne samo meni takvu smrt..." - aludirajući na smrt u postelji. Umreću kad ja budem hteo: http://forum.krstarica.com/blog.php?b=1385
 
Да, само се поставља питање - зашто би гасио своју ватру на силу? :)

А откуд ти знаш да ће тело да те изда? Мој прадеда је радио у њиви до последњег дана, рецимо... или је опет у питању страх од нечега..? :rolleyes:
 
Лош ти доказ :) Тим доказом се управо одричеш своје воље - a што во вуче, на своје рогове... (довршити народну мисао) :D

Уосталом, чим чиниш нешто да би (се) другом доказао, то је јасан знак да си подређен њиховој вољи и личности... :)

А ако си се уморио, ти седи па се одмори... :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top