Usamljenost: bolest, iluzija ili zivotni stav?

Sta ti mislis o tome? Kako se boriti protiv iste?

ni bolest, ni zivotni stav, ni-sta-vec-ti-napisa u naslovu, vec realno stanje stvari od momenta dolaska na ovaj svet. svaki trenutak koji otmes od samoce i podelis ga sa nekim, smatraj dragocenim.

Samoca mi je nekada bila zivotni stav, ali sva je sreca da stavovi postoje da bi se menjali....

Ne, nikako nije bolest, i NE covek se ne radja sa tim, i nije predodredjen da bude sam na svetu bez obzira sto je sam i dosao na svet!!! Mislim da je to zivotni stav i ono sto si ti odabrao da bude tvoj odnos sa drustvom i tvojom okolinom u opste! Drugo je usamnljenost zbog nedostatka srodne emotivne duse ili tako nesto, covek moze emotivno neispunjeno da se oseca, pa samim tim i usamnljeno, ali to bi samo trebalo vise da ga pokrece na traganje iznova i iznova, a ne da se povlaci u sebe!

mislim da covek moze da se rodi predodredjen za samocu ali to nije bolest nego karakterna osobina,a posle tokom zivota ono malo drustva sto ste imali se razidje na sve strane sveta,svi su u frci jure svaki dinar i to pocinje da lici na bolest,nema simptoma ali osecate da nesto nije u redu,bolesno praznim i ne znate sta je lek i tek onda to postaje nacin zivota.naravno da se ne treba povlaciti u sebe,ali je pitanje sta je resenje? -svidja mi se ona misao od luane - svaki trenutak koji otmes od samoce i podelis ga s nekim smatraj dragocenim.

Cudno je to sve zato sto sam primetio kod nekih svojih poznanika sledecu stvar: prvo su bili "prinudno sami", i posto je to potrajalo neko suvise dugo vreme u principu su se desavale dve stvari: ili su skroz pukli zbog samoce i dosli u takovo stanje da vise niko (pa ni oni sami) nije mogao da ih podnese, ili su se toliko privikli na samocu da vise nisu bili spremni da sa drugom osobom podele kupatilo, daljinski, racunar ili jednostavno i najvaznije svoje cenjeno vreme. U stvari ta mogucnost da pocnes udobno da se osecas u samoci je ono sto me plasi.

Cini mi se da samo saznanje i svesnost o svojoj usamnljenosti ti omogucava da biras...ili odlucis da skupis snage da se protiv toga boris, ili odlucis da joj se prepustis....

rekla bih zivotni stav, mozda te zivot primora da tako razmisljas, ali mislim da je bitno biti svestan da se sve moze promeniti, narocito stavovi u glavi.

cpku:

Cudno je to sve zato sto sam primetio kod nekih svojih poznanika sledecu stvar: prvo su bili "prinudno sami", i posto je to potrajalo neko suvise dugo vreme u principu su se desavale dve stvari: ili su skroz pukli zbog samoce i dosli u takovo stanje da vise niko (pa ni oni sami) nije mogao da ih podnese, ili su se toliko privikli na samocu da vise nisu bili spremni da sa drugom osobom podele kupatilo, daljinski, racunar ili jednostavno i najvaznije svoje cenjeno vreme. U stvari ta mogucnost da pocnes udobno da se osecas u samoci je ono sto me plasi.

Kliknite za proširenje...

cpku, join the club )))) sve je apsolutno tacno kako si opisao/la....faze idu bas tako )) da li smem da pitam u kojoj si ti sada?

Ljudi ne smete dozvoliti da u zivotu budete sami i nikada ne dozvolite da vam se to desi, a ako se desi odmah se pocnite boriti protiv toga.Svaki veliki trud uvek da rezultat 8)

cpku, join the club )))) sve je apsolutno tacno kako si opisao....faze idu bas tako )) da li smem da pitam u kojoj si ti sada?[/quote]

Uplasen, umoran, demoralisan... Svaki put kada treba da krenem u grad imam osecaj da treba da predjem preko visokog zida :shock: . Nekad uspem, nekad ne Sve se to u mom slucaju javilo kao posledica vrlo mucne veze koja je trajala poslednjih 6 godina, i sada kada se okoncala ostavila mi je strah (paranoju?). Strah da sam suvise olupan, suvise umoran, suvise isprepadan... da bih upoznao neku normalnu... a mislim da vise nemam snage za promasaje. Posto sam suvise vremena potrosio sa pogresnom osobom, sada mi je i kriterijum problematican. U kojoj sam fazi? ZREO ZA PENZIJU

Eh,koliko usamljenih ljudi...Cpku,digni glavu i ne daj se!

cpku:

cpku, join the club )))) sve je apsolutno tacno kako si opisao....faze idu bas tako )) da li smem da pitam u kojoj si ti sada?

Kliknite za proširenje...

Uplasen, umoran, demoralisan... Svaki put kada treba da krenem u grad imam osecaj da treba da predjem preko visokog zida :shock: . Nekad uspem, nekad ne Sve se to u mom slucaju javilo kao posledica vrlo mucne veze koja je trajala poslednjih 6 godina, i sada kada se okoncala ostavila mi je strah (paranoju?). Strah da sam suvise olupan, suvise umoran, suvise isprepadan... da bih upoznao neku normalnu... a mislim da vise nemam snage za promasaje. Posto sam suvise vremena potrosio sa pogresnom osobom, sada mi je i kriterijum problematican. U kojoj sam fazi? ZREO ZA PENZIJU [/quote]

hej cpku
imas jednu humoristicnu notu ,u svom izlaganju ,pa kako je moguce da si sam .ali nema veze ,znas kako se kaze bolje sam nego u losem drustvu !
da ,slazem se sa tobom i luanom ,to ide po fazama.
ja sam veoma extravertna kao osoba ,i prija mi drustvo ,ali za razliku od pre par godina ,postala sam malo selektivnija ;nisam vise u stanju da zbog 2 ljudi trpim celo (dosadno ) drustvo .tako da sam se i ja malo povukla ,i mogu ti reci da se cesto i ja osecam usamljeno .medjutim nikad mi nije dosadno ,uvek imam nesto da radim ,uvek znam da se sama sa sobom zabavim .ja bih rekla da bi to trebalo da se uvezba . a to sto si izgubio vreme sa pogresno ,mozda i nije tako ;pa za sve to vreme ti si zaboga ziveo ! a ,priznaj malo i sebi - nesto ti je tu odgovaralo ? mozda i inercija te veze ,mozda najapsurdnija stvar ,ali odgovaralo ti je .
no dobro ,daj malo samopouzdanja u sebe ,glavu gore ,pokusaj da izadjes iz kuce bez te tezine da preskaces zid -nigde ne zuris opusti se !
i nisi za penziju ,a nisi ni olupan .prijateljica koja ima vise udvaraca u isto vreme ,mi kaze da je to samo zbog toga kako zraci .to privlaciljude generalno .znaci ,smireno i pozitivno - otvorena za dijaloge !
dakle ,dizintoksiraj se ,napuni baterije ,i nigde ne jurisaj ,idi polako i sigurno .i javi nam sta ima ???

...usamljenost..hehehhheheeh obichno dodje s padom imuniteta, padne ceo sistem i onda si kao tuzan i sam...heheheheh....gledaj bre to malo s druge strane,idividualnost,sloboda,ajd ne drami...sam si se i rodio...

cpku:

cpku, join the club )))) sve je apsolutno tacno kako si opisao....faze idu bas tako )) da li smem da pitam u kojoj si ti sada?

Kliknite za proširenje...

Uplasen, umoran, demoralisan... Svaki put kada treba da krenem u grad imam osecaj da treba da predjem preko visokog zida :shock: . Nekad uspem, nekad ne Sve se to u mom slucaju javilo kao posledica vrlo mucne veze koja je trajala poslednjih 6 godina, i sada kada se okoncala ostavila mi je strah (paranoju?). Strah da sam suvise olupan, suvise umoran, suvise isprepadan... da bih upoznao neku normalnu... a mislim da vise nemam snage za promasaje. Posto sam suvise vremena potrosio sa pogresnom osobom, sada mi je i kriterijum problematican. U kojoj sam fazi? ZREO ZA PENZIJU [/quote]

Suvise si ti mlad da bi isao u mentalnu penziju. Iz losih veza naucis sta ti odgovara a sta ne i kako to da regulises u sledecoj vezi. Gora je varija nta da si sa nekim a da si sam. Ne znam odakle si ali sigurno ima normalnih ljudi oko tebe, malo je problem da ih prepoznas ali nije nemoguce. Za pocetak druzi se sa novim ljudima a posle ce se sve samo srediti.

... pa moj osnovni problem i jeste u tome sto sam poslednjih 6 godina bio sa nekim, a kao da sam bio sam. Devojka je bila iz problematicne porodice, nezeljeno dete, i imala je groznih problema da uspostavi normalanu emotivnu vezu. Ja se sve kao nadao proci ce, ali... U osnovi Vokativ-a je u pravu: sve je u tome kako zracis. Dakle moj konkretan problem nije u tome da sam se ja predao, jer nisam, vec u tome sto smrdim na razocarenje na 1km. Probao sam razne dezodoranse i parfeme, ali ne pomaze... smrad se oseca i prepoznaje jednako Posto sam svestan fenomena, osecam se u najmanju ruku neadekvatno Kako se sa tim borite ...posto predpostavljam da je svako u zivotu imao periode alienacije.

kada sam ja bila u nekoj down fazi , jednostavno sam otisla na odmor od frajera.
kako, lepo zaboravis na njih i veze i muvanja i sve sto to nosi, opustis se i uzivas u malim stvarima sa prijateljima.
meni je upalilo, super sam se osecala posle izvesnog vremena i sad sam ok.

najgore je kad usamljenost predje u naviku - moj slucaj. ne znas odakle da pocnes, kako sve da promenis, ispao si iz fazona, ne znas ni gde da izadjes. sa druge strane, ne zelis da opterecujes drustvo svojim problemom - njega moras sam da resis, a ne da smaras sve oko sebe. gde izlaze usamljene devojke? -na net?

Ne znam, kod mene je to islo po principu toplo-hladno....Tri meseca samoce, pa dve nedelje provoda do bola, i tako tri-cetiri godine....Sa jedne strane, samoca mi odgovara, imam vremena i prilike da porazmislim o sebi i svom odnosu prema drugima, ali sa druge strane zna da bude za'ebano kada razvijes neku svoju dnevnu rutinu i koja se raspada svaki put kada naleti neko sa strane.....

I meni se desilo da posle jednog kiksa dodje do raspada sistema, samo sto na zalost nemam dugme za resetovanje, pa je nastao haos.

Zavukla sam se u jedno skrovito mestasce i lizala svoje rane jedno tri cetiri meseca, pa kad sam iskalila sav bes, onda tek resih da se vratim medju ljude.
Bilo je to naaajduze letovanje u istoriji turizma
U tom periodu niko zivi me nije zanimao a i ja se bas nesto nisam trudila da budem u drustvu, jer su me samo nervirala stalno ista pitanja tipa - pa sta je to bilo , kako se to desilo bla bla ,i odgovaranje na ista a i nisam htela da se iskaljujem na neduznim ljudima, jer bila sam odvratna bljak

Ma tada mi neko pametan onako filozofski rece: pusti , ko zna zasto je to dobro? sto mi naravno tada ama bas nista nije znacilo, sada vec znam.

ta recenica ko zna zasto je to dobro? uvek na kraju shvatis, ali pre toga prodjes kroz s'anje ali izgleda da to tako ide

...a ta usamljenost, pa to je cudo. Znam da ste svi primetili da sto u jednoj sredini ima vise ljudi na malom prostoru, to je usamljenost intenzivnija. Necu da spominjem sredstva za komunikaciju: sto je vise mobilnih i kompjutera i fixnih i e-mail-ova i TV-a i interneta i dimnih signala to je manje "pravog" razgovora i druzenja. Fuckin "zurim". Znam da nije za pricu, ali nedavno je umrla koleginica sa posla (39god. laka joj crna zemlja). Kaze mi drugar posle sahrane: "Zamisli da se to tebi desilo. I zamisli postoji Sud, bas ko ono u Bibliji, i ti stanes pred sv. Petra. I on te pita "Pa sta si ti nama radio proteklih 30 godina?", a ti mu kazes:"Pa uglavnom sam zurio, jeo sam u hodu, neki ljudi su me zvali na mobilni, nesto sam radio, ali me je uglavnom bolelo dupe za to (cisto zbog love), za prijatelje i ljude oko mene uglavnom nisam imao vremena (uvek su dolazili na casicu razgovora u vreme kada na Pink-u idu Simpsons ili Friends, tako da nikad nisam mogao da ih slusam). Nisam uspeo ni sa jednom devojkom da se upustim emotivno bas bas do kraja, ...nikad nisam razmisljao o tome zasto... valjda sam se plasio da ja vise necu biti ja, da cu nesto da izgubim... Ali bas sam se trudio." - "Oko cega" - "Pa da kupim bolji mobilni, da se obucem, da poziram na cool mestima, da se kvalitetno i zdravo hranim, i tako. Da zadovoljim sopstvenu potrebu za komforom. A da, zavrsio sam neke igrice na hard level-u!" .......... Sta da vam kazem........ Za JApaTI: neke moje vrlo vrlo usamljene poznanice svakog (mislim) cetvrtka piju kafu u Grinetu na terazijama, i tuguju, pitajuci se "Gde li izlaze usamljeni tipovi? Verovatno na net..."

Isti problem. Duga veza (fantasticna iluzija) -jedno apsolutno blisko lice koje ti se prilagodjava i kome ti nastojis da se prilagodis. Vremenom sve maske prestaju da postoje i pred tobom se nalazi ogledalo tvojih zelja tj. TI . Gledas sam sebe u nezadovoljnom obliku kako se mrstis na sebe u kalupu koji je pretesan . I ti vise ni si ti i taj neko vise nije to sto je bio. I puuuuuuuuuf sve pukne -jer je sva ta vezanost u sustini natezanje! Svi smo mi rodjeni da budemo sami i svoji i dok smo svesni toga necemo doziveti usamljenost . Zapamti ma gde bio svuda ces naci ljude! Samo se nemoj vezivati

dragi moji
skoro da je dramaticno kad ne bi bilo sarkasticno, ovo ja ismejavam samu sebe da se ne biste kojim slucajem osetili uvredeni
hajde lepo sedite, uzmite olovku u rucice i napisite sta ste sve radili kad niste bili usamljeni i onda lepo pocnite ponovo te iste stvari da sprovodite u delo, kod mene na prime to obicno ide sledecim redom, da ne kazem redosledom :
pa recimo odem na bazen
ili u biblioteku
ili u dobru knjizaru i raspricam se sa prodavacem
ili na pijac, cisto zbog guzve uvek se nade neko poznato lice
ili na neki party
ili ja organizujem party
ili odem u parkk
ili na neku izlozbu
ili idem na neko dobro mesto i pocnem da crtam, gomila ljudi se skupi i pocne caskanje
ili pocnem da trcim i obavezno sretnem nekog ko hoce sa mnom da joggira
ili pocnem da se bavim nekim ndrugim sportom
ili pisem clanak u novinama....
dakle bitno je samo biti uporan nekih mesec ili dva i biti stalno van kuce i onda vec sve pocne polako da se menja

Konacno jedan kokretan recept Tako se to radi