Ovaj tekst je za sajt www.mojnovisad.net napisao Veljko Ladjevac i odusevio me je. Inace na nasem sajtu mozete pogledati vise slicnih tekstova i od Alise Salopek.
Verovatno vam je poznata ova situacija: sedite udobno zavaljeni u svojoj fotelji i gledate dobar film na televiziji. Radnja se polako razvija, policajac prati osumnjičenog, ide za njim iz prostorije u prostoriju, adekvatna filmska muzika koja stvara dodatnu tenziju je sve glasnija. Policajac se polako približava velikim vratima na kraju hodnika, lagano okreće bravu, otvara ih i...pre nego što ste shvatili šta se desilo vidite jednu razdraganu devojku koja kucka u svoje zube i reklamira žvake bez šećera. Kao da je to veoma bitna informacija bez koje ne bismo mogli da odgledamo film do kraja! A onda jedan od „nezamenljivih“ prašaka za pranje rublja sa omekšivačem (to je smisao onoga „dva u jedan“ - za neupućene). Pa onda, reklama za banku koja samo što ne poklanja novac gradjanima, pa pivo koje se opisuje tako toplim rečima kao da nije u pitanju piće već eliksir mladosti, pa pelene, pa čokolade (posle kojih vam trebaju one žvake od malopre), pa mineralna voda sa planinskih izvora... Još ako imamo sreće da je politička kampanja u toku, a svake godine ide bar po jedna, onda smo primili dovoljnu dozu brige za zdravlje, higijenu, finansijsku zbrinutost, za srećnu budućnost koja će doći odmah posle drugog izbornog kruga.
Šta će nam dobar film posle ovakve doze životne radosti?!
Da ne budem više neozbiljan, da vas sad upitam nešto ozbiljno: Imaju li ti ljudi iz televizijskih kuća duše? Makar malo?
Prihvatljivo je da se talk show emisije prekidaju reklamama. Svi će reći ono što su hteli, samo malo kasnije. U redu je i da se politički intervuji i sučeljavanja zaustave na par minuta. Ovo čak i dobro dodje, mislim da se ono: „napravićemo sada kratak predah“, više odnosi na predah gledalaca nego učesnika. U nekim situacijama, razumljivo je što se i sportski prenosi preseku reklamama. Zaista, ako je u toku time out ili igrač leži na travi i čeka doktora, ne vidim zašto je bitno da mi to vidimo. To nije deo same igre, samog meča.
Ali pobogu, prekinuti film reklamom za pelene ili žvake? Ili bilo kojom drugom. Za razliku od prethodno navedenog, film je umetničko delo. Njegova radnja je jedna celina koja ima svoj početak, tok i kraj. Za film je veoma važno da ga odgledamo u dahu. U tom gledanju je esencijalan naš doživljaj umetnosti, sve je u tome i veoma je bitno da taj doživljaj ne bude peridično ometan bilo kakvim vizuelnim ispadima u vidu epp-a.
Naravno da se to ne poštuje. Što je samo po sebi varvarski, kao što je i svako drugo nepoštovanje umetnosti. Na nekim televizijama reklamni blokovi traju i po deset, petnaest minuta. Dobar deo gledalaca zaboravi šta je poslednje prikazano, a prvi kadrovi posle prekida uglavnom svima služe da se podsete u kojoj sceni je film zaustavljen. Ovakav način prikazivanja je, sve u svemu, više jedna neduhovita parodija filmskog emitovanja nego samo emitovanje.
Znam da ova kritika neće bog zna šta promeniti. U stvari, neće promeniti ništa. Ali, na problem treba ukazati, čak i ako ga ne možemo rešti. Čovek mora da demonstrira svoju svesnot, ako je svestan. Što se prikazivanja filmova tiče, na svu sreću postoje alternativni načini da se oni kvalitetnije pogledaju. Tu su bioskopi, što oni veliki (pravi), što kućni, tu su video klubovi, računari i filmski kanali koji nemaju manir prekidanja filmova, makar napolju nebo palo na zemlju. Možemo da odaberemo bilo šta od ovoga i da izbegnemo programske obaveze i hirove tv realizatora.
A same televizije, naročito ove nacionalne, trebalo bi da uvide kako je ovakvo emitovanje reklama, prava antireklama za njih. Što neko reče: „I božiju bi poruku sa neba prekinuli reklamom, samo da ovaj za to koristi televiziju!“
Verovatno vam je poznata ova situacija: sedite udobno zavaljeni u svojoj fotelji i gledate dobar film na televiziji. Radnja se polako razvija, policajac prati osumnjičenog, ide za njim iz prostorije u prostoriju, adekvatna filmska muzika koja stvara dodatnu tenziju je sve glasnija. Policajac se polako približava velikim vratima na kraju hodnika, lagano okreće bravu, otvara ih i...pre nego što ste shvatili šta se desilo vidite jednu razdraganu devojku koja kucka u svoje zube i reklamira žvake bez šećera. Kao da je to veoma bitna informacija bez koje ne bismo mogli da odgledamo film do kraja! A onda jedan od „nezamenljivih“ prašaka za pranje rublja sa omekšivačem (to je smisao onoga „dva u jedan“ - za neupućene). Pa onda, reklama za banku koja samo što ne poklanja novac gradjanima, pa pivo koje se opisuje tako toplim rečima kao da nije u pitanju piće već eliksir mladosti, pa pelene, pa čokolade (posle kojih vam trebaju one žvake od malopre), pa mineralna voda sa planinskih izvora... Još ako imamo sreće da je politička kampanja u toku, a svake godine ide bar po jedna, onda smo primili dovoljnu dozu brige za zdravlje, higijenu, finansijsku zbrinutost, za srećnu budućnost koja će doći odmah posle drugog izbornog kruga.
Šta će nam dobar film posle ovakve doze životne radosti?!
Da ne budem više neozbiljan, da vas sad upitam nešto ozbiljno: Imaju li ti ljudi iz televizijskih kuća duše? Makar malo?
Prihvatljivo je da se talk show emisije prekidaju reklamama. Svi će reći ono što su hteli, samo malo kasnije. U redu je i da se politički intervuji i sučeljavanja zaustave na par minuta. Ovo čak i dobro dodje, mislim da se ono: „napravićemo sada kratak predah“, više odnosi na predah gledalaca nego učesnika. U nekim situacijama, razumljivo je što se i sportski prenosi preseku reklamama. Zaista, ako je u toku time out ili igrač leži na travi i čeka doktora, ne vidim zašto je bitno da mi to vidimo. To nije deo same igre, samog meča.
Ali pobogu, prekinuti film reklamom za pelene ili žvake? Ili bilo kojom drugom. Za razliku od prethodno navedenog, film je umetničko delo. Njegova radnja je jedna celina koja ima svoj početak, tok i kraj. Za film je veoma važno da ga odgledamo u dahu. U tom gledanju je esencijalan naš doživljaj umetnosti, sve je u tome i veoma je bitno da taj doživljaj ne bude peridično ometan bilo kakvim vizuelnim ispadima u vidu epp-a.
Naravno da se to ne poštuje. Što je samo po sebi varvarski, kao što je i svako drugo nepoštovanje umetnosti. Na nekim televizijama reklamni blokovi traju i po deset, petnaest minuta. Dobar deo gledalaca zaboravi šta je poslednje prikazano, a prvi kadrovi posle prekida uglavnom svima služe da se podsete u kojoj sceni je film zaustavljen. Ovakav način prikazivanja je, sve u svemu, više jedna neduhovita parodija filmskog emitovanja nego samo emitovanje.
Znam da ova kritika neće bog zna šta promeniti. U stvari, neće promeniti ništa. Ali, na problem treba ukazati, čak i ako ga ne možemo rešti. Čovek mora da demonstrira svoju svesnot, ako je svestan. Što se prikazivanja filmova tiče, na svu sreću postoje alternativni načini da se oni kvalitetnije pogledaju. Tu su bioskopi, što oni veliki (pravi), što kućni, tu su video klubovi, računari i filmski kanali koji nemaju manir prekidanja filmova, makar napolju nebo palo na zemlju. Možemo da odaberemo bilo šta od ovoga i da izbegnemo programske obaveze i hirove tv realizatora.
A same televizije, naročito ove nacionalne, trebalo bi da uvide kako je ovakvo emitovanje reklama, prava antireklama za njih. Što neko reče: „I božiju bi poruku sa neba prekinuli reklamom, samo da ovaj za to koristi televiziju!“
Ovo je super... Meni se vise puta desilo da dok traju reklame promenim kanal, a onda se par sati kasnije setim da sam gledala film i shvatim da sam zaboravila na njega u toku "kratkog reklamnog bloka". A sta je bilo na kraju - ko zna... 