...:Pablo!-uzviknuh trgnuvsi se.-Pablo,gde smo mi?
Pablo mi pruzi cigaretu i vatru uz nju.
-Mi smo-smesio se on-u mome magicnom pozoristu,i ako zelis da naucis da igras tango,ili da postanes
general,ili da se zabavljas sa Aleksandrom Velikim,
sve ti to iducom prilikom stoji na raspolaganju.
Ali moram da ti kazem,Hari,da si me pomalo razocarao.Zaboravio si se,prekrsio si pravila humora
mog malog pozorista i napravio svinjariju,poceo si da bodes nozevima,pa si okaljao nas lepi svet slika
mrljama stvarnosti.To nije bilo lepo od tebe.
Nadam se bar da si to ucinio iz ljubomore,kada
si zatekao Herminu i mene.Ovom figurom,na zalost,nisi umeo da rukujes-verovao sam da si bolje naucio igru.Uostalom,to se moze ispraviti.
Uzeo je Herminu,koja se u njegovim rukama smanjila na velicinu figurice za igru i spustio je
u isti dzep od prsluka iz koga je malopre izvukao
cigaretu. Slatki,teski dim mirisao je prijatno,osecao sam
se sasvim prazan i spreman da spavam godinu dana.
Oh,sve sam shvatio,shvatio Pabla,shvatio Mocarta
cuo sam negde iza sebe njegov uzasni smeh,znao sam da se u mom dzepu nalaze svih stotinu hiljada figura
zivotne igre,naslucivao sam,potresen,njihov smisao,
bio sam voljan da jos jednom iskusim sve njene patnje,da se jos jednom zgrozim nad njenom besmislicom,da jos jednom i jos mnogo puta prodjem
kroz pakao svog unutrasnjeg bica.
Jednom cu nauciti da bolje igram figuricama.
Jednom cu ipak nauciti da se smejem.Cekao me
je Pablo.Cekao me je Mocart."
(odlomak iz naslovljenog romana-ovo je...)
-KRAJ-
dakle ja ne mogu da citam hessea jel nemam ni dvaest nego 14?pa sta sad ja da radim
