ne znam od kojeg da krenem, bilo ih je mnooogo, a za neke jos uvek nemam hrabrosti da ih ispricam, ni anonimno...
mozda deseti dan mog rada na novom poslu, velika kompanija, mnogo truda da se do posla dodje, pa onda zelja da se ostavi dobar utisak...
jednog lepog jutra idem peske na posao, doterana, lepa, kad se na raskrsnici ispred mene zaustavi jedna veeelika crna limuzina sa zatamnjenim staklima, a prozor se samo malo odskrine i ja shvatim da se muskarac zaustavio zbog mene da me poveze, ali ga jos ne vidim od tamnih stakala.
ja pocnem da psujem kako je manijak i kako mi je dosta takvih koji se zaustavljaju i misle da cu da udjem u kola i lepo ga oteram u p.m, kad ono, otvorise se prozori skroz, a kroz njih me je gledalo zabezeknuto lice mog generalnog direktora, koji je u cudu samo stigao da izusti: video sam te, pa sam stao da te povezem...i otisao.
tih 10 minuta do posla su mi bili najduzi u zivotu. cekala sam sta ce da me strefi kad dodjem i da li cu da popijem otkaz.
i tako, dugo nista, a onda na pola radnog vremena sretnem direktora, a on me opet zgranuto pogleda i samo me upita: sto me ispsova onako jutros???
na moje vadjenje da ne znam koja kola vozi, samo mi je rekao: pa, posto sad radis ovde, nauci vozni park...
i eto, imala sam srecu da covek nije zlopamtilo i da sam dobro prosla, ali sam htela da crknem od blama
...Evo ja cu...
.Piste i vi da ne bi ovu temu pretvorio u istoriju svojih balamova
