Vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt Šesnaesti odbio je da prizna jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, što je izazvalo oprečne reakcije, kako među vernicima i velikodostojnicima SPC, tako i među poznavaocima politike Vatikana.
Katolički list „Glas Koncila“ juče je preneo da je „deo međunarodne zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom nacionalnom i crkvenom kolevkom. Ipak, ostaje nejasno da li je reč o kazni za zločine velikosrpske politike ili tek o zadovoljenju globalnih interesa određenih međunarodnih faktora.“
Ovakav stav pred Srbiju je stavio novu dilemu: da li joj Sveta Stolica svojim glasom protiv nezavisnosti daje istorijsku podršku ili na ovaj način izražava svoju „dvoličnu uglađenost“.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar o ovoj poruci pape Bedenikta Šesnaestog za „Novosti“ kaže:
- Sveti otac svakako vrlo želi da se svi odnosi pravedno urede i da uđu u puni dijalog, u smislu daljeg dogovora.
Prof. dr Milan Radulović, savetnik u Ministarstvu vera, smatra da je to jedan mudar, pragmatičan i očekivan stav:
- Sveta Stolica, kao verski centar zapadnog hrišćanstva, svojim odnosom prema Kosovu afirmiše hrišćanski moral, koji isključuje oružanu i političku silu kao instrument rešavanja sukoba među narodima i državima, a snažno preporučuje otvorenost, dobronamernost i strpljenje, kojim se gradi razumevanje među antagonizovanim narodima.
Radulović ocenjuje da Vatikan kao država pokazuje da ima sopstvenu politiku koja ne mora uvek da bude u saglasju sa politikama sekularnih država, u kojima je katoličko stanovništvo većinsko. Odnosno, da ima snage da se, u ime hrišćanskih vrednosti sučeli sa politikom koja te vrednosti zanemaruje ili ih, kao na Kosovu, brutalno razara.
- Vatikan ovde spasava ekumenizam, kao svoju političku orijentaciju. Da je Vatikan zauzeo drugačiji stav, ne bi bio moguć nikakav dalji dijalog između pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve - poručuje prof. dr Radulović.
Novi papa, koji je poslednjih dvadeset godina u Vatikanu radio na doktrini vere i ujedinjavanju crkava, inače, mišljenja je da je „put do Moskve najlakši preko SPC“. Njegov kardinal Kasper poznat je po stalnim kontaktima s našim crkvenim vlastima.
U Vatikanu se još prepričava i poseta mitripolita Amfilohija i Irineja Bulovića 2003. godine, kada su van svih protokola s tada kardinalom Racingerom, proveli na iznenadnoj večeri - van protokola - više sati razgovarajući o hrišćanstvu, ali i Kosovu. Novi papa sada je u Vatikanu, a njegova želja za ujedinjavanju crkava najbolje se testira na Kosovu. Sveta Stolica povukla je prvi potez...
PODRŠKA
DR ZORICA Kuburić, sociolog religije i profesor Filozofskog univerziteta iz Novog Sada:
- Ovakav stav Vatikana mogao bi da se tumači kao podrška hrišćanskim integracijama u okviru ekumenizma.
U ovom slučaju, direktno podrška SPC.
Katolički list „Glas Koncila“ juče je preneo da je „deo međunarodne zajednice dopustio ograničenu nezavisnost Kosovu, iako se zna da ona teško i bolno pogađa srpski narod, koji to područje smatra svojom nacionalnom i crkvenom kolevkom. Ipak, ostaje nejasno da li je reč o kazni za zločine velikosrpske politike ili tek o zadovoljenju globalnih interesa određenih međunarodnih faktora.“
Ovakav stav pred Srbiju je stavio novu dilemu: da li joj Sveta Stolica svojim glasom protiv nezavisnosti daje istorijsku podršku ili na ovaj način izražava svoju „dvoličnu uglađenost“.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar o ovoj poruci pape Bedenikta Šesnaestog za „Novosti“ kaže:
- Sveti otac svakako vrlo želi da se svi odnosi pravedno urede i da uđu u puni dijalog, u smislu daljeg dogovora.
Prof. dr Milan Radulović, savetnik u Ministarstvu vera, smatra da je to jedan mudar, pragmatičan i očekivan stav:
- Sveta Stolica, kao verski centar zapadnog hrišćanstva, svojim odnosom prema Kosovu afirmiše hrišćanski moral, koji isključuje oružanu i političku silu kao instrument rešavanja sukoba među narodima i državima, a snažno preporučuje otvorenost, dobronamernost i strpljenje, kojim se gradi razumevanje među antagonizovanim narodima.
Radulović ocenjuje da Vatikan kao država pokazuje da ima sopstvenu politiku koja ne mora uvek da bude u saglasju sa politikama sekularnih država, u kojima je katoličko stanovništvo većinsko. Odnosno, da ima snage da se, u ime hrišćanskih vrednosti sučeli sa politikom koja te vrednosti zanemaruje ili ih, kao na Kosovu, brutalno razara.
- Vatikan ovde spasava ekumenizam, kao svoju političku orijentaciju. Da je Vatikan zauzeo drugačiji stav, ne bi bio moguć nikakav dalji dijalog između pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve - poručuje prof. dr Radulović.
Novi papa, koji je poslednjih dvadeset godina u Vatikanu radio na doktrini vere i ujedinjavanju crkava, inače, mišljenja je da je „put do Moskve najlakši preko SPC“. Njegov kardinal Kasper poznat je po stalnim kontaktima s našim crkvenim vlastima.
U Vatikanu se još prepričava i poseta mitripolita Amfilohija i Irineja Bulovića 2003. godine, kada su van svih protokola s tada kardinalom Racingerom, proveli na iznenadnoj večeri - van protokola - više sati razgovarajući o hrišćanstvu, ali i Kosovu. Novi papa sada je u Vatikanu, a njegova želja za ujedinjavanju crkava najbolje se testira na Kosovu. Sveta Stolica povukla je prvi potez...
PODRŠKA
DR ZORICA Kuburić, sociolog religije i profesor Filozofskog univerziteta iz Novog Sada:
- Ovakav stav Vatikana mogao bi da se tumači kao podrška hrišćanskim integracijama u okviru ekumenizma.
U ovom slučaju, direktno podrška SPC.
