Knjige koje nam sada nedostaju

U jednoj od poruka, napisano je : " ..ne znam sta cu sa njima".
Verujem da mnogi od nas pozele da ponovo imaju neke knjige
od kojih su se nekada rastali. Bile su to zagubljene, knjige, pozajmljene,
cak poklonjene...

Predlazem da pod ovom temom napisemo naslove koje
bi zeleli da ( ponovo ) imamo. Optimista sam, nadam se
da bi se povremeno neko javio.......

Evo - tragam za " Covek amfibija" - A Beljajev, izdanje zelenih korica.

Da, i ja se sjećam te poruke. Pomislio sam da se javim, da mu kažem, "Pa čitaj ih, čemu drugom knjige služe" ali shvatio sam da se čovjek valjda žali na nedostatak prostora.
Sjećam se nekoliko knjiga bez kojih sam na razne načine ostao, ali ni za jednom posebno ne žalim. Za neke se nadam da su usrećile nekoga drugoga, a za nekima ne mogu žaliti jer su ipak mali gubitak u odnosu druge stvari bez kojih sam ostajao.

Ne znam... Meni gubitak knjige pada mnogo teže nego većina drugih gubitaka tog reda veličine. Ne radi se o novcu, naravno, nego o toem da svaka knjiga koju kupim/dobijem/ukradem (hehe šalim se) postane individualan predmet od kog mi je teško da se odvojim.

Na mojoj listi izgubljenih knjiga nalaze se:
Alhemičar (za njom najmanje patim, ali bila je poklon),
Pavićeve Strašne ljubavne priče (takođe samo sentimentalni bol),
Hofmanova zbirka pripovedaka Princeza Brambila (kupila sam novu, ali ubila bih kad bih znala kod koga je završila!!!),
jedna studija o Šekspiru, ne sećam se više ni tačnog naslova,
...

Sigurno ima još nečega.
Ah, da. Izvesna Kerol Hil, a knjiga se zove Amanda nebeska plesačica. To kad bi mi neko našao, bila bih spremna svašta da ponudim zauzvrat.
Kao i za roman Anubisova vrata, takođe netragom nestao sa moje police.
Ove dve postoje samo u hrvatskom izdanju, i dala bih bogatstvo za njih.

Ja sam izgubila veliku biblioteku sticajem "balkanskih istorijskih okolnosti".
Uz dosta novaca i napora i vremena, mogla bih kupiti, ponovo, knjige koje su mi bile drage, rekonstruisati veci deo biblioteke, ono sto je nemoguce je da mi se vrate knjige sa posvetama, pocev od onih koje sam osvajala na takmicenjima u skoli do onih koje sam dobijala od prijatelja.
Ako treba da se izdvoji neka knjiga, onda bi to bila knjiga koju sam osvojila kao najbolja matematicarka svoje osnovne skole u 1. razredu . Na knjizi su pored posvete bili i potpisi uciteljice i direktora i pecat skole.
Radi se o knjizi "Proljece, mama i ja", Andjelke Martic.

Ja bih htela da imam knjigu iz detinjstva - Petar Jeršov, Konjić Grbonjić. Ilustracije su bile prelepe, a prvih nekoliko strana smo moj brat i ja znali napamet. Izgubila se kad smo se iseljavali..

Nasmejan:

U jednoj od poruka, napisano je : " ..ne znam sta cu sa njima".
Verujem da mnogi od nas pozele da ponovo imaju neke knjige
od kojih su se nekada rastali. Bile su to zagubljene, knjige, pozajmljene,
cak poklonjene...

Predlazem da pod ovom temom napisemo naslove koje
bi zeleli da ( ponovo ) imamo. Optimista sam, nadam se
da bi se povremeno neko javio.......

Evo - tragam za " Covek amfibija" - A Beljajev, izdanje zelenih korica.

Kliknite za proširenje...

zbog same knjige ili korica?
vaznije je posjedovati je nego procitati?
hm, interesantna tema, nisam se nasla u slicnoj situaciji

kada mi nesto nedostaje, clan sam biblioteka tri opstine, a za ono sto oni nemaju postoji internet

>zbog same knjige ili korica?
>vaznije je posjedovati je nego procitati?

Ovde se strast bibliofila nadovezuje na secanja iz detinjstva,
ili asocijacije vode ka sentimentalnim gubitcima..?
Meni je vazno da posedujem mnogo dragih knjiga za koje znam
da ih verovatno nikada ponovo necu citati. Isto tako je
vazno da to bude ono originalno, prvobitno izdanje, da
stvara privid povratka proslosti, " bezvremenosti".

Setih se, uz veliko osecanje krivice, da sam pre nekoliko godina
bacio knjigu, pocepanih korica, " Kastanka", A Cehova.
Bila je sa divnim ilustracijama. Njih sam kasnije nasao
na internetu, pa su tu u nekoj vestackom, digitalizovanoj
formi, ali tuga ostaje - necu je vise nikada imati. Pronasao
sam zidanje " Kastanks" prosle godine, u Beogradu, ali nije to
ono, nije to - to...Nema ni ilustracije...;-(
Slike u knjigama su mi jos vrlo vazne, vrlo.
! tacno je - jedna slika vredi vise od hiljadu reci

Ksatanka je divna bajka, sa mnostvom simbola. Verovali ili ne,
video sam u stvarnosti slicne " likove", kao u toj bajci, gusana,
macku i psa, slozne, u jednom dvoristu, u ulici kojom prolazim,
prosloga leta.. Zivot kopira fikciju ??

ah, kolekcionar sjecanja dugo nisam srela jednog

sta se desi kada dodje do prezasicenosti istim, pa se nastavi zivjeti u proslosti umjesto sada?
vec su ti recenice podobro u proslom vremenu...

>sta se desi kada dodje do prezasicenosti istim, pa se nastavi zivjeti u proslosti umjesto sada?
>vec su ti recenice podobro u proslom vremenu...

Odlicno zapazanje !

Tu bi vredelo pitati i - sta prethodi ...? O tom drugom, t.j.prethodnom,
drigom prilikom...

Izraz koji se koristi za " ziveti u proslosti" ne - fiksacija..
Za neki period, neke navike. Cesto je vezano za regresijom,
sto je povratak na nivo funkcionisanja iz ranijih, jednostavnijih
perioda, koji se prevazidju. Knjige, pa i filmovi, antikviteti,
kolekcije ( numizmatika..filatelija ) imaju elemente regresije.
Vestina je postici harmoniju, ne zanemariti novo, sticanje
vestina, prihvatanje novih izazova...;-)

Zato, trazimo i nove knjige, nove pisce, teme...************>

Za sada...dopustam sebi da regresiram i mastam.

Nedostaje mi puno knjiga koje su, sticajem okolnosti (poplava), unistene i nije im bilo spasa. Moj deda je imao knjizaru, a imali smo mali stan i nismo sve knjige koje su ostale posle nacionalizacije knjizare, mogli da drzimo na policama.
Neke su stajale u obelezenim kutijama i one su stradale.