Ljutnja, lako topljiva

Sokolica_M

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.429
Kako objašnjavate to, da na nekog budete strahovito ljuti, uvređeni i povređeni do besnila i gromolikog neoprosta... i sve to traje do trenutka kad se ne vidite sa tom osobom i ne progovorite nekoliko reči... i onda omekšate... i odjednom sve to što ste nameravali da prebacite - postoje nebitno... Kažite ga, ali više nema tu dimenziju...

Pričala sam o ovome sa osobama iz mog okruženja. Izdvajam odgovor koji mi se učinio zanimljiv: ''To je potreba da bolje razumeš tu osobu i ona tebe. Deo neiskazane i nedoživljene ljubavi''.
 
Ne mogu da se naljutim onako kako si opisala a da potom sve bacim preko ramena kad osobu vidim. Mislim, ako je ljutnja i povredjenost stigla do te mere, za to postoje razlozi i nisam tip koji ce da se u takvoj situaciji nekom baci u narucje a da se bar nesto ne objasni i raspravi.

Ako su neke manje ljutnje, nema problema, oprosticu uvek i pruzicu ruku prvi ako treba.
Ne znam sta bi bio razlog. Mozda se najvise ljutimo na one koji nam najvise znace. Ali u tom slucaju, i ta ljutnja nas brzo prodje....mozda je to.
 
pa da...kod vecih ljutnji,svadja ne bih bas mogla tako lako da predjem,da zaobidjem,da se pravim da se nsita nije desilo...mozda bih zapravo i mogla,ali ne zelim,jer smatram da cim sam se toliko naljutila tu nesto nije kako treba i imam potrebu da to resim...da razgovaram o tome..posle toga mogu da se odljutim i poletim u zagrljaj...:)
 
U stanju sam da oprostim svako zlo koje mi neko nanese...cak i takvim ljudima zelim i ucinim nesto dobro..u takvim situacijama tesko im je..pogledati me u oci...iz tog razloga nikad ne plivam u mutnom i ne ostavljam nista nedoreceno.
 
Sokolica_M:
Kako objašnjavate to, da na nekog budete strahovito ljuti, uvređeni i povređeni do besnila i gromolikog neoprosta... i sve to traje do trenutka kad se ne vidite sa tom osobom i ne progovorite nekoliko reči... i onda omekšate... i odjednom sve to što ste nameravali da prebacite - postoje nebitno... Kažite ga, ali više nema tu dimenziju...

Brojem i slovom su u mom zivotu postojale dve osobe, jedna zenska jedna muska, sa kojima sam imala takvo iskustvo, ucestalo ponavljanje situacije gde iz stanja hekticnog besa i ljutnje u trenutku kad se vidimo ja kao da zanemim, ne bas sasvim ali skoro pa kao ... To je na kraju dovelo do prestanka svih nasih odnosa, i do mog zakljucka da nije zdravo ljutnju i frustraciju zadrzavati u sebi jer se samo gomilaju da bi na kraju kao vulkan unistile sve lepo i dobro sto je u takvom odnosu eventualno postojalo :|
Kliknite za proširenje...
 
Sokolica_M:
Kako objašnjavate to, da na nekog budete strahovito ljuti, uvređeni i povređeni do besnila i gromolikog neoprosta... i sve to traje do trenutka kad se ne vidite sa tom osobom i ne progovorite nekoliko reči... i onda omekšate... i odjednom sve to što ste nameravali da prebacite - postoje nebitno... Kažite ga, ali više nema tu dimenziju...

Pričala sam o ovome sa osobama iz mog okruženja. Izdvajam odgovor koji mi se učinio zanimljiv: ''To je potreba da bolje razumeš tu osobu i ona tebe. Deo neiskazane i nedoživljene ljubavi''.
Kliknite za proširenje...


oh :roll::roll::roll:
 
Sokolica_M:
Kako objašnjavate to, da na nekog budete strahovito ljuti, uvređeni i povređeni do besnila i gromolikog neoprosta... i sve to traje do trenutka kad se ne vidite sa tom osobom i ne progovorite nekoliko reči... i onda omekšate... i odjednom sve to što ste nameravali da prebacite - postoje nebitno... Kažite ga, ali više nema tu dimenziju...

Pričala sam o ovome sa osobama iz mog okruženja. Izdvajam odgovor koji mi se učinio zanimljiv: ''To je potreba da bolje razumeš tu osobu i ona tebe. Deo neiskazane i nedoživljene ljubavi''.
Kliknite za proširenje...

Dešava mi se to sa jednom osobom. Ne znam zašto. I ja se pitam.
 
Hm. Ili ste svi promasili temu ili cu ja da promasim :D Da desava mi se da flipnem, poludim i da bih tog trenutka bila u stanju da golim rukama zadavim tu osobu, a da preko noci ne ostane nista od moje ljutnje i besa. I vec posle dan - dva sve je opet normalno i bude mi krivo sto sam se nervirala ili mozda nervirala i meni dragu osobu. Al ne bih rekla da je to "potreba da bolje razumem osobu" i tako to. Cini mi se da mi vreme pokaze koliko je nebitno bilo to sto me iznerviralo u trenutku. Znaci... ipak je sve u meni. I to sto se iznerviram i pobesnim, i to sto ubrzo oprostim i zaboravim. U pitanju su samo dragi ljudi i manje bitne stvari.
 
ha haha... meni se, iskreno, kad mi daju da jedem nesto ljuto, najbolje otopi ako zagrizem kisli krastavac, il' tako nesto... a, sto je najgore, ne volim papriku uopste... nego onu tucanu kad stavim... pa, ljuta je i sve mi ljuto, al' ne mogu da prestanem...i, ne, objasnite vi meni sad... kako covek da ne otvori jedno pivo posle? lav, uvek prvi izbor... jelen veliki samo kad se pije ispred prodavnice... al' se tad ne jede nista ljuto... nego... paradajz na cetvrtine... malo parizera i dosta vegete... sto slanije, da bi moglo vise piva da se popije... stare fore...
 
Sokolica_M:
Kako objašnjavate to, da na nekog budete strahovito ljuti, uvređeni i povređeni do besnila i gromolikog neoprosta... i sve to traje do trenutka kad se ne vidite sa tom osobom i ne progovorite nekoliko reči... i onda omekšate... i odjednom sve to što ste nameravali da prebacite - postoje nebitno...
Kliknite za proširenje...
tako sto sam slina beskicmenjacka... a i volim ga.
(ovo mi se desava samo sa jednom osobom od kako zivim... da je cesce, ne bi valjalo)

kako vreme prolazi nerviranje je sve redje i sve manjeg intenziteta... sto se bolje poznajete manje tripujete... a i ljubav (medjusobna) raste...
 
georgejune: U stanju sam da oprostim svako zlo koje mi neko nanese...cak i takvim ljudima zelim i ucinim nesto dobro..
... you're better man than I am, dzordzi...

georgejune: nikad ne plivam u mutnom i ne ostavljam nista nedoreceno.
a ovo mogu za sebe da napisem.
 
desavalo se da mi ljutnja nevidjeno brzo splasne iza zatvorenih vrata, ohladjene glave i onda mi je najteze jer znam da vise nemam "bes pravednika" da me stimulise, da racionalno znam da sam u pravu, da neke stvari treba da se izguraju i rasprave, a muka mi bude da zapocinjem ponovo... do skoro nije moglo da me drzi da se tolko naljutim na nekoga da ga hejtujem danima ili da udarim tretman cutanja-ignorisanja, brzo me prodje jacina ljutnje, ali razlozi ostaju...

nevezano direktno za pitanje: najjace mi je kada se a Njim svadjam i oboje se napucamo gorepomenutim "besom pravednika" i krenemo u tezak kenj.az, zvocanje i nabrajalice ti si ovo ja sam ono,i u trenutku najzesceg pro.serav.anja pogledamo se u oci i vidim da ce da padne smejanje najgore, a ozbiljna rasprava... eto sa nekim ljudima ponekad ne mozes ni posteno da se isvadjas, teraju te da se ne dozivljavas previse ozbiljno...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top