Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.071
Zapis crnogorskog štampara srpskih knjiga iz Venecije, sina slavnoga Božidara Vukovića:
Ва Исусу Христу много почтованим отцем, патријархам, архиепископом, бискупом, јерејом, калојером, и осталим редовником, и толико је благочастним владавицам и краљем Мацедоније, Шервије, Босне, Сримске земље, и осталим кнезом хрстијанским великим и
малим, оногаје језика књижником, како братије господи и земљаком својим Виценцо Вуковић, а латинским језиком Дела Већа именован велемило позрављеније.
Очито се зна братијо и господо у крсту почтована јако права изваршена племенштина наша не има бити потврјена само по величаству крви, ако је добра и часна дила је не наслидују јако благочасни Матијаш угарски краљ свидочи онога от племенитаго и господскаго народа говорећи кога же његова честита дила и доброта вела у племенштини потврјају узвишајући јако Исус Христос у својем светом јеванјељу говори: да не може зло стабло добар плод давати, и толикоже племенито стабло зали плод чинити, и јакоже племенито стабло по плоду јего познавајет се, такоже висина племенштине по частних делих је очита.
Зач на страну оставив причке, и много говоре, на наш намисал повратив се мојего почтованога господина отца војеводе Божидара Вуковића да спомененије учињу за уздржаније виру Христову и помоћ народа јего за наслидовати полаг своје зможности првородитеље своје исходеште от племена благочастних владавић Сербске земље, от Белога Константина Првога и Благочаснаго и првога хрстијанскаго цара почам, и до времена славнога Вука деспота и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, јакоже находи се у Писму от ројства краљев и цесаров сербских.
Иже не страјајушти ни блага ни живота јего, ва дне и ва ношт мислећи својему народу на помошт бити, и то се зна по првом штампању књигах Светаго писма, јако читајући зразумија ли сте, и јако на самртној постељи будући у својој баштини умрети жељаше. И такоје по самрти јего, с великим потрошком из толико далеште стране ва лета господња 1540 на јего баштину мртво тело јего отнесено јест, и покопано у цркве Старце Горице при језеришту от Шкутари.
И такоје по самрти почтованога господина отца мојего првореченаго, аз Виценцо, син јего, не могушти иним ва сеје време својим родјаком и баштини мојеј послужити с великим же потрошком направив слова, и ине твари потрибне ка штампе от Светаго писма књигах Давида пророка что се Псалтир говори, на утишеније тила вашего, и спасенија душ ваших от свкоје блуде и фалсита, по мудрих људи велику труду направљењу уресен; и потом тога штампан јест, на хвалу Исуса Христа, и весеље ројаков своих, и баштине своје, и на обрадост свего христијанства, у свакој напасти их трпеште на овем свиту у миру заради Христа. И јакоже племенити зил мирисањем јего ино цвитје премаже, тако и Псалтир меју иними књигами Светаго писма, у ком сва пророчаства Христова здрже се.
Зато молим доброте ваше, са свим срдцем јако нашашти старе књиге писане от Србске земље, пошаљите ми да је штампам на споминеније старих, и хвалу Христову, по чем би могли прити у његово свето краљевство, у које нас приведи Отац и Син, и Свети Дух. Амин.
Телос.
Виценцо Вуковћ
У Бнецијех, ва лето 1546.
Ва Исусу Христу много почтованим отцем, патријархам, архиепископом, бискупом, јерејом, калојером, и осталим редовником, и толико је благочастним владавицам и краљем Мацедоније, Шервије, Босне, Сримске земље, и осталим кнезом хрстијанским великим и
малим, оногаје језика књижником, како братије господи и земљаком својим Виценцо Вуковић, а латинским језиком Дела Већа именован велемило позрављеније.
Очито се зна братијо и господо у крсту почтована јако права изваршена племенштина наша не има бити потврјена само по величаству крви, ако је добра и часна дила је не наслидују јако благочасни Матијаш угарски краљ свидочи онога от племенитаго и господскаго народа говорећи кога же његова честита дила и доброта вела у племенштини потврјају узвишајући јако Исус Христос у својем светом јеванјељу говори: да не може зло стабло добар плод давати, и толикоже племенито стабло зали плод чинити, и јакоже племенито стабло по плоду јего познавајет се, такоже висина племенштине по частних делих је очита.
Зач на страну оставив причке, и много говоре, на наш намисал повратив се мојего почтованога господина отца војеводе Божидара Вуковића да спомененије учињу за уздржаније виру Христову и помоћ народа јего за наслидовати полаг своје зможности првородитеље своје исходеште от племена благочастних владавић Сербске земље, от Белога Константина Првога и Благочаснаго и првога хрстијанскаго цара почам, и до времена славнога Вука деспота и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, јакоже находи се у Писму от ројства краљев и цесаров сербских.
Иже не страјајушти ни блага ни живота јего, ва дне и ва ношт мислећи својему народу на помошт бити, и то се зна по првом штампању књигах Светаго писма, јако читајући зразумија ли сте, и јако на самртној постељи будући у својој баштини умрети жељаше. И такоје по самрти јего, с великим потрошком из толико далеште стране ва лета господња 1540 на јего баштину мртво тело јего отнесено јест, и покопано у цркве Старце Горице при језеришту от Шкутари.
И такоје по самрти почтованога господина отца мојего првореченаго, аз Виценцо, син јего, не могушти иним ва сеје време својим родјаком и баштини мојеј послужити с великим же потрошком направив слова, и ине твари потрибне ка штампе от Светаго писма књигах Давида пророка что се Псалтир говори, на утишеније тила вашего, и спасенија душ ваших от свкоје блуде и фалсита, по мудрих људи велику труду направљењу уресен; и потом тога штампан јест, на хвалу Исуса Христа, и весеље ројаков своих, и баштине своје, и на обрадост свего христијанства, у свакој напасти их трпеште на овем свиту у миру заради Христа. И јакоже племенити зил мирисањем јего ино цвитје премаже, тако и Псалтир меју иними књигами Светаго писма, у ком сва пророчаства Христова здрже се.
Зато молим доброте ваше, са свим срдцем јако нашашти старе књиге писане от Србске земље, пошаљите ми да је штампам на споминеније старих, и хвалу Христову, по чем би могли прити у његово свето краљевство, у које нас приведи Отац и Син, и Свети Дух. Амин.
Телос.
Виценцо Вуковћ
У Бнецијех, ва лето 1546.
to majstore!
