Space Cadet
Početnik
- Poruka
- 2
E ovako, interesuje me ima li nade za mene?
Imam 20 godina.
Od najranijeg djetinjstva sam se bakćo oko kompjutera.
Prvo sam imao komodore 64, pa onda PC 286, pa pentium dvicu,
pa pentium četvorku, i sad imam laptop core duo.
Što i nije toliko važno, al eto rad ilustracije.
2000. godine sam se prvi put sreo sa internetom.
Otad pa do sad sam sa pauzama dosta često provodio jako puno vremena na internetu. I to, što je najgore gledao sam razne gluposti koje su mi eto, ko klincu bile zanimljive i egzotične, stvari koje nemaju blage veze sa životom tipa meteorologija, razne paranormalne pojave, nauka itd. Kad se wikipedija omasovila, počeo sam čitati veliki broj članaka na sve moguće teme i slično. Kad su mi hormoni proradili, krenuo sam posećivati i ONE sajtove, i to bolesne (ne toliko zbog opscenih slika koliko zbog bolesnog psihičkog sadržaja).
U najgorim fazama sam znao biti po čitav dan na internetu, (s manjim pauzama).
U međuvremenu su moji vršnjaci igrali fudbal, muvali ribe, zajebavali se, pravili žurke, slušali muziku i sl.
Ne kažem da ja to nisam radio, jesam i ja, ali nedovoljno, tj. vrijeme provedeno na računaru je smanjivalo raspoloživo vrijeme za ove druge aktivnosti.
Što se škole tiče, ovo mi nije previlo frku, bio sam odličan i u osnovnoj i u gimnaziji, kriza je bila na prvoj godini faksa, pa sad zato obnavljam, al na drugom faksu i ide mi dobro.
Poslijedice: višak kila, nedovoljno uklapanje u društvo, slabo znanje iz finih društvenih vještina, slabo znanje o sportu, filmu, muzici, serijama itd.
A ja bi želio, fala Bogu, biti normalan, zanimljiv, i ne biti najšutljiviji i najdosadniji stvor u društvu, što često jesam.
Da li se sve to može nadoknaditi i promijeniti?
Kakva su vaša iskustva u vezi sa ovim i sličnim problemima?
Imam 20 godina.
Od najranijeg djetinjstva sam se bakćo oko kompjutera.
Prvo sam imao komodore 64, pa onda PC 286, pa pentium dvicu,
pa pentium četvorku, i sad imam laptop core duo.
Što i nije toliko važno, al eto rad ilustracije.
2000. godine sam se prvi put sreo sa internetom.
Otad pa do sad sam sa pauzama dosta često provodio jako puno vremena na internetu. I to, što je najgore gledao sam razne gluposti koje su mi eto, ko klincu bile zanimljive i egzotične, stvari koje nemaju blage veze sa životom tipa meteorologija, razne paranormalne pojave, nauka itd. Kad se wikipedija omasovila, počeo sam čitati veliki broj članaka na sve moguće teme i slično. Kad su mi hormoni proradili, krenuo sam posećivati i ONE sajtove, i to bolesne (ne toliko zbog opscenih slika koliko zbog bolesnog psihičkog sadržaja).
U najgorim fazama sam znao biti po čitav dan na internetu, (s manjim pauzama).
U međuvremenu su moji vršnjaci igrali fudbal, muvali ribe, zajebavali se, pravili žurke, slušali muziku i sl.
Ne kažem da ja to nisam radio, jesam i ja, ali nedovoljno, tj. vrijeme provedeno na računaru je smanjivalo raspoloživo vrijeme za ove druge aktivnosti.
Što se škole tiče, ovo mi nije previlo frku, bio sam odličan i u osnovnoj i u gimnaziji, kriza je bila na prvoj godini faksa, pa sad zato obnavljam, al na drugom faksu i ide mi dobro.
Poslijedice: višak kila, nedovoljno uklapanje u društvo, slabo znanje iz finih društvenih vještina, slabo znanje o sportu, filmu, muzici, serijama itd.
A ja bi želio, fala Bogu, biti normalan, zanimljiv, i ne biti najšutljiviji i najdosadniji stvor u društvu, što često jesam.
Da li se sve to može nadoknaditi i promijeniti?
Kakva su vaša iskustva u vezi sa ovim i sličnim problemima?
Важно је да останеш свој. Да се и даље интересујеш за ствари које ти леже и које желиш да знаш и не покушавај да будеш нешто што ниси и да градиш неку квази-личност која ће личити на нешто што друштво очекује. Ниси ни свестан колико брзо можеш да постанеш ''ин'' и ''кул'' лик уз само мало труда... док ћутиш и док досађујеш другима, упијај ствари о чему они то причају па онда кад дођеш кући седи за интернет па наћи податке о томе, али не сад да учиш напамет детаље него чисто информативно. Па онда када неку ствар чујеш више пута, питај некога да ти објасни о чему се ради у чему су форе итд... поскидај те филмове и серије прегледај их и имаћеш вишеструку корист... прво што ћеш знати о чему људи причају, а с друге стране можеш да се похвалиш како их имаш на дисковима па ће људи обратити пажњу на тебе... наравно, постоји ризик да ти се неки обрате како би те искористили, али биће и оних који ће мало обратити пажњу на тебе и ту ти ступаш на сцену и требаш да се покажеш... наравно треба да будеш спреман да препознаш искрене људе и оне друге (да не кажем нешто безобразније). Наравно, ово за филмове је било чисто примера ради... дакле, искористи своје потенцијале на прави начин јер ако је све овако како ти кажеш да јесте онда немаш разлога за бригу, важно је само да се мало социјализујеш и то је то 
Ne želim ni da pomislim šta još bi bilo gore... 
