Ljubljana,London, Priština, Beograd -- Objavljen dokument iz koga se vidi da su SAD dale Sloveniji tajni spisak svojih zahteva za predsedavanje EU.
U dokumentu se predlaže proglašavanje nezavisnosti Kosova u nedelju, da Rusija ne bi mogla da sazove Savet Bezbednosti. Verodostojnost dokumenta su potvrdile neimenovane slovenačke diplomate. Pomenuti dokument čak nije nosio ni oznaku "tajno" i predstavlja internu zabelešku slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, napravljenu decembra, nakon posete direktora ovog ministarstva, Mitje Drobniča, Vašingtonu.
Američki sagovornici su, kako svedoči pomenuti dokument, Drobniču dali "uputstva" za slovenačko predsedavanje EU, odnosno američke zahteve koji se odnose na pitanja Kosova, Bliskog istoka i Kavkaza, kao i šta treba da bude zapisano u deklaraciji, koju će doneti susret na vrhu EU-SAD, u junu, u Sloveniji.
Iz dokumenta je očito da SAD uređenje statusa Kosova tretiraju kao činjenicu, do koje će doći i koje će voditi Slovenija. Američkim sagovornicima Drobnič je objasnio da je slovenačko viđenje da će koordinisanon, jednostranom, proglašenju Kosova slediti ranija priprema zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslova EU.
Drobnič je naveo i da EU treba odluka njenih ministara spoljnih i poziv generalnog sekretara UN, da preuzme misiju od UN, na Kosovu.
Slovenački politički direktor smatra i da kosovska vlada mora odmah nako proglašenja nezavisnosti da pozove misiju EU da dođe na Kosovo, jer će sa njom deliti suverenost.
Kao pravnu osnovu za misiju, Drobnič navodi rezoluciju 1244.
Iz dokumenta, čija je oznaka VWA070767, vidi seda se Drobnič sreo, u prisustvu slovenačkog ambasadora u SAD, sa predstavnicima američkog saveta za nacionalnu bezbednost, Danijelom Fridom (pomoćnikom američke ministarke spoljnih poslova, Kondolize Rajs), njegovom zamenicom Rozmeri Di Carlo i zamenicom direktora američke bezbedonosne agencije, Džudit Ensli.
Danijel Frid je, tom prilikom, rekao da je generalni sekretar UN-a u teškoj situaciji i pod pritiscima Rusije, ali da će mu SAD pomoći da taj problem reši, kao i da SAD imaju garancije Ban Ki Muna da on neće ograničavati nameru EU da pošalje svoju misiju na Kosovo.
Frid je odluku o slanju misije EU na Kosovo ocenio kao važnu i smatra da se tu ne treba obazirati na izjave i kritike Srbije i Rusije.
Istovremeno, predstavnici Amerike su preporučili da sporazum EU sa Srbijom bude potpisan pre deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi, inače, izgledao kao nagrada za gubitak Kosova.
Rozmeri Di Karlo je, kako piše u dokumentu, rekla da sednica skupštine Kosova, na kojoj bi se usvojila deklaracija o nezavisnosti, treba da bude u nedelju, tako da Rusija nema vremena da sazove Savet Bezbednosti.
Što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, Danijel Frid je rekao da ne treba brinuti, podstakavši Sloveniju da, u fazi priznavanja, prva prizna nezavisno Kosovo, dodavši da će ga SAD priznati među prvima, kao i da će nezavisnost biti proglašena u dogovoru sa EU i Amerikom, s time da se sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji, pri čemu je SAD više u interesu da Boris Tadić, a ne Tomislav Nikolić, bude izabran.
Frid je rekao i da SAD, upravo sa "Kosovarima" pravi "draft" njihovog ustava, da je situacija na terenu na Kosovu ugodna i da se Amerika nada da "Kosovari" neće izgubiti poverenje u sebe, jer će time i Amerika izgubiti svoj uticaj.
Na pomenuti dokument je, u Dnevniku, reagovao i stručnjak dr Milan Brglez, koji je rekao da on može sebi da predstavi da na manje države koje sa SAD imaju dobre odnose postoje pritisci, ali da, obično, takve stvari ne izlaze u javnost.
Brglez ocenjuje i da će se navedene stvari sada, nakon objavljivanja, teže implementirati, jer se zna da su to američki zahtevi.
Na objavljivanje dokumenta, koji svedoči o režiranju slovenačkog predsedavanja, već je reagovala i slovenačka stranka "Zares", koja najavljuje svoje poslaničko pitanje slovenačkom ministru spoljnih poslova, Dimitriju Rupelu.
Pomenuta stranka, između ostalog, želi da Rupel objasni da li je, u diplomatskoj praksi, uobičajeno da velike države predsedavajućoj EU tako jasno naručuju, kao zbog čega su poslanici, o takvim razgovorima, obavešteni iz medija, a ne preko uobičajenih parlamentarnih procedura.
Slovenački MIP: Neovlašćeno objavljivanje
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje, kojim reaguje na neovlašćeno objavljivanje internog dokumenta ovog ministarstva, u slovenačkom Dnevniku i beogradskoj Politici.
Tim povodom je ministarstvo pokrenulo aktivnosti za utvrđivanje pravih uzroka i pozadine objave ovog dokumenta, ali i odredilo internu istragu i dodatno pooštrilo dostup do informacija u njihovom kompjuterskom sistemu.
Ministarstvo razmišlja i o "nekim promenama u normativnim merama u vezi sa dostupom do dokumenata" ovog ministarstva.
Istovremeno, ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je pozvalo na savetovanje i slovenačkog ambasadora u SAD, Samuela Žbogara.
U dokumentu se predlaže proglašavanje nezavisnosti Kosova u nedelju, da Rusija ne bi mogla da sazove Savet Bezbednosti. Verodostojnost dokumenta su potvrdile neimenovane slovenačke diplomate. Pomenuti dokument čak nije nosio ni oznaku "tajno" i predstavlja internu zabelešku slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, napravljenu decembra, nakon posete direktora ovog ministarstva, Mitje Drobniča, Vašingtonu.
Američki sagovornici su, kako svedoči pomenuti dokument, Drobniču dali "uputstva" za slovenačko predsedavanje EU, odnosno američke zahteve koji se odnose na pitanja Kosova, Bliskog istoka i Kavkaza, kao i šta treba da bude zapisano u deklaraciji, koju će doneti susret na vrhu EU-SAD, u junu, u Sloveniji.
Iz dokumenta je očito da SAD uređenje statusa Kosova tretiraju kao činjenicu, do koje će doći i koje će voditi Slovenija. Američkim sagovornicima Drobnič je objasnio da je slovenačko viđenje da će koordinisanon, jednostranom, proglašenju Kosova slediti ranija priprema zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslova EU.
Drobnič je naveo i da EU treba odluka njenih ministara spoljnih i poziv generalnog sekretara UN, da preuzme misiju od UN, na Kosovu.
Slovenački politički direktor smatra i da kosovska vlada mora odmah nako proglašenja nezavisnosti da pozove misiju EU da dođe na Kosovo, jer će sa njom deliti suverenost.
Kao pravnu osnovu za misiju, Drobnič navodi rezoluciju 1244.
Iz dokumenta, čija je oznaka VWA070767, vidi seda se Drobnič sreo, u prisustvu slovenačkog ambasadora u SAD, sa predstavnicima američkog saveta za nacionalnu bezbednost, Danijelom Fridom (pomoćnikom američke ministarke spoljnih poslova, Kondolize Rajs), njegovom zamenicom Rozmeri Di Carlo i zamenicom direktora američke bezbedonosne agencije, Džudit Ensli.
Danijel Frid je, tom prilikom, rekao da je generalni sekretar UN-a u teškoj situaciji i pod pritiscima Rusije, ali da će mu SAD pomoći da taj problem reši, kao i da SAD imaju garancije Ban Ki Muna da on neće ograničavati nameru EU da pošalje svoju misiju na Kosovo.
Frid je odluku o slanju misije EU na Kosovo ocenio kao važnu i smatra da se tu ne treba obazirati na izjave i kritike Srbije i Rusije.
Istovremeno, predstavnici Amerike su preporučili da sporazum EU sa Srbijom bude potpisan pre deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi, inače, izgledao kao nagrada za gubitak Kosova.
Rozmeri Di Karlo je, kako piše u dokumentu, rekla da sednica skupštine Kosova, na kojoj bi se usvojila deklaracija o nezavisnosti, treba da bude u nedelju, tako da Rusija nema vremena da sazove Savet Bezbednosti.
Što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, Danijel Frid je rekao da ne treba brinuti, podstakavši Sloveniju da, u fazi priznavanja, prva prizna nezavisno Kosovo, dodavši da će ga SAD priznati među prvima, kao i da će nezavisnost biti proglašena u dogovoru sa EU i Amerikom, s time da se sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji, pri čemu je SAD više u interesu da Boris Tadić, a ne Tomislav Nikolić, bude izabran.
Frid je rekao i da SAD, upravo sa "Kosovarima" pravi "draft" njihovog ustava, da je situacija na terenu na Kosovu ugodna i da se Amerika nada da "Kosovari" neće izgubiti poverenje u sebe, jer će time i Amerika izgubiti svoj uticaj.
Na pomenuti dokument je, u Dnevniku, reagovao i stručnjak dr Milan Brglez, koji je rekao da on može sebi da predstavi da na manje države koje sa SAD imaju dobre odnose postoje pritisci, ali da, obično, takve stvari ne izlaze u javnost.
Brglez ocenjuje i da će se navedene stvari sada, nakon objavljivanja, teže implementirati, jer se zna da su to američki zahtevi.
Na objavljivanje dokumenta, koji svedoči o režiranju slovenačkog predsedavanja, već je reagovala i slovenačka stranka "Zares", koja najavljuje svoje poslaničko pitanje slovenačkom ministru spoljnih poslova, Dimitriju Rupelu.
Pomenuta stranka, između ostalog, želi da Rupel objasni da li je, u diplomatskoj praksi, uobičajeno da velike države predsedavajućoj EU tako jasno naručuju, kao zbog čega su poslanici, o takvim razgovorima, obavešteni iz medija, a ne preko uobičajenih parlamentarnih procedura.
Slovenački MIP: Neovlašćeno objavljivanje
Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje, kojim reaguje na neovlašćeno objavljivanje internog dokumenta ovog ministarstva, u slovenačkom Dnevniku i beogradskoj Politici.
Tim povodom je ministarstvo pokrenulo aktivnosti za utvrđivanje pravih uzroka i pozadine objave ovog dokumenta, ali i odredilo internu istragu i dodatno pooštrilo dostup do informacija u njihovom kompjuterskom sistemu.
Ministarstvo razmišlja i o "nekim promenama u normativnim merama u vezi sa dostupom do dokumenata" ovog ministarstva.
Istovremeno, ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je pozvalo na savetovanje i slovenačkog ambasadora u SAD, Samuela Žbogara.
