Poštovani forumaši, dobri ljudi,
prvi put se javljam i smatram da sam dužna da napišem i moje, tj. naše iskustvo. Moja mama je operisana na Dedinju 25.juna. Operisao je vanserijski hirurg i još izvanredniji čovek - dr Perić. Ovom prilikom želim da zahvalim gospodinu koji živi u mom kraju (Dom zdravlja kod starog merkatora), jer me je njegov post i njegovo iskustvo i reči opredelio za ovog lekara, a koji je, iako prebukiranog rasporeda - otkazao svoje obaveze da bi moju majku operisao punih 5 sati. Hvala, gospodine, nadam se da ćete ovo pročitati.
Uradjen joj je trostruki bajpas, imala je ogromna zakrčenja, izvadjene su joj vene iz obe noge. Mama ima 59 godina, operacija je bila izuzetno hitna pa smo u skladu s tim i postupali i tražili rešenje.
Operisana je u četvrtak, operacija je završena u 17 h, oko 20 h se već budila na intenzivnoj, mada se malo uznemirila i tubus joj je smetao (ništa neuobičajeno, kažu), da bi već u petak oko 11 h bila prebačena na poluitenzivnu. Prvi dan je bila neraspoložena zbog dejstva anestezije i preporučili su nam da se 48 h posle operacije bolesniku daje samo pasirana hrana ili nešto u tečnom obliku. U subotu je već bila skoro pa ona stara, nasmejana i puna života, a itekako svesna šta je pregrmela i koliki je značaj operacije.
Prvog jula su je pustili kući. Neko bi rekao i prerano, možda je mogla još malo da ojača u bolnici, ali moram da pojasnim - dinamika operisanja prosto ne trpi duge boravke pacijenata u samoj bolnici. Radi se pet operacija dnevno i Svi ti pacijenti moraju neko vreme boraviti na intenzivnoj, pa na poluintenzivnoj i moraju se što pre otpustiti oni koji su generalno dobrog opšteg stanja jer su kreveti prekopotrebni.
Nekoliko reči o samom IKVB Dedinje - moj otac je pre tri godine imao pucanje aneurizme u glavi, bio je nepokretan mesecima. Operisan je na Kliničkom centru, igrom slučaja imali smo iskustva i sa VMA, Zemunskom bolnicom i mnogim banjama... Dedinje je kao oaza u hororu naših bolnica. SVI, ali S V I, od portira preko sestara pa do samih lekara su nasmejani, dragi, uvek spremni da upute toplu reč, beskrajno strpljivi za svako pitanje i puni razumevanja za naše jezive strahove oko zdravlja bližnjih. Vratili su mi veru u medicinske radnike i u ljudskost, veru da ipak nešto može i bez mita i korupcije. HVALA VAM; divni ljudi, i za brigu o mojoj mami i za to što ste toliko profesionalni!
Moja mama je sad kod kuće, ja sam otvorila bolovanje i sa njom sam. Spremam joj uglavnom kuvano, uzima terapiju i pomalo šetamo po stanu. Muči me to što je prilično nedisciplinovana, umišlja da može sama nešto što ne može, npr. pokuša sama da ustane pa se zaljulja, ali držim je stalno na oku... Noću muku mučimo.. Budne smo u 2, u 4, u 6, u 9 ujutru.. Ne može da se namesti, ima užasne bolove od zarastanja grudne kosti, dajem joj brufen po savetu lekara, koji nekad pomogne, anekad ne... samo ponavlja kako sanja dan kad će moći da veže 3 sata sna.
Desna noga joj je sasvim u redu, ali leva je u podlivima i rez je boli i na nežan dodir.. pritisak joj je malo niži uveče, ali ništa alarmantno. Jela bi apsolutno sve što ne sme, ali joj ne dam :/
Moje pitanje za vas je - da li biste mi dali spisak namirnica koje su preporučljive? Znam da treba kuvano, voće, povrće, riba...ali možda vi sa iskustvom znate za nešto konkretno, a da je blagotvorno?
Ja ću se od sad redovno javljati i još jednom želim da zahvalim svima koji su izdvojili vreme da ostave bar po jednu rečenicu na ovom forumu, a posebno onima aktivnijima, NE ZNATE koliko te reči znače nekome kome majka ide na operaciju!
Hvala, dobre duše!
) siguran da će svaka promena biti primećena. Na novom odeljenju su i aparati savremeni, a lekari još nisu prezasićeni pa verujem da suprug ima najbolju negu.
.
