Operacija srca

mspopovic i moj sin je primetio da sam se emocionalno strasno promenila ("pukla sam"). I meni ne treba mnogo da zaplacem, sve me pogadja. Pre operacije sam bila cvrsta i nista nije moglo da me izbaci iz takta, a sada je potpuno obrnuto. Moram voditi racuna da se ne nerviram. Inace se dobro osecam, jedino sto sada imam strah od onih vrtoglavica i stalno maltretiram familiju, koja je na srecu velika, da mi prave drustvo u setnji. Ne znam da li da krenem sama i da li je potrebno da se konsultujem sa nekim lekarom. Hematolog mi je rekao da Sintrom sigurno ne izaziva vrtoglavicu. Ja je vise nisam imala ali je ostao strah i to me strasno pogadja. Ocekujem savet, unapred hvala.

Tanja i Dana, eto, sve je doslo na svoje mesto.Sad je baka rekovalescent, kao i mi svi i polako ce se oporaviti.Pozdrav.:heart::bye:
 
Svaki lekar će te saslušati u okviru onih 5 do 10 minuta koje može da ti posveti, reći će da je sve to iz glave i daće ti još jednu ili dve nove tablete... Razgovaraj sa onim koji ti je dao "naš" lek. Evo i ja sedim već 20 dana kod kuće, muče me ekstrasistole (na hiljade u 24 h) i pokušavam sebe da nateram da izađem i obiđem makar krug oko kuće, ali ne ide. Kod mene više to što sam "pukao" nema veze sa strahovima, nego sa razočaranjem da ovo nije za mene onaj očekivani kvalitet života. I tako čekam 11 maj kad imam zakazan pregled kod experta za aritmije - ma to je fenomenalno, duša u nosu a do doktora regularnim putem minimum dva meseca. Pa sad, ovo baš i nije za ovaj forum, ali na onim primerenijim ljudi pričaju o nečem što je meni potpuno strano i ne verujem da bih mogao tamo očekivati sagovornike.:bye:
 
I ja se uzasavam cinjenice, da mi se potpuno promenio kvalitet zivota, da moram da zavisim od drugih, drugim recima, invalid. Sve se nesto nadam da ce vreme uciniti svoje. Najgore je sto ne mogu prepoznati sebe i ne mogu s tim da se pomirim.
Ostaje mi da se nadam, optimista sam.
 
Pa tačno sam znao da sam preterao, ali naprosto nisam imao pojma koliko sam se iskukao. Ne, nisi invalid, to nikako. I objasni mi molim te kako to zavisiš od drugih? Tegobe su jedno, a nemoć nešto sasvim drugo. Pa kada boli zub nekoliko dana, čovek hoće da udara glavom u zid! Ali ono što ja mislim da je moja greška (a mislim i tvoja) što previše osluškujem svoj organizam, a i možda malo previše očekivanog preporoda posle operacije. Pa sad ne mogu da grešim dušu, nekog boljitka ima, ali ima i to "ali" - jer svaki organ ima pravo na svoju boljku, pa se to nakupi i onda potoneš u bunar. I preteraš u samosažaljenju, pa ti posle krivo jer vidiš da vučeš i druge za sobom! Ajde, ovo je tek početak drugog poluvremena, možda ako ne pobedimo, održimo bar nerešeno! :bye:
 
U pocetku smo pisali sve afirmativno,sve sto bi ohrabrilo one koje operacija ceka, a sada krecemo sa "osvescavanjem" posle euforije koja se normalno javljala jer je tada bilo jedino bitno da se sve STO PRE ZAVRSI !!! E onda se zivot nastavlja! Sada smo zivi,sada mozemo da se zalimo i saosecamo jedni sa drugima!!! To je sve normalno! U psihijatriji cak postoji jedan entitet,maltene dijagnoza tzv."sindrom otvaranja grudnog kosa"_skup simptoma posle operacije srca,od bolnih senzacija do psihickih smetnji i panike kada se setimo da je grudni kos otvaran!!! No to je prolazno! Objasnjenje je da po sistemu"sad imam vremena da se sekiram" ,naknadno prezivljavamo sve sto smo prosli!!1 Po meni,terapija je UPRAVO OSECAJ DA SMO SVESNI SVEGA TOGA!!! ZIVI DA TO OSETIMO!!! Necu vise o psihijatriji!!! Sto se mene tice,od operacije je proslo 2,5 god. i ja se dobro osecam! Radjen mi je dvostruki bay pass na Dedinju! Pijem lekove za pritisak,masnocu,Aspirin i po neki sedativ! NEMAM neke posebne smetnje ,imam bol na mestu rane kada se vreme menja! Ne zamaram se ,imam 57 godina! Nije tako bilo prvih meseci,pa i do godinu dana,ali je sada tako!!!Pozdrav SVIMA koji su (kao u filmovima) ,na kolicima koje su gurale sestre,odlazili u salu misleci kao ja:"Ovim putem MORAM da se vratim,imam jos mnogo nezavrsenih poslova"! A jedna sestra je drugoj pricala o "fenomenalnim" cipelama u Knez Mihajlovoj ulici!??? Kako sam samo bila ljubomorna!!!
 
mirga:
U pocetku smo pisali sve afirmativno,sve sto bi ohrabrilo one koje operacija ceka, a sada krecemo sa "osvescavanjem" posle euforije koja se normalno javljala jer je tada bilo jedino bitno da se sve STO PRE ZAVRSI !!! E onda se zivot nastavlja! Sada smo zivi,sada mozemo da se zalimo i saosecamo jedni sa drugima!!! To je sve normalno! U psihijatriji cak postoji jedan entitet,maltene dijagnoza tzv."sindrom otvaranja grudnog kosa"_skup simptoma posle operacije srca,od bolnih senzacija do psihickih smetnji i panike kada se setimo da je grudni kos otvaran!!! No to je prolazno! Objasnjenje je da po sistemu"sad imam vremena da se sekiram" ,naknadno prezivljavamo sve sto smo prosli!!1 Po meni,terapija je UPRAVO OSECAJ DA SMO SVESNI SVEGA TOGA!!! ZIVI DA TO OSETIMO!!! Necu vise o psihijatriji!!! Sto se mene tice,od operacije je proslo 2,5 god. i ja se dobro osecam! Radjen mi je dvostruki bay pass na Dedinju! Pijem lekove za pritisak,masnocu,Aspirin i po neki sedativ! NEMAM neke posebne smetnje ,imam bol na mestu rane kada se vreme menja! Ne zamaram se ,imam 57 godina! Nije tako bilo prvih meseci,pa i do godinu dana,ali je sada tako!!!Pozdrav SVIMA koji su (kao u filmovima) ,na kolicima koje su gurale sestre,odlazili u salu misleci kao ja:"Ovim putem MORAM da se vratim,imam jos mnogo nezavrsenih poslova"! A jedna sestra je drugoj pricala o "fenomenalnim" cipelama u Knez Mihajlovoj ulici!??? Kako sam samo bila ljubomorna!!!
Kliknite za proširenje...

Ma evo tebi jedno :heart: i javi se ponekad!
 
I mirgi i mspopovicu hvala na iskrenosti.Stvarno, sad kad nema nikoga na Forumu da treba da se operise, sad smo krenuli sa svojim problemima. Operacija i ono pre nje je ipak najtezi deo.
Moj problem je u tome, sto sam nesamostalna. Mogu da prepesacim 10km odjednom, da prevrnem celu kucu, nista mi nije tesko. Razlog je vrtoglavica, koja mi se desila na ulici, kad sam bila sama, zagrlila sam jedno drvo, dok me nije proslo i od tada ne izlazim sama i zato sam napisala da sam invalid. Sto se toga tice, mnogo bolje sam se osecala pre operacije, nego sada. Tada nisam pila nikakve lekove, plivala sam, ronila, vozila bicikl, pesacila svaki dan najmanje 10km, jedini problem mi je bio penjanje uz brdo i stepenice, a sada posle operacije, pijem lekove i plasim se, zbog vrtoglavice, da izlazim sama. Kako to da resim, samo o tome razmisljam.
 
Ako vam je za utehu, mene svaki put kad mi padne pritisak uhvati vrtoglavica.
I nije prijatno, i vatam se za zid, za ogradu, za auto...
Ali sto je najvaznije,prodje.
Vrtoglavica se desava i ljudima koji nisu operisali srce, i zivi se normalno, ne ocekujem da mi se svaki put kad izadjem na ulicu to desi.
 
Naravno, da mi je za utehu i hvala vam, samo sto ta vrtoglavica nije bila ona klasicna, nego kao neki napad, iznenada, bez najave. Niti mi se smracilo, niti me gusilo, samo se sve okretalo oko mene, kao da se desio neki "klik" u glavi. Sve vreme sam bila svesna i brzo sam razmisljala sta da radim, zagrlila sam drvo, srce je (od straha) lupalo. To je trajalo par sekundi, za mene cela vecnost. Odmah sam se vratila kuci i od tada ne izlazim daleko sama. To mi se desilo 2 meseca posle operacije, posle duge setnje na -7 i dva penjanja na drugi sprat.
 
tajamasha:
Naravno, da mi je za utehu i hvala vam, samo sto ta vrtoglavica nije bila ona klasicna, nego kao neki napad, iznenada, bez najave. Niti mi se smracilo, niti me gusilo, samo se sve okretalo oko mene, kao da se desio neki "klik" u glavi. Sve vreme sam bila svesna i brzo sam razmisljala sta da radim, zagrlila sam drvo, srce je (od straha) lupalo. To je trajalo par sekundi, za mene cela vecnost. Odmah sam se vratila kuci i od tada ne izlazim daleko sama. To mi se desilo 2 meseca posle operacije, posle duge setnje na -7 i dva penjanja na drugi sprat.
Kliknite za proširenje...

Samo nemoj razmisljati toliko o tome i sve ce biti u redu. Opusti se i uzivaj. Kazes da ti se to desilo poslije tolikog pjesacenja i penjanja uz stepenice, pa i zdrav covjek bi osjetio vrtoglavicu, a tek 2 mjeseca nakon operacije!?! Kao sto je i Mspopovic meni rekao, prave beneficije operacije ce se vidjeti tek nakon 6 mjeseci, tako da ti je najbolje, kao i meni, da se strpimo dok to ˝magicno˝ vrijeme prodje. Puno srece ti zelim.

pozz
 
Pozdrav post-operativci :super:

Mislim da bi trebalo da napisem sta mi se desilo pre par dana.
Operacija je bila 20og Marta (rekonstrukcija mitralne valvule) a 27og sam pusten kuci uz terapiju da pijem "NEBILET" (beta blokator + snizava pritisak), "FARIN" (produzava vreme zgrusavanja krvi), "CIPROCINAL" (protiv infekcije) ali samo 7 dana od otpustanja.
Otpusten sam u petak a u ponedeljak sam otisao do kardiologa koji mi je odredio terapiju za INR i odmah mi je ukinuo "NEBILET" rekavsi da ja to ne moram da pijem (pio sam po 2.5mg dnevno do tog ponedeljka, znaci 4 dana).

Prvo sto sam primetio u bolnici i kod kuce je da mi je puls posle operacije mnogo brzi nego pre. Kod kuce sam merio, u stanju mirovanja je od 92-100 otkucaja/min.

15og Aprila (2 nedelje nakon ukidanja "NEBILET"-a, setao sam lagano nekih 25 minuta u stanu i ispala mi je kesica caja. Nisam se sagao "u ledjima" nego sam napravio pravi malo brzi cucanj da bih je dohvatio.

Odmah sam osetio da nesto nije OK. Puls mi se jako ubrzao, bio je 130. Seo sam da bih se puls normalizovao. Proslo je 30 minuta, meni je puls i dalje bio 130 (moram reci da je i strah sigurno doprineo ovome).

Zvao sam dedinje i dezurni hirurg mi je rekao da MORAM da nastavim da pijem "NEBILET" i da moram da ga pijem do kraja zivota ?!?. Popio sam celu tabletu (5mg) i nakon 15 minuta se puls normalizovao.

Sutradan sam otisao do kardiologa koji me je pregledao, uradio EKG, i sto se sumova tice, sve je OK, nema ih. I dalje mi kardiolog porucuje da ne treba da pijem "NEBILET", da sam napravio nezgodan nagli pokret i da se i zdravom coveku desi da mu se puls ubrza u tim slucajevima + moj strah ga je jos ubrzavao.

Elem, dogovorili smo se da nastavim da pijem "NEBILET" pa cemo ga kasnije ukidati, samo sto ne moze tek tako odmah da se prekine sa terapijom nego ima neka procedura da se postepeno ukida.

Sada primecujem da mi je puls oko 80 u mirovanju. Dakle, vestackim putem mi je malo snizen puls.

Eto, to mi je za sada jedina komplikacija koja se desila. Nemam gusenja. Osetim samo kako mi srce lupa i blaga neprijatnost nekad kad lezim i kad mi je pun zeludac ali to ne racunam u tegobu mislim da je to zbog polozaja zeluca/dijafragme/srca (valjda nisam lupio nesto :)).

Veliki pozdrav za sve :bye:
 
dacamedic:
Zdavo svima, moj otac treba da ide na operaciju srca, tačnije trostruku bajpas,
na Institutu u Kamenici, pa bi mi dobro došle neke informacije. On se odlično
oseća, nema nikakve bolove, niti ima potrebu da promeni nešto u dosadašnjim
aktivnostima. Interesuje me koliko je ovakva operacija sigurna, koliko traje oporavak
i da li je potrebno da se operiše što pre? Treba da ga operiše dr Jonjev, pa ako znate
nešto o njemu napišite.
Hvala unapred!
Kliknite za proširenje...

Verovatno je operacija vec zavrsena ali ja sam sad vidio ovu poruku i pitanje da treba da ga operise dr.Jonjev, mene je operisao doktor Jonjev u decembru 2006 i ugradio 4 bajpasa a ulazio sam u operacionu salu sa velikim bolom u grudima i za malo je sprecen tezak infrakt ali sve se dobro zavrsilo ali ovde hocu da kazem o doktoru Jonjevu da je to jedan divan prvo covek toliko pazljiv i toliki je profesionalac tako da treba da se ponosimo kad imamo takve hirurge kao on, ne bi ulazio u detalje ali verujte ne samo da me je taj covek spasio nego mi je ujedno i dao volju za dalji oporavak i DA MU SE ZAHVALIM OVOM PRILIKOM HVALA MU ZA SVE.
 
Polako se svi otvaramo i svi imamo slicne probleme, posle operacije. Bolje je tako, lakse cemo ih prevazici. Sto kaze Kaja, ne treba nista kriti, kad nas ima vise pre cemo doci do resenja i lakse cemo sve podnositi. Meni su reci lekarke sa Foruma mnogo pomogle, pa pisanje flamenkomana. I moje reakcije su bile iste, kao njegove, i sada vidim da stvarno treba sve reci jer ce to znaciti nekome. Coveku je lakse, kad vidi da je to uobicajena pojava, posle operacije.
Pozdrav svima:heart:
 
Weakest_Link:
Samo nemoj razmisljati toliko o tome i sve ce biti u redu. Opusti se i uzivaj. Kazes da ti se to desilo poslije tolikog pjesacenja i penjanja uz stepenice, pa i zdrav covjek bi osjetio vrtoglavicu, a tek 2 mjeseca nakon operacije!?! Kao sto je i Mspopovic meni rekao, prave beneficije operacije ce se vidjeti tek nakon 6 mjeseci, tako da ti je najbolje, kao i meni, da se strpimo dok to ˝magicno˝ vrijeme prodje. Puno srece ti zelim.

pozz
Kliknite za proširenje...

Hvala na podrsci. Trudim se iz sve snage da sve bude OK i bice. Pozdrav.
 
Samo nemoj razmisljati toliko o tome i sve ce biti u redu. Opusti se i uzivaj. Kazes da ti se to desilo poslije tolikog pjesacenja i penjanja uz stepenice, pa i zdrav covjek bi osjetio vrtoglavicu, a tek 2 mjeseca nakon operacije!?! Kao sto je i Mspopovic meni rekao, prave beneficije operacije ce se vidjeti tek nakon 6 mjeseci, tako da ti je najbolje, kao i meni, da se strpimo dok to ˝magicno˝ vrijeme prodje. Puno srece ti zelim.
Kliknite za proširenje...
Tek posle 6 meseci mozes polako da vidis svoje mogucnosti, ja sam tek bio pravi posle nekih 8 do 9 meseci, eh pre operacije 20 metara nisam mogao sad svaki dan od 3 do 5 km bez problema, samo strpljenja treba jer svaki oporavak je spooor.
 
Puno hvala na podrsci, jedva cekam jun, da se napuni 6 meseci od operacije. Inace, ja se svaki dan osecam sve bolje i bolje, ipak je kondicija najvaznija stvar. Bez obzira na vreme, ja moram svaki dan da prepesacim bar 3km, tako sam navikla i bilo bi mi lose i fizicki i psihicki, da to ne uradim. Inace, moja norma je 10km za sat vremena, ponekad i 50 minuta. Tek tad se osecam dobro. Za bicikl cu se konsultovati sa kardiologom, kad odem na kontrolu, to mi je preporucio i mspopovic i u pravu je. Pozdrav:heart::bye:
 
Meni je od operacije proslo mesec dana. Bolje sam se osecao pre operacije nego sada. Jedini simptom pre operacije mi je bi taj sto sam se brzo umarao pri fizickim aktivnostima, a sad imam povremeno bolove u grudima, isto se zamaram, spavam samo na ledjima... Mozda je jos rano govoriti o oporavku. Neznam kolko treba da prodje vremena da se stvari normalizuju, ali ja sam strpljiv. Cekacu. Nemam drugog resenja. Ajde, kad se zalite vi, da malo otvorim dusu i ja. Pozdrav .:heart::heart::heart::heart:
 
Ja moram da napravim jednu ispravku, da ne ispadne da sam svetski rekorder u brzom hodanju. Prelazila sam 10km dnevno, s tim sto sam u jednom smeru 5km prelazila za sat ili 50 minuta . Sava 035 imas isti problem kao ja. Ja sam se super osecala pre operacije, a sada svaka promena vremena utice na mene i da se ne ponavljam, vec sam napisala o mojim tegobama. Pozdrav:heart::bye:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top