Hajde da se druzimo

brbljiva_kisa

brbljiva_kisa

Aktivan član
Poruka
1.385
Iz Redmonda sam, ovde zivim od leta 2004.
Hajde, ako ima neko voljan da mi pise sta se desava u vasim zivotima?
Da li vas nesto muci?
Da li vam je tesko bez Beograda i Srbije, kao meni sto je?
Imate li prijatelje ovde?
Kako vas Amerikanci dozivljavaju? Kako vi njih?
Ja mislim da su mozda i preuctivi, a ipak previse hladni. To mi se ne svidja uopste.
Kako vi dozivljavate Severnu Ameriku i gde je ovde najbolje ziveti?
Hajdemo malo o tome.
Ako ste voljni, naravno i ako imate vremena...
 
Hej, pa eto krenulo je! Mene muci to sto tesko ostvarujem komunikaciju sa Amerima, tj. Mi smo navikli da se intimiziramo u Srbiji, dok ovde je sve nekako povrsno! Mozda to i nije lose, valjda treba vreme da se preusmerim.Takodje, mi u Srbiji kada razgovaramo, ulazilmo u detalje i svako zna dosta o svemu dok ovde postoji doktor, advokat,.... i niko se ne bavi nicijom temom i svi znaju onoliko koliko moraju! Eto to me nervira, sto ne mozes nisakim da porazgovars ko covek, vec sve neka prazna prica iz dana u dan a verujem da ce tako biti i nadalje!
 
Zelim ti srecu!
Nisam ja bas takva, tu sam ja, citam...

Ne volim Ameriku, to mogu jasno i glasno da kazem.
Imam green card, ali necu uzimati njihov pasos.
Ovde sam samo zbog toga sto sam se udala za nekog ko je vec poodavno ovde...
Patim za Srbijom, Beogradom, sta cu, ne moze se svako prilagoditi na nesto potpuno novo.
Ne mogu da kazem da su me ovde lose primili, cak sta vise, toliko su ljubazni da mi je i neprijatno, covek u besnim kolima staje jos na pola ulice od mene, pravi maltene saobracajnu guzvu samo da bih ja neometano presla ulicu.
Primer: pukne mi glupa kesa bas ispred prelaza i svi koji su u okruzenju mi prilaze, pomazu, cak predlazu da mi pomognu oko nosenja kese do apartmana...
Ima tu jos puno stvari.
Treba praviti razliku izmedju ovih obicnih ljudi i politicara. Oni su kao nebo i zemlja.
 
brbljiva_kisa:
Ne mogu da kazem da su me ovde lose primili, cak sta vise, toliko su ljubazni da mi je i neprijatno, covek u besnim kolima staje jos na pola ulice od mene, pravi maltene saobracajnu guzvu samo da bih ja neometano presla ulicu.
Primer: pukne mi glupa kesa bas ispred prelaza i svi koji su u okruzenju mi prilaze, pomazu, cak predlazu da mi pomognu oko nosenja kese do apartmana...
Ima tu jos puno stvari.
Treba praviti razliku izmedju ovih obicnih ljudi i politicara. Oni su kao nebo i zemlja.
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da vjerujem, pridju ti ljudi pomognu ti..
Kod nas su u tramvaju prekjuce nozem izboli decka od 17 godina, pred punim tramvajem..
Niko ni da trepne. Tek kada je tramvaj stao na stanici i ovi izasli ljudi su zvali hitnu i policiju...
Eto neka ti nedostaje Balkan i nasi divni ljudi zakoni, policija.
 
Ne znam sta se desava u Sijetlu i po vecim americkim gradovima, meni najblizi je Sijetl, to je ipak veliki grad i tamo bas ne idem cesto, samo za vikend, za dana... ja sam u suburbanu, u Redmondu, to je malo mestasce, vecinom zive Majkrosoftasi sa familijama, pa je zato sve tako mirno.
Vreme je non-stop sivo, pada kisa - od oktobra nije stala i tako ce biti sigurno do maja, dva-tri put je padao sneg koji se zadrzao tek toliko da decu ne puste u skolu toga dana...
Sve je nekako ututkano, ali opet se desavaju kradje, kao i svuda.
Nisam zelela da se moj gornji post shvati tako kako se shvatio, hocu da kazem da svuda ima i dobrih i losih ljudi i da je samo slucajnost na koga ces naleteti.
Pa setite se samo Teda Bandija, on je ovde cuda pocinio sedamdesetih, pa ubice sa Zelene reke...
Vec sam gore napomenula zasto sam ovde, samo zbog njega.
I sutra bih se vratila u Beograd, samo da on moze nesto da nadje u Srbiji da radi, jer ovo sto ovde radi, ne moze da radi u Srbiji... e sto sam ga slozila... ne za ove pare...
 
Nekako su svi odustali od druzenja.
Zao mi je sto cujem da nisi srecna ovde,da ovde zivis samo zato sto te je ovde sudbina dovela.
Shvatam da je sve to sticaj okolnosti ,a ne tvoja odluka,tako da te nizasta ne krivim.

Volim USA.Mozda zato sto nisam provela veci deo zivota u Srbiji pa ne osecam da mi ista odande nedostaje.Mislim,mogu priblizno da pretpostavim kako je ljudima koji se ovde dosele u recimo poznim 40im,pa sigurno da im je teze da se prilagode nego meni,jer im sve sto su ikada stekli ostao preko bare sa kulom od karata koju su celog zivota gradili.Tako da razumem neke od onih koji otvoreno kazu da mrze USA,jer im sigurno zivot nije lak.
 
Iskreno, mozhe se precji i preko nostalgije...
Ja recimo trenutno zapochinjem neki posao, privatluk, mozhe se pristojno zhiveti od toga, ulazhem dosta u opremu, i svejedno, ako dobijem GC, pa i ako ne dobijem, hocju da odem u SAD, chisto jer jako zhelim da vidim tu famoznu ameriku, da i ja "umochim" malo :)

naravno - uvek se mogu vratiti.
 
Blago vama svima koji ste se navikli na USA.
Ja nisam i ne verujem da cu uskoro... jer sam zivela potpuno drugacije u Srbiji nego ovde sto zivim...
Nije jezik u pitanju, jer sam ga savladala kako-tako, normalno da imam akcent, ali je to njima cak i simpa, citam knjige, novine, nego jednostavno, ovde su ljudi drugaciji i bojim ih se... ne znam kako to da vam objasnim, ali mi je neprijatno kada sam u drustvu Amerikanaca i izbegavam to... trebala bih da se zaposlim, da se malo pomesam sa ljudima, ali ja jednostavno za to jos nisam spremna. Ovde sam tek tri i po godine. A dosla sam sa minimalnim znanjem engleskog i odmah tog prvog leta polozila onaj njihov test, dobila neki nivo III, vec sam i zaboravila kako se taj ispit zvao.
Imala sam velika ocekivanja dolazeci ovde, pocevsi od toga da ce mi se cerka pridruziti, medjutim, ona je odabrala da nastavi skolovanje u Beogradu, mada bi ovde cuda ucinila sto se tice skole.
Ovakva sam i zbog toga sto ona nije sa mnom. I to moju srecu kvari.
I ne, ne mrzim ja Ameriku, ja samo ne volim sto sam ovde, jer mi je srce tamo.
A ne mogu da se vratim, jer sam dala otkaz firmi gde sam radila, tako da ne bih nista imala.
Ne znam ni kako bi me moji roditelji i da li bi me primili bez icega. A znam da posla nema u Beogradu za zenu koja ima 40 godina...

@ Nina - Hvala Ti sto me razumes.
 
brbljiva_kisa:
Blago vama svima koji ste se navikli na USA.
Ja nisam i ne verujem da cu uskoro... jer sam zivela potpuno drugacije u Srbiji nego ovde sto zivim...
Nije jezik u pitanju, jer sam ga savladala kako-tako, normalno da imam akcent, ali je to njima cak i simpa, citam knjige, novine, nego jednostavno, ovde su ljudi drugaciji i bojim ih se... ne znam kako to da vam objasnim, ali mi je neprijatno kada sam u drustvu Amerikanaca i izbegavam to... trebala bih da se zaposlim, da se malo pomesam sa ljudima, ali ja jednostavno za to jos nisam spremna. Ovde sam tek tri i po godine. A dosla sam sa minimalnim znanjem engleskog i odmah tog prvog leta polozila onaj njihov test, dobila neki nivo III, vec sam i zaboravila kako se taj ispit zvao.
Imala sam velika ocekivanja dolazeci ovde, pocevsi od toga da ce mi se cerka pridruziti, medjutim, ona je odabrala da nastavi skolovanje u Beogradu, mada bi ovde cuda ucinila sto se tice skole.
Ovakva sam i zbog toga sto ona nije sa mnom. I to moju srecu kvari.
I ne, ne mrzim ja Ameriku, ja samo ne volim sto sam ovde, jer mi je srce tamo.
A ne mogu da se vratim, jer sam dala otkaz firmi gde sam radila, tako da ne bih nista imala.
Ne znam ni kako bi me moji roditelji i da li bi me primili bez icega. A znam da posla nema u Beogradu za zenu koja ima 40 godina...

@ Nina - Hvala Ti sto me razumes.
Kliknite za proširenje...

Nisam roditelj,ali sam dete nekoga ko zivi daleko.Mozda smem da se usudim da kazem da razumem tvoj bol jer ti cerka nedostaje.I meni nedostaje moja majka,nisam je videla isto koliko i ti tvoju cerku.
Zao mi je sto si u tako bezizlaznoj situcaiji i volela bih da ista mogu da ti napisem da te malo utesim,i ucinim da se osecas bolje.
Ne daj se,sve ti najbolje zelim.
 
pa, evo par reci; (i) meni je krivo sto moja majka ne moze da dodje, ne toliko zbog mene, vec zbog unuke, a ovde smo vec skoro godinu dana, u cleveland-u, posao, kuca, kupovina, cuvanje cerke, i onda covek da bi postigao, odvaja bitno od nebitnog ne dozvoljavajuci da mu se vizija suzi, da se pretvori u masinu za zgrtanje para (ili dobara, u zavisnosti da li je ili nije potencijalni povratnik) dok zivot prolazi; srecom, i supruga i ja smo promenljivi i prilagodljivi, ja izdrzljiv kada nesto zacrtam, ali, opet, odustacu od hiljadu (sporednih/nevaznih) stvari ako ne vidim jasno cak i iza horizonta...

a brb.kisi sam hteo da kazem da je normalno sto je njena cerka odabrala svoj zivot, kao i ona svoj, obe su odrasle osobe, samo sto je mama trebala vise da utice i jos uvek nije kasno, a kako bi njena cerka "ovde cuda ucinila sto se tice skole"; da li je bila u poseti, za pocetak? koliko je drustvo, cerkini vrsnjaci, uticalo da ostane? mozda je problem u (kasnijem) "pridruzivanju"?
 
nina_lion:
Nisam roditelj,ali sam dete nekoga ko zivi daleko.Mozda smem da se usudim da kazem da razumem tvoj bol jer ti cerka nedostaje.I meni nedostaje moja majka,nisam je videla isto koliko i ti tvoju cerku.
Zao mi je sto si u tako bezizlaznoj situcaiji i volela bih da ista mogu da ti napisem da te malo utesim,i ucinim da se osecas bolje.
Ne daj se,sve ti najbolje zelim.
Kliknite za proširenje...

Hvala Nina.
Razumes moj bol.
Hvala za tvoje lepe reci. Sve najbolje i tebi zelim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kada se devojke u Evropi odlučuju da stanu na "ludi kamen"
Odgovora
0
Pregleda
124
Nina
Nina
dlugomir
Hrvatski sud oduzeo zemlju nepostojećoj Jugoslaviji, ona obaveštena preko e-table da može da se žali
Odgovora
10
Pregleda
311
lionagate
lionagate
Neno
Iselilo se pola Hrvatske, ostali penzioneri
2
Odgovora
28
Pregleda
591
Belgradeboy
Belgradeboy

Back
Top