Maslinovo ulje, suncokretovo ulje, svinjska mast

kako kuvate?

  • pretežno koristim svinjsku mast u ishrani

  • ne korisim svinjsku mast u ishrani

  • koristio/la bih mast, ali smatram da je nezdravo

  • kombinujem, mast koristim samo kada je baš baš potrebno


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Kako objasnjavas da oni koji ne trose mast od ex-svinje, NEMAJU naslage na krvnim sudovima, za razliku od onih koji je koriste?
Probavni trakt je MNOGO kompleksniji i aktivniji sistem od bilo koje posude u kojoj spremamo/posluzujemo hranu, te stupa u interakciju sa svakom materijom, dok je posudje prilicno inertno sto se toga tice...
To sve me jako podseca na one testove za Coca-Colu kad u nju ubace parce mesa ili necega, i onda ga C-C nagrize... ALI, u nasem zelucu se nalazi HCl koja apsorbuje i razgradi mnogo toga,i jaca je od "Fairy"-a kojim peres posudje... a naslage od holesterola se NICIM efikasno ne mogu ukloniti sa zidova krvnih sudova!

Nije sve tako jednostavno kako izgleda. Delimično si u pravu.
Evo da objasnim: Nije tačno da oni koji ne koriste svinjsku mast nemaju naslage na krvnim sudovima. Većina gradskog stanovništva troši ulje, a mnogi nisu mast ni okusili, pa ipak pate od visokog holesterola, i suženja krvnih sudova zbog masnih naslaga.
Stvar je u sledećem: svinjska mast zaista može da povisi "loš" (ldl) holesterol, ali ne smanjuje "dobar" (hdl), koji rastvara onaj l"loš". Ulje, ceđeno na industrijski način (temperatura + hemikalije, koje imaju zadatak da iscede što više ulja, i da to ulje može dugo da stoji), a još više margarin i "biljna mast", takođe povišavaju loš holesterol, ali i smanjuju dobar - kojem je zadatak da rastvara onaj loš, pa mu tako ne dozvoljava da se taloži na krvnim sudovima.
Prava diskusija se može voditi samo o svinjskoj masti u odnosu na hladno ceđena ulja, koja ne dovode do porasta lošeg holesterola, i povećavaju dobar, ali i taj učinak se razlikuje zavisno od porekla ulja, i zato, ko želi da se zdravo hrani, treba da koristi nekoliko vrsta hladno ceđenog ulja (naravno, ne u jednom jelu, već naizmenično).

Osim navedenog, da bi se sačuvali od povišenog holesterola i njegovog taloženja na krvnim sudovima, moramo mnogo više fizički da se naprežemo, jer se tako masnoća koju koristimo u ishrani troši u vidu energije. Naši stari su imali znatno manje problema sa holesterolom, iako su kuvali isključivo na masti (ulje je bilo retko i skupo), zato što su neuporedivo više fizički radili od nas. Razvijem tehnologije, ljudi imaju sva manje energetske potrebe, pa moraju smanjivati unos masti, ma koju da koriste. I ne zabiravimo da stres uzrokuje da naš organizam sam stvara holesterol i od šećera i brašna, ako mu masnoće nedostaju, a ugljenih hidrata ima dovoljno.
 
@Kaja i Bi2:
Nekad se jeste spremalo uglavnom na masti i tada su ljudi bili zdravi,cak nisu bili ni debeli niti oboljevali ovoliko od srcanih bolesti ALI tada je glavna rasa svinja bila Mangulica a ovde kod nas i Moravska crna svinja,obe vrste danas ima retko gde u Srbiji,mozda jos ima po nekoliko stotina ili hiljada primeraka,a recimo mast Mangulice ima 80% (OSAMDESET) manje holesterola od savremenih vrsta,uglavnom belih svinja,Jorksir i ostale,dok je sad doslo dotle da je recimo u mom kraju najpopularnije vrsta Pietren,koja nema masti ni da od svinje od 100 kila moze da se iscedi za jednu koficu od krema,voli narod krtinu valjda...
P.S.S_K_V_O,Mislim da tvoja tvrdnja NIJE tacna,moj deda ima 65 godina,ima 115-120 kila iako je malo vislji (183-4cm),ali on saaaatire slaninu (ne kupovnu naravno),jede hranu spremljenu na masti,a NIKAD nije imao srcanih problema,krvni sudovi cisti... aj sad objasni to teorijom o talozenju masti!!
Pozdrav :cool:
 
Poslednja izmena:
@Kaja i Bi2:
Nekad se jeste spremalo uglavnom na masti i tada su ljudi bili zdravi,cak nisu bili ni debeli niti oboljevali ovoliko od srcanih bolesti ALI tada je glavna rasa svinja bila Mangulica a ovde kod nas i Moravska crna svinja,obe vrste danas ima retko gde u Srbiji,mozda jos ima po nekoliko stotina ili hiljada primeraka,a recimo mast Mangulice ima 80% (OSAMDESET) manje holesterola od savremenih vrsta,uglavnom belih svinja,Jorksir i ostale,dok je sad doslo dotle da je recimo u mom kraju najpopularnije vrsta Pietren,koja nema masti ni da od svinje od 100 kila moze da se iscedi za jednu koficu od krema,voli narod krtinu valjda...
P.S.S_K_V_O,Mislim da tvoja tvrdnja NIJE tacna,moj deda ima 65 godina,ima 115-120 kila iako je malo vislji (183-4cm),ali on saaaatire slaninu (ne kupovnu naravno),jede hranu spremljenu na masti,a NIKAD nije imao srcanih problema,krvni sudovi cisti... aj sad objasni to teorijom o talozenju masti!!
Pozdrav :cool:

Mast ima osobinu da povećava LDL (loš holesterol), ali nema osobinu da smanjuje HDL (dobar) holsterol. Dobar holesterol rastvara loš holesterol, pa se on, iako se može naći u krvi, ne taloži na zidovima krvnih sudova. Što se tiče taloženja, glavna stvar je da odnos ova dva holesterola bude dobar. Hladno ceđena ulja (zavisi i od koje biljke, nisu sva ista), su bolja utoliko što ne povećavaju loš holesterol. A neka od njih i povećavaju dobar holesterol, što im je dodatni kvalitet. Pošto sva ulja nemaju ista svojstva i sastojke, dobro je koristiti više vrsta hladno ceđenih ulja, a za prženje mast, jer se prženjem i hladno ceđena ulja pretvarju u škodljiva, jednako kao i rafinisana, industrijski obrađena ulja. S tim, što treba imati na umu, da pržena hrana ne bi trebala da se prečesto nalazu ni na jelovniku zdravih ljudi, a na jelovniku bolesnih uopšte.
Kada se spreči taloženje lošeg holesterola na zidove krvnih sudova, onda se on može potrošiti iz krvi fizičkim naprezanjem.
Oni ljudi koji jedu previše bilo koje, i najzdravije masnoće, moraju biti svesni da je to čista energoja, i da će, ako je ne potroše, ona negde da se taloži - ako ne bude mogla na krvne sudove, pretvoriće se makar u masno tkivo, ili i u celulit.
Da bi znali da li nam je odnos dobrog i lošeg holesterola dobar, kada vadimo krev, treba da nam urade indeks ateroskleroze - po tome se vidi ima li taloženja ili ne.:bye:
 
Poslednja izmena:
За кување користим сунцокретово уље, иако знам да је штетно.

Маргарин је за мене увек био нешто најодвратније и да ми је неко рекао, пре 1992. године да ћу да га једем, помислио бих да је луд. Али када није било путера (маслаца, бутера), који сам јео за доручак од малена, почео сам да једем маргарин са џемом који убије одвратни укус маргарина.

Већ две-три године користим поново путер, мада фабрички произведен није здрав, али је сасвим сигурно здравији од маргарина (нађите на мрежи како се прави и све ће вам бити јасно).

Колачи спремљени са маргарином ми муче желудац, па сам се и због тога вратио на путер.

Нисам љубитељ палачинки, али како се најбрже спремају од слаткиша...

Углавном, седеле су ми увек на дну желуца као цигле када су биле пржене на уљу, због тога сам их и избегавао.

А онда! сам открио кокосово уље. Теглица јесте скупа, али сада га користим за палачинке јер колико год да их поједем немам осећај тежине и мучнине у желуцу.

Кокосово уље је протерано из америчке исхране педесетих година јер наводно гоји и убија људе. Американцима је понуђен "здрави" маргарин и епидемија канцера је кренула. Сељаци су свуда исти, па су амерички кренули да хране краве и свиње са кокосовим уљем, кад већ научници тврде да гоји.

Животиње су смршале, постале активније и здравије.

Читао сам да су у Енглеској анализирали густину костију женских скелета старих 100 година. Од скелета девојчица до баба преко осамдесет година старости. Густина костију је практично била непромењена. Али у то време јели су месо и масноћу животиња које су шетале по природи и сунчале се, свињска маст, говеђи лој и сл. били су пуни А и Д витамина, па жене у менопаузи нису имале остеопорозу.

Неки прже на маслиновом уљу, а мени је кувар са мора рекао да је он као дете јео тако спремљену храну и да је тек након школовања сазнао због чега је била горка. Углавном рекао ми је да се на маслиновом уљу не треба пржити, већ да се користи свеже.

Неки прже на канцерогеном тефлону, неки прже на путеру, мада се ни путер не би смео загревати. Е, када би имали масло (а питање је да ли се сада може пронаћи и у Рашкој области код наших муслимана), а масло вам је оно што Индијци зову Ги. Масло се сматра за трајну намирницу за разлику од маслаца који не може да траје дуже од две до три недеље. И на маслу може да се пржи.

Када бих могао да нађем увек бих куповао путер направљен од крава које су шетале на отвореном и сунчале се, и то путер направљен од мајског млека јер је најјевтинији и жут, пун витамина А и Д. Нажалост, морам да купујем индустријски направљен, али и тај је бољи од маргарина.
 
Maslac se dobija od kravljeg mleka centrigugiranjem (tehnologiju opsirno neznam). Maslo se dobija od maslaca, otopi se i procedi kroz gazu, znaci izvadi se jos dodatno masnoca i skupi u teglu.
Kod nas u Makedoniji maslo koriste za pravljenje bureka.Najbolji burek prave torbesi i koriste iskljucivo maslo.

Raspitaj se malo i budi preciznija u opisu tehnoloskog postupka pretvaranja maslaca u maslo,pa napisi ovde.Ne verujem da je to neka tajna koju ti nece reci.I kako se posle cuva maslo i kolika mu je trajnost.
 
elem, što više starim =) sve više ljudi upoznajem u čijim se kućama najnormalnije kuva na masti (ono, prže jaja, prženice, stavlja u jelo, ne znam..). onda malo pogledam i po samoposlugama vidim da ima da se kupi svinjska bela mast spakovana kao kobasica. meni to nekako čudno. em mi je čudan ukus i miris, em oni holesteroli i čuda. a i nekako mi ne izgleda praktično zbog skladištenja i načina upotrebe.

sad, dal bi mi neko objasnio ovu misteriju? kako vi kuvate? ako bog da i sreća junačka, videće se i anketa.

Jeste, nekada se masnoća nije kupovala nego se koristilo to što se imalo. Kod nas u Vojvodini - naravno, mast. Međutim, rase svinja su bile drugačije, imale su mnogo manje lošeg holesterola, mast se koristila štedljivo, a i ostala hrana je bila prirodna. Tek pre 40-50 godina počelo je da se jede neumereno, pa su ljudi oboljevali. Sada već i u Vojvodini savremene domaćice koriste razna ulja, a mast samo vrlo retko. Ja kilogram masti imam godinu dana, pošto je trošim samo za jednu vrstu pite i kada nem se prijede hleb sa mašću.
Маст се држи у качицама од 20 до 120 литара, мада има и оних пиколо од 5 литара, барем када је у питању домаћа маст која се пече у казану.
Остатак од печења свињског сала су чварци и дрождина што су у ствари микро чварци(погачице с дрождином!!!:zaljubljena::mesi::zjede:).
Тачно је што каже Каја, некада су домаће расе свиња, мангулица у Војводини и моравка у централној Србији имале и здравије месо и здравију маст, уосталом постоји анализа свињске масти од мангулице коју је направио институт Батут где је утврђена велика количина омега 3 масних киселина!
Потиснуле су их увезене расе које имају већи рандман(лошијег) меса и лошију маст, мало због поводљивости, мало због пропаганде, више због месне индустрије и практичних разлога(те су расе раностасне, плодније и брже се утове, али им треба концентрована храна и доста неге јер су килавије).
Некада је имање масти и путера у кући била ствар престижа, а не сиромаштва.
Управо супротно током ратова и немаштине јављале су се замене(зејтин и маргарин), а долазило до несташице редовних производа.
Уосталом, бар ко живи у Војводини и има бабе и деде који су прегрмели ДСР, а нису били тада деца може чути мишљење о уљу(зејтину како га маторци зову) и маргарину.
Узгред ко жели и има услова може узгајати мангулице, мада се оне ретко налазе.
Ја сам их набавио у Хајдукову код Суботице, а могу се и купити шунке, кобасице, урке, чварци, маст...
 
За кување користим сунцокретово уље, иако знам да је штетно.

Маргарин је за мене увек био нешто најодвратније и да ми је неко рекао, пре 1992. године да ћу да га једем, помислио бих да је луд. Али када није било путера (маслаца, бутера), који сам јео за доручак од малена, почео сам да једем маргарин са џемом који убије одвратни укус маргарина.

Већ две-три године користим поново путер, мада фабрички произведен није здрав, али је сасвим сигурно здравији од маргарина (нађите на мрежи како се прави и све ће вам бити јасно).

Колачи спремљени са маргарином ми муче желудац, па сам се и због тога вратио на путер.

Нисам љубитељ палачинки, али како се најбрже спремају од слаткиша...

Углавном, седеле су ми увек на дну желуца као цигле када су биле пржене на уљу, због тога сам их и избегавао.

А онда! сам открио кокосово уље. Теглица јесте скупа, али сада га користим за палачинке јер колико год да их поједем немам осећај тежине и мучнине у желуцу.

Кокосово уље је протерано из америчке исхране педесетих година јер наводно гоји и убија људе. Американцима је понуђен "здрави" маргарин и епидемија канцера је кренула. Сељаци су свуда исти, па су амерички кренули да хране краве и свиње са кокосовим уљем, кад већ научници тврде да гоји.

Животиње су смршале, постале активније и здравије.

Читао сам да су у Енглеској анализирали густину костију женских скелета старих 100 година. Од скелета девојчица до баба преко осамдесет година старости. Густина костију је практично била непромењена. Али у то време јели су месо и масноћу животиња које су шетале по природи и сунчале се, свињска маст, говеђи лој и сл. били су пуни А и Д витамина, па жене у менопаузи нису имале остеопорозу.
Неки прже на маслиновом уљу, а мени је кувар са мора рекао да је он као дете јео тако спремљену храну и да је тек након школовања сазнао због чега је била горка. Углавном рекао ми је да се на маслиновом уљу не треба пржити, већ да се користи свеже.

Неки прже на канцерогеном тефлону, неки прже на путеру, мада се ни путер не би смео загревати. Е, када би имали масло (а питање је да ли се сада може пронаћи и у Рашкој области код наших муслимана), а масло вам је оно што Индијци зову Ги. Масло се сматра за трајну намирницу за разлику од маслаца који не може да траје дуже од две до три недеље. И на маслу може да се пржи.

Када бих могао да нађем увек бих куповао путер направљен од крава које су шетале на отвореном и сунчале се, и то путер направљен од мајског млека јер је најјевтинији и жут, пун витамина А и Д. Нажалост, морам да купујем индустријски направљен, али и тај је бољи од маргарина.
Ово је тачно и познато је такође из истраживања на скелетима са гробља које уклоњено годину-две пре 1980. током проширења аеродрома Шипол код Амстердама у Холандији.
Исто се показало да некада људи нису имали остеопорозу, али се углавном сматра да је разлог томе конзумација пресног млека пре свега.
Уосталом ако је животиња здрава то је најквалитетнији начин конзумације млека и био је присутан бар код нас на селу претежно до нешто после ДСР.
Наравно ради се о заиста пресном млеку, а не о пастеризованом(63 целзијуса у трајању од 30 минута).
Конзумирамо га у кући и деца и ми матори, тако да паничне изјаве неких нутрициониста о ,,опасном" пресном млеку могу да се окаче мачку о реп.
Уосталом свако од нас ко је био дојен конзумирао је пресно млеко, наравно људско, што није баш исто као кравље/овчије/козије, али није тако застрашујуће и различито!
А и отац ми је ветеринар.
Наравно одрастао на салшу, храњем пресним млеком.
 
Setih se sad, moja pokojna baba je ulje koristila samo za kandilo, čak i dok je postila nije mogla da jede ulje jer joj je bilo loše od njega.
A što se proizvoda od mangulice tiče, ima jedna žena kod nas na pijaci, donosi slaninu i neke prerađevine od njih. Nisu mnogo skupi, čak i jeftiniji od običnih svinjskih prerađevina, ali ne kupuju ljudi jer slanina izgleda "masno". Ukus je drugačiji i lepši, jedino meso ima neku kiselkastu notu, ali nije bitna razlika.
 
Vidim da je tema malo zamrla, ali ću se ipak uključiti. Koristim i mast i neka ulja, puter obožavam, jedino margarin ne jedem i to ne samo što je štetan nego i nema nikakav ukus, skroz mi je neutralan. Šta ko voli neka jede, a oni što daju prednost zdravoj hrani sigurno će se kad tad okrenuti konzumiranju masti i hladno ceđenim uljima za salate. Neki dan sam gledala dokumentarac i malo sam se trgla od informacije: osobe koje svaki dan pojedu jednu kesicu čipsa, za godinu dana tim putem unesu 5 (pet) litara ulja u svoj organizam. Šta reći. ( A moja dobra drugarica koja je lekar, svom sestriću svaki dan kupuje kesicu čipsa.) Dalje, istraživanja su pokazala da kafa jako utiče na povećanje holesterola, mada se ja još nisam odrekla tog napitka. Videla sam da po novinama ima dosta propagandnih tekstova da je kafa dobra za "ovo i ono" , ali kao što rekoh marketing je čudo. Zato su ljudi i skeptični jer je teško doći do pravih informacija. Nekad je bolje ne opterećivati se, osim ako neko nije dovoljno hrabar da se odrekne civilizacijskih tekovina ili krene u borbu protiv njih. Držim se pravila da savet ne treba davati onima koji savet ne traže jer kao što sam čula od nekog psihologa to je već na neki način agresija. Ni ja ne volim savete. Kakvi "ne volim", ma ne podnosim ih. Al volim da ćaskam o svemu.:)
 

Slične teme


Back
Top