Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Бесмисао екстремног или милитантног атеизма долази из истих разлога као и остали екстремизми. Тај разлог је пре свега генерализација. Тако се генерализују два хомогена ентитета, наука и религија, који се налазе у манихејском односу – религија је све лоше, мрачно, назадно; наука је све добро, напредно... У стварности ни религија ни наука нису хомогене. Иако је ова два појма тешко могу тако поредити сасвим је јасна једна чињеница – постоје разне науке и разне религије.
Омиљена играчка милитантних атеиста је да се на основу нелогичности у хришћанском учењу негира било каква вера у Бога или уопште оно што није материјално доказано. Ислам не смеју да дирају, јудаизам – Боже мој, па то је политички некоректно. Наравно, ови не могу ни да појме да постоје религије које уопште нису монотеистичке, па им је веома тешко замерити диктатуру или искључивост једног принципа.
Слично је и са генерализацијом науке. Заправо, једино код овог соја важи оно што понекад неки фундаменталисти кажу – да „верују у науку“. Наука ваљда тражи егзактан доказ који се може побити, али ето (још) није побијен. Али ови верују у узвишеност нечега чим је наука. У свету чињеница постоје науке које баратају веро-достојним подацима (историја), оне где супротне теорије опстају без краја и конца, а прелиминарне одлуке се доносе под политичким притиском (психологија) или оне које ниједну хипотезу не одбацују ако је у нечему корисна, а није штетна, односно опасна (медицина). О редукционизму овога пута да и не говоримо...
Укратко, све ово слепило може се видети у једном примеру – предлогу једног од најригиднијих атеиста да се слави Њутнов дан уместо Божића
http://www.pescanik.net/index.php?&p=472&ni=1207&nd=1
Све оно што сам горе укратко рекао овде је видљиво, а извор, односно ко се на то овде ложи, је веома индикативан. Прво се нашироко образлаже бесмисленост слављења Божића, при томе тотално занемарујући исконску људску потребу да обележи краткодневницу. То аутор текста само наводи (ваљда као погрешно)...
Но, оно што ме је стварно мотивисало да ово пишем није већи део текста о бесмислености слављења Божића, о томе не желим да полемишем, него оно што је дато на самом крају, ваљда да би имао уопште некакву поенту, да би био занимљив. То је предлог да се 25. децембра слави Њутнов рођендан.
Занима ме колико тога Ричар Докинс уопште зна о Исаку Њутну. Можда следеће ствари и зна, али их је једноставно превидео, јер му се не уклапају у једначину. Сматра се да је Њутн само трећину времена које активно проводио, а био је прави фанатик рада, посветио научним открићима којима је задужио свет. То наравно говори о томе колики је то ум био.
Трећину времена Њутн је посветио алхемији, идејама као што „рашћење метала“. Занимало би ме шта о томе мисле они који данас „верују у науку“. Још је занимљива она друга трећина, посвећена изучавању Библије и својим идејама. Њутн је веома радо читао описе спаљивања калуђерица, зато што је делио уверење ондашњих протестаната да „католици баш и нису људи“. Међутим, није он био баш правоверац ни према ондашњим протестантима. Њутн је веровао како је Христос био обичан пророк, што је веровање донекле слично некадашњим „аријанцима“. Пажљиво је ишчитавао Библију и предвидео је Апокалипсу за 2069. годину. Тада ће по њему доћи до „победе правог хришћанства“. Ове своје закључке рекао је тек на самрти, страхујући од тадашњих црквених ауторитета.
Но, то није све. Вратимо се на његова открића, она у вези природе светлости или гравитације. У истраживањима о природи светлости, опонент му је био један други велики ум тог времена – Декарт. Њутн је био мотивисан не самом жељом за сазнањем него и жељом да докаже да је „протестантска“ наука изнад „католичке“ (пре рецимо него неким супарништвом Енглеза и Француза). Још је занимљив пример теорије гравитације.
Не тврдим ја овде да је мотивација била верска. Оно о чему причам је поглед на свет. У том смислу немогуће је одвојити научну мисао од религијске, која јој претходи. Овде под религијом посматрамо људско осећање оног несазнатог, а не догме или устаљене ритуале. Говоримо о суштини, а не форми. Идеја која настаје око 1000. године на северу Европе је она о бескрајном божанству и његовој вољи. Било је то другачије од идеје о богу као идеалном телу, која је постојала код старих Грка, или магичној светлости, пнеуми, која се спушта са затвореног небеског свода, како се то замишљало на Блиском истоку. У том смислу можемо говорити о одређеној врсти хришћанства, која је обухватила католичанство и касније протестантизам.
Поставимо си онда питање, шта да је неком Грку, рецимо Архимеду пала јабука на главу. Да ли би он уопште могао докучити тајни смисао те поруке? Грци су знали да је Земља округла, па су претпостављали неки антиподни континент, да се планета не би преврнула. Уопште, поглед неке културе можемо видети по најлуциднијим изјавама. „Дајте ми полугу и померићу свет.“ А шта ако нема полуге? Колико је неко коме није природно да Бог делује на даљину уопште докучиво да нека сила може деловати даљински – без физичког додира. А то је управо гравитација. Из божије бесконачности изводи се и инфинитезимални рачун. Значи, религија ипак није само мрак!
Према томе, срећан вам, са закашњењем Њутнов (рођен)дан. И немам никакав проблем да се слави 25. 12. Ја ионако не славим тада Божић...
п.с. Наравно да су ми инспирација они екстремисти које виђам, често баш на интернету. Ово је и позив на расрправу. Ако модератор закључа тему, сматраћу да избегава сучељавање мишљења.
Омиљена играчка милитантних атеиста је да се на основу нелогичности у хришћанском учењу негира било каква вера у Бога или уопште оно што није материјално доказано. Ислам не смеју да дирају, јудаизам – Боже мој, па то је политички некоректно. Наравно, ови не могу ни да појме да постоје религије које уопште нису монотеистичке, па им је веома тешко замерити диктатуру или искључивост једног принципа.
Слично је и са генерализацијом науке. Заправо, једино код овог соја важи оно што понекад неки фундаменталисти кажу – да „верују у науку“. Наука ваљда тражи егзактан доказ који се може побити, али ето (још) није побијен. Али ови верују у узвишеност нечега чим је наука. У свету чињеница постоје науке које баратају веро-достојним подацима (историја), оне где супротне теорије опстају без краја и конца, а прелиминарне одлуке се доносе под политичким притиском (психологија) или оне које ниједну хипотезу не одбацују ако је у нечему корисна, а није штетна, односно опасна (медицина). О редукционизму овога пута да и не говоримо...
Укратко, све ово слепило може се видети у једном примеру – предлогу једног од најригиднијих атеиста да се слави Њутнов дан уместо Божића
http://www.pescanik.net/index.php?&p=472&ni=1207&nd=1
Све оно што сам горе укратко рекао овде је видљиво, а извор, односно ко се на то овде ложи, је веома индикативан. Прво се нашироко образлаже бесмисленост слављења Божића, при томе тотално занемарујући исконску људску потребу да обележи краткодневницу. То аутор текста само наводи (ваљда као погрешно)...
Но, оно што ме је стварно мотивисало да ово пишем није већи део текста о бесмислености слављења Божића, о томе не желим да полемишем, него оно што је дато на самом крају, ваљда да би имао уопште некакву поенту, да би био занимљив. То је предлог да се 25. децембра слави Њутнов рођендан.
Занима ме колико тога Ричар Докинс уопште зна о Исаку Њутну. Можда следеће ствари и зна, али их је једноставно превидео, јер му се не уклапају у једначину. Сматра се да је Њутн само трећину времена које активно проводио, а био је прави фанатик рада, посветио научним открићима којима је задужио свет. То наравно говори о томе колики је то ум био.
Трећину времена Њутн је посветио алхемији, идејама као што „рашћење метала“. Занимало би ме шта о томе мисле они који данас „верују у науку“. Још је занимљива она друга трећина, посвећена изучавању Библије и својим идејама. Њутн је веома радо читао описе спаљивања калуђерица, зато што је делио уверење ондашњих протестаната да „католици баш и нису људи“. Међутим, није он био баш правоверац ни према ондашњим протестантима. Њутн је веровао како је Христос био обичан пророк, што је веровање донекле слично некадашњим „аријанцима“. Пажљиво је ишчитавао Библију и предвидео је Апокалипсу за 2069. годину. Тада ће по њему доћи до „победе правог хришћанства“. Ове своје закључке рекао је тек на самрти, страхујући од тадашњих црквених ауторитета.
Но, то није све. Вратимо се на његова открића, она у вези природе светлости или гравитације. У истраживањима о природи светлости, опонент му је био један други велики ум тог времена – Декарт. Њутн је био мотивисан не самом жељом за сазнањем него и жељом да докаже да је „протестантска“ наука изнад „католичке“ (пре рецимо него неким супарништвом Енглеза и Француза). Још је занимљив пример теорије гравитације.
Не тврдим ја овде да је мотивација била верска. Оно о чему причам је поглед на свет. У том смислу немогуће је одвојити научну мисао од религијске, која јој претходи. Овде под религијом посматрамо људско осећање оног несазнатог, а не догме или устаљене ритуале. Говоримо о суштини, а не форми. Идеја која настаје око 1000. године на северу Европе је она о бескрајном божанству и његовој вољи. Било је то другачије од идеје о богу као идеалном телу, која је постојала код старих Грка, или магичној светлости, пнеуми, која се спушта са затвореног небеског свода, како се то замишљало на Блиском истоку. У том смислу можемо говорити о одређеној врсти хришћанства, која је обухватила католичанство и касније протестантизам.
Поставимо си онда питање, шта да је неком Грку, рецимо Архимеду пала јабука на главу. Да ли би он уопште могао докучити тајни смисао те поруке? Грци су знали да је Земља округла, па су претпостављали неки антиподни континент, да се планета не би преврнула. Уопште, поглед неке културе можемо видети по најлуциднијим изјавама. „Дајте ми полугу и померићу свет.“ А шта ако нема полуге? Колико је неко коме није природно да Бог делује на даљину уопште докучиво да нека сила може деловати даљински – без физичког додира. А то је управо гравитација. Из божије бесконачности изводи се и инфинитезимални рачун. Значи, религија ипак није само мрак!
Према томе, срећан вам, са закашњењем Њутнов (рођен)дан. И немам никакав проблем да се слави 25. 12. Ја ионако не славим тада Божић...
п.с. Наравно да су ми инспирација они екстремисти које виђам, често баш на интернету. Ово је и позив на расрправу. Ако модератор закључа тему, сматраћу да избегава сучељавање мишљења.
