Kako izaci na kraj sa tinejdzerima?Tema za mame

Znam sta je meni bilo potrebno pa cu to valjda znati i da im pruzim.
napisala si nesto sto se sustinski provlaci kroz citavu temu
da ce roditelji gledati da ne budu prema deci onakvi kakvi su bili njihovi prema njima, odnosno da ce im pruziti ono sto su oni zeleli
to je donekle ok...ali ne sasvim
to sto je tebi potrebno mozda nece biti i njima
zato sto smo svi od drugacijeg materijala, razlicito dozivljavamo probleme i svakome treba pristupiti u skladu sa njegovom licnoscu...ne postoje formule
 
Хех, а моји су били, за мој појам, превише ''родитељи''', нису били ''ин'' и завидела сам другарици која је смела својој мами да каже:''Ајде, кево, не дави. Изађи из собе, видиш да сметаш...'' и слично...
После, кад сам мало порасла, више нисам желела да моји буду као њена мама....:roll:
 
napisala si nesto sto se sustinski provlaci kroz citavu temu
da ce roditelji gledati da ne budu prema deci onakvi kakvi su bili njihovi prema njima, odnosno da ce im pruziti ono sto su oni zeleli
to je donekle ok...ali ne sasvim
to sto je tebi potrebno mozda nece biti i njima
zato sto smo svi od drugacijeg materijala, razlicito dozivljavamo probleme i svakome treba pristupiti u skladu sa njegovom licnoscu...ne postoje formule
Naravno,to i ja smatram greskom mnogih roditelja.Ali ja sam mislila da cu znati kako da se nosim sa svojom decom(nadam se)ako se nadju u situaciju slicnoj kao sto je bila moja.Ta prica ce mi biti poznata na neki nacin pa cu znati kako da im pristupim,sto moji nisu znali jer nisu imali takvu krizu.
 
Imam jednog pubertetliju od 16 god. i blizance sina i cerku od 13 god. koje takođe drma pubertet i ...možete li da zamislite u kom smo okruženju moj muž i ja...brecanje,vrištanje,nezadovoljstvo,buntovništvo bez ili sa razlogom...pa onda ljubavi,telefoniranja u nedogled,blejanje u prazno dok mu ti kao nešto pričaš ...dizanje revolucija zbog ograničenja vremena kada mora da se dođe kući...itd...itd...

Taktike smišljamo moj muž i ja kasno noću dok oni spavaju,a sve u cilju da ih emotivno ne povredimo...nije lako , ali ... i to će proći:)
 
Управо сам на ХБО Комеди одгледала неки безвезан француски филм где су родитељи три породице у буквалном рату са својом децом. Као, прво су их размазили, све им допуштали, а онда су почели да их третирају као ''непријатеље'' јер им деца угрожавају животе...Деца су приказана као мали злотвори, а родитељи као жртве које немају снаге ни одлучности да буду одрасли, него се према деци понашају снисходљиво и удворички, а касније, кад одлуче да почну да васпитавају децу, као насилници, лажови и инаџије...
Дебилно...
А као нека комедија...

Фазон је у томе што ниједном нису сели и објаснили тој деци своје потребе и своја осећања поводом њиховог понашања...него су им само враћали истом мером да би се ови, као, опаметили...

И све време сам се питала у чему је фазон и зашто је снимљен тај филм... Која је сврха?
 
:shock::shock:Da li i vi imate problem kako decu naterati da uce. Ovaj moj ne pipa knjigu a opet je vrlo dobar. Glavni problem je kako dobro sakriti puskice, kako ugrabiti poslednju klupu jer se odatle najlakse odgovara, i kako biti dobar sa pojedinim devojcicama koje uvek imaju uredno uradjen domaci. Desi se da se domaci radi u ponoc (tad se seti) a bogami pocnu i sms u fazonu sta tacno ima za domaci. Ja sam u to vreme spavala, a oni su se totalno poremetili posle raspusta, naucili su da vilenjaju do 2-3 ujutru i sada je problem kako se vratiti na stari ritam. Da napomenem rec je o sedmom razredu. Kad ga pitam kad ce poceti sa ucenjem dobijem odgovor sta se ti toliko uzbudjujes u zivotu je vazno snaci se.:shock:
 
Пази, ја сам просветни радник, значи неко ко би требало да форсира учење, учење, учење и само учење, марљивост, савесност...и тако те врлине...али лично, ја бих се сложила са твојим сином и мислим да је то добра особина ако заиста успева да се увек извуче и да се снађе и мислим да ће му та способност много више помоћи у животу него суво грување.
Наравно, као родитељ и даље бих га подстицала да сам уради и научи, али не бих га спречавала у ''сналажењу'' под условом да прихвати одговорност за оно што може да му се деси ако га укебају, ако га прозову па не зна, или ако добије кеца због тога што нема домаћи...
 
А штп се привикавања на школу после распуста тиче - свима нам је грозно кад се тотално распустимо, па после треба да се прилагодимо школским обавезама.

Обично је ђацима за то потребно недељу-две...а и нама такође! :wink:
 
uvijek sam se cudio sta je sa tom jadnom djecom sto moraju da uce:( ja sam isao u dvije osnovne i srednje skole i nikad nisam ucio...ali sam bio redovan i pazio sam na casovima...a i dobro sam prepisivao...u osnovnoj sam bio vukovac a u srednjoj onako....vec sam se poceo drogirati i piti pa mi nije bilo nesto pretjerano do skole....e na fakultetu se vec moralo nesto i prochitati:)
 
Пази, ја сам просветни радник, значи неко ко би требало да форсира учење, учење, учење и само учење, марљивост, савесност...и тако те врлине...али лично, ја бих се сложила са твојим сином и мислим да је то добра особина ако заиста успева да се увек извуче и да се снађе и мислим да ће му та способност много више помоћи у животу него суво грување.
Наравно, као родитељ и даље бих га подстицала да сам уради и научи, али не бих га спречавала у ''сналажењу'' под условом да прихвати одговорност за оно што може да му се деси ако га укебају, ако га прозову па не зна, или ако добије кеца због тога што нема домаћи...

Drago mi je sto sam procitala misljenje jednog prosvetnog radnika i ja slicno razmisljam ali ne smem to da mu priznam. Cini mi se da su danasnja deca neki put pametnija i snalazljivija od nas kada smo biliu tom dobu. Sto bi se reklo namazanija su, ljubi ih majka:wink:
 
Пази, ја сам просветни радник, значи неко ко би требало да форсира учење, учење, учење и само учење, марљивост, савесност...и тако те врлине...али лично, ја бих се сложила са твојим сином и мислим да је то добра особина ако заиста успева да се увек извуче и да се снађе и мислим да ће му та способност много више помоћи у животу него суво грување.
Наравно, као родитељ и даље бих га подстицала да сам уради и научи, али не бих га спречавала у ''сналажењу'' под условом да прихвати одговорност за оно што може да му се деси ако га укебају, ако га прозову па не зна, или ако добије кеца због тога што нема домаћи...

А штп се привикавања на школу после распуста тиче - свима нам је грозно кад се тотално распустимо, па после треба да се прилагодимо школским обавезама.

Обично је ђацима за то потребно недељу-две...а и нама такође! :wink:

Imam najbolju drugaricu,takodje je prosvetni radnik...apsolutno imate isto misljenje.Ona nema djece,ali tako mene posavjetuje.Dala mi je primjer jednog djeteta koje ima ocjenu 3-4,kaze da je vrlo pametno i snalazljivo,ali malo lenjo i da ima vece sanse da se dobro snadje u zivotu od onog djeteta koje ima sve petice ali zaslugom bubanja.
Ali sto kaze puno je roditelja koji kasno shvate,ili saznaju problem,i tako uce djecu da sve rjesavaju u zadnji momenat.Tako ima djece koja imaju svoj max.,a to je npr srednja ocjena,roditelji ne prihvataju,i traze vise,i vise i bolje cime ih strasno opterecuju sto opet dovodi do nekih nezeljenih rezultata.

A da znam odlicno kako joj je prvih par nedelja poslije raspusta,sto kaze ne znas ko je gori djaci ili mi profesori.
 
Koliko vas je u stanju da sebe SADA opise kakvi ste BILI u njihovim godinama?

Ali ne rekonstrukcija i projekcija nego stvarno da se setite kakvi ste bili. Mozete recimo da navodite i faktografske stavke, oni bi dali dobar uvid u profil licnosti.

Ja sam na primer, kada sam imao 10 godina najiskrenije mislio da se sva sreca sveta nalazi u commodore 64 i 2 igrice i nista mi vise u zivotu ne treba! Samo da ne bude restrikcije struje!
A sve ostalo oko mene moze da nestane...

Ima na jednoj drugoj temi ovde (deciji biseri) sjajna prica kada jedar roditelj pita dete:
-A jel dolazi kod vas nekad neko pozoriste u vrtic?
A detetov odgovor je bio:
-Dolaze oni vrlo cesto i cesto ostanu i po citavo pre podne, kao da mi nemamo pametnija posla!
:)

Razumete?!

Najveci problem modernog obrazovanja i decijeg usmeravanja je sto knjige i programe za decu pripremaju, pisu i najcesce sprovode u realizaciju ljudi koji MISLE da to deci treba i da ce ih zanimati...

Ali malo ko i zna sta to ove mladje zanima u zivotu!
A posto bas i nismo sigurni sta to tacno da ih naucimo u zivotu i o zivotu, onda krenemo po inerciji:
Uci skolu, redovno spavaj, jedi valjano i sl...

To su sve lepe forme i discipline (koje se verovatno najbolje sprovode dobronamernom manipulacijom od strane roditelja jer dete koje ima energije i snage da bude budno 2 dana i noci bez prestanka, nikad nece shvatiti zasto je toliko bitno da se rano legne i rano ustane) ali nisu sustina od koje treba krenuti!

To je vise kao cilj ili neko uoformljavanje esencije...
 
Долази дежурни наставник за време одмора и хистерично ми виче:''Они твоји се гађају кредама по ходнииику! Тражим да их све покажњаваш! Какав је то начин!!!..'''...и све у том стилу.
Ја излазим бесно под утицајем хистеричног колеге, спремна да их набрусим, замисли молим те какав безобразлук, гађали се кредама за време одмора...
....И док корачам кроз ходник прође ми слика како смо се ми као ђаци за време одмора гађали огрисцима од јабука, и како је било страва..:D...и онда одједном схватим како је глупо да их грдим и кажњавам због обичног дечијег несташлука...и окренем се и вратим се назад.:)
После, на часу, ипак сам им скренула пажњу да то не раде, да тако троше креде и прљају ходнике...али сам им испричала и шта их је спасло казне: то што сам се сетила да сам ја била још гора! :wink:
 
Е, морам да подигнем тему.
Наиме, све је лепо теоријски знам...па и практично, из пубертета туђе деце....Али, сада када постајем мама пубертетлијке...уф! :(

Значи, не тражим савет, само бих волела да чујем туђа искуства о томе шта радите када ваше дете у (пред)пуберету одједном постане јако осетљиво па лако и брзо мења расположења, лако се заплаче, кад год је опоменем због нечег одмах пуне очи суза и реченица:''Ти стално вичеееш!'' :(

Фазон је у томе што ретко вичем, а она на сваку опомену реагује као да сам се у најмању руку издрала на њу или је намлатила.
Вечерас једе сендвич и носи га по целој кући. Нађем парчиће сира и мајонез на три места на тепиху у кухињи и кажем јој да седне за сто и да пази да не просипа. Покупим то и ништа. После пар минута она опет шета са храном у рукама и нађем на паркету у дневној соби велику флеку од мајонеза. Само озбиљним и одлучним гласом кажем да узме тоалет папир и да обрише тај мајонез. Ништа више. А онааааа...''Зашто ти вичеш на меене??? Шмрц, шмрц...'' Одлази и брише то папиром, а све театрално, са очима пуним суза, као да сам је натерала да учини не знам какав напор и као да сам је најстрашније казнила.:roll:

Значи, шта радите код те њихове преосетљивости?

Ми обично увече пред спавање са временске дистанце разговарамо о томе, објаснимо своје поступке и осећања...али то не значи да се следећи пут неће поновити исто.

А ви?
 
Najbolje je objasniti da nije u pitanju ne znam kakva grdnja,ili prekor vec samo obicna opomena.Ali u tim godinama je preosetljivost normalna i mislim da ne postoji neko adekvatno resenje za to.Jednostavno,samo lepo i nista vise.
Problem je navici se na to.Da do juce si mogao i da viknes,i da izgrdis,sa razlogom naravno,a sada kada samo opomenes odmah bude jos gore.
U tim godinama ti prekori za svakodnevne stvari njima pocinju da izgledaju sasvim besmisleno i nevazno,jer valjda polako odrastaju.
 
Е,
Ми обично увече пред спавање са временске дистанце разговарамо о томе, објаснимо своје поступке и осећања...али то не значи да се следећи пут неће поновити исто.

QUOTE]

Što su mi poznati ovi "krevetski" razgovori...! Uveče se obično smire strasti, pa onda bude izvinjavanja sa sve šmrcanjem i ljubljenjem musave pubertetlijke. Sinoć je tema bila izvlačenje premenova :rolleyes: i moje suptilno neodobravanje istog. Kad smo krenule da raspravljamo zašto je rano (pa i nezdravo u 12.godini) tako nešto, ispostavilo se da je uzor neka devojčica od 7 (!) godina koju je videla na likovnoj radionici. Pošto u njenoj okolini i društvu u školi nema vršnjakinja sa sličnim idejama, za sada sam mirna po tom pitanju. Ali uvek IMA nešto, ali za sve treba mnooogo priče i strpljenja. Onda kad oko ponoći izadjem iz dečje sobe, smorena do besvesti i suvog grla, muž me sačeka sa čašom vode i slatko se ismeje kad čuje o čemu su bili naši "krevetski" razgovori te večeri.
Tata uglavnom nema strpljenja za te suptilne razgovore, pa se informiše naknadno.
 
Eh, Hellen - hormoni. Seti se kako ti je u PMSu (ili ako ti nemas smetnje kako je nekim tvojim prijateljicama za koje znas da ih trese) pa se onda seti da u oni sad stalno u PMSu, 24 sata.....Mukice! :)

Хехе, то сам и ја њој потегла као аргумент. ;) (Јер их упозорим на себе када осетим да ме дрма ПМС, а дрма ме баш јако.)
Само што смо ми матори обично свесни да тако реагујемо због ПМС, а они нису....:(
 

Back
Top