Kako izaci na kraj sa tinejdzerima?Tema za mame

Ponekad se bas zapitam kakva li ce moja cerka biti kada udje u pubertet.Nadam se da nece imati veciti problem sa autoritetima i zelju za dokazivanjem kao ja.Ja sam imala uzasnu zelju da sto pre odrastem.......ma bila sam bas problematicna,a moji roditelji su bili strogi i privrzeni nekim svojim principima.I sve je to bio jedan ogroman problem........sada se samo nadam da ja necu vremenom postati kao oni,a da ona nece postati kao ja.

Kad ponove neku gresku ili situaciju u kojoj sam i ja bila u njihovim godinama mnogo sam meksa prema njima i trudim se da drugacije reagujem od mojih roditelja.Cesto premotavam film i vracam se u te godine da bih mogla lakse da ih razumem.Ponekad pomogne ali oni su svoji i drugaciji a i vremena.

Istinita prica.Pre nekoliko dana decko od 16/17 god ,ide u trecu godinu srednje jedan dan u skoli sav skrhan i uplakan trazi da ga puste sa nastave jer mu je umrla majka.Ode i nije ga bilo na nastavi 5 dana pa opet dosao .Posle toga na roditeljskom sastanku razredni cita prezimena da vidi ko je od roditelja prisutan.Odazove se ta majka."Zar vi niste gospodjo prosle nedelje umrli?!" :shock: :?

Ma sve je moguce... i mi smo se tako izvlacili samo su u pitanju bile babe ili dede... ;-)

Kako ostati citav(normalan) kada imate tinejdzera u kuci,koji ima napade smejanja i plakanja bez ikakvih razloga?:shock::shock:

Samo sam spojila teme :-)

Тренутно читам књигу Р.В. Мекинтајер ''Тинејџери и родитељи - 10 корака до бољих међусобних односа''- приручник за родитеље и васпитаче.
Има доста корисних ствари.
Издавач Евро, Београд 2003.

Čini mi se da bih bolje razumela devojčice...ovako sa dva dečeka...pa nisam sigurna gde teram......prvi ima 17,5 a drugi 13,5 ....katastrofa...
Ponekad je teško,ponekad je zanimljivo...kako,kad...

Citam ove vase odgovore pa mi jednostavno, ostaje da zakljucim:Zar i mi nismo bili takvi.Treba se opustiti,dozvoliti i ponekad neku sitnu laz,probati da i ponekad uzivas u njhovim ludostima.

sonjam69:

Ponekad je teško,ponekad je zanimljivo...kako,kad...

Kliknite za proširenje...

Meni odkako su usli u pubertet nista nije zanimljivo ,bukvalno ne znam da se nosim i grijesim u svemu.Uglavnom placem kada vise ne znam sta da radim a to je skoro svaki dan.A kakva su to samo dobra djeca bila prije 2-3 godine

zatočena:

Meni odkako su usli u pubertet nista nije zanimljivo ,bukvalno ne znam da se nosim i grijesim u svemu.Uglavnom placem kada vise ne znam sta da radim a to je skoro svaki dan.A kakva su to samo dobra djeca bila prije 2-3 godine

Kliknite za proširenje...

Koliko imaju godina? Mislim da treba i neke stvari prihvatiti sa dozom humora...

Tek su na početku puberteta a ja na kraju zivaca.Humor koji se moze uskoro ocekivati je crni humor kada jos malo pa pocnem kao jurodiva da hodam ulicama.Ne salim se stvarno,vama je tema mozda simpaticna a meni stvarno pravi problem.

zatočena:

Tek su na početku puberteta a ja na kraju zivaca.Humor koji se moze uskoro ocekivati je crni humor kada jos malo pa pocnem kao jurodiva da hodam ulicama.Ne salim se stvarno,vama je tema mozda simpaticna a meni stvarno pravi problem.

Kliknite za proširenje...

Zašto crni humor...ako je toliko strašno podraži stručnu pomoć,mislim stvarno...
Imala sam sa starijim problema,poginuo mu je najbolji drug...bilo je strašno..
Potražih savete od dečijeg psihologa (tek je prošlo mesec dana),ali se nazire poboljšanje...mada su mi rekli da bol i praznina mogu kasnije da se pojave u još gorem vidu,nego što je bilo...Imao je samo 17 godina

Па, дај да чујемо који су то проблеми, ако желиш да причаш, наравно..

Мислим, можда има људи овде који су све то већ прошли, а има и нас које ускоро све то чека...

zatočena:

Meni odkako su usli u pubertet nista nije zanimljivo ,bukvalno ne znam da se nosim i grijesim u svemu.Uglavnom placem kada vise ne znam sta da radim a to je skoro svaki dan.A kakva su to samo dobra djeca bila prije 2-3 godine

Kliknite za proširenje...

a greshi, boli te du.(e.. gledaj da iyvuces zivu glavu a oni nek se snalaze

KOCKARKA:

Istinita prica.Pre nekoliko dana decko od 16/17 god ,ide u trecu godinu srednje jedan dan u skoli sav skrhan i uplakan trazi da ga puste sa nastave jer mu je umrla majka.Ode i nije ga bilo na nastavi 5 dana pa opet dosao .Posle toga na roditeljskom sastanku razredni cita prezimena da vidi ko je od roditelja prisutan.Odazove se ta majka."Zar vi niste gospodjo prosle nedelje umrli?!" :shock: :?

Kliknite za proširenje...

Drug iz razreda moje kcerke (5.razred) dosao uplakan u skolu, umrla mu baka (ali stvarno!). Tugovao tako, a razredna ga posalje kuci da se sredi DAN-DVA. On shvatio da treba da odtuguje, pa ga dve nedelje nije bilo u skoli...

Hellen:

Па, дај да чујемо који су то проблеми, ако желиш да причаш, наравно..

...

Kliknite za proširenje...

Ma nista neuobicajeno,uglavnom se svodi na nepostivanje mog autoriteta,ne samo sto se tice mog odnosa s njima nego i neke stvari koje ih uopste ne doticu nprocinje film ja kazem Gledala sam ovaj film,mislim da je dobar. Istog momenta kazu Ako je tebi dobar onda je sigurno glup,kao da se ti razumijes u filmove.
Ili tipa Radicu sve drugacije od onog sto mi savjetujes da se ne bi pretvorio u tebe i sl.
Izdrzala bih ja to da mi se bas u ovom periodu nije pojavilo jos mnogo drugih problema,ovako oni mi bas dodju kao slag na tortu.Ali imam osjecaj da na ovom forumu samo jadikujem.Nema smisla ,evo dajem obecanje da necu vise.Necu moci biti bas kao Vesela zena beogradska ili modelsica ali potrudicu se da ne gnjavim puno.

Nije mi samo jasno odkud im tolika odbojnost od starijih,zasto toliko zele da budu drugaciji?Ima li ovde neki psiholog da odgovori?

Svidja mi se tema.
Ja imam 18 godina.Imala sam strasnu krizu negde izmedju 16-17 godine.Bilo je to prosto strasno,mnogo histerije,suza,problema svakakvih.Moji roditelji su pokusavali da mi pomognu,ali verovatno ne znajuci kako da mi pristupe,samo su me jos vise gurali u tu moju krizu,da su na kraju i digli ruke od mene.Ne krivim ja njih ni za sta,oni verovatno nisu znali kako da se postave pa i nisu mogli da mi pomognu,sigurna sam da su znali pravi nacin pomogli bi mi i ne bi me oni ostavili u najtezim trenucima samu.Od solidnog ucenika koji se borio da postigne sto bolji uspeh da bi upisao medicinu postala sam neko ko se u trecem razredu gimnazije krvavo borio da ne ponavlja razred.U isto vreme bila sam i ocajna sto mi se sve to desava,i besna na sebe sto sam to dopustila sebi.Besna na njih sto ne znaju sta ce i kako ce,sto su odustali i sto su mi govorili tada:"Nema veze i ako ponavljas".To me je ubijalo,ocajnicki sam u sebi zelela da viknu na mene,da mi zaprete,da urade bilo sta.Ipak sam zavrsila razred upisala cetvrtu godinu...sve je krenulo na bolje,mada mojom krivicom mnogo sam imala problema,mnogo sam losih stvari dozivela,jednim delom sam unistila i neke svoje najlepse godine,ali nema veze zivot ide dalje.U svemu tome i ta tragicna skola je bila najmanji problem bilo je mnogo vecih.Nisu znali kako da se nose sa time pa nisu radili nista.Ja ih razumem oni takvih problema nisu imali pa nisu znali kako to treba resavati.Nadam se ako nista drugo,da cu ja bar znati da svojoj deci sutra pomognem ako se nadju i slicnoj situaciji.Znam sta je meni bilo potrebno pa cu to valjda znati i da im pruzim.

Sotjka:

Nije mi samo jasno odkud im tolika odbojnost od starijih,zasto toliko zele da budu drugaciji?Ima li ovde neki psiholog da odgovori?

Kliknite za proširenje...

Нисма психолог по струци, али радим са тинејџерима.
То што они у једном периоду желе да буду другачији од родитеља је нормална фаза у одрастању, тражењу сопственог идентитета и доказивању родитељима да су ''већ довољно одрасли'' и да су малтене равноправни са одраслима.

Заточена, мислим да би било добро да на неке блаже облике не обраћаш пажњу. (Мени моја десетогодишњакиња рече:''Ви маторци немате појма шта је модерно!'').
На неке њихове реакције које те повређују да им заиста отворено кажеш да ти је тешко кад се тако опходе према теби, да те то повређује и да си тужна због тога.
А на неке реакције, богами, требало би реаговати оштро. Они, у ствари, воле ограничења, и не поштују родитеље који немају јасне границе око тога шта се сме, а шта не сме!

Mislim da takodje ne treba da se trudimo da sa njima budemo prijatelji.Mozda je to i pozeljno u nekim situacijama da shvate da mogu imati poverenja u nas,ali i za to treba postojati granica kada ce im biti potreban autoritet.

Slazem se, treba ima ti granice u postavljanu tog takozvanog prijateljstva sa decom, jer ona to maksimalno hoce da iskoriste,ipak mora da se zna ko je koga tu rodio...ko je stariji i iskusniji.Mada oni uglavnom misle da su mnogo pametniji,i treba ih mozda ponekad i pustiti da sami lupe glavom o zid, i vide da sve sto leti i ne jede se, ali zar nisu i nasi roditelji sa nama to isto prolazili,ili bar moji sa mnom jesu...tako da stisnem zube i kazem ma procice je to...

Drage moje dame, stvarno odlicna tema za tesiti mame.Ja ih imam troje i prvo dete mi drma pubertet neslucenih razmera.Ja je blamiram, nece nigde samnom, neda mi da joj ja kupim bilo sta jer sam seljancura, rekla mi je mars u besu. Htela sam da je zveknem po ustima i ne znam sta me je zadrzalo Naravno da po njenom nista ne dozvoljavam a nije tacno. Mislim da joj svasta dopustam i trudim se da pricamo i ne znam da li je dobra ta demokratska fora da budemo drugarice kad sam joj ja mama. I znam da mi nece reci sve i da ce mi mnogo toga precutati ali se nadam da cu bar deo njenog zivota biti dostupan damogu da joj bar obrazlozim sta je mozda pogresno procenila. Stvatno mi se cini da sta god krenem samo gresim a ne zelim da je poredim samnom kad sam ja bila u pubertetu jer je onanesto drugo nije ja.Mrzovoljna je nista joj ne valja naravno ja najvise. Samo se nadam da necu bas stalno gresiti. Da cu valjda i ja pobrati koji pozitivni poen

izvinjenje za greske u pravopisu hehe ja sam na to jako osetljiva a nisam proveravala da li sam sve pravilno ukucala