Problemi iz matematike, fizike, hemije ...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Evo imam neka 2 zadatka iz hemije..u sustini laka, ali nisam siguran kako treba da se radi.

1) Kako cete napraviti 400 ml 1M rastvora azotne kiseline iz koncentrovane azotne kiseline ciji je maseni udeo w (HNO3)= 65% i gustine 1.504g/cm3?

* moja ideja je da najpre izracunam n ovog rastvora koji treba da se napravi... n=c*V. Odatle mogu naci masu rastvora m=n*M ... posto je dat w onda iz mase rastvora i w izracunam masu konc. kiseline......kad imam masu kiseline, ostaje jos samo V, V=m/q. Da li sam u pravu? To su dakle 2 rastvora? Za ovu zapreminu drugog rastvora koju racunam na kraju, uzimam masu citavog rastvora pa je delim sa gustinom (pretpostavljam) ili samo kiseline? Ili sam sve to nesto pobrkao :eek:

2) Iz 50gr srebra i 10gr sumpora treba da se nagradi srebro-sulfid. Koliko grama Ag2S kao proizvoda se moze maksimalno ocekivati?

* da li bi ovde trebao cisto stehiometrijski...
50gr Ag .... xgr Ag2S odnosno
Ar Ag.......Mr Ag2S i dobijem koliko se prozivoda dobija iz Ag i isto tako iz S pa saberem? :dash:

eto, toliko...
unapred hvala!
 
zanimljiv zadatak iz fizike:
ne znam tacno kako ide, jer ja sam dobila prepricanu verziju, pa imam par nesuglasica, i dobro bi mi dosla neka pomoc lokalnih fizicara ovde...

kaze: tri vestice u bajci, K,M,N, su testirale otkucaje srca, jer im je to neka njihova moc. ako su se K i M kretale, i to u suprotnim pravcima, a N stajala. K kaze da je napravila 75 otkucaja u minuti, a M kaze da je napravila 60 otkucaja u minuti, onda M odjednom kaze da je zapravo obrnuto, dok N vikne da obe lazu i da su im isti otkucaji. kojom brzinom su se kretale K i M? (cak i u bajkama, vestice ne lete brzinom brzom od svetlosti)

e sad...ja mislim da su se K i M kretale jedna ka drugoj, a ne obrnuto...jer onda bi im brzina bila odnos njihovih otkucaja (ili ne?)...ali za to mi kazu da su bas sigurni sta je pisalo u zadatku...tako da sam ostala sa neresenim zadatkom...
 
deckowie:
Evo imam neka 2 zadatka iz hemije..u sustini laka, ali nisam siguran kako treba da se radi.

1) Kako cete napraviti 400 ml 1M rastvora azotne kiseline iz koncentrovane azotne kiseline ciji je maseni udeo w (HNO3)= 65% i gustine 1.504g/cm3?

* moja ideja je da najpre izracunam n ovog rastvora koji treba da se napravi... n=c*V. Odatle mogu naci masu rastvora m=n*M ... posto je dat w onda iz mase rastvora i w izracunam masu konc. kiseline......kad imam masu kiseline, ostaje jos samo V, V=m/q. Da li sam u pravu? To su dakle 2 rastvora? Za ovu zapreminu drugog rastvora koju racunam na kraju, uzimam masu citavog rastvora pa je delim sa gustinom (pretpostavljam) ili samo kiseline? Ili sam sve to nesto pobrkao :eek:

2) Iz 50gr srebra i 10gr sumpora treba da se nagradi srebro-sulfid. Koliko grama Ag2S kao proizvoda se moze maksimalno ocekivati?

* da li bi ovde trebao cisto stehiometrijski...
50gr Ag .... xgr Ag2S odnosno
Ar Ag.......Mr Ag2S i dobijem koliko se prozivoda dobija iz Ag i isto tako iz S pa saberem? :dash:

eto, toliko...
unapred hvala!
Kliknite za proširenje...

1.Iz prva dva podatka izracunas n po formuli:
n=c*v i prevedes sve u osnovne jedinice potom pretvoris broj molova u masu u gramima i zamenis u formuli w=mx/M gde je mx masa rastvorene supstance a M je masa rastvora!i imas da je g=M/V V je zapremina rastvora!
Tako da sve imas Mislim da si i ti ok odradio!
2.Za drugi moras prvo da odredis da li neke supstance ima u visku!:)
Ovde dakle moras da ispitas da li ce sva kolicina Ag izreagovati sa sumporom
Ar(Ag):Ar(S)=m(Ag):m(S)
Unesi vrednost za m(Ag) i vidi koliko ces dobiti masu sumpora portom pogledaj da li se dobijena koliina raz;likuje od one koja je tebi data u zadatku(10g) i videces da li je srebro u visklu manjku ili pak je tacno koliko treb, ostalo je dobro!:mrgreen:
 
deckowie:
Evo imam neka 2 zadatka iz hemije..u sustini laka, ali nisam siguran kako treba da se radi.

1) Kako cete napraviti 400 ml 1M rastvora azotne kiseline iz koncentrovane azotne kiseline ciji je maseni udeo w (HNO3)= 65% i gustine 1.504g/cm3?

* moja ideja je da najpre izracunam n ovog rastvora koji treba da se napravi... n=c*V. Odatle mogu naci masu rastvora m=n*M ... posto je dat w onda iz mase rastvora i w izracunam masu konc. kiseline......kad imam masu kiseline, ostaje jos samo V, V=m/q. Da li sam u pravu? To su dakle 2 rastvora? Za ovu zapreminu drugog rastvora koju racunam na kraju, uzimam masu citavog rastvora pa je delim sa gustinom (pretpostavljam) ili samo kiseline? Ili sam sve to nesto pobrkao :eek:

2) Iz 50gr srebra i 10gr sumpora treba da se nagradi srebro-sulfid. Koliko grama Ag2S kao proizvoda se moze maksimalno ocekivati?

* da li bi ovde trebao cisto stehiometrijski...
50gr Ag .... xgr Ag2S odnosno
Ar Ag.......Mr Ag2S i dobijem koliko se prozivoda dobija iz Ag i isto tako iz S pa saberem? :dash:

eto, toliko...
unapred hvala!
Kliknite za proširenje...

Suština je u sledećem:
prvo iz prvog dela zadatka izračunaš koliko ti je čiste kiseline potrebno
V = 400ml = 0,4 dm3
c = 1M = 1mol/dm3

n = c*V
n = 0,4dm3*1mol/dm3
n = 0,4mol HNO3
Sada molove pretvoriš u grame
m = n*M MHNO3 = 63g/mol
m = o,4g*63g/mol
n = 25,2g HNO3
25,2 g čiste azotne kiseline je potrebno.Međutim ti nemaš čistu azotnu kiselinu već 65%.
w = m(HNO3)/m*100%
65% = 25,2g/m*100%
m = 39,73g 65% HNO3
Tebi treba zapremina
Sada masu pretvoriš u zapreminu
V = m/r
V = 39,73g/1,504g/cm3
V = 26,41cm3
 
e treba mi pomoc. na koji nacin sve mogu da se dobiju kiseline? hidroksidi mogu spajanjem metala i vode....a mogu i spajanjem oksida i vode. a soli mogu da se stvore supstitucijom, sintezom ili neutralizacijom...itd...ali kako mogu da se stvore kiseline? znam da mogu mesanjem oksida(nemetala) i vode, ali da li postoji jos neki nacin?
 
fantom piroman:
Meni treba mala pomoc- nikada mi nije sasvim bilo jasno kada se ispred oznake stavlja delta u fizici. A kako profesor to uzima u obzir kada ocenjuje da li bi mogao neko da mi objasni?
Kliknite za proširenje...


delta se stavlja da oznaci prirastaj.

nesto ovako:

izmeris neku vrednost i nadenes joj ime x1 u trenutku t1. U trenutku t2 izmeris x2. Onda ti je delta x = x1 - x2 a delta t = t1-t2

ako ucrtas te dve tacke u koordinatni sistem i nacrtas pravu koja prolazi kroz te dve tacke njen koeficijent pravca je jednak k = delta t/delta x.

e sad malo nerazumljivim jezikom:

ocito da za male vrednosti delta t prava tezi da tangentira funkciju promene velicine x i onda ona ima vrednost brzine promene funkcije x(t). Tada se ne belezi delta x i delta t vec dx i dt.

Drugacije receno. Ako izmeris velicinu x u dva beskonacno bliska vremenska intervala i primenis gore pomenuto dobices brzinu promene velicine x u tom trenutku.

zato profa koristi delta x delta t delta v i ostalo. dx, dt i dr ne sme jer to vec zalazi u matematicku analizu i izvode funkcija sto predpostavljam, jos niste radili.
 
Paganko:
delta se stavlja da oznaci prirastaj.

nesto ovako:

izmeris neku vrednost i nadenes joj ime x1 u trenutku t1. U trenutku t2 izmeris x2. Onda ti je delta x = x1 - x2 a delta t = t1-t2

ako ucrtas te dve tacke u koordinatni sistem i nacrtas pravu koja prolazi kroz te dve tacke njen koeficijent pravca je jednak k = delta t/delta x.

e sad malo nerazumljivim jezikom:

ocito da za male vrednosti delta t prava tezi da tangentira funkciju promene velicine x i onda ona ima vrednost brzine promene funkcije x(t). Tada se ne belezi delta x i delta t vec dx i dt.

Drugacije receno. Ako izmeris velicinu x u dva beskonacno bliska vremenska intervala i primenis gore pomenuto dobices brzinu promene velicine x u tom trenutku.

zato profa koristi delta x delta t delta v i ostalo. dx, dt i dr ne sme jer to vec zalazi u matematicku analizu i izvode funkcija sto predpostavljam, jos niste radili.
Kliknite za proširenje...

Znaci, primenjeno na najprostijoj formuli- V=s/t delta treba da stoji ispred s i t posto su oni promenljivi na koordinatnom sistemu a V je konstantno. Tako nekako?
 
Poslednja izmena:
fantom piroman:
Znaci, primenjeno na najprostijoj formuli- V=s/t delta treba da stoji ispred s i t posto su oni promenljivi na koordinatnom sistemu a V je konstantno. Tako nekako?
Kliknite za proširenje...

ne ne ne. v nije konstantno. nema ni razloga da bude. Primenjeno na najprostijoj formuli:

Tebe zanima brzina tacke u trenutku t1. Ti izmeris brzinu tacke u trenutku t1 i u beskonacno bliskom trenutku t2. izracunas v=delta t/delta x i dobijes brzinu tacke u tom trenutku. U sledecem trenutku, nema nikakvog razloga da v bude isto. osim ako je kretanje ravnomerno pravolinijsko.
 
Paganko:
ne ne ne. v nije konstantno. nema ni razloga da bude. Primenjeno na najprostijoj formuli:

Tebe zanima brzina tacke u trenutku t1. Ti izmeris brzinu tacke u trenutku t1 i u beskonacno bliskom trenutku t2. izracunas v=delta t/delta x i dobijes brzinu tacke u tom trenutku. U sledecem trenutku, nema nikakvog razloga da v bude isto. osim ako je kretanje ravnomerno pravolinijsko.
Kliknite za proširenje...

Pa, da, dao sam formulu za ravnomerno pravolinijsko. Da je recimo ubrzano onda bi i Vo i V bili bez delta jer su brzine u odredjenom trenutku, ako ne gresim
 
delta ukratko oznacava razliku neke velicine. dakle, ako smo se vec uhvatili kretanja, delta t je razlika izmedju dva trenutka vremena, delta v je razlika brzina, delta a je razlika ubrzanja u dva odredjena trenutka itd.

Pogledaj na crtezu:

ana3b.gif
 
Paganko:
delta ukratko oznacava razliku neke velicine. dakle, ako smo se vec uhvatili kretanja, delta t je razlika izmedju dva trenutka vremena, delta v je razlika brzina, delta a je razlika ubrzanja u dva odredjena trenutka itd.

Pogledaj na crtezu:

ana3b.gif
Kliknite za proširenje...

Ali ako neko kretanje nema pocetnu brzinu onda je razlika jednaka samoj brzini. To je malo zbunjujuce. Enivej, nema veze, siguran sam da cu shvatiti ovo kada dostignem malo visi nivo znanja iz matematike. Bio je kontrolni danas iz fizike- mogu se pohvaliti da sam ga dobro uradio ako nista ^^
 
fantom piroman:
Ali ako neko kretanje nema pocetnu brzinu onda je razlika jednaka samoj brzini. To je malo zbunjujuce.
Kliknite za proširenje...

Ajde polako da to razjasnimo jednom za svagda.

Neka se materijalna tacka M krece u ravni po zakonu:

x=sin(t)
y=0

x(0)=0

Dakle u pocetnom trenutku M se nalazi u koordinatnom pocetku. Zatim do trenutka t=pi/2 krece usporeno, u trenutku t=pi/2 dostize vrednost x(pi/2)=1. Onda krece nazad i u trenutku t=pi ponovo se nalazi u koordinatnom pocetku i produzava u istom smeru do trenutka t=3pi/2 kad dostize vrednost -1. Onda opet menja smer kretanja i u trenutku t=2pi opet stize u koordinatni pocetak.

Dakle njeno kretanje se odvija po x osi, jer se y koordinata ne menja tokom vremena, i to po sinusnom zakonu:

800px-Sine_cosine_plot.svg.png


Sad dolazimo do pitanja: Kolika je pocetna brzina ovakvog kretanja. Koliko je pocetno ubrzanje? Kolika je trenutna brzina i uubrzanje u nekim proizvoljnim trenutcima vremena??? Po kojim zakonima se menjaju brzina i ubrzanje?

Prvo cemo definisati par stvari:

1.Intenzitet vektor polozaja materijalne tacke je odstojanje materijalne tacke od koordinatnog pocetka:

r=sqrt(x[SUP]2[/SUP]+y[SUP]2[/SUP])

2.Trenutna brzina materijalne tacke jeste jednaka promeni intenziteta vektora polozaja materijalne tacke u toku vremena:

v=Δr/Δt

kada t tezi ka nuli.

3. Trenutno ubrzanje materijalne tacke je jednako promeni brzine materijalne tacke u toku vremena.

a=Δv/Δt

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Sad mozemo preci na stvar. Prvo se pozabavimo brzinom. Kolika je brzina tacke M u pocetnom trenutku? Ovako bismo to to odredili eksperimentalno. Izracunamo intenzitet vektora polazaja u trenutku t0=0:

Posto je kretanje iskljucivo duz x ose onda je:

r(t)=x(t)

pa je r(t0)=x(t0)=0

Uzmimo za prirastaj vremena neki broj blizak nuli, recimo Δt=0.00001. Sto je ovaj broj manji, rezultat racunanja je precizniji.

Sada izraunamo vrednost r za t1=t0+Δt:

r(t0+Δt)=sin(0.00001)=9,9999999998333333333341666666667e-6

Pocetna brzina je priblizno jednaka:

v0=Δr/Δt =r(t1)-r(t0)/Δt=~1

Ovako mozemo za bilo koji trenutak vremena, recimo npr za t=pi/4

r(pi/4)=sqrt(2)/2
r(pi/4+Δt)=0,70711385221900393296592542498526

Δr=r(pi/4+Δt)-r(pi/4)

v(pi/4)=v=Δr/Δt =0,70710324564085650810628801509607

Pitanje je da li mozemo doznati po kom se zakonu menja brzina tacke M? Mozemo, naravno, Izracunamo na gore pomenuti nacin trenutnu brzinu tacke M i rezultate ucrtamo u nov grafik zavisnosti v(t). Ako se to uradi u dovoljno tacaka, vidi se da se brzina menja po zakonu:

vx=cos(t)
vy=0

v=sqrt(cos[SUP]2[/SUP](t)+0[SUP]2[/SUP])=cos(t)

Naravno, odmah ce neko pitati, mozemo li ovo izracunati a da ne vrsimo toliko proracuna? Odgovor je potvrdan. Mozemo, koristeci metode matematicke analize, koiji se pominju u kursu matematike za cetvrtu godinu gimnazija i strucnih skola.

-----------------------------------------------------------

I sa ubrzanjima je analogno, pa ako primenimo sve ono odgore, videcemo da se ubrzanje menja po zakonu

ax=-sin(t)
ay=0



I sve ovo da bih pokazao jednu prostu cinjenicu:


Δ oznacava promenu!!!

Da je kojim slucajem brzina bila konstanta logino, Δv bi u svakom trenutku bilo 0, jer bi v1=v2=v3,.....


Smatram da je strasna greska sto se u kursu fizike u sredjnim skolama proucavanje kretanja ogranicava na pravolinjsko i kruzno, i to ravnomerno ili ravnomerno ubrzano. A ne mora biti, i najcesce nije tako.
 
Paganko:
Ajde polako da to razjasnimo jednom za svagda.

Neka se materijalna tacka M krece u ravni po zakonu:

x=sin(t)
y=0

x(0)=0

Dakle u pocetnom trenutku M se nalazi u koordinatnom pocetku. Zatim do trenutka t=pi/2 krece usporeno, u trenutku t=pi/2 dostize vrednost x(pi/2)=1. Onda krece nazad i u trenutku t=pi ponovo se nalazi u koordinatnom pocetku i produzava u istom smeru do trenutka t=3pi/2 kad dostize vrednost -1. Onda opet menja smer kretanja i u trenutku t=2pi opet stize u koordinatni pocetak.

Dakle njeno kretanje se odvija po x osi, jer se y koordinata ne menja tokom vremena, i to po sinusnom zakonu:

800px-Sine_cosine_plot.svg.png


Sad dolazimo do pitanja: Kolika je pocetna brzina ovakvog kretanja. Koliko je pocetno ubrzanje? Kolika je trenutna brzina i uubrzanje u nekim proizvoljnim trenutcima vremena??? Po kojim zakonima se menjaju brzina i ubrzanje?

Prvo cemo definisati par stvari:

1.Intenzitet vektor polozaja materijalne tacke je odstojanje materijalne tacke od koordinatnog pocetka:

r=sqrt(x[SUP]2[/SUP]+y[SUP]2[/SUP])

2.Trenutna brzina materijalne tacke jeste jednaka promeni intenziteta vektora polozaja materijalne tacke u toku vremena:

v=Δr/Δt

kada t tezi ka nuli.

3. Trenutno ubrzanje materijalne tacke je jednako promeni brzine materijalne tacke u toku vremena.

a=Δv/Δt

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Sad mozemo preci na stvar. Prvo se pozabavimo brzinom. Kolika je brzina tacke M u pocetnom trenutku? Ovako bismo to to odredili eksperimentalno. Izracunamo intenzitet vektora polazaja u trenutku t0=0:

Posto je kretanje iskljucivo duz x ose onda je:

r(t)=x(t)

pa je r(t0)=x(t0)=0

Uzmimo za prirastaj vremena neki broj blizak nuli, recimo Δt=0.00001. Sto je ovaj broj manji, rezultat racunanja je precizniji.

Sada izraunamo vrednost r za t1=t0+Δt:

r(t0+Δt)=sin(0.00001)=9,9999999998333333333341666666667e-6

Pocetna brzina je priblizno jednaka:

v0=Δr/Δt =r(t1)-r(t0)/Δt=~1

Ovako mozemo za bilo koji trenutak vremena, recimo npr za t=pi/4

r(pi/4)=sqrt(2)/2
r(pi/4+Δt)=0,70711385221900393296592542498526

Δr=r(pi/4+Δt)-r(pi/4)

v(pi/4)=v=Δr/Δt =0,70710324564085650810628801509607

Pitanje je da li mozemo doznati po kom se zakonu menja brzina tacke M? Mozemo, naravno, Izracunamo na gore pomenuti nacin trenutnu brzinu tacke M i rezultate ucrtamo u nov grafik zavisnosti v(t). Ako se to uradi u dovoljno tacaka, vidi se da se brzina menja po zakonu:

vx=cos(t)
vy=0

v=sqrt(cos[SUP]2[/SUP](t)+0[SUP]2[/SUP])=cos(t)

Naravno, odmah ce neko pitati, mozemo li ovo izracunati a da ne vrsimo toliko proracuna? Odgovor je potvrdan. Mozemo, koristeci metode matematicke analize, koiji se pominju u kursu matematike za cetvrtu godinu gimnazija i strucnih skola.

-----------------------------------------------------------

I sa ubrzanjima je analogno, pa ako primenimo sve ono odgore, videcemo da se ubrzanje menja po zakonu

ax=-sin(t)
ay=0



I sve ovo da bih pokazao jednu prostu cinjenicu:


Δ oznacava promenu!!!

Da je kojim slucajem brzina bila konstanta logino, Δv bi u svakom trenutku bilo 0, jer bi v1=v2=v3,.....


Smatram da je strasna greska sto se u kursu fizike u sredjnim skolama proucavanje kretanja ogranicava na pravolinjsko i kruzno, i to ravnomerno ili ravnomerno ubrzano. A ne mora biti, i najcesce nije tako.
Kliknite za proširenje...

Zahvaljujem na svoj muci, sada mi je mnogo jasnije. Kretanje- ne znam da li se ogranicava na to, znam da smo mi tek dosli dotle a ja do kraja imam dosta. I svestan sam da najcesce nije tako, ali tako je kako je
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Manga Hilux
Vukovi iz Černobilja
Odgovora
3
Pregleda
236
Black_star
Black_star
Manga Hilux
Bronzano doba iz svemira
Odgovora
2
Pregleda
198
Manga Hilux
Manga Hilux
Gedeon
Израел првак у десалинизацији
Odgovora
5
Pregleda
204
Gedeon
Gedeon

Back
Top